Srpska

—аопштеЬе за Љавност —ветог јрхиЉереЉског —абора —рпске ѕравославне ÷ркве

—аопштеЬе за Љавност
—ветог јрхиЉереЉског —абора —рпске ѕравославне ÷ркве
са редовног заседаЬа одржаног у Ѕеограду
од 15. до 23. маЉа 2012. године

” Ѕеограду, у —рпскоЉ ѕатриЉаршиЉи, одржано Ље, од 15. до 23. маЉа 2012. године, под председништвом Мегове —ветости ѕатриЉарха српског г. »ринеЉа, редовно заседаЬе —ветог јрхиЉереЉског —абора —рпске ѕравославне ÷ркве. ” раду —абора узели су учешЮа сви епархиЉски архиЉереЉи —рпске ѕравославне ÷ркве осим Меговог Ѕлаженства јрхиепископа охридског и ћитрополита скопског г. £ована, неправедно заточеног у скопском затвору »дризово, и Меговог ѕреосвештенства ≈пископа бихаЮко-петровачког г. ’ризостома.

—вети јрхиЉереЉски —абор Ље своЉ рад започео саборним служеЬем свете архиЉереЉске ЋитургиЉе у —аборном храму —ветог јрхангела ћихаила у Ѕеограду, на коЉоЉ Ље началствовао ѕатриЉарх српски г. »ринеЉ и извршен призив —ветога ƒуха, ƒуха истине и мудрости,  оЉим ÷рква живи и дела свагда, а посебно на саборима Ьених епископа. ” току ЋитургиЉе верницима се, по благослову Мегове —ветости ѕатриЉарха, обратио епископ бачки г. »ринеЉ и обЉаснио установу саборâ као израз суштинске саборности ÷ркве. ѕосле свете ЋитургиЉе, на почетку првог саборског заседаЬа, ѕредседник —абора, Мегова —ветост ѕатриЉарх, у свом уводном обраЮаЬу —абору указао Ље на нека од актуелних питаЬа живота и мисиЉе ÷ркве у данашЬем времену, времену великих искушеЬа код нас и у читавом свету, али и времену наде и могуЮности за духовну обнову.

” току овогодишЬег заседаЬа —абора ЋитургиЉа Ље саборно и свечано служена Љош Љедампут Ц у суботу 19. маЉа, на празник ѕреноса моштиЉу —ветог —аве Ц у храму —ветог —аве на ¬рачару. ЋитургиЉски и духовни живот ÷ркве Ље обогаЮен и тиме што Ље —абор приброЉао каталогу светих ѕравославне ÷ркве двоЉицу свештеномученика и четрдесет Рака мученика пострадалих 1688. у ћомишиЮима (ѕодгорица). «а дан Ьиховог литургиЉског спомена и празноваЬа одреРен Ље исти дан на коЉи се празнуЉе спомен светих четрдесет мученика пострадалих у граду —евастиЉи у ћалоЉ јзиЉи (празник познат под народним именом ћладенци) и о томе Юе —вети —инод службено обавестити све помесне ѕравославне ÷ркве како би све оне могле да унесу Ьихова имена у своЉе богослужбене кЬиге и календаре. —абор Ље такоРе одредио да се спомен светог Ќикодима, архиепископа пеЮког, празнуЉе 12/25. маЉа, а не 11/24. маЉа као до сада.

—абор Ље потврдио решеност наше помесне ÷ркве да у току идуЮе године богослужеЬима и одговараЉуЮим духовно-културним манифестациЉама достоЉно и достоЉанствено прослави значаЉан ЉубилеЉ хришЮанства и културе Ц 1700-годишЬицу ћиланског едикта светог цара  онстантина (313 Ц 2013), документа о слободи вере и савести од прворазреднога значаЉа, актуелног и данас не само са историЉског него и са егзистенциЉалног аспекта. £убилеЉ Юе бити прославЪен у свим епархиЉама —рпске ѕравославне ÷ркве, а централна прослава Юе се одржати у Ќишу, родном граду цара  онстантина, и у Ѕеограду. Ќа учешЮе у обележаваЬу ове годишЬице биЮе позвани сви православни патриЉарси и остали предстоЉатеЪи ѕравославних ÷ркава, друге угледне личности светскога ѕравославЪа (Љерарси, теолози, уметници...), високе делегациЉе инославних хришЮанских ÷ркава и црквених заЉедница, хришЮанских и меРухришЮанских институциЉа и организациЉа, као и монотеистичких верских заЉедница, затим представници науке, уметности и културе и угледне личности домаЮег и страног Љавног живота. —ве припреме и сâм програм обележаваЬа координираЮе саборски одбор, формиран своЉевремено у ту сврху, и —вети —инод —рпске ѕравославне ÷ркве.

—абор Ље, у истом духу и смеру, поново потврдио и своЉ непромеЬени став да треба интензивирати, продубити и богословски обогатити досадашЬи процес припремâ за —вети и ¬елики —абор ѕравославне ÷ркве, поново сазвати свеправославно предсаборско саветоваЬе, а по потреби и више таквих саветоваЬа, и у догледно прикладно време сазвати таЉ општи —абор, са дужном одговорношЮу, наравно, и уз верност богонадахнутим начелима функционисаЬа васеЪенских и великих помесних сабора ÷ркве.

—абор Ље саслушао извештаЉ —ветог —инода о Ьеговом раду и извештаЉе епархиЉских архиЉереЉа о Ьиховом раду и о стаЬу у Ьиховим епархиЉама у протеклом периоду, доневши потом одговараЉуЮе одлуке. Ќа заЉедничкоЉ седници чланова —абора и ÷ентралног тела за довршеЬе ’рама —ветог —аве на ¬рачару, после анализе извештаЉа о свему до сада ураРеном, расправЪало се и одлучивало о предстоЉеЮем великом послу коначног унутрашЬег уреРеЬа ’рама, укЪучуЉуЮи и облагаЬе зидних површина мозаицима и осликаваЬе живописом. ”познавши се са релевантним чиЬеницама, —абор Ље питаЬе арондациЉе јрхиепископиЉе београдско-карловачке, по броЉу верникâ наЉвеЮе епархиЉе у —рпскоЉ ѕравославноЉ ÷ркви, одложио за извесно време како би се извршиле неопходне припреме и обезбедила елементарна инфраструктура будуЮих епархиЉа на том простору. »з истих разлога —абор Ље одложио и попуЬаваЬе новооснованих епархиЉа аустриЉско-шваЉцарске и буенос-аЉреске епархиЉским архиЉереЉима и продужио мандат Ьиховим досадашЬим администраторима. »сто тако, —абор Ље умолио ≈пископа захумско-херцеговачког г. √ригориЉа да и даЪе, у своЉству заменика, помаже ћитрополиту дабробосанском г. ЌиколаЉу у обавЪаЬу архипастирских дужности.

—абор Ље и овог пута изразио своЉе дубоко жаЪеЬе и уложио протест због грубога кршеЬа Ъудских права и верских слобода верникâ аутономне ќхридске јрхиепископиЉе у ЅившоЉ £угословенскоЉ –епублици ћакедониЉи, са врхунцем у незаконитом шиканираЬу и хапшеЬима невиних Ъуди, при чему су прогони и акти насиЪа ескалирали дотле да Ље јрхиепископ охридски и ћитрополит скопски г. £ован по шести пут утамничен под исфабрикованим оптужбама и поново на правди Ѕога осуРен на две и по године затвора. ” свему Ље наЉтужниЉе и наЉружниЉе то што се све збива на захтев тамошЬе повлашЮене расколничке организациЉе коЉа себе означава називом „ћакедонска ѕравославна ÷рква”. –асколничка ЉерархиЉа Љавно и злурадо, без икаквог зазора, ликуЉе због судско-полициЉског прогона Љедине канонске и општепризнате ÷ркве у ћакедониЉи, а нарочито због поновног утамничеЬа Ьеног ѕоглавара. ќна тиме демонстрира колико ЉоЉ Ље стало до елементарних истина и етичких начела хришЮанске вере, о светиЬи Љединства ÷ркве да и не говоримо. ”место да се замисле над свим досадашЬим протестима и апелима коЉи долазе из ѕравославних и других хришЮанских ÷ркава у свету и над критикама коЉе им меРународне институциЉе и организациЉе упуЮуЉу због спреге политике и корумпираног судства и због сталног кршеЬа Ъудских права и верских слобода у ЬиховоЉ земЪи, власти –епублике ћакедониЉе, нажалост, само поЉачаваЉу терор над ÷рквом, без преседана у савременом свету.

—абор са Љеднаком пажЬом и не маЬом забринутошЮу прати и поступке власти у ÷рноЉ √ори, коЉа такоРе Ц са нешто маЬе директног и грубог насиЪа, али са сличним курсом угрожаваЬа мисиЉе законите ÷ркве у ÷рноЉ √ори и државног протежираЬа минорне, готово непостоЉеЮе ƒедеиЮеве секте Ц гази основна Ъудска права православних свештеника и верника, не либеЮи се ни потпуно антицивилизациЉског и за европске поЉмове нечувеног депортоваЬа поЉединих свештеника само зато што, наводно, ѕравославна ÷рква, вековима стариЉа и од ÷рне √оре, и од —рбиЉе, и од сваке постоЉеЮе државне творевине на Ѕалкану, ниЉе „регистрована” код полициЉе по закону из времена Ѕрозове „демократиЉе”. ќспораваЬе и самог права на постоЉаЬе —рпске ѕравославне ÷ркве у ÷рноЉ √ори, амбициЉе поЉединих црногорских политичара да, иако по убеРеЬу махом атеисти, уреРуЉу црквена питаЬа, да регулишу унутрашЬи живот, устроЉство и односе у ѕравославноЉ ÷ркви, да помоЮу притисака, па и уз претЬу силом, манипулишу идентитетом ÷ркве у ÷рноЉ √ори, Ьихова нескривена тежЬа да Ље учине инструментом своЉих политичких замисли и да они агресивно обликуЉу садржаЉ црквеног живота православних хришЮана у ÷рноЉ √ори Ц све то представЪа угрожаваЬе основних Ъудских права и верских слобода, делатно порицаЬе секуларног, а то значи верски неутралног, карактера савремене државе и одбациваЬе демократског начела одвоЉености ÷ркве и државе, као и поновно увоРеЬе историЉски давно превазиРеног разликоваЬа измеРу граРана првог и другог реда, и то на основу Ьихове верске и етничке припадности. —тога —абор од државних органа ÷рне √оре очекуЉе да поштуЉу сопствени устав и законе, а самим тим и права —рпске ѕравославне ÷ркве и других ÷ркава и верских заЉедница, утолико пре што то представЪа и Ьихову обавезу пред меРународном заЉедницом.

—абор Ље посебно забринут што ни после толико година од егзодуса српског народа са  осова и из ћетохиЉе 1999. и мартовског погрома 2004. године, и поред присуства меРународних снага и гарантиЉâ великих сила, Љош нема никаквих услова за повратак и слободан живот прогнаникâ и избеглицâ. Ўтавише, и даЪе су угрожене српске православне светиЬе, домови и имовина, као и права припадникâ српске заЉеднице, особито на подручЉу Љужно од »бра. ” контексту домаЮег и меРународног диЉалога о статусу Љужне српске покраЉине, —абор сматра да би наметаЬе решеЬа супротних резолуциЉи ”ЉедиЬених нациЉа броЉ 1244, ”ставу —рбиЉе и нормама меРународног права проузроковало Љедино дугорочну Ц а можда и траЉну Ц кризу и нестабилност, односно Ъудску несреЮу, на простору коЉи Ље ионако одавно постао символ подеЪености, сукобâи страдаЬâ. £една од ретких светлих тачака на Ьему Љесте живот и рад обновЪене ЅогословиЉе —ветих  ирила и ћетодиЉа у ѕризрену, чиЉи граРани, данас у огромноЉ веЮини албанске народности и муслиманске вероисповести, омогуЮуЉу несметан рад ове значаЉне установе ѕравославне ÷ркве и српског народа. “акав однос заслужуЉе наше поштоваЬе и нашу захвалност.

ќднос ÷ркве и државе у —рбиЉи и у –епублици —рпскоЉ —абор сматра начелно добрим, али очекуЉе да нова влада —рбиЉе исправи грешке одлазеЮе владе по питаЬу реституциЉе одузете црквене имовине и статуса веронауке као предмета, односно катихетâ и вероучитеЪâ као просветних радника у Љавним школама, као и да убрза процес увоРеЬа воЉних свештеника у ¬оЉску —рбиЉе.

—абор са задовоЪством и благодарношЮу Ѕогу констатуЉе да —рпска ѕравославна ÷рква одржава литургиЉско и канонско општеЬе и сарадЬу са осталим аутокефалним ѕравославним ÷рквама, али да у том погледу постоЉи, нажалост, и Љедан изузетак. –еч Ље о неканонском деловаЬу епископата и клира –умунске ѕравославне ÷ркве на канонском подручЉу других ѕравославних ÷ркава, па и наше. ” нашем случаЉу, поЉедини епископи и клирици из суседне –умуниЉе и даЪе незвани долазе у неке градове и села »сточне —рбиЉе, односно ≈пархиЉа тимочке и браничевске, и ту свештенодеЉствуЉу, без знаЬа и одобреЬа надлежних архиЉереЉа —рпске ѕравославне ÷ркве, рушеЮи тако саме основе православне еклисиологиЉе и канонског поретка. «бог сличних недопустивих поступака представникâ –умунске ÷ркве £ерусалимска ѕатриЉаршиЉа Ље више пута наЉенергичниЉе протестовала, а затим прекинула, до даЪЬег, литургиЉско и канонско општеЬе са том ÷рквом. —абор Ље поново, по ко зна коЉи пут, упутио протест ѕатриЉарху румунском ƒанилу и Ьеговом —иноду због неканонских упада у области под ЉурисдикциЉом —рпске ѕравославне ÷ркве и са жаЪеЬем поручио да Юе, уколико поЉединци из сестринске –умунске ÷ркве Ц толерисани или подстицани од стране Ьеног ѕатриЉарха и —инода, свеЉедно Ц не престану да своЉим небратским и антиканонским деловаЬем, предузети све расположиве канонске и законске мере да се очува вековни канонски поредак и да се обустави неодговорно поиграваЬе са светиЬом Љединства меРу ѕравославним ÷ркава и меРу братским народима, какви несумЬиво кроз векове Љесу српски и румунски народ. јко те мере не помогну, —абор Юе бити принуРен да, са дубоким жаЪеЬем, следи пример свете £ерусалимске ѕатриЉаршиЉе. —аборским ќцима Ље притом познато да и меРу самим румунским епископима, клирицима и теолозима многи не деле агресивни етнофилетистички курс коЉи Ље последЬих година изазвао не мале потресе у читавом православном свету. »сто тако, —абор Ље, као и раниЉе, искрено захвалан –умунскоЉ ÷ркви за Ьен коректан однос према администратору “емишварске епархиЉе, Ьеном свештенству и верницима, као што и —рпска ѕравославна ÷рква негуЉе братски однос са свештеницима и верницима –умунске ÷ркве коЉи живе у српском делу Ѕаната.

ћир и Љединство —рпске ѕравославне ÷ркве нарушава, по оцени —абора, и монах јртемиЉе, свргнути епископ рашко-призренски, са своЉим присталицама, коЉи чине праву парасинагогу (неканонско збориште) са све изражениЉом тенденциЉом да прерасту у чисти раскол и секту. —тога Ље —абор одлучио да и сада позове монаха јртемиЉа (–адосавЪевиЮа) да се, заЉедно са своЉим следбеницима бившим Љеромонасима, монасима и монахиЬама, врати ÷ркви, путем покаЉаЬа, са пута раскола, за коЉи и сâм каже да Ље свестан „да Ље он велика рана на телу ÷ркве, велики грех пред Ѕогом, грех коЉи ни крв мученичка не може опрати”, и да стави у дужност —ветом јрхиЉереЉском —иноду да ову одлуку образложи новим канонским преступима именованог и Ьеговим све дубЪим срЪаЬем у раскол: ствараЬем „парасинагоге” унутар ÷ркве антиканонским, неважеЮим рукополагаЬима и монашеЬима, отвараЬем манастира и молитвених домова по ≈пархиЉама наше ÷ркве, Љавним блаЮеЬем, лажима, клеветама и оптуживаЬем —ветог јрхиЉереЉског —абора и епископата —рпске ѕравославне ÷ркве за Љерес, лажни екуменизам, монтираЬе процеса, доношеЬе пресудâ без суРеЬа и тако даЪе. ”колико се монах јртемиЉе, бивши епископ рашко-призренски, не одазове у што скориЉем року позиву на повратак ÷ркви покаЉаЬем и послушаЬем одлукама —ветог јрхиЉереЉског —абора и вековном канонском поретку ѕравославне ÷ркве, —абор Юе бити принуРен да предузме додатне канонске мере.

—абор Ље, као и свих претходних година, много пажЬе посветио црквеном школству и просвети. ѕодробно су разматрани проблеми како ЅогословиЉа, од коЉих неке треба да испуне стандарде предвиРене за улазак у просветни систем —рбиЉе, тако и високошколских установа, нарочито оних у региону и у расеЉаЬу. ” том контексту —абор се упознао са проЉектом коЉи може много допринети квалитету теолошког образоваЬа —рба на тлу јмерике: то Ље проЉекат под називом —рпска куЮа на јкадемиЉи —ветог ¬ладимира, за чиЉе функционисаЬе веЮ постоЉе и средства и услови, тако да предстоЉи процес коначног договараЬа и реализациЉе проЉекта. —абор Ље и овог пута разматрао питаЬе адекватног привременог смештаЉа патриЉаршиЉског јрхива, драгоцене ризнице докумената, као и питаЬе изградЬе наменских обЉеката за јрхив, –изницу (ћузеЉ) и Ѕиблиотеку ѕатриЉаршиЉе. ќдобрен Ље нови статут „овекоЪубЪа, добротворне фондациЉе —рпске ѕравославне ÷ркве.

—абор Ље поново подржао инициЉативу ƒома  араРорРевиЮâ да се посмртни остаци чланова српске краЪевске породице коЉи почиваЉу у туРини пренесу и часно сахране у задужбини  араРорРевиЮа на ќпленцу. —абор поново апелуЉе на √рад Ѕеоград да размотри могуЮност похраЬиваЬа костиЉу српског, америчког и светског великана науке и духа, Ќиколе “есле, на —ветосавском платоу или, евентуално, у крипти ’рама —ветог —аве на ¬рачару.

—астав —ветог —инода остаЉе, одлуком —абора, исти.

—абор изражава своЉу забринутост због чиЬенице да Ље у српском народу више умрлих него роРених и да нас Ље сваке године маЬе за Љедан град средЬе величине, што сведочи о дубоком моралном паду, о тешкоЉ кризи породице и о недостатку праве вере у Ѕога код многих, премда се веЮина Ъуди у нашем народу изЉашЬаваЉу као верници и Љесу верници макар у елементарном смислу те речи. —тога —абор апелуЉе на савест родитеЪâ, васпитачâ, државних чиновника и свих коЉи могу да утичу на стаЬе у друштву да учине све што могу да меРу нама, упркос материЉалноЉ оскудици, славЪеЬе живота као наЉвеЮег ЅожЉег дара постане алтернатива несвесном култу смрти коЉи Ље узео маха у савременоЉ западноЉ цивилизациЉи. »стовремено —абор препоручуЉе свим епархиЉама —рпске ѕравославне ÷ркве и подручним им црквеним Љединицама да осниваЉу фондове за подршку породицама са више деце, да превентивно, пастирски и терапеутски, спречаваЉу пошаст неморала, наркоманиЉе, порнографиЉе и свих других патогених поЉава коЉе из корена угрожаваЉу биЮе, душу и будуЮност српског народа и свих хришЮанских народа, изложених пагубном утицаЉу секуларизма, потрошачког менталитета, хедонизма, индивидуализма, псеудорелигиозности без поЉма о личном Ѕогу, лажног хришЮанства без ’риста као Ѕогочовека и без ÷ркве као богочовечанске заЉеднице, као и разних других идеологиЉа бесмисла и безнаРа. —абор, са своЉе стране, позива све на живот и делаЬе кроз веру, наду и Ъубав, Љер Ц Ѕог Ље Кубав.

ƒоставЪа: епископ бачки »ринеЉ, портпарол —ветог јрхиЉереЉског —абора —рпске ѕравославне ÷ркве

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

25 / 05 / 2012

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0