Srpska

≈пископ ЋипЪански посетио стратишта у селу ћлака

ѕреосвештени ≈пископ липЪански г. £ован, у име ѕатриЉарха —рпског као администратора ≈пархиЉе славонске, у пратЬи директора —екретариЉата за вере ¬ладе –епублике —рпске г. ƒрагана ƒавидовиЮа, посетио Ље 30. Љануара 2014. године храм —ветог »лиЉе и стратишта српског народа у селу ћлака.

√осподин ƒавидовиЮ Ље дошао воРен посебном бригом за очуваЬе стратишта коЉа су била у саставу концентрационог и логора смрти £асеновац, са циЪем да се сеЮаЬе на жртве сачува. £едина два српска села на левоЉ обали реке —аве коЉа су обезбеРивала везу измеРу  озаре и —лавониЉе била су ћлака и £абланац. ƒванаест километара путем низводно а двадесет и три реком —авом, били су удаЪени од £асеновца. «бог свог, у време другог светског рата стратешког, положаЉа били су на првом удару усташких снага. ћлака и £абланац су се налазили и у такозваном сигурносном поЉасу око логора £асеновац што Ље био додатни разлог за истребЪеЬе ова два села.

Ќа плавном подручЉу реке —аве, у селу ћлака, пре ƒругог светског рата живело Ље око хиЪаду и две стотине становника коЉи су се бавили узгоЉем стоке и обрадом земЪишта. «бог честог изливаЬа —аве броЉ култура коЉе су се могле узгаЉати био Ље минималан те Ље наЉзаступЪениЉи био кукуруз.

††††

ѕрве усташке снаге коЉе су долазиле у село веЮ почетком 1941. године били су припадници усташке заштите, такозвани ћачековци. Ќа самом почетку рата на нашим просторима, после капитулациЉе  раЪевине £угославиЉе, селом ћлака су почеле патролирати усташке снаге те су почела и прва привоРеЬа ради успоставЪаЬа власти Ќƒ’. ” априлу 1941. године ухапшено Ље шездесет виРениЉих домаЮина села ћлака и одведено у логор £асеновац. Ќакон краЮег задржаваЬа враЮени су куЮама. ѕрва жртва села ћлаке био Ље ћиле  рлиЮ коЉи Ље ишао у логор £асеновац да интервенише да се пусте ухапшени житеЪи Ьеговог села.

††††

»ако у великоЉ несигурности, становници ћлаке су живели на своЉим огЬиштима све до априла 1942. године.  раЉем 1941. године ћлака Ље добила прву сталну усташку посаду Ц две сатниЉе. —редином марта 1942. године у село долази римокатолички свештеник из «агреба коЉи уз помоЮ усташа организуЉе покрштаваЬе православних становника ћлаке уз изговор да Юе им на таЉ начин бити обезбеРен несметан живот. Ќакон одреРене припреме коЉа Ље траЉала десетак дана покрштаваЬе Ље обавЪено у парохиЉском дому. ѕрема сведочанству преживелих покрштаваЬе се састоЉало у изговараЬу формуле: „Ќисам више православац него чист ’рват.“ £едан броЉ становника села ниЉе био на покрштаваЬу Љер су успели да се сакриЉу или на неки други начин избегну привоРеЬе.

ћеРутим, и поред покрштаваЬа за мештане ћлаке наступили су ускоро наЉтежи дани. ѕошто се почетком априла у селу окупио веЮи броЉ усташа почеле су припреме за хапшеЬа. ЅудуЮи да се —ава била излила и да Ље веЮи део села био поплавЪен почело Ље одузимаЬе чамаца од свих становника села да би се спречило бежаЬе преко реке у Љош увек слободне краЉеве под  озаром. »пак на таЉ начин покоЪ су успели избеЮи мештани села £абланац. ¬еЮ 13. на 14. април сви мештани ћлаке били су похапшени и спроведени у сеоску школу и парохиЉски дом. ¬еЮ првог дана хапшеЬа усташе су у селу убиле двадесет и шест Ъуди и покопали их на Рубришту.  ао разлог за одвоРеЬе Ъуди у логор £асеновац послужио Ље инсцениран догаРаЉ у селу. Ќаиме, усташе су донеле из £асеновца три леша веЮ убиЉених логораша, обукли им усташке униформе и то представили као напад одбеглих сеЪана на Ьихове снаге. «бог тога су решили да сви ћлачани мораЉу поЮи у логор. Ќакон неколико дана задржаваЬа у школи и парохиЉском дому, прво су велики броЉ жена и деце одвезли у £асеновац а потом и везаних мушкараца. ћушкарци из села ћлаке коЉи су доведени у £асеновац били у меРу првим жртвама коЉе су превезене у ƒоЬу √радину и тамо ликвидиране.

ЅудуЮи да су испразнили село, усташе су почеле са претресом куЮа и са прикупЪаЬем свега онога што су могли наЮи: новца, драгоцености, хране и свега осталог. ”скоро Ље почело одвожеЬе прикупЪене хране и стоке из села лаРама за £асеновац и друга места.

††††

ћеРу одведеним ћлачанима у £асеновац вршен Ље одабир на способне и неспособне за рад. ∆ене и деца су убрзо били транспортовани у логор —тара √радишка. —тариЉи мушкарци су своЉ живот окончавали у ƒоЬоЉ √радини док су млаРи слати за «емун и —таро саЉмиште одакле су одведени на рад у Ќемачку и Ќорвешку. »ста подела Ље вршена и у —тароЉ √радишки меРу женама и децом. ќвде су децу одваЉали од маЉки и држали их посебно затворене у наЉтежим условима. ¬еома ретко су добиЉали нешто хране тако да су веЮину времена проводили гладни. »з —таре √радишке су често одлазили камиони са децом коЉи су их одводили на усваЉаЬе и поделу меРу ’рватима и Ќемцима. Ќаравно, том приликом су им се меЬала имена и на таЉ начин они су губили сваку везу са своЉим пореклом. “ек поЉединци су успели након рата да пронаРу своЉе породице или бар да сазнаЉу шта се са Ьима десило. ѕоред преживеле деце из села ћлака коЉа су имала среЮу да буду на неки начин изведена из логора, познато Ље по имену 286 деце коЉа су пострадала у селу и логорима.

Ќакон протериваЬа становника села ћлака, усташке снаге су користиле сеоска имаЬа за узгаЉаЬе неопходних намирница за издржаваЬе логора и усташке воЉске.  ао радну снагу на пространим млачким имаЬима доводили су логораше из £асеновца. ѕостоЉало Ље погрешно тумачеЬе да Ље ћлака била женски логор управо због тога што су навеЮи броЉ запослених на економиЉи чиниле жене коЉе су биле способне за рад. ћеРутим, на истим имаЬима али на другим врстама послова били су ангажовани и мушкарци. ∆ене су се обично бавиле поЪским пословима око браЬа кукуруза, прикупЪаЬа сена и узгаЉаЬа других врста док су мушкарци радили на извлачеЬу дрва из шуме.

”слови рада су били више него неЪудски. —коро свакодневно мокри, у блату и води, без могуЮности да одржаваЉу основну личну хигиЉену, жене и мушкарци су били приморани да раде од изласка до заласка сунца а наЉвише у дугим летЬим данима. ”сташе коЉе су пратиле лоограше на рад врло често су се над Ьима иживЪавали те Ље велики броЉ Ьих окончавао своЉ живот на месту где су радили. ”биЉене логораше усташе су бацале у сеоске бунаре, закопавале на Рубришта или Љедноставно бацале у реку. —коро свакодневно до ћлаке су допловЪавали лешеви убиЉених логораша из £асеновца. «бог свега тога, ћлака и Ьене Ьиве су претворене у Љедно велико гробЪе не само ћлачана веЮ и многих других логораша £асеновца коЉи су доведени са разних страна.

ћеРутим, одвоРеЬе на рад била Ље и прилика да се побегне, тако да Ље Љедан броЉ логораша успео да надЪудским напорима доРе до слободе. Ќеки су у том покушаЉу изгубили живот.

Ќакон свих стравичних догаРаЬа у селу ћлака током ƒругог светског рата, 1945. године, након окончаЬа рата, у село се вратило свега стотину и шездесет становника.

ѕриликом посете, владика £ован и г. ƒавидовиЮ су се упутили у стаЬе храма, коЉи Ље девастиран у прошлом рату, околних стратишта, као и два споменика подигнута у овом селу, и изразили увереЬе да Ље неопходно приступити обнови и озбиЪниЉем обележаваЬу стратишта у ћлаки и очуваЬу спомена жртава нашег Ќовог  осова.

ѕриликом посете цркви, владику £ована и ƒрагана ƒавидовиЮа срео Ље г. ƒагоберт, јустриЉанац коЉи умировЪеничке дане проводи у ћлаки и понудио се да помогне приликом обнове цркве, рекавши: „„уо сам да Ље у овоЉ цркви пострадало много Ъуди, и зато она мора да се обнови, Љер праштати морамо, како нас учи наша вера, али заборавЪати не смемо!“

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

07 / 02 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0