Srpska

ЂЅити √рк значи бити православацї

–азговор с режисером  онстантином ’аралампидисом

–уско-грчка мемориЉална акциЉа Ђќд ЅожиЮа до ¬аскрсаї упознаЉе нас са светим новомученицима и исповедницима √рчке,  ипра, ћале јзиЉе и ѕонта XV-XXвека, с примерима живе вере, коЉу су балкански народи имали у време дугих столеЮа отоманске владавине. ѕо мишЪеЬу Љедног од Ьених организатора, познатог режисера  онстантина ’аралампидиса, ове странице историЉе, коЉе су слабо познате становницима наше земЪе, нису просто далеки примери Љунаштва, веЮ директно показуЉу пут савременим хришЮанима коЉи у данашЬем свету коЉи се динамично развиЉа лако могу изгубити оно што су Ьихови преци по цену свог живота чували дуги низ векова.

ќ животу понтиЉских √рка у –усиЉи Ц потомака криптохришЮана и чуваЬу историЉског сеЮаЬа захваЪуЉуЮи коЉем се не прекида веза измеРу православних народа,  онстантин ’аралампидис Ље испричао нешто за портал Ђѕравославие.руї.

- —удбина ¬изантиЉског царства представЪа Љедну од главних тема у вашем стваралаштву. ј какву улогу Ље она одиграла у вашоЉ судбини?

- √де год да сада живе потомци √рка из ћале јзиЉе и ѕонта Ц у –усиЉи, √рузиЉи, у ”краЉини или у  азахстану (где сам и сам роРен), - и данас ако желимо да сазнамо од човека да ли Ље √рк по националности, ми √рци из бившег ———– питамо: Ђ≈си аромеос исе?ї - што се дословно преводи као: Ђƒа ли си поданик –имског царства?ї јко Ље човек √рк, у одговор чуЉемо: Ђ≈го аромеес имеї - Ђ£а сам поданик –имског царства.ї  ао што Ље познато, ¬изантиЉа се називала ƒругим –имом, отуда воде корен ово питаЬе и одговор. ј подаништво –имског царства Ље са своЉе стране аутоматски подразумевало православну вероисповест. ѕравославна вера се чак и у –усиЉи увек називала грчком вером. ƒругим речима, бити √рк значи бити православац.

 ад сам као дечак растао у  азахстану, у граду јлма-јта, ма како то парадоксално звучало, називао сам себе Ђ–омеЉемї, а не √рком. »сто за себе могу да кажу и сви моЉи сународници. Ќаравно, то Ље врло чудно: данас, у XXI веку, негде у  изилорди, у “билисиЉу или у ћоскви, √рци се Љош увек називаЉу поданицима –имског царства, без обзира на то што Ље оно разорено 1453. године. «ато су веза с ¬изантиЉом и Ьен утицаЉ живи и дан-данас.

£едан део моЉих предака потиче из  онстантинопоЪа, односно, из ћале јзиЉе, а други Ьихов део из ѕонта. —ви су они спасаваЉуЮи се, бежали у –усиЉу и стекли су овде домовину. ћоЉ прадеда по татиноЉ линиЉи Ље побегао у √еленЯик из “рапезунда краЉем XIX века носеЮи презиме  от-ќгли. Мегово право презиме Ље било ’аралампидис, али Ље “урска земЪа само за “урке и зато су скоро сви √рци коЉи су живели под Љармом “урака имали турска имена и презимена и таЉно су исповедали ѕравославЪе. —воЉа права презимена Ъуди су вратили знатно касниЉе. ќво се углавном догодило Љош у време пре револуциЉе у –усиЉи и Ља сам пре 45 година роРен с презименом  от-ќгли.

ѕошто сам знао да су моЉи преци носили друго презиме, 2001. године сам покушао да вратим презиме предака и то ми Ље пошло за руком. ј моЉ роРени отац ни данас ниЉе променио презиме, што Ље повезано с бирократским перипетиЉама: он живи у  азахстану и треба да достави документа коЉа потврРуЉу да су Ьегови преци некада заиста били ’аралампидиси. –азуме се, ова документа се нису сачувала. ј Ља сам као руски државЪанин дошао у ћатични уред у реЉону ћоскве где имам приЉавЪен боравак и испричао сам службеници историЉу своЉе породице. »змеРу осталог, да Ље моЉ прапрадеда био свештеник криптохришЮанске цркве у “урскоЉ, да Ље таЉно исповедао ’риста, али Ље имао турско име и турско презиме. –екао сам ЉоЉ да смо увек знали да Ље наше право презиме ’аралампидис. јли, како да га вратим, Љер немам никаквих папира, коЉи то доказуЉу? »споставило се да Ље службеница у ћатичном уреду веруЉуЮа. ¬идео сам сузе у Ьеним очима. —аслушала Ље историЉу моЉе породице и горко заплакала. –екла ми Ље: Ђƒраги моЉ, постоЉи само Љедан излаз из твоЉе тешке ситуациЉе Ц написаЮемо овакву формулациЉу: Ђѕрезиме  от-ќгли се с турског Љезика на грчки преводи као ’аралампидис.ї » то Ље било све.ї —ад ми Ље у личноЉ карти у рубрици Ђѕрезимеї написано: Ђ’аралампидис.ї ћеРутим, у шпицама своЉих филмова и на плакатима свеЉедно уз своЉе, да тако кажем, историЉско презиме дописуЉем презиме  от-ќгли, како не бих прекидао везу ни с оним моЉим прецима коЉи су живели под турским Љармом.

-  ако живи и чиме се бави грчка диЉаспора на териториЉи бившег ———– данас? ƒа ли се Ђрускиї √рци много разликуЉу од Ђгрчкихї?

- ƒанас √рци живе у свим републикама бившег ———–. —нимаЉуЮи своЉе сународнике с филмском екипом обишао сам практично целу црноморску обалу  авказа. ѕрилично велика диЉаспора живи на териториЉи  раснодарске покраЉине и у —тавропоЪу. Михов живот се ни по чему не разликуЉе од живота других становника –усиЉе: брину их исти проблеми као и –усе. ѕритом су, безусловно, √рци сачували своЉ национални идентитет. √оворе понтиЉским диЉалектом грчког Љезика Ц узгред речено, опште Ље признато да Ље то наЉстариЉи диЉалекат. ѕрактично у свим градовима и селима –усиЉе, као и у другим републикама, има грчких друштвених заЉедница. ќне одржаваЉу тесне везе с √рчком. ѕостоЉи програм за учеЬе новогрчког Љезика. ѕо правилу, деца уче народне понтиЉске игре, понтиЉске и грчке песме. „есто се у заЉедницама заЉедно славе православни и световни празници, с времена на време се одржаваЉу конгреси √рка из бивших република —авеза, меРународни понтиЉски конгреси. Ѕезусловно, врло Ље важно ко Ље на челу грчке заЉеднице. ƒа ли Ље човек коЉег Ље диЉаспора изабрала, у стаЬу да интересе заЉеднице стави изнад своЉих личних интереса. јко Љесте, у том случаЉу Ље живот диЉаспоре испуЬен наЉразноврсниЉим Љарким догаРаЉима. Ќа среЮу, има таквих Ъуди. ѕредседник јсоциЉациЉе грчких друштвених заЉедница –усиЉе »ван »гЬатиЉевич —авиди неколико година организуЉе ходочашЮа из различитих градова –усиЉе, и не само из Ье, веЮ и из бивших република ———– у историЉску домовину Ц у “рапезунд, с обиласком манастира ѕанагиЉа —умела. «ахваЪуЉуЮи Ьеговим напорима, турске власти су чак дозволиле да се у овом манастиру служи литургиЉа. «нам да »ван »гЬатиЉевич помаже Ъудима коЉи су му потпуно непознати чак и у решаваЬу питаЬа из свакодневног живота. ¬еома Ље важно кад можеш да се обратиш директно човеку Ц изабраном лидеру и да добиЉеш подршку. —асвим недавно »ван »гЬатиЉевич ми Ље помогао у организациЉи концерта-реквиЉема Ђ»споведници ѕравославЪа после пропасти империЉеї у храму ’риста —паситеЪа. “о Ље захтевало одреРене дрошкове. Ќа пример, довели смо из √рчке хор Ђ≈ргастири ѕсалтикисї од 30 Ъуди и то Ље реализовано управо захваЪуЉуЮи »вану »гЬатиЉевичу —авидиЉу, због чега му се ниско клаЬам.

Ўто се тиче разлика измеРу √рка коЉи живе на постовЉетским просторима и оних коЉи живе у √рчкоЉ, оне безусловно постоЉе. ћеРутим, постоЉе у смислу да ми просто нисмо упознати с Љедним делом Ьиховог живота. »пак, по мом мишЪеЬу, таЉ део ниЉе наЉважниЉи. –оРени смо у различитим економским и политичким условима. ¬ероватно Ље то оставило одреРеног трага. ћеРутим, имамо суштинске чврсте везе коЉе нас уЉедиЬуЉу. » не само нас Ц √рке, коЉи живимо у –усиЉи Ц с √рцима на континенту, веЮ и –усе и √рке. “о Ље наша православна вера. ƒа, постоЉи разлика у карактерима, √рци су темперамантниЉи народ од –уса, а –уси су са своЉе стране издржЪивиЉи и стрпЪивиЉи. ћеРутим, то има везе само са споЪашЬим испоЪаваЬима. »мам много приЉатеЪа у √рчкоЉ и ми Ђгледамо у истом правцуї, лако проналазимо заЉеднички Љезик. —воЉим великим другом сматрам √рка, дописника грчке телевизиЉе у ћоскви, главног уредника часописа Ђ’еладаї јтанасиЉа јвгериноса. —паЉаЉу нас и професионална интересоваЬа. ћислим да Юемо Љедног дана направити неки заЉеднички проЉекат.

- £едан од ваших наЉпознатиЉих радова Ље трилогиЉа Ђќд ЅожиЮа до ¬аскрсаї чиЉа су два дела веЮ приказана гледаоцима. ќ чему Юе бити последЬи филм и каква Ље у целини замисао овог великог документарног филмског рада?

- «аправо, резултат живота светих мученика и исповедника Ље озбиЪна лекциЉа за све нас и то Ље наизглед свима Љасно. ћеРутим, често Ъуди данашЬице, чак и ако себе сматраЉу православцима, мисле да Ље светост неко предодреРеЬе дато одозго.  ао да Ље √оспод свете Ъуде обележио од роРеЬа и да Ље Ьихов главни задатак да не одступе од сценариЉа коЉи Ље веЮ написан и у чиЉем финалу изабраног Љунака очекуЉе Љуначка смрт, а затим и нимбус. ѕостоЉи Љош Љедан начин на коЉи размишЪа савремени човек: свети Ъуди су живели тако давно да, као прво, не знамо како Ље све тамо било и да ли су ови Ъуди уопште постоЉали, а као друго, у то далеко време услови су били потпуно другачиЉи. “ада Ље било места за подвиг, а шта Ље данас? ƒанас само преживЪавамо. ЌиЉе нам до подвига Ц нема никаквих услова за то. Ќа краЉу човек дозвоЪава себи све ове мисли и оне живе у Ьему само зато да он не би постао сличан светима и да чак не би ни покушао да се потруди да се промени. ћисле: Ђ аквог смисла има иЮи у храм и испуЬавати неке законе, постити, не блудничити? «бог чега човек да се упиЬе ако свеЉедно неЮе постати светац? Ѕога у принципу не негирам, али светост ниЉе моЉе предназначеЬе. ƒа Љесте, Ља бих то сигурно осетио и опазио бих неку енергиЉу. ѕостоЉала би нека светлост у мени, а можда би се и нимбус видео унапред, пре Љуначке смрти. —амо, видео бих га само Ља, у огледалу. ƒруги то не би обавезно морали да виде, али бих Ља сигурно видео! ќсеЮао бих сопствени значаЉ. ј овако Ц идем пешке. ј кад би ми то било зацртано, летео бих, кретао бих се у простору и времену.ї ≈то шта Ље светост с тачке гледишта савременог човека. Ќаравно, не говорим о свима. ќваква размишЪаЬа искЪучуЉу присуство воЪе у човеку: уместо Ьега неко треба све да одлучи и да припреми светост за Ьега.

÷иЪ мог рада Ље био да покажем да су свети Ъуди били исти као ми. » да то уопште ниЉе било тако давно: и у XIX, па чак и у ’’ веку. Ќе само то, неки од Ьих су чак нарушили закон, али нису рекли да то можда и ниЉе грех и да Ље √оспод милостив, па Юе све опростити. —вест о греху Ље палила Ьихова срца и они просто нису могли мирно да дишу, да Љеду и да се препуштаЉу животним задовоЪствима мислеЮи да има Љош веЮих грешника него што су они сами и да Юе им се √оспод вероватно смиловати. ∆удЬа за искупЪеЬем греха им ниЉе давала мира. »шли су на мучеништво ради спасеЬа своЉе душе.

ƒанас Ље човеку своЉствено да се правда на сваки начин. » како Ље важно за Ьега да чуЉе реч коЉа неЮе повлаРивати Ьеговим слабостима. ћислим да Ље наше време прилично окрутно и да ниЉе довоЪно хвалити човека због тога што негде у себи не негира Ѕога и што понекад, на ¬аскрс, свраЮа у храм да запали свеЮу. ∆итиЉа светих мученика и живот незнаних Љунака вере показуЉу нам частан и прав пут ка Ѕогу. —воЉе филмове заправо и снимам о томе.

—воЉ следеЮи филм посветиЮу руским исповедницима и мученицима коЉи су настрадали после револуциЉе 1917. године. »ако нису живели у ¬изантиЉском, веЮ –уском царству, исто тако су постаЉали криптохришЮани, мученици за ’ристову веру. ќни су усвоЉили византиЉску лекциЉу и дали су нама, савременим Ъудима, руску лекциЉу. ѕримивши штафету из ¬изантиЉе, они су у своЉим срцима пронели грчки огаЬ и показали целом свету читав збор новомученика и исповедника ’ристових. “о говори о томе да су духовне основе уткане у ¬изантиЉском царству, живе и да Юе живети док гори оваЉ грчки огаЬ православне вере.

- Ќови просветитеЪски проЉекат „»споведници ѕравославЪа после пропасти империЉе“ у коЉи улази издаваЬе циклуса аудио кЬига, као и одржаваЬе концерта-реквиЉема коЉим су ове године завршена Љубиларна ЅожиЮна предаваЬа, упознаЉе нас с многим непознатим грчким новомученицима. ѕозоришни комад изведен на високом уметничком нивоу ниЉе могао да остави равнодушним никога од гледалаца. ѕред нама пролазе различити ликови светаца, коЉи су живели у различитим вековима, били су различитог узраста, друштвеног положаЉа и нивоа образоваЬа.  акве архетипове светости вам Ље било важно да овде покажете?

- Ѕезусловно, важно Ље било показати она своЉства човекове душе коЉих данас скоро да нема у савременом човеку. Ќа пример, свети јхмет  алфас Ље муслиман коЉи Ље примио ѕравославЪе и постао криптохришЮанин. «а време Љедног разговора у доколици меРу муслиманима неко га Ље упитао шта Ље наЉважниЉе на свету и он Ље без размишЪаЬа одговорио: ЂЌаЉважниЉа Ље православна вера.ї ќваЉ човек Ље умео да чуЉе призив Ѕога чак и у таквоЉ, наизглед свакодневноЉ ситуациЉи.  ако Ље речено у житиЉу овог свеца, он Ље могао да се нашали или да на неки начин избегне одговор, Љер му ниЉе било поставЪено директно питаЬе коЉе захтева исповедаЬе: да ли си хришЮанин? ќн Ље чврсто и непоколебЪиво исповедао ’риста и примио Ље мученичку смрт зато што се са свом озбиЪношЮу однео према питаЬу: шта Ље наЉважниЉе на свету?

ѕо мом мишЪеЬу врло Ље важно да данас знамо да су Ъуди били у стаЬу да иду у смрт схватаЉуЮи да Юе она бити неминовна. Ќа пример, у данима мира човек се, ма како то парадоксално било, више плаши смрти него у време рата. Куди се у меРусобним разговорима суЉеверно плаше да наглас изговоре називе страшних болести: а шта ако преРу на Ьих преко речи? ƒанашЬи мото Ђ”зми све од живота и живи лепої у суштини представЪа испоЪаваЬе атеизма. ћи привремено живимо на овоЉ земЪи и сав наш живот Ље службени пут, како често каже Љедан моЉ познаник свештеник. » на овом службеном путу, како он тврди, треба да се припремимо за вечни живот. ‘изичку смрт неЮемо избеЮи. —амо, питаЬе Ље каква Юе она бити Ц срамна или Љуначка.

-  акву лекциЉу, по вашем мишЪеЬу, треба да извуку –уси и √рци упознавши се са животом ових светаца? » какву лекциЉу сте извукли ви бавеЮи се овом темом неколико година.

- „ини ми се да се главна лекциЉа, и за –усе и за √рке, састоЉи у врло Љедноставним стварима: ако свако од нас буде свестан одговорности за све што се дешава у свету, у ЬеговоЉ земЪи, у ЬеговоЉ породици Ц све Юе не краЉу утицати и на живот ЂимпериЉеї у коЉоЉ живиш. £ер, ЂимпериЉаї се састоЉ од Ъуди.  ао што пише старац ѕаЉсиЉе —ветогорац, √оспод Юе свакога упитао: шта си учинио у овим тешким годинама своЉом молитвом и добротом? Ќе може се чекати на неке специЉалне услове да би човек испоЪио своЉе наЉбоЪе особине: Ъубав према домовини, спремност да за Ьу да своЉ живот, неспособност да одговори злом на зло, и на краЉу краЉева, да воли и своЉе неприЉатеЪе. ќву лекциЉу сам извлачио у току рада и наставЪам и сам да Ље извлачим за себе.

- ѕритисак на хришЮане се данас запажа у многим деловима света. ’ришЮани се подвргаваЉу прогонима и у богатоЉ ≈вропи, где се из друштвене свести све више потискуЉу елементи хришЮанског погледа на свет. ƒа ли се, по вашем мишЪеЬу, епоха новомученика о коЉима говорите у свом стваралаштву, може упоредити с нашим временом? ƒа ли су савремени √рци достоЉни подвига своЉих предака?

- ƒанас се одвиЉа невидЪиви рат. » то Ље много страшниЉе од отворених прогона хришЮана. ƒанас се човечанство развраЮа уз помоЮ средстава за масовно информисаЬе. кроз пропаганду поп-културе коЉа нам Ље туРа, подмеЮу нам се друге вредности, а питаЬе домовине практично не постоЉи. ¬аспитава се некаква псеудо-општепланетарна свест Ц ЉедноставниЉе речено, где легнеш да спаваш, ту ти Ље и домовина. ћозак човечанства Ље до те мере замагЪен да, нажалост, веЮина Ъуди не може Љасно да дефинише шта Ље добро, а шта Ље лоше. ћеРутим, има Ъуди, коЉи и у ово сложено време чуваЉу чисто срце. ќни су спремни да трпе оскудицу, да буду на маргинама, али да сачуваЉу своЉу душу.

ћожемо само да се трудимо да будемо достоЉни своЉих предака.  ао и код свих Ъуди на планети, неким √рцима то полази за руком, а некима не.  ад видим чисте младе Ъуде, коЉе ниЉе покварио савремени живот, увек ми се плаче. Ђ ако Ље оваЉ човек успео да сачува своЉе срце? Ц размишЪам. Ц Ќека би Ѕог дао здравЪе и спасеЬе твоЉим родитеЪима коЉи те васпитаваЉу.ї

21 / 02 / 2012

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0