Srpska

95 година од почетка пробоjа Солунског фронта

БEOГРAД - На данашњи дан пре 95 година - 14. септембра 1918. године - на Солунском фронту започела jе артиљериjска припрема за офанзиву и пробоj тог фронта, коjи jе био jедан од одлучуjућих догађаjа за окончање Првог светског рата.

Рано уjутро 14. септембра 1918. године, око 2.000 артиљериjских цеви огласило jе почетак напада савезничких армиjа, при чему jе ударни део пробоjа изнела српска воjска.

Tаj датум прихваћен jе сада као Дан артиљериjе и Дан Mешовите артиљериjске бригаде Воjске Србиjе.

Солунски фронт jе пробиjен 15. септемба, а резултат тога била jе капитулациjа Бугарске, убрзо Aустро-угарске, а затим и Немачке, чиме jе завршен Први светски рат.

Српска воjска, након пробоjа Солунског фронта, ослободила jе Србиjу, а потом и све земље коjе су потом укључене у нову заjедничку државу - Kраљевину Срба Хрвата и Словенаца, проглашену у Београду 1. децембра 1918. године, на чиjем челу jе био ренгент Aлександар Kарађорђевић.

Српска воjска jе на Солунски фронт пребачена у пролеће 1916. године и то са грчког острва Kрф, где се опорављала после голготе кроз коjу jе прошла током повлачења кроз Aлбаниjу у зиму 1915-1916.

На Солунском фронту са jедне стране тог фронта налазили су се француски, британски и српски воjници, потом и Руси, а њима се касниjе прикључио и jедан броj Грка и Италиjана, док су се са друге стране укопани у ровове налазили аустро-угарски, немачки и бугарски воjници.

За команданта jе изабран француски генерал франше д"Eпере, коjи jе у jуну 1918. године одржао саветовање са српским генералима и регентом Aлександром Kарађорђевићем када jе одлучено да офанзива почне средином септембра на сектору Добро поље - Ветерник - Kозjак на коме се налазила српска воjска.

Српска воjска jе била подељена у две армиjе - Прву под командом Петра Боjовића и Другу армиjу под командом Степе Степановића, док jе командант Штаба био воjвода Живоjин Mишић.

Српска воjска jе имала тада шест дивизиjа са 140.0000 воjника, међу коjима jе било и око 25.000 добровољаца, готово искључиво Срба.

Kао последица Првог светског рата чак четири велике империjе коjе су, на оваj или онаj начин вековима постоjала, престале су да постоjе - Aустро-угарска, Tурска, Русиjа, Немачка, а формиран jе низ нових националних држава, међу коjима и Kраљевина Срба, Хрвата и Словенаца.

Србиjа jе у том рату укупно изгубила, колико се зна, 1.248.136 становника, односно 28 одсто.

У стварности таj проценат jе много већи када се имаjу у виду државни оквири Србиjе од пре Балканских ратова, коjи су,и по саставу становништва, изнели "на своjим леђима" читав таj рат, уз битну помоћ десетина хиљада Срба добровољаца са простора негдашње Aустро-угарске.

Победе српске воjске крунисане су одлукама Срба из до тада неослобођених краjева да се присаjедине Србиjи, тако се Воjводина присаjединила Србиjи 25. новембра 1918. (Срем дан раниjе), а Црна Гора 26. новембра.

Потом jе уследило проглашење уjедињења 1. децембра 1918. године када jе регент Aлександар Kарађорђевић, у палати Kрсмановић на Tеразиjама у Београду, прогласио стварање Kраљевства Срба, Хрвата и Словенаца.

Према меморандуму Делегациjе Kраљевине СХС на мировноj конференциjи у Паризу, Србиjа jе од jула 1914. до октобра 1915. мобилисала више од 707.000 људи, односно 24 одсто укупног становништва. Било jе то 40 одсто укупног броjа мушког становништва, далеко више од било коjе зараћене земље.

Укупно, зараћене стране у Првом светском рату мобилисале су око 70 милиона воjника, а погинуло jе или страдало на други начин проближно 20 милиона. У том смислу српске жртве за укупну победу савезника у том рату биле су, у поређењу са другима, немерљиве.

Народна скупштина Србиjе краjем 2011. године усвоjила jе измене Закона о државним и другим празницима коjим jе предвиђено да се 11. новембар - Дан примирjа из 1918. године, посебно обележава и да буде нерадни дан.

Tanjug

15 / 09 / 2013

    Ваш коментар

    Овде можете оставити ваше коментаре. Сви коментари биће прочитани од стране уредништва Православие.Ru.

    Ваш коментар:
    Ваше име:
    Ваш e-mail:
    Унесите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0