Srpska

ћанастири у ѕоЪскоЉ сведоче о томе да Ље ÷рква жива

Ѕеседа с архимандритом јтанасиЉем (Ќосем), намесником манастира преп.ќнуфриЉа ¬еликог у £аблочини (ѕоЪска)

јрхимандрит јтанасиЉе (Ќос) спаЉа два црквена послушаЬа: он Ље намесник познате обитеЪи ѕреподобног ќнуфриЉа у £аблочини и благочини свих православних манастира у ѕоЪскоЉ. Ѕез обзира на то што Ље броЉ манастира овде релативно мали, ѕоЪска ѕравославна ÷рква има чиме да се поноси. „ћанастири у ѕоЪскоЉ сведоче о томе да Ље наша ÷рква жива, - истиче отац јтанасиЉе, - иако монаха нема хиЪаду, веЮ око сто, можемо говорити о порасту броЉа.“

***

- ћанастир у име преподобног ќнуфриЉа ¬еликог у £аблочини Ље Љедини православни манастир у ѕоЪскоЉ коЉи има статус ставропигиЉалног. ѕрво што види човек коЉи овамо доРе Љесте натпис на капиЉи обитеЪи коЉи гласи да оваЉ манастир непрекидно од XV века чува истиниту православну веру. ќче јтанасиЉе, а како Ље манастир настао?

- ќ настанку манастира казуЉе предаЬе. ќно говори о томе како Ље икона светог ќнуфриЉа ¬еликог Ц покровитеЪа наше обитеЪи Ц допловила по реци Ѕуг. ј пре тога се свети ќнуфриЉе Љавио рибарима и предсказао Ље да Юе се на овом месту славити Ьегово име. ѕосле извесног времена исти ови рибари су на реци нашли икону свеца Ц они су то доживели као испуЬеЬе пророчанства. ѕо предаЬу, они су постали и први монаси. “о Ље било отприлике почетком XV века, можда чак и раниЉе Ц тачно време ниЉе познато. »сториЉу манастира заправо водимо од 1498. године: тада су манастиру, у коЉем се веЮ служило становници града Ѕреста поклонили £еванРеЪе на коЉем Ље наведена и ова година. ƒругих докумената ниЉе било, због тога смо и узели 1498. годину као годину почетка историЉе манастира.

- ј затим су се дешавали догаРаЉи коЉи су Љако утицали на судбину манастира. ћеРу манастирским зидинама се налазе споменици у знак сеЮаЬа на два од ових догаРаЉа: споменик православним жртвама Ѕрестовске униЉе и крст у знак сеЮаЬа на операциЉу „¬исла“. Ўта су ови историЉски догаРаЉи представЪали за православне хришЮане коЉи овде живе?

- Ѕрестовска униЉа, посебно овде, на овоЉ земЪи, представЪала Ље трагедиЉу за православце. «ашто? „ак и ако су на самом почетку намере да се уЉедине две ÷ркве Ц »сточна и «ападна Ц и могле бити добре, сам процес уЉедиЬеЬа се вршио на неодговараЉуЮи начин. “о Ље било примораваЬе. “о Ље била потпуна делегализациЉа ѕравославне ÷ркве у –ечи ѕосполитоЉ. ѕравославЪе Ље престало да постоЉи као ÷рква, као вероисповест. Ѕило Ље на хиЪаде жртава, коЉима смо на 400. годишЬицу униЉе подигли споменик.

£едан од главних заштитника православне вере у ово време Ље био преподобномученик јнастасиЉе Ѕрестовски. ќн Ље био игуман манастира у Ѕресту, много пута Ље ишао у ¬аршаву, обраЮао се влади Ц чак не с тим да одбрани ѕравославЪе, веЮ Љедноставно да подсети на то да у –ечи ѕосполитоЉ не живе само католици, веЮ и милиони православаца. ”право зато су га Љезуите убиле; Ьегова смрт Ље сведочанство како су прогаЬани православни хришЮани.

- ќче архимандрите, да ли сте на постригу добили име у част преподобномученика јтанасиЉа Ѕрестовског?

- ƒа. ” манастир сам дошао управо на 400-годишЬицу униЉе и добио сам име јтанасиЉе у част брестовског свеца.

- ј шта се догодило с манастиром за време униЉе?

- ћанастир светог ќнуфриЉа ¬еликог у £аблочини Ље био Љедини манастир на овоЉ у то време пограничноЉ териториЉи коЉи Ље остао веран светом ѕравославЪу. „ак и тако велики манастири као што Ље ѕочаЉевска лавра, —упрасаЪска обитеЪ, а да не говорим о маЬим манастирима и парохиЉама, примили су униЉу. £аблочински манастир Ље остао Љедини коЉи Ље сачувао православну веру.

- Ќа териториЉи манастира Ље подигнут крст у знак сеЮаЬа на операциЉу „¬исла“.

- “о Ље догаРаЉ из веЮ много касниЉег времена.  рст Ље подигнут у знак сеЮаЬа на православце коЉи су расеЪени одавде, иако су исеЪавани и украЉински униЉати и Ћемки из ѕрикарпатских делова, из краЉева око —анока, ∆ешува и ѕеремишЪа.

«а нас, православце, то Ље представЪало неки варварски акт Ц варварство у ’’ веку! “ек што Ље завршен рат, сви су желели мир и нормалан живот. ћеРутим, одЉедном Ље неочекивано почело исеЪаваЬе на хиЪаде ”краЉинаца коЉи су живели овде, на овоЉ земЪи и од коЉих Ље веЮина била православна. ќни су послати на запад или север ѕоЪске Ц на „враЮену земЪу“. Михова домаЮинства су конфискована, имали су само два сата да се спреме за пут, да макар нешто понесу са собом. ћорали су поново да започиЬу своЉ живот на другом краЉу земЪе. ќви Ъуди су на десет година били лишени права да доРу овде чак и у госте. 1956. године Ље дошло до „отопЪаваЬа“ и дозвоЪено им Ље да се врате. » враЮали су се. ” нашоЉ манастирскоЉ парохиЉи су се практично сви вратили. ћеРутим, овде су Ьихове куЮе веЮ заузели други. » морали су да откупЪуЉу од Ьих сопствене куЮе или да граде нове. “о Ље заиста била трагедиЉа.  рст коЉи стоЉи у нашем манастиру подигнут Ље поводом 60-годишЬице од ових догаРаЉа.

- “рагична Ље и судбина свеца, чиЉе се мошти чуваЉу у вашоЉ обитеЪи, - мученика »гЬатиЉа £аблочинског.

- ќваЉ догаРаЉ спада у време ƒругог светског рата. ћученик »гЬатиЉе Ље овде био монах. «а време рата, у лето 1942. године група хитлероваца Ље напала манастир и без било каквог разлога Ље почела да га пЪачка, да пали зграде. “ада Ље много тога изгорело: конак у коЉем су се налазиле монашке келиЉе и трпезариЉска црква, библиотека, конак настоЉатеЪа. —ачували су се само звоник, главни храм и гостионица за ходочаснике. » ова здаЬа су сачувана захваЪуЉуЮи монаху »гЬатиЉу. Мегово послушаЬе Ље било да звони на службу.  ад Ље видео пЪачкаЬе и паЪеЬе без обзира на смртну опасност попео се на звоник и почео Ље да звони позиваЉуЮи Ъуде да гасе пожар. ’итлеровци су га зверски убили. “о су видела деца коЉа су у то време дошла из ¬аршаве у манастир на распуст.  ад су прикупЪани материЉали за Ьегово прославЪаЬе неки од Ьих су Љош увек били живи и сведочили су о томе како Ље свирепо убиЉен. —вети »гЬатиЉе Ље прославЪен као мученик за православну веру заЉедно с ’олмским и ѕодлашким мученицима 2003. године.

«агрузить увеличенное изображение. 550 x 358 px. –азмер файла 57083 b.
- ƒанас манастир изгледа лепо, нема трагова овог разараЬа. ќбитеЪ Ље рестаурирана, на зидовима храма су изванредне фреске; унаоколо Ље цвеЮе, неговане стазице.

- Ѕлагодаримо √осподу, светом ќнуфриЉу и добрим Ъудима коЉи су помогли у рестаурациЉи манастира. Ќас, монаха, има мало Ц свега десеторица, али с радошЮу испуЬавамо послушаЬа на коЉа смо призвани.

-  акав Ље данас живот у манастиру?

- –еЮи Юу врло Љедноставно: живимо монашким животом. “о значи да се сваког дана будимо у 5:30, у 6 уЉутру почиЬе братски молебан, затим ЉутреЬе, часови, —вета литургиЉа. ” 18:00 Ље вечерЬа, повечерЉе с акатистом ћаЉци ЅожиЉоЉ, петком Ље акатист светом ќнуфриЉу. “акав Ље наш обичан дан. Ќаравно, сваки монах има своЉе послушаЬе: имамо башту, много кошница, правимо свеЮе од воска и врцамо мед, примамо ходочаснике и туристе.

-  о долази у манастир?

- ƒолазе Ъуди из целог света и не само ходочасници. ’одочасницима називам оне коЉи долазе да би добили извесну духовну помоЮ. ј остале називам туристима. ƒолазе разни Ъуди: православци, католици, неверуЉуЮи, из ѕоЪске и из иностранства.

- јко тако различити Ъуди долазе овамо, шта они ту траже, шта их привлачи?

- »ма Ъуди коЉи овамо долазе зато што Ље ту манастир Ц место молитве. ƒруги се чуде што таква места Љош увек постоЉе на земЪи Ц где време као да се зауставило и Ъуди живе другачиЉе. ќни не могу да замисле да монах у келиЉи нема телевизор, да може своЉ млади живот да посвети молитви, да се уздржи од брака, да не оснива породицу, да се у потпуности посвети √осподу.

ћеРутим, мислим да сви пре свега траже душевни мир Ц макар на тренутак. » вероватно то добиЉаЉу зато што се неки од Ьих враЮаЉу у манастир.  од нас човек може да борави у гостионици за ходочаснике. » има Ъуди коЉи долазе сваке године макар на неколико дана како би заЉедно с нама живели и молили се.

«агрузить увеличенное изображение. 550 x 346 px. –азмер файла 55831 b.
- ћанастир се налази на граници с ЅелорусиЉом, на 40 километара од границе с ”краЉином. ƒа ли долазе ходочасници одатле? ќдржавате ли контакте с другим манастирима?

- Ќаравно. »з ЅелорусиЉе и ”краЉине долази много ходочасника. ќдржавамо врло блиске контакте с женским манастиром светитеЪа ЌиколаЉа из √ородока у ”краЉини. „есто се посеЮуЉемо. ƒолазе и свештеници из ”краЉине, ЅелорусиЉе, па чак и из –усиЉе иако Ље то мало даЪе. £асно Ље да тамо има на стотине манастира, али Ље £аблочинска обитеЪ позната чак и меРу руским православцима.  ао потврду за то реЮи Юу да нам Ље поводом 500-годишЬице манастира Мегова —ветост ѕатриЉарх јлексиЉе II поклонио ризу за престо и полиЉелеЉ. “о Ље био дар –уске ѕравославне ÷ркве нашем манастиру.

ƒолазе код нас многи поглавари ѕомесних ÷ркава. Ќедавно нам Ље у посети био £ерусалимски патриЉарх “еофил III. ќн Ље допутовао на наш наЉвеЮи празник Ц спомен на светог ќнуфриЉа ¬еликог. ƒва или три пута Ље у нашу обитеЪ долазио  онстантинопоЪски патриЉарх ¬артоломеЉ.  од нас Ље био и –умунски патриЉарх, био Ље архиепископ —инаЉа, били су и многи други Љерарси из различитих ѕомесних ÷ркава.

«агрузить увеличенное изображение. 550 x 368 px. –азмер файла 63702 b.
- ќче архимандрите, ви сте Љош и благочини свих православних манастира у ѕоЪскоЉ.  оЉи су то манастири и колико их има?

- ќд мушких манастира први по значаЉу Ље, наравно, наш £аблочински манастир, други Ље ѕресвете ƒЉеве ћариЉе у —упрасЪу, затим манастир  ирила и ћетодиЉа у ”Љковицама, недалеко од ѕеремишЪа, манастир светог ƒимитриЉа —олунског у —акима; такоРе скитови: преподобног —ерафима —аровског у  остомлотама и ѕокрова ћаЉке ЅожиЉе у ¬исову-«друЉи. ∆енски манастири су: —вета √ора √рабарка, манастир –оРеЬа Ѕогородице у «веркима, манастир ”спеЬа ћаЉке ЅожиЉе у ¬оЉнову, ѕокровски манастир у “урковицама и скит у «алешанима. ƒакле, мушких манастира има шест, а женских пет.

- јко се погледа на карту ѕоЪске види се да су се сви ови манастири налазе код Ьене источне границе. „ак и ако би се склонила линиЉа границе сами манастири би Ље могли представЪати. — чиме Ље то повезано?

- “о Ље повезано с тим што тамо живи веЮина православних хришЮан у ѕоЪскоЉ. Ѕили су предузети напори да се оснуЉе манастир у ¬роцлавско-ЎЮеЮинскоЉ епархиЉи, на западу ѕоЪске, али то ниЉе успело: Љедноставно, ниЉе било Ъуди коЉи би желели да доРу у манастир.

ƒанас веЮина манастира наше ÷ркве наставЪа традициЉу коЉа Ље раниЉе постоЉала; они обнавЪаЉу традициЉу манастира коЉи су постоЉали раниЉе, али их више нема, или се обитеЪи осниваЉу у местима где се посебно поштуЉе нека икона или светац.

- ћноги од ових манастира су основани 90-их година ’’ века, па чак и у наЉновиЉе време. ƒа ли се у вези с тим може говорити о труду да се обнови православна монашка традициЉа у ѕоЪскоЉ?

- ƒа, наравно. ќбнавЪаЬе монашког живота Ље могуЮе само онда кад постоЉе Ъуди коЉи желе да буду монаси. Ѕез ових младих Ъуди не би било манастира. —амо осниваЬе манастира од стране епископа или сабора епископа не доводи аутоматски до тога да он настави да живи. ѕотребни су Ъуди коЉи желе да воде монашки живот.

ћанастири у ѕоЪскоЉ сведоче о томе да Ље наша ÷рква жива. »ако монаха нема хиЪаду, веЮ око сто, можемо говорити о порасту броЉа. ѕосле ƒругог светског рата на териториЉи ѕоЪске Ље остало пет или шест монаха, а данас монаха и монахиЬа има преко сто. „ак и ако наша ÷рква ниЉе велика по броЉу верника, монашки живот Ље обновЪен. ÷рква живи, она не умире, зато што манастири чуваЉу оно наЉважниЉе у ÷ркви. £ер где може да се сачува чистота вере ако не у манастиру?

- ¬идели сте монашки живот у разним земЪама света. ƒа ли постоЉи нешто по чему се манастири у ѕоЪскоЉ разликуЉу?

- Ќе мислим да постоЉе неке разлике. Ќаравно, свако место има своЉ карактер, Љер Ъуди су различити. јли манастирски устави су исти и у –усиЉи, и у √рчкоЉ, и у ѕоЪскоЉ, и у —јƒ. ÷иЪ монашког живота Ље исти Ц спасеЬе душе.  ако Ље говорио преподобни —ерафим —аровски: „—паси се и хиЪаде око тебе Юе се спасити!“

” ѕоЪскоЉ Ље специфика повезана с Љезиком. Ќаш литургиЉски Љезик Ље црквенословенски, али проповеди држимо на руском, а у манастиру говоримо на поЪском, зато што смо сви поЪски државЪани. “акоРе треба имати у виду да су Ъуди у ѕоЪскоЉ веЮином католици. ћи као монаси увек носимо расе, и кад путуЉемо; никад не носимо световну одеЮу. “о понекад изазива чуРеЬе. £едноставно, поЪски католички свештеници данас ретко користе расе.

-  оЉи Ље задатак манастира и монаха у савременом свету коЉи се толико много променио?

- –еЮи Юу Љедном заувек: циЪ Ље увек спасеЬе. —вет се меЬа, Ъуди се меЬаЉу, али не и православна вера. Ќе треба ми да се прилагоРавамо свету, веЮ свет треба да се прилагоди вери. ∆ивотне околности се могу меЬати, али тежЬа Ъудске душе увек остаЉе непромеЬива. „овек може да тежи само према Љедном Ц према пуноти коЉа Ље »сус ’ристос. “о Ље наЉважниЉе у животу сваког веруЉуЮег човека, не само монаха.

-  оЉа Ље ваша наЉвеЮа брига и нада као благочиног манастира у ѕоЪскоЉ?

- –еЮи Юу оно о чему саЬам у дубини душе. ∆елео бих да манастира и монаха има све више. «а сваку ѕомесну ÷ркву Ље врло важно да постоЉе манастири Ц то Ље пунота црквеног живота. ћанастири су од самог почетка били места у коЉа су Ъуди долазили како би учврстили своЉу веру, добили духовну утеху и помоЮ (беседу или молитву) и како би стекли мир. ƒанашЬи свет ниЉе склон томе да се усредсреди на духовном животу, он живи површно, физичким животом. ƒанас се свет бави култом личности, побоЪшаЬем живота, али не у духовноЉ равни, веЮ у физичкоЉ. јли, Ѕог Ље Ъубав. ј у вреви савременог света Ъуди заборавЪаЉу на Ъубав: има много мржЬе и зависти, а Ъубави нема. ћислим да су манастири нада у то да ова Ъубав неЮе умрети.

архимандритом јтанасиЉем (Ќосом) разговарала Ље ћагдалена —лавиЬска специЉално за ѕравославие.Ru

07 / 11 / 2011

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0