Srpska

Ќови живот манастира —ветих арханРела

” Ќовом —елу селу не живи ниЉедан —рбин, типске куЮице за повратнике темеЪно су опЪачкане

»з беле, преврнуте пластичне канте лаЉе омаЬи пас, готово штене. –ежи из своЉе „куЮице”, вероватно га Ље ту, далеко од села,власник оставио. ќко Ьега гомиле животиЬских костиЉу, поломЪене мермерне плоче, шикара, непокошена трава и уништена ограда, а испод Ље велико, некад српско-албанско Ќово —ело у вучитрнском краЉу. ѕас живи на гробЪу, на ком нема ни Љедног Љединог неоскрнавЪеног споменика, сви су систематски рушени и разваЪени, а оно што Ље претекло године уништаваЬа, докраЉчено Ље у рушеЬу споменика Љануара ове године. Ќа гробЪе ретко ко долази, зато Ље, тек након три-четири месеца, обилазеЮи своЉу преминулу родбину, ЅлагоЉе £овановиЮ приметио како Ље „неко докусурио и оно што Ље остало. ≈во како се бели ту где Ље скоро ломЪено и уништавано. «а коЉу годину Юе све ово зарасти, покупиЮе полупано камеЬе и преораЮе све, као да ту нико наш ниЉе био, а ионако су све Ьиве около”.

Ќадгробна плоча Ьегових сродника «орана, Ѕожане,  атарине и јритона тако Ље уситЬена да Ље ЅлагоЉе користи као постоЪе за свеЮе, направи од Ье малу коцку да заштити пламен од поветарца коЉи дува на овоЉ лепоЉ падини испод коЉе води пут за чувено село —амодрежу.

Ѕес коЉи Ље поЉединачно пражЬен на овим гробовима изазива страх, неко Љу Ље ломио до у наЉситниЉе парчиЮе да се готово ни име више не може прочитати. Ќа комаду плоче, иза пса коЉи не престаЉе да лаЉе, остало Ље презиме ЋазиЮ, остало Ље и обнавЪа се и цвеЮе на понеком гробу да дочека овогодишЬи ¬аскрс, као што Юе га дочекати и преко десет новопорушених споменика.

ЅлагоЉе £овановиЮ Ље домаЮин човек, нема чега да се боЉи, куЮио се много пута, сада гледа како напасаЉу стоку у Ьеговом запуштеном воЮЬаку и ни Љедног тренутка не размишЪаЉуЮи одлази и избацуЉе уЪезе са свог имаЬа. ѕедесет српских породица су, пре сукоба 1999. године, лепо живеле у Ќовом —елу, земЪа коЉу су комунисти одузели Ље враЮена, чинило да неЮе овако кренути по злу. ƒанас у селу нико не живи, иако су за повратнике, како то администрациЉе говоре, обновЪене куЮе овде не живи ниЉедан —рбин. “е типске куЮице, темеЪно су и готово потпуно опЪачкане, све што Ље могло да се однесе Ље девастирано. ЅлагоЉев, некад пуни дом, нема врата, изваРени су каблови из зидова, посечен дуд коЉи Ље засадио Ьегов деда.

ѕропаст повратка —рба у своЉе домове има неколико фаза. Ќакон почетног одушевЪеЬа и контаката са комшиЉама коЉи су углавном на рачун повратка добили проЉекте, некад пут, некад водовод или неку другу накнаду да боЪе прихвате своЉе суседе, све почиЬе да се меЬа. јтмосфера сиротиЬских куЮица, одсуство било каквог посла и повратка онога што Ље децениЉама стицано, нагло захлаРеЬе у односима са комшиЉама, повремени инциденти и нетрпеЪивост потпуно обесмисле живот и будуЮност.

„ћене нико не може отерати, да не доРем.  радем пут, одем макар до овог гробЪа”, каже ЅлагоЉе и осврЮе се за своЉим плодним и питомим завичаЉем. —итуациЉа Ље сасвим другачиЉа на краЉЬем Љугу  осова и ћетохиЉе, у каЬону Ѕистрице код ѕризрена.

Ќа уском и суровом комаду земЪе окруженом стенама обнавЪа се манастир —ветих арханРела. —ве оно што Ље претворено у пепео 17. марта 2004. године данас почиЬе да се гради, а у првим недеЪама после ¬аскрса велики манастирски конак биЮе под кровом. Ќа дебеле зидине, у коЉе удараЉу воде Ѕистрице, наслоЬен Ље нови двоспратни конак, а —рби из околине се радуЉу свакоЉ промени на Ьиховом манастиру.

ѕо благослову епископа “еодосиЉа, архимандрит ћихаило Ље започео велико подизаЬе комплекса српског цара ƒушана, где Ље дословце све за обнову и где се мора почети од темеЪа, како од конака, тако и од две цркве од коЉих су сачувани само ниски зидови.

„–адост обнове, понекад уплаши човека”, говори игуман ћихаило и додаЉе како овог пролеЮа васкрсаваЉу —вети арханРели захваЪуЉуЮи Ъубави и вери свих коЉи помажу, коЉи се моле и веруЉу,у ову и светиЬе ѕризрена. ѕлан Ље да се обнавЪа и маЬа, давно уништена црква посвеЮена —ветом Ќиколи, да се у велики манастирски конак може доЮи, да ѕризрен постане ближи, да се има где и код кога преноЮити.

” оба ова случаЉа, вучитрнском и призренском, реч Ље, заправо, о слободи, Ьеном доживЪаЉу и чиЬеници ко одреРуЉе Ьене границе. ћоже ли се она остварити у владавини другог етноса и где су домети духовног и симболичког значеЬа у животима дискриминисаних Ъуди? ѕлодно, богато и лепо Ќово —ело Ље изгубЪено. —рби у Ьему нису преживели зато што им други одреРуЉу степен слободе, други су одлучили како треба да изгледаЉу Ьихове куЮе, други знаЉу у чиЉем забрану могу да чуваЉу стоку.

Ќа призренском комаду камена и бесплодне земЪе с гробом цара ƒушана у средини има живота, рада, обнове и напретка, има нечег важниЉег од свега тога Ц има осеЮаЉа слободе. ” оклопу тих зидина и окомитих стена свако ко доРе труди се да нешто уради као слободан човек. ” ту орахову Ъуску беже разни невоЪници, долазе да осете слободу или да Ље живе, свеЉедно Ље.

ѕолитика

07 / 05 / 2013

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0