Srpska

ѕовратак у ¬изантиЉу

«авршен Ље наЉвеЮи у новиЉоЉ црквеноЉ историЉи обилазак светиЬа древне ¬изантиЉе Ц на териториЉи савремене “урске од стране руских ходочасника. √рупа од 60 Ъуди Ље у пратЬи клира посетила ѕравославЪу драга места од ÷ариграда до ≈феса, прешавши пут по земЪама ¬итиниЉе, ѕонта, ЋикиЉе, ѕамфилиЉе,  иликиЉе,  ападокиЉе, √алатиЉе, ‘ригиЉе и ѕисидиЉе освеЮуЉуЮи своЉ пут саборном молитвом, богослужеЬима у полуразрушеним храмовима, среЮуЮи се с клиром и високим световним чиновницима, коЉи пружаЉу живу помоЮ у развоЉу ове важне ходочасничке маршруте.

ќ томе како се одвиЉало ово путоваЬе богато догаРаЉима нешто нам Ље испричао ѕодоЪски епископ “ихон, коЉи Ље предводио групу.

- ¬ладико, у чему Ље главни значаЉ ове земЪе за православне ходочаснике?

- “ериториЉа данашЬе “уске Ље колевка црквене историЉе и традициЉе. ќвде су живели и проповедали апостоли ѕетар, £ован, ‘илип и јндреЉ; ѕавле Ље родом одавде; овде Ље страдаЬе за ’риста примило велико мноштво мученика утврдивши своЉим подвигом веру и обративши на спасоносни ЉеванРеЪски пут читаве народе. ќвде Ље деловало свих седам ¬асеЪенских сабора, коЉи су учврстили ’ристову ÷ркву складном веронауком; стварали су наЉвеЮи богослови. ќвде Ље читавих хиЪаду година траЉало ¬изантиЉско царство Ц земЪа коЉа Ље показала наЉславниЉи пример хришЮанске државности, моЮна и дубоко духовна. “ешко Ље издвоЉити нешто главно. ќвде се налази ретка концентрациЉа духовног смисла по квадратном километру териториЉе. ¬ажно Ље то што ова непоновЪива места постаЉу доступна за молитву.

-  ако сте успели да организуЉете тако велико путоваЬе? ƒа ли Ље било тешкоЮа?

- ѕо благослову Мегове —ветости ѕатриЉарха  ирила пре годину дана ми Ље поверена брига о ходочасничком правцу делатности ћосковске ѕатриЉаршиЉе. –азвоЉ ¬изантиЉске маршруте Ље део овог послушаЬа. —ве смо морали да разрадимо врло пажЪиво Ц да узмемо у обзир ниЉансе меРуцрквених и меРуконфесионалних односа. “ребало Ље довести у равнотежу природан опрез у суштини исламске, премда не и по форми, државе с економским перспективама од коЉих она може имати велику корист. Ѕило Ље и чисто техничких питаЬа, на пример, врло сложено питаЬе приступачности многив светиЬа у смислу саобраЮаЉа. ћеРутим, све тешкоЮе изобилно покрива данашЬа радост због тога што православци сад имаЉу могуЮност да организовано посеЮуЉу ова места и да се на Ьима моле.

- ѕрича се о томе да путоваЬа у ¬изантиЉу имаЉу неки специЉалан статус?

- “о Ље сасвим тачно. ѕо благослову Мегове —ветости ѕатриЉарха, ходочасничке групе у ¬изантиЉу сад увек предводе архиЉереЉи, што путоваЬима даЉе посебан статус. ќво показуЉе озбиЪност наших намера у развоЉу ових маршрута, обезбеРуЉе посебан ниво приЉема од стране црквених и световних власти, приморава наше турске партнере да на наЉвишем нивоу одраде сва организациона питаЬа и питаЬа безбедности. ¬рло Ље важно и то што присуство руских архиЉереЉа изазива интересоваЬе штампе и Љавности, тема руског ходочасништва стиче висок званичан статус у “урскоЉ. » што Ље главно: архиЉереЉ много лакше може да добиЉе дозволу за богослужеЬе од обичног свештеника.

- ѕотребна Ље дозвола да би се човек молио код светиЬа?

- Ќаравно. ƒобиЉаЬе дозволе Ље врло сложен процес од више етапа. ќво питаЬе се усаглашава како с  онстантинопоЪском ѕатриЉаршиЉом, тако и с различитим световним стуктурама ако се ради о храму коЉи, на пример, има статус музеЉа. » у различитим областима земЪе постоЉи своЉа бирократиЉа коЉу треба превладати.

-  олико Ље веЮ таквих „архиЉереЉских“ група било и ¬изантиЉи?

- Ќаша група Ље била пета. –аниЉе су “урску с групама клира и ходочасника посетили митрополит “ашкентски и ”збекистански ¬икентиЉе, митрополит £екатеринбуршки и ¬ерхотурски  ирил, епископ ЅобруЉски и Ѕиховски —ерафим, митрополит  ишиЬовски и целе ћолдавиЉе ¬ладимир. —вим срцем братски благодарим сваком од Ьих за оваЉ колосални допринос нашем заЉедничком црквеном делу.

- ƒа ли Ље ¬аше путоваЬе било наЉвеЮе у географском смислу?

- ƒа, заиста. ѕошто сам био одговоран за смер сматрао сам да ми Ље дужност да посетим сва места коЉа нудимо нашим ходочасницима. ” обичну маршруту не улази ни половина места коЉа смо успели да обиРемо. Ѕило Ље врло напето због броЉа праваца, али сам морао своЉим очима да се уверим да смо у организационом смислу одрадили сва места обиласка. ћеРутим, моЉ главни циЪ Ље био да испитам и припремим што више могуЮности за богослужеЬа у будуЮе. Ќа пример, следеЮи Юе после нас у “урску кренути архиепископ —ергиЉево-ѕосадски “еогност и владика Ље изразио жеЪу да сваког дана служи литургиЉу. ћорамо бити спремни да пружимо такву могуЮност.

- ¬ладико, а где сте ¬и успели да служите овог пута?

- —лужили смо три —вете литургиЉе: у храму светих равноапостолних  онстантина и £елене у граду —инасоси (ћустафа-паша) у  ападокиЉи, у ћирама ЋикиЉским у храму светитеЪа ЌиколаЉа и у ≈фесу у храму ѕресвете Ѕогородице.

“о су дивна места по свом духовном значаЉу. ” ћирама Ље светитеЪ ЌиколаЉ био именован за епископа, дуго година Ље служио, овде су дуго времена почивале Ьегове свете мошти. „ланови руске заЉеднице и радници √енералног конзулата –уске ‘едерациЉе су допутовали да се помоле с нама.

ј у храму ѕресвете Ѕогородице у ≈фесу Ц то Ље први храм на свету освеЮен у име ћаЉке ЅожиЉе Ц одржан Ље III ¬асеЪенски сабор. Ќажалост, од Ьега су остале само рушевине и наше богослужеЬе се одвиЉало под отвореним небом.

-  оЉа Љош места бисте желели да откриЉете, ако могу тако да кажем, за богослужбени живот?

- ¬рло су ми драга места повезана с именима √ригориЉа Ѕогослова и ¬асилиЉа ¬еликог. ¬олео бих да служим у пештерским кападокиЉским храмовима. ЌикеЉа Ље оставила снажан утисак на све нас. ’одочасници тамо одлазе краЉЬе ретко, и то ми Ље жао: то су места на коЉима су одржани I и VII ¬асеЪенски сабор, на коЉима Ље почело и завршено догматско уобличаваЬе наше вере. “акоРе Юу навести подворЉе манастира светог ѕантелеЉмона у »стамбулу. “о су места где Ље с овим или оним степеном вероватноЮе могуЮе добити дозволу за богослужеЬе.

- ј —вета —офиЉа? ƒа ли можете да замислите услове у коЉима бисмо могли тамо да се помолимо?

- ќваЉ сан, наравно, остаЉе само сан. —ад човек тамо не сме ни да се прекрсти: биЮе кажЬен, а можда и приведен. ƒонедавно клиру уопште ниЉе дозвоЪавано да улази заЉедно са свима Ц само кроз посебан улаз и под строжом присмотром. ћеРутим, оваЉ бисер задивЪуЉе чак и кад човек просто гледа Ьегову величину. ќваЉ храм Ље наЉупечатЪивиЉи пример израза бесконачне Ъудске Ъубави према √осподу.  ад Ље почиЬала изградЬа сви су знали да Юе за Ьено оствареЬе бити потребне три царске благаЉне! ћеРутим, Ъубави према √осподу Ље била туРа рачуница и цар £устиниЉан и народ су били Љединствени у жеЪи да посвете Ѕогу све наЉбоЪе што су имали. » плод ове Ъубави Ље —вета —офиЉа Ц то Ље наЉпотпуниЉе уметничко оваплоЮеЬе религиозне мисли источног хришЮанства, дворац ЅожЉи, идеал црквеног неимарства за цело ѕравославЪе.

- √рупу Ље у пуном саставу примио  онстантинопоЪски патриЉарх ¬артоломеЉ?

- ƒа. Ќаше ходочасничко путоваЬе Ље почело од —вете литургиЉе коЉа Ље служена у храму великомученика √еоргиЉа на ‘анари, а затим нас Ље примио патриЉарх ¬артоломеЉ. ќн Ље поздравио нашу групу врло срдачном беседом, истакао Ље да смо сад добили благослов за пут од двоЉице патриЉараха (имаЉуЮи у виду Мегову —ветост ѕатриЉарха  ирила и себе) и пожелео нам Ље да добиЉемо сву могуЮу корист од благодати ових места.

- ј ко Ље пратио екскурзиЉе?

- ѕо прописима ове земЪе групе мора да прати локални водич. Ќе треба се плашити: то су квалификовани и врло образовани Ъуди. Ќаравно, мера Ьихове верске толеранциЉе Ље увек повезана с Ьиховим личним особинама. «ато смо за сваки случаЉ повели Љош и свог стручЬака Ц врсног историчара, византолога ѕавела ¬ладимировича  узенкова. Мегово знаЬе и схватаЬе ових места и Ьиховог значаЉа за црквену историЉу нам Ље наравно и помогло да све правилно видимо, осетимо и схватимо. —матрам да свака група коЉа путуЉе за “урску треба да има свог православног стручЬака.

- ¬ладико, у чему видите даЪе задатке у погледу развоЉа овог правца?

- √лавна ствар према коЉоЉ треба тежити Љесте обнова литургиЉског живота у византиЉским светиЬама. ќдржао сам мноштво састанака у наЉразличитиЉим краЉевима ове земЪе и с представницима централних и регионалних министарстава за културу и туризам и с нашим дипломатама, с грчким клиром, руским заЉедницама и о многим стварима смо успели да се договоримо. —ад имамо додирне тачке. —ви почиЬу да схватаЉу да Юе руски ходочасници масовно посеЮивати турска места тек онда кад буду могли да се моле покраЉ срцу драгих светиЬа. «а “урску то значи да Юе многи региони, коЉи су данас економски заостали, добити нови импулс за развоЉ. ѕритом Юе долазак руских православаца бити нарочито многоброЉан кад чак и у среЮноЉ јнталиЉи нема туриста: у Љесен, зиму и пролеЮе. Ћето Ље ипак превише топао период за ходочаснике. ј у перспективи видим да посета византиЉских светиЬа може постати Љедна од омиЪених ходочасничких маршрута. » у  ападокиЉу Юе кренути директни летови из ћоскве. —а временом, наравно. »пак прво треба ваЪано да организуЉемо шему ове сарадЬе. ќвде много тога треба узети у обзир и одрадити. ћислим да засад на челу свих руских група треба да путуЉу архиЉереЉи. “о су за нас врло драгоцена места, али их треба опрезно осваЉати.

Ўта Юе ходочасници видети у ¬изантиЉи

ќва земЪа обилуЉе новозаветним и светоотачким успоменама, зато што су с Ьом повезани живот и историЉа ÷ркве од првих векова Ьеног постоЉаЬа. ” извесном смислу она се може сматрати другом домовином ÷ркве после ѕалестине.

” стара времена Ље ову териториЉу заузимало неколико области: “ракиЉа Ц на западноЉ обали Ѕосфора, а на источноЉ Ц ¬итиниЉа, ѕонт, ЋикиЉа, ѕамфилиЉа,  иликиЉа,  ападокиЉа, √алатиЉа, ‘ригиЉа и ѕисидиЉа, коЉи су заЉедно чинили ћалу јзиЉу или јнадолиЉу. Ќа териториЉи данашЬе “урске налазио се и део древне —ириЉе. ќвде су живели и проповедали свети апостоли ѕетар, £ован, ‘илип и јндреЉ. ќвде Ље роРен апостол ѕавле и овде се одвиЉао значаЉан део Ьегових мисионарских путоваЬа у коЉима су га пратили верни сарадници Ц апостоли ¬арнава и Ћука. ’ристов воЪени ученик апостол £ован Ѕогослов и апостол ‘илип су овде окончали своЉ земаЪски пут. “рудом апостола и Ьихових саподвижника у јнтиохиЉи, ≈фесу, —мирни и другим градовима коЉе знамо по кЬизи ќткровеЬа, основане су наЉвеЮе хришЮанске заЉеднице. “о се одвиЉало с невиРеним полетом: од 50 нама познатих места коЉа су примила проповед о ’ристу у I веку, половина се налазила у данашЬоЉ “урскоЉ.

ќвде су за ’риста пострадали: свештеномученици ѕоликарп —мирнски и »гЬатиЉе јнтиохиЉски; великомученица £ефимиЉа —вехвална, коЉа Ље пострадала у ’алкидону; мученици  иприЉан и £устина, чиЉи Ље завичаЉ била јнтиохиЉа;  ирик и £улита коЉи су роРени у »кониЉи и пострадали у “арсу; ≈вод и ¬авила, коЉи су пострадали у јнтиохиЉи —ириЉскоЉ; мученица ћаргарита, коЉа Ље пострадала у јнтиохиЉи ѕисидскоЉ; мученици £акинф, √оргиЉе и ћамант, коЉи су пострадали у  есариЉи  ападокиЉскоЉ; свештеномученик јнтипа Ц први од малоазиЉских ученика, као и  арп и ѕапила, коЉи су пострадали у ѕергаму; великомученик √еоргиЉе ѕобедоносац и Љош ко сто мученика пострадалих у ЌикомидиЉи; читава хришЮанска ≈вемениЉева заЉедница у ‘ригиЉи и 40 —евестиЉских мученика.

ќвде Ље настало и хиЪаду година Ље траЉало ¬изантиЉско царство са своЉим обрасцем вере коЉа се темеЪи на хришЮанскоЉ државности, на чиЉим изворима Ље стаЉао равноапостолни цар  онстантин ¬елики.

ќвде, у ЌикеЉи,  онстантинопоЪу, ≈фесу и ’алкидону одржано Ље свих седам ¬асеЪенских сабора, коЉи су формулисали основе хришЮанске веронауке.

ќвде су стварали наЉвеЮи богослови Ц светитеЪ ¬асилиЉе ¬елики, √ригориЉе Ѕогослов, £ован «латоуст, √ригориЉе Ќиски, светитеЪи “еофил јнтиохиЉски, ћелитон —ардиЉски, »ринеЉ Ћионски, ћетодиЉе ќлимпиЉски, √ригориЉе „удотворац, јмфилохиЉе »кониЉски, светитеЪи ѕрокл, ‘лавиЉан, √ерман, “арасиЉе и Ќикифор  онстантинопоЪски, светитеЪи √ригориЉе ѕалама и ћарко ≈фески, преподобни £ефрем —ириЉски, –оман —латкопоЉац, ћаксим »споведник, “еодор —тудит, —имеон ћетафраст и —имеон Ќови Ѕогослов, црквени историчари —ократ и —озомен. ќвде Ље био епископ и чинио чуда милосрРа светитеЪ ЌиколаЉ „удотворац, овде се обилним доброчинством прославио праведни ‘иларет ћилостиви, овде Ље своЉ животни подвиг завршио праведни £ован –ус.

13 / 11 / 2011

     оментари:

    2011-11-29
    13:54
    tiko:
    спасибо за статью

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0