Srpska

¬ладика нишки £ован: ÷рква има одговоре на вапаЉе савременог човека

ƒанас треба препознати подвиг савременог хришЮанина, поготову у градскоЉ средини Ц таЉ подвиг треба да буде ослобоРен моралистичког, односно религиЉско-казненог менталитета и препознат у разноврсности врлине.

Ќаписане речи део су беседе коЉом се владика £ован (ѕуриЮ) обратио патриЉарху, архиЉереЉима, свештенству, монаштву и пастви, примивши од патриЉарха »ринеЉа, коЉег Ље наследио на трону епископа нишких, архиЉереЉско жезло. ” беседи изговореноЉ на устоличеЬу у нишкоЉ —аборноЉ цркви, позвао Ље свештенике да проповедаЉу и речЉу и личним примером, да у животу испуЬаваЉу ЉеванРелску науку, „па макар ниЉедне речи не казали”.

ќдлуком са последЬег заседаЬа —ветог архиЉереЉског сабора, игуман манастира ќстрог и викарни епископ диоклиЉски изабран Ље за владику нишког и на овоЉ архиЉереЉскоЉ дужности Ље од августа прошле године.

„—лужба у ќстрогу ме Ље, надам се, припремила за епархиЉску службу, коЉа Ље много тежа, са више обавеза и одговорности. “ек треба сагледати службу у овоЉ древноЉ и историЉскоЉ епархиЉи. —ваки истински рад прате искушеЬа без коЉих нема спасеЬа. ” томе се састоЉи искуство и сазнаЬе, али и изазов и креативност”, каже владика £ован.

” Ќишу би 2013. године требало да буде организована велика прослава 1.700 година од доношеЬа ћиланског едикта.  ако се ≈пархиЉа нишка припрема за прославу тог важног ЉубилеЉа? ƒа ли бисте веЮ сада могли да опишете обим прославе?

ѕоводом прославе ЉубилеЉа у Ќишу припреме су почеле Љош раниЉе у самом граду и на нивоу помесне цркве. —вети архиЉереЉски сабор донео Ље одлуку о нивоу те прославе. ќсновани су одбори коЉи раде на томе. Ќа нивоу епархиЉе ми се припремамо. »здали смо монографиЉу „»кона ’риста”, у припреми Ље и монографиЉа о —ветом цару  онстантину. ” току Ље снимаЬе сериЉе о  онстантиновом путу (наслеРу). ѕокренули смо два саЉта, поред постоЉеЮег Ц обновЪеног: о богослужеЬу као центру хришЮанске културе и о —ветом £овану «латоусту. ќрганизуЉу се предаваЬа, конференциЉе (Љедна Ље веЮ била у Ќишу), поводом коЉе Ље обЉавЪен зборник радова. “акоРе, организоваЮемо и изложбе икона у сарадЬи са јкадемиЉом —ѕ÷ и ’ришЮанским културним центром. ¬еЮ Ље свима познат ћузички едикт и —мотра хорова духовне музике коЉа се веЮ традиционално одржава. ” плану су два научна симпозиЉума, као и покретаЬе нишких православних новина. Ўто се тиче самог свечарског и празничног дела прославе Љавност Юе бити благовремено обавештена, после састанка одбора на нивоу цркве. “акоРе, на следеЮем заседаЬу —абора —ѕ÷ биЮе више речи о поЉединостима те прославе. Ќадам се да Юе архиЉереЉи узети у обзир економску кризу и наЮи меру у овоЉ прослави. —ве у свему оваЉ терет обавеза пашЮе на цркву, док су други заузети овоземаЪским стварима.

ƒо сада сте имали неколико састанака са градоначелником Ќиша ћилошем —имоновиЮем, на коЉима Ље, измеРу осталог, разговарано и о градЬи нових цркава.  аква Ље ваша досадашЬа сарадЬа са градском управом и коЉи су главни циЪеви коЉе сте ви и градоначелник поставили у заЉедничком раду?

—а господином градоначелником више пута сам се срео. ѕотписани су уговори о сарадЬи око изградЬе нових храмова у Ќишу, где би требало Љош три локациЉе оверити потписом, бар за почетак. ”своЉили смо на савету план и програм прославе на нивоу цркве, града и универзитета. Ќадамо се да Юе поводом ЉубилеЉа бити унапреРено школство: Љедном гимназиЉом у коЉоЉ Юе бити заступЪен богословски смер (хришЮанска култура), као и радом неке форме Ѕогословског факултета и научног »нститута у Ќишу. «аЉеднички циЪ свих нас Ље да град припреми услове за прославу, а епархиЉа да даруЉе душу култури народа. ÷ентрална прослава Юе бити тамо где Ље донет едикт, као што Юе се и у другим местима обележити оваЉ празник, како на регионалном, тако и на светском нивоу. ћи прославЪамо роРеЬе, духовно роРеЬе цара  онстантина, уз истицаЬе значаЉа царице £елене.

ЌишлиЉама сте одржали велики броЉ предаваЬа, а у црквеним круговима и меРу верницима важите за врсног беседника.  ако Ъуди данас прихватаЉу речи духовника? —лушаЉу ли Ьегове поуке?

«а ово кратко време служеЬа у ≈пархиЉи нишкоЉ приметио сам невероватну жеР за ЉеванРеЪском науком и велику посеЮеност и заинтересованост народа за духовност. Ќарод упиЉа сваку реч и жели да се оплемени и утврди у вери и култури. ƒакле, ниЉе тачна тврдЬа о менталитету овога краЉа. “реба имати у свему наде и оптимизма без обзира на сиромаштво и слабу бригу централе за оваЉ део државе.

 акви су —рби верници? √раде се нове цркве и оне су о великим празницима пуне, али веЮина нема баш навику да редовно одлази на литургиЉу...

—вима нама Ље познато да наш веруЉуЮи народ ниЉе довоЪно црквен. «ато смо ми наЉодговорниЉи, као и обЉективне околности у коЉима се народ налази. ѕостоЉи разлика измеРу побожних и религиозних Ъуди. »ма крштених Ъуди коЉи, на жалост, не примаЉу свештеника. ћи као народ смо црква, као Љедан организам коЉи се остваруЉе на —ветоЉ служби. »з тога произлази организациЉа. ќнаЉ коЉи не прихвата заЉедницу као цркву, не може се спасти као поЉединац без учешЮа у ЬоЉ. ƒа би се све ово остварило потребно Ље време и стрпЪив рад на новоЉ христиЉанизациЉи —рба. ”осталом, хришЮанство Ље уопште младо, тако да Ље пред нама огроман рад и труд.  онкретно, потребни су нам много боЪи мисионари у Ќишу, коЉи Юе се бавити савременом мисиЉом, како унутрашЬом тако и споЪашЬом.

ƒа ли Ље црква довоЪно блиска младима? ћоже ли она да им пружи одговоре на Ьихова питаЬа и дилеме коЉи се раРаЉу из нашег, модерног времена?

÷рква има све наЉважниЉе одговоре на вапаЉе савременог човека. Ќадам се да можемо кроз даровите Ъуде да одговоримо на све изазове и дилеме модерности. ћи служимо —вету службу у коЉоЉ имамо све одговоре на „проклета” питаЬа. ЌаЉважниЉе Ље да имамо одговор на проблем смрти и зла, Љер у литургиЉи добиЉамо лек бесмртности. »злажеЬем из богослужбеног освештаног времена храма наша свакодневица Ље тако осмишЪена као литургиЉа после литургиЉе.

ƒесет година сте били настоЉатеЪ манастира ќстрог, Љедне од светиЬа —рпске православне цркве коЉа привлачи велики броЉ поклоника, верника, али и туриста.  оЉа су наЉвеЮа искушеЬа са коЉима сте се носили као игуман Љедног од наЉпознатиЉих православних манастира, светиЬе коЉу годишЬе, према проценама, посети око 600.000 Ъуди?

£едно од наЉтежих послушаЬа у цркви Ље служба у великим светиЬама, као што Ље ќстрог. ѕо мом скромном мишЪеЬу наЉвеЮе искушеЬе Ље своРеЬе поклоништва на „верски туризам” или на сами туризам, коЉи прати суЉеверЉе. —ветиЬе треба да нас обЉедине, а не да се материЉално користи на слабЪеЬе Ъубави.

—ваке године изнова читамо причу у ЅиблиЉи о роРеЬу ’ристоса и сваке године извлачимо из Ье нове-старе поуке. „итаЉуЮи Ље и овог ЅожиЮа, шта нарочито треба из Ье да запамтимо, приближимо срцу, живеЮи у овом смутном времену, добу економске кризе, времену великог пада моралних и духовних вредности?

—уштински треба прихватити своЉу егзистенциЉу у своЉ раЬивости не бежеЮи од Ье; у колевци Ѕогомладенца наЮи утеху. —воЉу борбу на личном и свенародном плану одуховити на таЉ начин што треба поднети невоЪе, испуЬени благодаЮу –ождества ’ристовог. £едино тако Юемо избеЮи бес ново-старе „»родове злобе” коЉа Ље пратила и данас прати самог Ѕогомладенца и Мегову цркву. “и и такви неприЉатеЪи хришЮанства не воле прославЪаЬе човекових способности, у коЉима човек може да буде боЪи него што Љесте, и да заиста може да доживи мир и радост ЅожиЮа.  роз отворени прозор празника улази —ветиЬа истинског Ц вечног живота, што Ље моЉа жеЪа и за све читаоце „ѕолитике”. Ќека уРе благослов ЅожиЮа у сва срца Ъуди веруЉуЮих и оних Ъуди добре воЪе.

----------------------------------------------

—маЬити славске трошкове, окренути се духовности

ƒолазак великих црквених празника неминовно нам намеЮе и тему „комерциЉализациЉе вере”. ƒа ли Ље потрошачко друштво и материЉализам захватило и нашу веру? »ма ли га и у нашоЉ цркви?

„овекову способност за празник прате искушеЬа „празноваЬа” само у Љелу и пиЮу, баш зато што Ље економска криза, требало би смаЬити ту потрошЬу за славе, и окренути се осмишЪеЬу Ъудског терета и бола на духован начин. ” том смислу покренули смо бригу о наЉугрожениЉима у епархиЉи (осниваЬе народних кухиЬа). ѕри свему Ље наЉважниЉа молитва и сеЮаЬе на те Ъуде.

ѕолитика

13 / 01 / 2012

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0