Srpska

 ако пастир да приступа проблему зависности од интернета

concentration concentration
ѕастирска активност савремених свештеника усмерена на успешно превладаваЬе овог актуелног проблема треба да се заснива на убеРеЬу да Ље прворазредни циЪ ÷ркве Ц ангажоваЬе омладине у животу црквене парохиЉе, Ьено учествоваЬе у делатности парохиЉе, као и активна и стална брига пастира за личне, духовне, па чак и материЉалне проблеме сваког младог парохиЉанина.

»маЉуЮи на уму новозаветно учеЬе о томе да Ље Ђвера без дела мртваї[1] свештеници треба да обавЪаЉу дидактички, просветни, наставнички и у целини пастирски рад на добробит омладине са живим и искреним интересоваЬем за Ьен свакодневни живот и проблеме, за оно што Ьу лично узнемирава и брине. ќни треба да створе безбедну средину за омладину у коЉоЉ Юе ослушкивати Ьене проблеме, саосеЮати или се барем с поштоваЬем односити према Ьеним сновима и погледима на свет у коЉем она живи.

ƒакле, омладина Ље позвана да обнови ÷ркву као заЉедницу коЉа се заснива на Ъубави, коЉа ствара духовну радионицу чиЉи Ље циЪ да нуди живот принципиЉелно различит од живота унутар савременог света. ћлади Ъуди Юе парохиЉу осеЮати као своЉе родно место, коЉе Љача и обЉедиЬуЉе своЉе чланове супротставЪаЉуЮи се отуРеЬу коЉе доноси широка друштвена средина. ќни Юе стеЮи могуЮност коЉу им нуди парохиЉски живот, да слободно и равноправно с осталима изражаваЉу своЉе погледе без било каквих ограничеЬа.

 ао што родитеЪи по телу гаЉе своЉу децу у духу Ъубави коЉу изражаваЉу на све могуЮе начине како би се Ьихова деца осеЮала безбедно,[2] тако и духовни отац треба да испоЪава, и речима и делима, своЉу Ъубав и огромно интересоваЬе за своЉу духовну децу.  ад свештеник своЉом пастриском делатношЮу показуЉе своЉоЉ духовноЉ деци да су она увек у центру Ьеговог служеЬа, он наводи паству да увек осеЮа Ьегово присуство и не дозвоЪава духовноЉ деци да се осете заборавЪеном и да траже друге начине за попуЬаваЬе емоционалне празнине.

Ќе треба да заборавимо на то да осеЮаЬа играЉу наЉважниЉу улогу у психичком животу адолесцента и да се изражаваЉу на наЉразличитиЉе начине.[3] — Љедне стране, адолесценти желе да се држе даЪе од позорнице друштвеног живота, али с друге Ц теже дружеЬу с вршЬацима коЉи осеЮаЉу исту такву емоционалну нестабилност и жудЬу за самоопредеЪеЬем. ќсеЮаЉу потребу за привлачеЬем интересоваЬа околине насупрот свом осеЮаЬу жалости и инфериорности. ќсим тога, адолесценти теже ка општеЬу на широком друштвеном простору показуЉуЮи тенденциЉу за удаЪаваЬем од родитеЪског примера, жестоко критикуЉуЮи родитеЪе и на сваки начин оспораваЉуЮи Ьихов ауторитет. ќни пролазе кроз узраст коЉи се карактерише Љарко израженом егзистенциЉалном проблематиком, импулсивношЮу и идеализациЉом односа измеРу личности. –ади се о тешком и мучном раду кад се адолесцент окреЮе дубинама свог унутрашЬег света и поновно оцеЬуЉе своЉе односе с другим Ъудима.  ао револуционар, он жели да промени свет и да га поново сагради у складу са своЉим идеализованим сновима и идеЉама. ќн жели да виче, али се осеЮа усамЪено и ограничено традиционалним нормама савременог света.

„иЬеница да адолесценти постаЉу зависни од коришЮеЬа интернета вероватно своЉу поЉаву дугуЉе Ьиховом стремЪеЬу ка различитим облицима трагаЬа коЉи постаЉу лажни због укидаЬа вековних вредности коЉе више не управЪаЉу савременим светом. ћогуЮе Ље да бесконачно лутаЬе интернет-просторима потиче од разочареЬа коЉе омладина осеЮа кад Ље у питаЬу реалан свет коЉи не одговара Ьеним узвишеним захтевима. ћожда агресивно понашаЬе деце на интернету коЉе се огледа на наЉразличитиЉе начине, представЪа компензациЉу за осеЮаЉ несигурности и нестабилности коЉи ствара савремено друштво. ЌиЉе искЪучен ни покушаЉ адолесцената да створе неку нову заЉедницу, што представЪа последицу кризе у коЉоЉ се тренутно налази институациЉа породице, као и рушеЬа закона приЉатеЪства - поЉаве коЉу адолесценти идеализуЉу.

Ќаставник разумних оваца ’ристових, пастир, има одговорност да младе Ъуде уведе у парохиЉски живот црквене заЉеднице унутар коЉе сва горе наведена своЉства друштвеног живота налазе, или бар треба да налазе своЉ истински израз.  ад су слична стремЪеЬа пастира успешна, свесно или несвесно, безлично интернет-општеЬе Юе у свести омладине бити замеЬено духом цркве као заЉеднице.  ад се адолесцент коЉи веруЉе у вековне и постоЉане вредности увери у то да црквена парохиЉа представЪа отворени загрЪаЉ у коЉем Юе се наЮи место и за Ьега, вероватно Юе се у Ьему осеЮати безбедно.

 ад дете схвати да меРусобно притицаЬе у помоЮ, меРусобна подршка, несебично интересоваЬе, самопрегорност, главна улога личности и сарадЬа представЪаЉу снаге коЉе обЉедиЬуЉу и обезбеРуЉу функционисаЬе црквене заЉеднице, ниЉе искЪучено да Юе позитивно одговорити на Ьен позив. јко постане сведок тога да индивидуалност сваког члана ÷ркве представЪа извор надахнуЮа и богаЮеЬа Ьеног живота, и сам Юе се осетити као живи представник ÷ркве.  ад адолесцент постане свестан да грех сваког члана ÷ркве не доводи до потпуног и неповратног одваЉаЬа од ’ристовог тела, веЮ представЪа почетак духовне борбе и усавршаваЬа, и сам Юе моЮи слободно да остави све своЉе бриге и егзистенциЉалне проблеме.

«ахваЪуЉуЮи делатности парохиЉе као живе заЉеднице,[4] човек може да пронаРе себе, да наРе одговоре на питаЬа коЉа га муче, да обнови своЉу поЪуЪану социЉализациЉу, да откриЉе и примени стваралачке способности. ѕод окриЪем ÷ркве адолесценту Юе бити дата могуЮност да развиЉе стабилне односе са социЉалном средином и да доживи све оно што обухваа истинско општеЬе с оцем, другом, братом.

ћожда Юе тада, свесно или несвесно, злоупотреба учествоваЬа у интернет-друштвима изгубити своЉ значаЉ у постизаЬу горе наведених циЪева, и адолесцент Юе истовремено научити да се служи интернетом на корист. Ќаравно, потребан услов за оствариваЬе свега овога Љесте обнова духа заЉедништва црквене заЉеднице. ” случаЉу да адолесцент закЪучи да се рад парохиЉе своди само на задовоЪеЬе религиозног осеЮаЬа Ъуди и поштоваЬе Ьима неЉасног богослужбеног устава сасвим Ље вероватно да Юе дете изражавати протест и одбиЉати да учествуЉе у таквом парохиЉском животу.

ѕревод с новогрчког: редакциЉа интернет-издаЬа ЂѕемптусиЉаї.

—а руског ћарина “одиЮ



[1] £ак. 2, 17.

[2] «а децу Ље карактеристична потреба да виде родитеЪску Ъубав како би осетила заштиЮеност и безбедност у средини коЉа их окружуЉе. «адовоЪеЬе ове потребе Ље довоЪно да би се код деце формирао унутрашЬи модел како себе самих, раРаЉуЮи осеЮаЉ самодовоЪности, самопоштоваЬа и уверености у своЉе снаге, тако и Ъуди из околине коЉи се оцеЬуЉу као достоЉни повереЬа и симпатиЉе. ¬. Μπαλογιάννης Σ., όπ. παρ. σ. 11 και Hannush J. M., Becoming Good Parents: an Εxistential Journey, New York 2002. —. 137.

[3] Μπαλογιάννης Σ., ΨυχιατρικήκαιΠοιμαντικήΨυχιατρική, Θεσσαλονίκη 1986. —. 73 Ц 90.

[4] π. Μεταλληνός Γ., Ενορία: οΧριστόςεντωμέσωημών, Αθήνα 2006. —. 51.

Πεμπτουσία

16 / 10 / 2013

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0