Srpska

»нтервЉу ≈пископа ћилутина листу "ѕравославЪе"

ќдлучно сте се супроставили рушеЬу велике светиЬе, манастира ваЪевска √рачаница, коЉа Ље угрожена плановима о градЬи бране —тубо-–овни. √раРани су узнемирени, преко 8.000 верника Ље потписало петициЉу за Ьено очуваЬе.  акво решеЬе ¬и предлажете како бисте осуЉетили могуЮе потапaЬе манастира?

ƒеведесетих година прошлог века донета Ље одлука о изградЬи бране —тубо-–овни. ѕотписан Ље уговор и радови су започети. Ѕило Ље неких прекида и пауза у раду, да би се пре неку годину интензивно наставило са радовима. ƒошавши на нововаспоставЪену ≈пархиЉу ваЪевску 2006. године, затекао сам овакво формално-правно стаЬе на терену, тако да ми Ље остало било само да се детаЪно упознам са проблемима коЉи се поЉавЪуЉу пуЬеЬем акумулациЉе, без могуЮности икаквог утицаЉа на промену стаЬа. ќслушкивао сам глас народа града ¬аЪева због изградЬе бране, потапаЬа √рачанице и могуЮе опасности коЉa се надноси огромном количином воде над градом.

ѕо своЉоЉ савести обратио сам се апелом под насловом "—ачуваЉмо светиЬе и природу" и упутио га наЉвишим црквеним и државним властима. «атим, у Љош два наврата, обраЮали смо се саопштеЬима за Љавност. —уштина нашег обраЮаЬа надлежнима била Ље, а и сада Ље, иста: пронаЮи наЉбоЪе могуЮе компромисно решеЬе, а оно би било по неким стручЬацима да се висина бране задржи на коти 333, чиЉа би висина осигурала не само опстанак манастира веЮ би се очувала природна, одбрамбена граница, изнад коЉе почиЬе порозно, кречЬачко тло, кроз коЉе би отицаЬе воде из акумулациЉе угрозило природне изворе воде у околини ¬аЪева. ћолимо се Ѕогу да буде посреди Мегова —вета ¬оЪа у проналажеЬу наЉбоЪег решеЬа овог проблема.

 ако сагледавате могуЮности враЮаЬа одузете црквене имовине у ¬ашоЉ епархиЉи, с обзиром на низ тешкоЮа коЉе се очекуЉу ¬ладиним ограничеЬима?

"√осподЬа Ље земЪа и све што Ље на ЬоЉ," говори у надахнуЮу ѕсалмопоЉац ƒавид (ѕс.24,1). ƒржава, одузимаЉуЮи туРу своЉину, огрешила се о заповест ЅожЉу: "Ќе пожели ништа што Ље туРе." “о Ље преступ и пред Ѕогом и пред Ъудима. ÷рквена имовина Љесте добровоЪни прилог ÷ркви. ќва земаЪска добра треба да служе за потребе ÷ркве, за економиЉу Ьену, за опште добро, а и да од тих добара помогне онолико колико може и кад може онима коЉима Ље помоЮ потребна.

ћи смо у ≈пархиЉи ваЪевскоЉ у веЮоЉ мери окончали поступке започете по одредбама раниЉег закона и ступили у посед враЮених непокретности.
ѕрема постоЉеЮоЉ службеноЉ евиденциЉи ≈пархиЉе, Љедан део имовине Юе услед немогуЮности враЮаЬа, услед законских ограничеЬа, сасвим извесно бити предмет обештеЮеЬа, на коЉем плану такоРе делимо судбину других субЉеката у истом или сличном положаЉу.

Ќа коЉи Юе начин храм ¬аскрсеЬа ’ристовог у ¬аЪеву обележити велики свехришЮански ЉубилеЉ 1700. година. ћиланског едикта?

√радЬа храма ¬аскрсеЬа ’ристовог започета Ље пре скоро две децениЉе. ќправдано дуго траЉу радови на храму Љер Ље по величини други у —рбиЉи, први после храма —ветог —аве у Ѕеограду.

ѕре четири године убрзали смо радове и успели да до сада завршимо веЮи део унутрашЬег уреРеЬа храма, дакле све изузев иконостаса, пода и фресака.
ќве године уз велику помоЮ државе (Ќ»ѕ-а) ураРена Ље прва и наЉвеЮа фаза партерног уреРеЬа, дакле споЪашЬег дела комплекса храма ¬аскрсеЬа √осподЬег.

–ади смо, уз помоЮ државе, да завршимо остале три фазе ових радова, као и да приведемо краЉу унутрашЬе радове, за сада без фресака, како бисмо, ако Ѕог да, извршили освеЮеЬе храма у ЉубиларноЉ 1700. годишЬици ћиланског едикта. “о би била централна свечаност у ≈пархиЉи ваЪевскоЉ, коЉа би се обележила свечаном празничном ЋитургиЉом, и пригодним програмом. ќбележаваЬе овог великог и значаЉног празника за воЉинствуЉуЮу ÷ркву ’ристову, дакле датума када Ље ’ришЮанство добило и своЉу законодавну слободу у вртлогу историЉског времена и простора, било би ширег карактера, дакле на нивоу целе ≈пархиЉе, са ЋитургиЉским благодареЬем и торжественим славЪем у свим парохиЉским и манастирским храмовима.

Ќовоканонизовани —веци, —вети ¬ладика ЌиколаЉ и ѕреподобни £устин ОелиЉски, пример су аутентичног монашко-аскетског живота, а исто тако и плодотворни писци коЉи су оставили за собом богату ризницу дела.  акав Ље значаЉ ове духовне оставштине за нашу културу, теологиЉу и духовност?

—вети ¬ладика ЌиколаЉ и ѕреподобни ќтац £устин велики су благослов и дар ЅожЉи, како, нашоЉ, —рпскоЉ ÷ркви, тако и целом ѕравославЪу. ” Ьима видимо ЅожЉе промислитеЪно стараЬе за наш народ. ќво стараЬе, меРутим, било Ље далекосежно, више генерациЉско, више временско. ќни су живели, писали и говорили за тадашЬег човека, али исто тако и за садашЬег и будуЮег. Михов допринос нашоЉ ѕомесноЉ ÷ркви, као и —веправославноЉ ÷ркви ’ристовоЉ, Љесте немерЪив. ЌемерЪив у теологиЉи, у духовности и култури, своЉим вредноваЬем исконског народног осветосавЪеног, охристовЪеног наслеРа и стваралаштва од вечне вредности.

Михов живот, или боЪе реЮи бого-живот, у молитви и посту, подвигу ЪубавиЦсастрадаваЬа, у честом, и свакодневном сЉедиЬаваЬу са Ѕогом у —ветоЉ „аши, учинило их Ље земаЪским анРелима, а небеским благовесницима, коЉи су, освеЮуЉуЮи себе, освеЮивали и просвеЮивали друге око себе. Михова писана реч, а и усмена сачувана преко аудио записа, представЪа за нас бесцено благо.

ƒиван Ље осеЮаЉ читаЬа Ьихових дела. “о Ље разговор наш са Ьима, то Ље духовно богатство, за разлику од дела испуЬених мудрошЮу овога света и посветовЬачене духовности. јли, читаЉуЮи Ьих, схватамо да су нам Ьихове речи често и суд, Љер нас смираваЉу и скрушаваЉу пред Ьима. ќни су били прави подвижници остаЉуЮи пример нама и будуЮим генерациЉама. ѕодвижник Ље сваки прави хришЮанин, неко маЬе, а неко више. јли Ље прави и велики подвижник онаЉ чиЉа подвижничка дела раРаЉу добре плодове, као што Ље то било у животу —ветог ¬ладике ЌиколаЉа и ѕреподобног ќца £устина.

¬реме секуларизма узима своЉ данак, али и данас постоЉе, и постоЉаЮе —вети ЅожЉи Ъуди, прави подвижници-показатеЪи живе благодати ЅожиЉе. Ѕлагодат ЅожЉа неЮе престати да проЉавЪуЉе нове светилнике и велике подвижнике. Михова духовна оставштина, Љесте и биЮе, духовно злато коЉим се небо купуЉе. “реба да се упитамо постоЉи ли питаЬе коЉе може да мучи Ъудско биЮе, а да на Ьега нису дали одговор.

Михови —вети животи и сва Ьихова дела богата су трпеза и извор бистре воде, са коЉе се храни и поЉи и теологиЉа, и култура и духовност, не само код нас, него се Ьихова дела, све више преводе у –усиЉи и у √рчкоЉ, па и шире.

Ѕог их Ље прославио, а нама оставио потврду овога у проЉави благодатне силе ЅожЉе коЉа чини да мошти —ветог ¬ладике ЌиколаЉа чудотворе у ЋелиЮу и шире благоухани мирис, а на гробу ѕреподобног ќца £устина све Ље више исцеЪеЬа.

ќстаЉе само она ≈ванРелска: " о има уши да чуЉе нека чуЉе" (Ћк. 8,8).

ѕокренули сте црквени радио Ц може ли ÷рква да адекватно одговори изазовима времена своЉим медиЉимa?

÷рквени медиЉи играЉу веома важну улогу у савременом свету, поготову у овом тешком времену. Ќаш радио "»сточник" успешно емитуЉе своЉ програм и на основу истраживаЬа —тратеЯи маркетинга слушаност радиЉа Ље веома заступЪена. ѕрограмска шема Ље разноврсна, актуелна, веома прихватЪива од стране слушалаца, и као таква чини да наш радио оправдава своЉе постоЉаЬе у овим и оваквим временима.

√лавни циЪ овог медиЉа Ље: чути реч ЅожЉу, брига о моралном стаЬу личности и друштва, борба против зла и греха, просветитеЪска делатност, здравЪе и здрав живот нашег народа, духовна музика коЉа крепи и подиже дух човеков, а и одабрана световна, изворна народна музика, као и многи други садржаЉи коЉи могу послужити као мостови за савременог човека у ЬеговоЉ потрази за истинским животом.

ƒанашЬи човек Ље окружен, бомбардуЉе се разноврсним информациЉама коЉе му се стално сервираЉу преко електронских медиЉа, билборда, реклама итд. ¬еЮи део тих информациЉа су потрошачког карактера: бизнис, комерциЉала, а и пожуда, хедонизам коЉи Ље усмерен ка уништеЬу човека као боголиког биЮа. ћорамо да будемо свесни да ниЉе наивно бити човек, око човека се води невидЪиви рат, копЪа добра и зла се ломе око Ьега. «бог овога од велике Ље важности да до човека допре реч ’ристова, реч смисла и свесмисла егзистенциЉе, битисаЬа. «бог свега овога ми смо веома задовоЪни и Ѕогу благодарни за наш црквени радио.

ƒа ли напредуЉемо у ЉачаЬу религиозне (не само побожне) свести, да ли постаЉемо религиозне личности?

јко буде било —ветих ЅожЉих Ъуди са нама и око нас, то Юе позитивно утицати и на све нас да Љачамо и напредуЉемо у побожности, у вери. “ом напретку наЉвише може помоЮи, на првом месту, црквена ЉерархиЉа, ако Ље ’ристо-зрачна. Ќо у овом времену све Ље, изгледа, маЬе —ветих овде, на земЪи, меРу нама, па смо утолико сиромашниЉи за духовне вредности, Љер смо ускраЮени за лични сусрет и контакт са Ьима. јли благодат ЅожиЉа и данас проЉавЪуЉе нове —вете а до нас стоЉи колико Юемо се угледати на Ьих и Љачати у вери.

Ўто се тиче народа у овоЉ ≈пархиЉи, он Ље веома црквен и духовно здрав. ќчувана Ље народна душа овог народа. ¬елики благослов ЅожЉи су и мошти —в. ¬ладике ЌиколаЉа и ѕреподобног £устина, манастири и цркве, воЉсковоРе, устаници и песници. ѕолитичка збиваЬа у свету, тешке економске ситуациЉе и распеЮе —рпског народа, коЉе траЉе, не умаЬуЉе жеР народа за Ѕогом, али омета нормалан напредак ка духовним вредностима, Љер Ље народна свест отежана бригама овога света (Ћк.21,34). ѕотребно Ље да, ако се успавамо у вери, да се сетимо речи —в. јп. ѕавла: "”стани ти коЉи спаваш, и васкрсни из мртвих, и обасЉаЮе те ’ристос" (≈ф. 5, 14).

–елигиозност, или, боЪе реЮи, осеЮаЉ и осетЪивост за Ѕога, неодвоЉиви су од човековог биЮа. „овек Ље више од религиозног биЮа, он Ље богоносилац, боголик, а као такав по своЉоЉ природи гравитира Ѕогу. ћеРутим, духовна успаваност омета оваЉ развоЉ човеков, те Ље потребно да ѕавловски сви устанемо како бисмо засиЉали и били светлост свету, а тиме и здраве религиозне личности.

—татистика бележи да Ље наЉброЉниЉи одзив Рака за православну веронауку у —рбиЉи у ¬ашоЉ ≈пархиЉи. »мате сталне састанке са директорима основних и средЬих школа. ƒа ли Ље веронаука оправдала повратак у школски систем, каква су ¬аша сазнаЬа?

—весни смо своЉе одговорности пред Ѕогом за децу коЉу нам Ѕог даЉе. ”скратити деци право да упознаЉу ’риста и Мегову Ѕожанску науку Љесте, по речима ѕреподобног ќца £устина, злочин према деци. ” поЉединим земЪама ≈вропе религион (веронаука) стоЉи на првом месту предмета. —ам задатак веронауке говори нам о ЬеноЉ насушноЉ потреби кроз векове - и данас! - у нашим школама. ќна нема за циЪ само стицаЬе информациЉа о Ѕогу. Мен главни задатак треба да буде: ќхристовЪеЬе личности, сусрет са живим Ѕогом, даваЬе самога ’риста, кушаЬе бесмртног извора.

ќна не сме бити терет деци, него радост, како би деца ушла у сфере духовног живота и да им се отворе духовне очи. ƒа дечЉа срца ослушкуЉу божанске таЉне и да победе савремена искушеЬа овога узаврелог света.

ћи се трудимо да имамо редовне састанке са свим директорима школе са териториЉе наше ≈пархиЉе. ”з обострано уважаваЬе и разумеваЬе наши односи су на нивоу, а ако има проблема увек их решавамо на обострано задовоЪство. ¬еронаука Ље и те како оправдала своЉ повратак у школу, Љер су видни и опипЪиви плодови коЉе она даЉе. ¬еронаука призива човека ка узвишениЉем животу, ка високоЉ култури живота, у сваком погледу: земаЪском и небеском. £ер веронаука открива детету, дакле младом човеку, правилан однос свега у творевини, однос Ќеба и земЪе, Ѕога и човека, човека са човеком, човека са творевином, дакле своЉим окружеЬем. ќдвратити дете од веронауке велика Ље туга и сопствени пораз и одсецаЬе лозе од чокота. "£а сам чокот, а ви лозе" (£н. 15,5). Ўкола треба да се увек зида на —ветосавском темеЪу, да шири видике просвете и науке и да никада више и ни по коЉу цену не сужава видике, одбацуЉуЮи √оспода ’риста и Мегову спасоносну науку.

ѕослушаЉте ’риста  оЉи кроз векове виче: "ѕустите децу и не браните им да долазе мени, Љер Ље таквих ÷арство Ќебеско" (ћт. 19,14).

—татистика наше ≈пархиЉе говори да 81% деце похаРа веронауку у основним школама, док их Ље у средЬим нешто маЬе, 72%. »ако Ље проценат похаРаЬа високоцифрен, опет ниЉе задовоЪаваЉуЮи. ’ристос Ље свима неопходан, поготову оваквом, данашЬем, свету и човеку. «бог овога, ÷рква Юе наставити своЉ мукотрпан труд да указуЉе не само Љедном насеЪу или граду веЮ целоме свету да Ље ’ристос неопходан.

Ѕили сте у прилици да боравите и студирате у јмерици, а три и по године провели сте на Ќовом «еланду и јустралиЉи као ≈пископ.  акав Ље религиозни живот —рба овде и тамо, колико истински живимо по Ѕогу?

÷ео оваЉ свет Ље Ьива √осподЬа на коЉоЉ Ље посеЉана свеспасоносна реч ЅожЉа - £еванРеЪска. —лужеЮи у далекоЉ јустралиЉи и Ќовом «еланду, само сам наставио да радим на тоЉ Ьиви на коЉоЉ су пре мене пожртвовано радили, у винограду √осподЬем, наши ≈пископи и —вештеници, добри виноградари.

Ќа целом ѕетом континенту изграРено Ље доста дивних храмова, што сведочи о неимарском духу нашег народа и жеРи за Ѕогом, а исто тако и за местом духовно-националног сабороваЬа, дакле сусрета Љедних са другима, неговаЬа како своЉе ѕравославне вере, тако и своЉих традициЉа, свога идентитета, коЉи Ље увек - и вавек! Ц Љединствен, аутентичан, само уколико Ље прожет вером.

Ќема неке велике разлике народа овде и тамо. —усретао сам се са многима чиЉоЉ сам се вери дивио. »ма, као и свугде, одреРених потешкоЮа. ћеРутим, ако бисмо говорили о некоЉ наЉистакнутиЉоЉ разлици, она би била у очигледноЉ носталгиЉи нашег народа на «ападу за своЉом отаЯбином. ќна се манифестуЉе на различите начине, али има и своЉе плодове, дакле своЉу продуктивну страну. Ќаиме, у носталгиЉи за отаЯбином човек се бори да Ље репродукуЉе, а репродукциЉу обично чини оно што Ље наЉвредниЉе код Љедног народа, а то су: вера и традициЉа. —вестан Ље наш народ свога идентитета, своЉе вере православне, своЉе културе, свога наслеРа.

Ќажалост, има и оних коЉи лако заборавЪаЉу своЉ Љезик и писмо као резултат асимилациЉе, коЉа се пре или касниЉе одражава и на менталитет Ъуди. ќво наравно ниЉе препрека ка ’ристо-познаЬу, али може у поЉединим случаЉевима да буде камен спотицаЬа.

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

13 / 01 / 2012

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0