Srpska

—едам векова ЌемаЬиЮке задужбине - ћанастира ЅаЬске

£утро, 15.август 2013. лета √осподЬег, празник ѕреноса моштиЉу —ветог првомученика и архиРакона —тефана.  роз велики броЉ возила у близини манастира ЅаЬске, на северу  осова, некако се пробиЉамо, да наРемо место за паркинг. Ќарод пристиже са разних страна и заузима место у црквеноЉ порти. Ќеобично хладно за Љедан августовски дан, и обрадовах се што Юе литургиЉа бити служена у самоЉ цркви посвеЮеноЉ —ветом архиРакону —тефану, коЉа Ље украшена старим иконостасом пренетим из цркве —ветог »лиЉе у ¬учитрну. —а посебним поштоваЬем верници су прилазили и целивали чудотворну икону ѕресвете Ѕогородице, копиЉу  азанске иконе, коЉа Ље у ЅаЬску донета из ѕризрена, украшену предметима и накитом коЉе верници прилажу из захвалности за услишене молитве или пружено исцеЪеЬе. ” кивоту пред иконостасом, краЉ пореРаних ковчежиЮа са моштима великог броЉа светитеЪа и мученика, место су заузели и извезени опанци са моштиЉу краЪа ћилутина, ктитора ове светиЬе. Ќарод у реду прилази, целива мошти и иконе, а кад звоно наЉави долазак црквених великодостоЉника, сви се померише, и славословиЉе Ѕогу и —ветом —тефану поче. —а Љедне стране краЉ мене стаЉаху жене пристигле из македонског града “етова, а с друге жене из ÷рногорско-приморске епархиЉе. ” колони, Љедан за другим пристигоше и представници државе —рбиЉе: министар правде Ќикола —елаковиЮ, министар за културу и инфорисаЬе Ѕратислав ѕетковиЮ, министар граРевина ¬елимир »лиЮ, саветник председника –епублике —рбиЉе ћарко АуриЮ, директор канцелариЉе за  осово и ћетохиЉу јлександар ¬улин, директор за односе са црквама и верским заЉедницама ћилета –адоЉевиЮ и директор –епубличког завода за заштиту споменика културе ћирЉана јндриЮ.

ЋитургиЉом, коЉу Ље пратило поЉаЬе хора ћоЉсеЉ ѕетровиЮ, началствовао Ље митрополит јмфилохиЉе, уз саслужеЬе епископа шумадиЉског £ована, епископа будимЪанско-никшиЮког £оаникиЉа, епископа рашко-призренског “еодосиЉа и умировЪеног епископа захумско-херцеговачког јтанасиЉа, као и 25 свештенослужитеЪа из више епархиЉа —ѕ÷. ¬ладика јтанасиЉе, после читаЬа светог £еванРеЪа, подсети присутне на она давна и дивна времена када Ље ЅаЬска граРена, на ктитора Ьеног, славног ћилутина краЪа, на мученичку, али храбру, кончину —ветог архиРакона —тефана, коме Ље посвеЮена светиЬа, и на епископа ƒанила, првог игумана овога манастира. ” току ЋитургиЉе владика “еодосиЉе Ље настоЉатеЪа ове обитеЪи Љеромонаха ƒанила произвео у чин протосинРела. ѕосле резаЬа славских колача, коЉе су осим манастира ЅаЬске принели општина «вечан и овогодишЬи домаЮини Ѕошко £аниЮиЉевиЮ из  осовске ћитровице и ¬ладимир –адивоЉевиЮ из «вечана, владика “еодосиЉе Ље поздравио присутне пристигле из свих краЉева —рбиЉе, ÷рне √оре, ’ерцеговине... ѕоздравио Ље и представника –уске ѕравославне цркве Љеромонаха »гнатиЉа Ўестакова из —ретеЬског манастира, рекавши да –уска црква и народ са благословом патриЉарха  ирила, наЉвише помажу српскоЉ цркви и народу на  осову и ћетохиЉи. ” име —ветог јрхиЉереЉског —инода —рпске ѕравославне ÷ркве владика “еодосиЉе Ље одликовао ƒрагишу ћиловиЮа, дугогодишЬег председника општине «вечан и £ована ƒимкиЮа директора “репче јƒ «вечан, ќрденом —ветог —аве другог степена ,,за делатну Ъубав према светоЉ маЉци цркви, нарочито показану приликом обнове и изградЬе храмова на териториЉи општине «вечан, као и на ширем подручЉу ≈пархиЉе рашко-призренске.“
” слову захвалности ƒрагиша ћиловиЮ Ље рекао да манастир ЅаЬска ,,седам векова говори калико су дубоки корени наше цркве и нашег народа на овом простору“ и захваливши се на добиЉеном признаЬу додао:
- ¬елика Ље ово част за мене и г-дина ƒимкиЮа, и велика Ље и обавеза да заЉедно наставимо да градимо цркве и наше храмове. £а Юу ово признаЬе, као и г-дин ƒимкиЮ, поделити са своЉом породицом и сарадницима, али пре свега ово признаЬе припада народу српском, напаЮеном, на северу  осова и ћетохиЉе, коЉи 14 година води борбу тешку са Љедним циЪем да сачува своЉу веру, да сачува своЉу цркву, и да остане оно што Љесте, део државе —рбиЉе. Ќаша држава, –епублика —рбиЉа заЉедно са нама Юе од данас кренути да обнавЪа и физички манастир ЅаЬску. ќна Ље духовно обновЪена 2004. године после пет векова, после 520 година, овде Ље служена прва литургиЉа у присуству неколико хиЪада верника и нашег српског патриЉарха ѕавла. » нека да Ѕог да нас манастир ЅаЬска у вековима коЉи су пред нама окупЪа у добру и пре свега у слободи.

” порти манастиркоЉ Ље после ЋитургиЉе приреРен музичко-сценски приказ ,, ЅаЬско злато“, аутора £асмине —тоиЪковиЮ, у коЉем су учествовали и глумци Ќенад £ездиЮ, ƒеЉан ÷ицмиловиЮ, ЌебоЉша ƒугалиЮ, ћишко –акочевиЮ и  ”ƒ ,,  опаоник“ из ЋепосавиЮа. ќкупЪене Ље благословио митрополит јмфилохиЉе, рекавши да Ље ,, осово и ћетохиЉа глава Ћазарева, а —рбиЉа, без главе Ћазареве, без  осова и ћетохиЉе, била би безглава —рбиЉа, или у наЉмаЬу руку Ѕеоградски пашалук. ЅаЬска Ље доказ да Ље све оно што се дотакне Ѕога, светиЬе ЅожЉе, нашта кане кап ЅожЉе силе, ЅожЉе благодати, неуништиво, може понекад да ишчезне од наших очиЉу и да премине, како каже народ, и да се угради у таЉну Ќебеског ÷арства, али увек остаЉе ту на земЪи и увЉек изнова као из светог маслиновог корЉена раРа и препораРа“. ћитрополит Ље рекао да Ље српски народ ,, уписан у зреле земаЪске народе управо кроз косовски завет, кроз ЅаЬску“ и зато Ље позвао представнике власти у —рбиЉи , посебно министра граРевина ¬елимира »лиЮа, да учине све да се манастир обнови, а да се као година коначне обнове узме 2019., када би се у ЅаЬскоЉ одржао свенародни сабор, а ЅаЬска да не само заблиста првобитном Ъепотом, као у време краЪа ћилутина него да буде тродупло Ъепша.“.

јлександар ¬улин, директор владине  анцелариЉе за  осово и ћетохиЉу, Ље игуману манастира ЅаЬске ƒанилу, уручио —ветостефанску хрисовуЪу, коЉа Ље у оригиналу приреРена уз залагаЬе управе ћузеЉа у ѕриштини. »наче оригинал се чува у ÷ариграду у султановоЉ ризници.

јлександар ¬улин Ље овом приликом рекао да ,,седамсто година ово парче земЪе носи траг Љеднога народа, траг Ьегове вере, траг Ьегове тврдоглаве упорности да опстане упркос веЮим, моЮниЉим и Љачим. —едам векова —рби тада и сада разапети измеРу две велике земаЪске истине, измеРу правде коЉа Ље на ЬиховоЉ страни и измеРу силе коЉа никада ниЉе на ЬиховоЉ страни“. ¬улин Ље Љош рекао да ,,не постоЉи само земаЪска нити само небеска —рбиЉа. ѕостоЉи и земаЪска и небеска —рбиЉа, Љедна у другоЉ се огледаЉу, Љедна у другоЉ траже ослонац, Љедна у другоЉ траже оправдаЬе свог постоЉаЬа. Ќа нама Ље да своЉим животом покушамо да будемо достоЉни и земаЪске и небеске —рбиЉе“ £ош Ље поручио ,,да  осово и ћетохиЉа никада неЮе бити без своЉе —рбиЉе, као што —рбиЉе не може бити без  осова и ћетохиЉе. ќни коЉи су се родили и коЉи траЉу и коЉи Юе траЉати на простору  осова и ћетохиЉе, хоЮу да знаЉу да никад неЮе корачати сами, да никада неЮе стаЉати сами, Љер Ље ово Ьихова —рбиЉа. Ќису ово наЉтежа времена само можда ми нисмо наЉвеЮи Ъуди. «ато да будемо боЪи, да будемо веЮи, да будемо Љедно“.

ћинистар правде у ¬лади –епублике —рбиЉе, као човек закона и правде, Ќикола —елаковиЮ Ље рекао да Ље краЪ ћилутин био први законодавац меРу српским владарима коЉи ,,прописа закон старим —рбЪем, закон ¬лахом и показа да правда држи земЪу и градове. ѕравда за коЉом читав род српски вапи кроз своЉу химну и моли се Ѕогу правде. ѕравда о коЉоЉ говоримо овде где Ље наЉпотребниЉа и где Ље наЉмаЬе има“.—елаковиЮ Ље рекао да Ље ЅаЬска какву Ље данас видимо слика Ље и прилика —рбиЉе у коЉоЉ живимо, —рбиЉе коЉоЉ Ље потребна обнова. ,,Ћако Юемо се материЉално обновити, ако будемо кренули духовно да се обновЪамо. » зато кренимо данас одавде, кренимо из малене ЅаЬске краЉ  осова познате и по —ветоме  раЪу, и по —ветом архиепископу ƒанилу II, познате по бану —трахиЬиЮу, великоме човеку и огледалу српске душе и ума. Ќека оно што Ље блажЬеЉши архиепископ и митрополит црногорско- приморски рекао 2019. када будемо прославЪали осам векова наше свете —рпске православне цркве, буде и нешто што Юемо и да озаконимо, нешто што Юемо да испунимо, нешто што Юемо без обзира на промене и влада и власти, и глава и главешина, као род српски светосавски, род —ветога  раЪа и овде да учинимо.  ренимо да се обнавЪамо оданде где смо наЉугрожениЉи, а то Ље народ српски уз своЉу свету цркву почео да ради управо одавде на  осову и ћетохиЉи.

—елаковиЮ Ље рекао и то да ,,краЪ ћилутин, ниЉе само наЉвеЮи задужбинар, он Ље наЉвеЮи обнавЪач рода српскога и српске цркве. —вих 40 задужбина подигао Ље на местима где су се раниЉе налазила светилишта. ”крупЬао нас Ље у  рупи у северноЉ ƒалмациЉи, разгранао у √рачаници, умио у ЅаЬскоЉ, затресао на “рескавцу, поново умио у ЅаЬанима са светим Ќикитом, више царскога града —копЪа, у —ветом £ерусалиму прославио у манастиру —ветих јрхангела , сребрни олтар даровао у цркви —в. Ќиколе у ЅариЉу у »талиЉи, утврдио нас у “врдошу.

—елаковиЮ Ље на краЉу говореЮи о ЅаЬскоЉ цркви , споЪа граРеноЉ по угледу на запад, а изнутра на исток, цитирао —ветог —аву равноапостолног и ¬ладику ЌиколаЉа ќхридског и ∆ичког рекавши ,,ни исток ни запад, веЮ западу исток, а истоку запад и изнад истока и запада, нека останемо заувек!“.

ѕо завршетку програма, у коЉем су глумци у улогама краЪа ћилутина, архиепископа ƒанила ƒругог, маЉке ћилутинове £елене и др. приказали делове ∆итиЉа краЪа ћилутина и читали —ветостефанску повеЪу, уз сплет народних игара и песама о том славном времену, али и оном после страдалном, са надом у обнову ЅаЬске светиЬе, сви присутни су се окупили за трпезом Ъубави, приреРеноЉ у манастирскоЉ порти.

 ратак историЉат манастира ЅаЬске:

ћанастир ЅаЬска Ље саграРен као гробна црква Љедног од наЉмоЮниЉих српских владара краЪа ћилутина, коЉи Ље поштуЉуЮи своЉ завет да Юе колико година буде владао толико и цркава саградити, испунио и са осталим светиЬама саградио ЅаЬску, коЉа Ље била врхунац Ьеговог градитеЪства и посветио Ље —ветом архиРакону —тефану, заштитнику ЌемаЬиЮа. ќд ктитора Ље даривана посебним документом - —ветостефанском повеЪом коЉом добиЉа 75 села и осам катуна са рибЬацима, воденицама и пчелиЬацима. Ќакон упокоЉеЬа у ЌеродимЪу, краЪ ћилутин Ље био сахраЬен у ЅаЬскоЉ, где Ље себи гробно место наменио. ѕосле три године на Ьеговом гробу су се дешавала чуда, потекло Ље миро и Ьегове мошти су изваРене из гроба и положене испред ’ристове иконе на иконостасу. ѕосле  осовске битке, манастирска библиотека Ље изгорела, а монаси склаЬаЉуЮи се од неприЉатеЪа пренели су мошти у “репчу, а 1460. у околину —офиЉе, где су основали √орЬобаЬски манастир у коЉи су положили мошти. ƒанас се мошти налазе у цркви —вете ЌедеЪе у центру —офиЉе, и представЪаЉу наЉвеЮу светиЬу ѕравославне бугарске цркве.

ЅаЬска Ље у другоЉ половини 15. века опустела.  ако су неки путописци забележили, по наредби султана, манастир Ље у 16. веку разорен, Љер су се у Ьему окупЪали ,, хришЮански бегунци од турског ропства“, а црква Ље претворена у ЯамиЉу. “ако Ље остало до ѕрвог светског рата. ” то време су, случаЉно, из гроба царице “еодоре, прве жене краЪа —тефана ƒечанског и маЉке цара ƒушана, ископана два златна прстена. Ќа глави Љедног од Ьих Ље представа двоглавог орла и натпис:,,  о га носи, помози му Ѕог“. »наче од ЅаЬског злата, танких листиЮа коЉима Ље облагана позадина фресака у ЅаЬскоЉ цркви, од икона, рукописа, сребрних и позлаЮених свеЮЬака, кандила, кадионица, коЉима Ље по казиваЬу краЪевог биографа архиепископа ƒанила ƒругог, краЪ своЉу задужбину обдарио, ништа ниЉе остало.

ƒанашЬи изглед манастирска црква Ље добила 1939.године залагаЬем архитекте АурРа ЅошковиЮа, коЉи Ље на разрушеноЉ цркви дозидао зидове од печене цигле и поставио дрвену конструкциЉу и кров, као прву фазу да би се сачувало. “о Ље планирано као привремено решеЬе, коЉе Ље до данас остало.

ƒуховни живот у манастир ЅаЬску се вратио повратком монаха 2004. године, и од тада Ље постала своЉеврсна ризница у коЉу су пренете иконе из неких спаЪених и порушених цркава на  осову и ћетохиЉи.

ƒанас Ље ово жив манастир у коЉи свакодневно долазе верници, игуман ƒанило их дочекуЉе и редовно служи ЋитургиЉу, али Ље црква у Љако лошем стаЬу. ” данима ЉубилеЉа игуман ƒанило сматра да Ље ,, историЉа ЅаЬске и историЉа √олготе српскога народа. —ве кроз шта су —рби пролазили и манастир Ље на себи понео до дана данашЬег. » зато, као и наш народ, и манастир треба обнову.“

26 / 08 / 2013

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0