Srpska

ƒржава заборавила ратне ветеране

¬елики броЉ граРана —рбиЉе, мобилисаних деведесетих година, без посла, нарушеног здравЪа и без одговараЉуЮе подршке отаЯбине на чиЉи позив су обукли униформе

ƒраган ћарЉановиЮ, Ѕранко —тевановиЮ, ƒраган ћарЉановиЮ и –адомир ћиливоЉевиЮ –оРа (‘ото Ѕ. ЌововиЮ) ƒраган ћарЉановиЮ, Ѕранко —тевановиЮ, ƒраган ћарЉановиЮ и –адомир ћиливоЉевиЮ –оРа (‘ото Ѕ. ЌововиЮ)
¬аЪево Ц ƒраган ћарЉановиЮ (56) дошао Ља на разговор за „ѕолитику“, Љер тог дана ниЉе имао посла за надницу. »спорука угЪа за Љедну приватну котларницу, како му Ље речено, касни до даЪег. ќваЉ негдашЬи радник пропале ваЪевске штампариЉе средином 1991. године добио Ље позив за мобилизациЉу. ѕуна три месеца био Ље на ратишту као припадник тенковске Љединице, а у време Ќј“ќ агресиЉе 85 дана провео Ље на теренима ѕамбуковице.

ƒок разговарамо ломи прсте, врти се на столици и прича да Ље приликом Љедне и друге мобилизациЉе код куЮе оставио жену са двоЉе деце од коЉих нико ниЉе имао посао. ќсеЮао се, вели, као да их Ље издао и оставио саме у некоЉ пустиЬи.

Ц  ада сам се коначно вратио куЮи, задовоЪан што сам жив и здрав, понадао сам се да Юе ми се и држава на неки начин одужити. ѕонудити посао и дати одреРену новчану надокнаду. ћеРутим, до данас ништа од тога Ц ни помоЮи, ни пара нити било каквог поштоваЬа. ” меРувремену сам покуцао на врата неколико предузеЮа, али када су сазнали да сам ратни ветеран истог трена су ми се захвалили. —упруга и Ља немамо здравствене кЬижице, што Ље с обзиром на наше године права траума. Ќа среЮу, деца су заштиЮена. —рце ми Ље ослабило од силних стресова и да ниЉе било прегледа коЉе Ље организовало наше удружеЬе из ¬аЪева, не знам како би се све завршило. —ве ово што се дешава мени и моЉим друговима са ратишта Ље велика брука и срамота за државу Ц прича оваЉ бивши графичарски радник и ратни ветеран.

Ѕранко —тевановиЮ (52) из ваЪевског села Ѕабина Ћука, радник угашене трговинске куЮе „ƒива“, на ратишту Ље провео пуних седам месеци. » он Ље тада куЮи поред старих родитеЪа, коЉи су убрзо умрли, оставио жену и двоЉе деце. ∆ивели су од поЪопривреде, али земЪа без снаге и вештине не даЉе род.

Ц Ќа терену у врло конфузноЉ и опасноЉ ситуациЉи ниЉедног момента нисам помислио да дигнем руке од свега и вратим се породици. –ечено нам Ље да треба да бранимо отаЯбину, што сам прихватио као свету обавезу и велику част. ћеРутим, када се све завршило ни части ни почасти, веЮ само понижеЬа и увреде. Ќемам ни здравствену кЬижицу, Љер су ми тражили из ‘онда за здравствено осигураЬе да уплатим 200.000 динара, колико не могу да уштедим ни за десет година, уколико бисмо пили само воду. “ако смо Ља и моЉа жена одавно заборавили како изгледаЉу лекари. ≈то то се дешава мени коЉи сам 88 пута дао крв како бих помогао другима Ц прича Ѕранко, подсеЮаЉуЮи да Ље доживео и то да Ље скоро 100 пута писао ƒирекциЉи за земЪотрес у ¬аЪеву, да му поправе куЮу коЉа му Ље саграРена по систему „кЪуч у руке“.  аже да ниЉе омалтерисана и у коЉоЉ Ље столариЉа уграРена од шперплоча, тако да се укуЮани осеЮаЉу као да су у некоЉ склепаноЉ ветреЬачи.

£ош Љедан ƒраган ћарЉановиЮ (61), али бивши радник ракетног програма „ рушика“, присеЮа се да су Љедно Љутро 1991. године на фабрици затворили улазне капиЉе и уручили му позив за мобилизациЉу. ѕосле неколико месеци са ратишта се вратио као инвалид са озбиЪним последицама на Љедном бубрегу, али ни то га ниЉе амнестирало да у време агресиЉе Ќј“ќ-а буде ангажован Љош два и по месеца. »ма, каже, инвалидниду коЉа Ље са 4.000 порасла на 14.000 динара. ” меРувремену, 2002. године, у фабрици Ље проглашен технолошким вишком.

Ц —вуда у свету се ратни ветерани поштуЉу и напросто чуваЉу од свих недаЮа изузев код нас, тако да ме не би изненадило да нас после „епитета“ да смо граРани другог реда, прогласе и домаЮим издаЉницима Ц каже резигнирано ветеран ћарЉановиЮ.

Ќикола ћилановиЮ (‘ото Ѕ. ЌововиЮ) Ќикола ћилановиЮ (‘ото Ѕ. ЌововиЮ)
„ќткуд, чича, ти овде?  о Ље тебе позвао?”, питали су млаРи резервисти Ќиколу ћилановиЮа (69) из ¬аЪева, коЉи Ље после мобилизациЉе био ангажован као возач такозваног покретног магацина мунициЉе.

Ц ћогао сам, сваког дана, стотину пута да погинем, Љер Ље била довоЪна и наЉмаЬа непажЬа да се одлети у ваздух. «амислите какав Ље то осеЮаЉ када задремате и легнете у кабини камиона на сандук са бомбама или минама. ƒанас то нико не ферма нити сам за то добио било шта. »мам пензиЉу од коЉе могу да скрпим недеЪу дана у месецу и то Ље све. Ѕрука и срамота Ц прича Ќикола коЉи Ље замолио да упишемо податак да Ље 140 пута дао крв.  аже да се овде добре и хумане ствари и све оно што ваЪа брзо заборавЪа.

–адомир ћиливоЉевиЮ (83) познатиЉи као –оРа, и пре него што Ље мобилисан радио Ље курирске послове. Ќа моменат смо помислили да он не припада групи ветерана коЉи тешко живе. ƒа, барем, неко од одликоваЬа коЉе Ље окачио на ревер свог капута повлачи пристоЉну принадлежност. ћеРутим, курир –оРа, коЉи Ље и 1991. и 1999. године хитро и на врховима прстиЉу као да му Ље 20 а не 80 лета, разносио поруке по ратиштима, изненадио нас Ље када Ље рекао да Ље стални абонент народног казана у ¬аЪеву и Ц да им Ље пасуЪ наЉбоЪи на свету.

Ѕудо ЌововиЮ

ѕолитика

05 / 10 / 2013

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0