Први руски историчар свети Нестор Летописац

Преподобни Нестор Летописац рођен је 50-их година XI века у Кијеву. Као младић је дошао код преподобног Теодосија и постао искушеник. Касније је примио монашки постриг и рукоположен је за ђакона. О висини његовог духовног живота говори то што је заједно с другим преподобним оцима учествовао у истеривању демона из Никите затворника, који је био прелашћен јеврејским мудровањем.

Преподобни Нестор је дубоко ценио истинско знање, спојено са смирењем и покајањем. „Велика је корист од књижевног учења, - говорио је он, - књиге нас поучавају и уче нас путу покајања, јер од речи из књига стичемо мудрост и уздржање. То су реке које напајају васељену, од којих исходи мудрост. У књигама је безмерна дубина, оне нас теше у жалости, оне су узда уздржања. Ако приљежно потражиш мудрост у књигама, стећи ћеш велику корист за своју душу, јер онај ко чита књиге беседи с Богом или са светим људима.“

Преподобни Нестор је у манастиру имао послушање летописца. Осамдесетих година је написао житије блажених страстотрпаца Бориса и Глеба поводом преношења њихових светих моштију у Вишгород 1072. године. Затим је Нестор саставио житије преподобног Теодосија Печерског, а 1091. године, уочи храмовне славе Печерске обитељи, игуман Јован му је поверио да из земље ископа мошти преподобног Теодосија ради њиховог преношења у храм.

Главни подвиг преподобног Нестора било је што је 1112-1113. године написао „Повест о прошлим годинама“.

Необично широк круг извора осмишљених с јединствене, строго црквене тачке гледишта, омогућио је преподобном Нестору да напише историју Русије као саставни део светске историје, историје спасења људског рода.

Калуђер-патриота излаже историју Руске Цркве у главним моментима њеног историјског настанка. Он говори о томе кад се руски народ први пут помиње у црквеним изворима – 866. године, за време светог патријарха Константинопољског Фотија; казује о томе како су свети равноапостолни Кирил и Методије стварали словенску писменост, о Крштењу свете равноапостолне Олге у Константинопољу. Несторова хроника нам је сачувала казивање о првом православном храму у Кијеву (под 945. г.), о исповедничком подвигу светих Варјага-мученика (983.г.), о „испитивању вера“ од стране светог равноапостолног Владимира (986. г.) и о Крштењу Русије (988. г.). Првом руском историчару дугујемо податке о првим митрополитима Руске Цркве, о настанку Печерске обитељи, о њеним оснивачима и подвижницима. Време преподобног Нестора није било лако за Руску земљу и Руску Цркву. Русија је била растрзана кнежевским међусобицама, степски номади-Кипчаци су у похлепним најездама харали градовима и селима, терали су у ропство Русе, спаљивали храмове и обитељи. Преподобни Нестор је био очевидац разарања Печерске обитељи 1096. године. У летопису је дато богословско осмишљавање историје отаџбине. Духовна дубина, историјска веродостојност и патриотизам „Повести о прошлим годинама“ уврстили су је у ред дела светске писмености.

Преподобни Нестор се упокојио око 1114. године, оставивши у завештање печерским калуђерима-летописцима да наставе његов велики труд. Његови наследници у писању хронике били су игуман Силвестер који је дао савремени изглед „Повести о прошлим годинама“, игуман Мојсије Видубицки, који ју је наставио до 1200. године, и напокон, игуман Лаврентије који је 1377. године написао најстарији препис који је до нас дошао, а у којем је сачувана „Повест“ преподобног Нестора – „Лаврентијевски летопис“. Наследник хагиографске традиције печерског подвижника био је светиељ Симон, епископ Владимирски († 1226, спомен се слави 10. маја), спасилац „Кијево-Печерског патерика“. Говорећи о догађајима везаним за живот светих угодника Божјих, светитељ Симон се између других извора, често позива на Летописе преподобног Нестора.

Преподобни Нестор је сахрањен у Ближим пећинама преподобног Антонија Печерског. Црква поштује сећање на њега заједно са Сабором отаца, који почивају у Ближим пећинама, 28. септембра и 2. недеље Великог поста, кад се слави Сабор свих кијевопечерских отаца.

Припремио јеромонах Игњатије (Шестаков)

11/10/2014

Ваш коментар
Овде можете оставити ваше коментаре. Сви коментари биће прочитани од стране уредништва Православие.Ru
Enter through FaceBook
Ваше име:
Ваш e-mail:
Унесите броjеве коjе видите на слици:

Characters remaining: 4000

×