Истичући ово у разговору о Његошу, који је рођен на Његушима, у кући Тома Маркова, на данашњи дан пре равно два века, познати књижевник из Подгорице Будо Дубак, каже да ипак “пустињак цетињски” упркос видовитости, генијалности, профетизму, није могао да наслути да ће се Црна Гора данас у суштини одрећи њега и његовог дела.
Да ће укинути, протерати из Устава српски језик који је он својим генијалним делом прославио и на коме је сваки свој редак и свако своје слово написао. Ћирилицом. И да ће га у Црној Гори поједини надритумачи историје, филозофије, надриписци и политичари, прогласити за геноцидног песника.
Посебан је парадокс и увреда за Његоша то што званична Црна Гора проглашава дан његовог рођења празником културе вели Дубак. Ако постоји некултурни и вандалски однос према највећем писцу српскога језика свих времена, онда је то оно што је учинила званична Црна Гора каже Дубак.
• Годишњица Његошевог рођења обележава се у Црној Гори, условно речено, у две колоне. Нови тумачи га читају на искључиво “црногорски начин”, други комплексније сагледавају његово дело. Зар мора тако?
Његошево дело не зна за колоне. Њих су направили дневни, кратковиди политичари који су покушали Његоша да претворе у оруђе за своју политику. Појединци данас кажу да Његош никада није био Србин, нити српски писац, јер он у то време, забога, није имао довољно свести о националној припадности?! Нови творци нација покушавају ретроактивно да опамете Његоша и да му кажу да је он само Црногорац.
Његош јесте био Црногорац и то није спорно, али свакако и највећи српски писац као Црногорац. А ови Црногорци, како себе разумеју, своје црногорство темеље на антисрпству и антињегошевству. Те две колоне, опет, формирају се од оних који су поштоваоци изворног Његоша, његове мисли и дела и оних који покушавају да направе ревизију дела и историје.
• Појединим Његошевим тумачима, који га “шаљу на поправни”, изгледа је намера да његово српско претворе у верско, да се дозирано уводи у читанке и слично?
Још седамдесетих година прошлога века појавила се у издавачкој кући “Побједа” тобоже антологијска едиција “Луча”, књига изабраних песама Његошевих из којих је изостављена свака именица Србин односно сваки придев српски. То комадање, расрбљавање Његоша дуго траје и оно има доминантно идеолошке, антисрпске и пре свега антицрногорске конотације. Стари је, наиме, покушај да се српство изједначи са православљем, као да то нема везе са националном одредницом и припадношћу.
То раде опет они који су се целог живота клели у Броза и комунизам и срушили заветну цркву на Ловћену. Петар Други је једини владика на свету који је сахрањен, после више преноса моштију, без крста! Црква јасно каже, као и Његош, да је јерес етнофилетизма, где се претпоставља нација вери, велики грех у православљу. Његош никада није раздвајао веру од нације, он је јасно знао ко је и шта је. Био је православни митрополит српски, исто као што је писао јасно и гласно српским језиком. • Његоша сада увелико читају “државно”, појединци су одлучни да га искључиво вежу за Црну Гору. Није ли његово дело одавно прескочило све границе?
Његош је светлост, звезда Црне Горе и свеколиког српства. Када бисмо га свели само на Црну Гору, онда би он био локални песник. А он је не само црногорски, него и свесрпски, свеевропски и свесветски песник. Слависти, који добро разумеју Његошево дело и читају га у оригиналу од Лмерике, преко Европе до Јапана, сврставају га у највеће песнике света свих времена.
Поменућу чувеног руског професора из Санкт Петербурга Ллександра Шумилова, који је бриљантно превео “Горски вијенац”, и који је јавно говорио да је Његош већи песник и од Пушкина. Његоша стављати у оквире и стеге могу само они који га не воле, којима смета и који хоће да га детронизују и унизе Црну Гору.
Генију је у свом вакту било тесно и у Црној Гори, али и свуда другде, јер се такав космички дух кретао суверено васионом. Ко је тај ко га је могао сместити у тесно Цетиње, Црну Гору или у било које друге оквире?
Нико није за рушење маузолеја
• Његошева заветна црква на Ловћену је срушена, њен камен је разасут на ледини Иванових корита и свака најава њене обнове на неком другом месту дочекује се на нож. Шта мислите о идеји Митрополије да се она обнови, а да се маузолеј не дира?
Мислим да нико није за рушење маузолеја на Ловћену. Митрополит Амфилохије је човек који заступа основне цивилизацијске вредности не поновити грешке и грехове рушитеља, него вратити и обновити оно што је срушено. И не мора да буде на истом месту. Да се обнови Његошева капела је обавеза коју имају Црногорци који се толико куну и у Његоша и у Црну Гору.
Треба пре свега да се држе његовог аманета у ком је јасно казао шта жели и да ће оне који то не испуне оставити под проклетством. Дан којим су његов рођендан прогласили празником је у реду, али нека они учине један празник за његову душу, цивилизацију, културу, тако што ће обновити капелу.