Srpska

’оЮе ли –умиЉска литиЉа бити забраЬена?

††††

Ќа годишЬицу земЪотреса коЉи Ље задесио ÷рну √ору 1979, 15. априла (коЉе ли символике), ѕортал јналитика обЉавио Ље текст под насловом: „—“–”„Мј÷»: ÷рква на –умиЉи девастира култ —ветог ¬ладимира и треба Ље уклонити“.

ѕортал јналитика нас обавЉештава да Ље сазнао да Ље —тручни тим ”праве за заштиту културних добара ÷рне √оре урадио „≈лаборат о културним вриЉедностима  улта —ветог ¬ладимира“, што Ље предуслов да он буде уписан у –егистар културних добара ÷рне √оре као нематериЉално културно добро.

“ако сазнаЉемо да Ље —тручни тим ”праве за заштиту културних добара описао како Ље некада изгледала –умиЉска „процесиЉа“. “о Ље покупЪено из добро познате литературе.

ј онда, —тручни тим описуЉе како та „процесиЉа“ изгледа данас.

 ао прво, у тексту ѕортала јналитика, наводи се да „процесиЉа“ данас креЮе од „–уске цркве“ (риЉеч Ље о манастиру —ветог —ергеЉа –адоЬешког у коЉем обитава неколико монахиЬа –ускиЬа, али коЉи Ље, наравно, власништво, и под управом, ћитрополиЉе црногорско-приморске), а не као некада од цркве —ветог Ќиколе у ¬еЪим ћикулиЮима. –умиЉска литиЉа (коЉу —тручни тим назива „процесиЉом“, што Ље римокатолички назив за литиЉу) креЮе од цркве —ветог Ќиколе. ѕрошле године смо та два километра од цркве —ветог Ќиколе до манастира —ветог —ергеЉа –адоЬешког (одакле се скреЮе стазом ка врху –умиЉе) ишли носеЮи литиЉске барЉаке и пЉеваЉуЮи литиЉске пЉесме.

„–уски манастир“ саграРен Ље приЉе четири-пет година. ” Ьему, као и у сваком манастиру, на “роЉчиндан се врши више богослужеЬа. јли, то Ље само обогатило –умиЉску литиЉу и догаРаЬа коЉа Ље прате.

јндровиЮи дубоко вЉеруЉу да Ље Ьихов напредак везан за  рст светог £ована ¬ладимира, коЉи Ље Ьихово власништво. » зато га чуваЉу боЪе него своЉе очи; тако су га чували и у тежим временима, у вриЉеме турске и других окупациЉа. » Ѕог им Ље дао. Кепота Ље видЉети сву ту Ьихову дЉецу, подмладак јндровиЮа, када се сакупе око  рста на “роЉчиндан. ќд процЉене јндровиЮа како Юе да обезбиЉеде  рст зависе и неки елементи ЋитиЉе.

ƒаЪе, „ рст на врху –умиЉе не чека прве зраке сунца под ведрим небом, веЮ се уноси у цркву“.  оЉа „скарадност“ Ц крст се уноси у цркву! Ўто мислите, зашто  рст светог £ована ¬ладимира ниЉе уношен у цркву док цркве на румиЉском врху ниЉе било?

„—ама процесиЉа изношеЬа ¬ладимировог крста на врх –умиЉе не прати традиционални редосЪед, веЮ се учесници ‘такмиче’ ко Юе први изаЮи на врх планине, па јндровиЮи, из боЉазни за сигурност крста, не носе га више у руци, веЮ у торбици, до изласка на врх“, пише, даЪе, у овом тексту. ƒа, има момака коЉи се испну до цркве на врху –умиЉе Љош уочи “роЉица. “амо упале агрегат, освиЉетле цркву, па се она лиЉепо види из Ѕара. ќни, Љедноставно, ниЉесу учесници ЋитиЉе. Ѕивало Ље и да момци, у жару „ко Юе приЉе“, оду пред ЋитиЉом. јли, у посЪедЬе вриЉеме све више поштуЉу оно што им јндровиЮи и свештеници кажу: да у ЋитиЉи прво иду јндровиЮи са  рстом светог £ована ¬ладимира и свештеници, па остали. ” ЋитиЉи на –умиЉу данас иде на стотине Ъуди, иде се ноЮу, и бесмислено Ље очекивати да сви буду као „под конац“.

Ќа краЉу, да за ово што слиЉеди, што Ље поента циЉеле приче —тручног тима о  улту светог £ована ¬ладимира, кажем било што друго осим да ниЉе истина, било би Ц неистина: „Ќакон поставЪаЬа металне цркве од стране —ѕ÷ на –умиЉу готово да не излазе припадници осталих вЉера као некада“!

ќва промоциЉа изузетно агресивно пропагирaног интереса актуелне црногорске полилитичке врхушке о –умиЉскоЉ цркви као реметилачком фактору црногорске идиле братоЪубЪа, заснива се, дакле, на неистинитоЉ тврдЬи. “а прича, заиста, нема везе са стварношЮу.

††††

≈во Ц сву моЉу Редовину у ЅоЪевиЮима, у ÷рмници, коЉа Ље моме Реду  рсту остала од Ьеговог оца, командира црногорске артиЪериЉе и првог цивилног намЉесника ћетохиЉе након Ьеног ослобоРеЬа од “урака (чиЉе су име мени дали), а Ьему од Ьеговог оца Ќиколе и стрица свештеника и воЉводе »лиЉе (коЉи ниЉе имао дЉеце), преписаЮу ономе ко докаже да Ље у –умиЉскоЉ литиЉи било више муслимана, или римокатолика, годину, двиЉе, пет, десет приЉе него Ље обновЪена црква —вете “роЉице на –умиЉи, него годину, двиЉе, пет, осам након Ьеног обновЪеЬа 2005. године!

÷рногорске комунистичке власти педесетих година прошлог виЉека забраниле су –умиЉску литиЉу. ѕретходно су барском свештенику, Љедином у то вриЉеме, ѕавлу –адуновиЮу (чиЉа Ље жена ЅосиЪка Юерка мога праРеда £ована, тетка мога оца ћитра) узели црквене печате и црквени грб на Ьима ножем изрезали у петокраку. » такве му их вратили.

–умиЉска литиЉа, коЉа Ље срце  улта светог £ована ¬ладимира, обновЪена Ље у вриЉеме насЪедника попа ѕавла, свештеника ЅогиЮа ‘емиЮа. ќн Ље, подржан од јндровиЮа, осамдесетих година прво почео на “роЉчиндан да обавЪа црквене обреде у ћикулиЮима, коЉи су били и раниЉе, а и данас су саставни дио –умиЉске литиЉе: службу у цркви —ветог Ќиколе, парастос јндровиЮима на гробЪу код ове цркве, освештаваЬе воде на водопаду ѕитинЕ, да би почетком деведесетих, када Ље у трон цетиЬских митрополита уведен садашЬи ћитрополит црногорско-приморски јмфилохиЉе, и када Ље он први пут дошао на –умиЉу, –умиЉска литиЉа пошла од цркве —ветог Ќиколе у ћикулиЮима до румиЉског врха.

«абраЬиваЬем –умиЉске литиЉе, на “роЉчиндан су на врх –умиЉе престали да излазе и православци, и муслимани, и римокатолици. ќд када Ље ЋитиЉа обновЪена, муслимани и римокатолици само спорадично, као и данас на “роЉчиндан, али и у друге дане током године, излазе на –умиЉу.

ћуслимани и римокатолици ни приЉе ниЉесу масовно учествовали у –умиЉскоЉ литиЉи. „ак и „√лас ÷рногорца“, поткраЉ деветнаестог виЉека, извЉештава да их Ље маЬе у ЋитиЉи него раниЉе, Љер их „Ьеко мути“.  ао и данас, и у то вриЉеме Ље било оних чиЉи интерес Ље био да се разбиЉе таЉ осЉеЮаЉ заЉедништва меРу Ъудима барског краЉа, Ъудима „три вЉере“, коЉи Ље узрастао на Ьиховом крвном Љединству, на заЉедничким прецима, коЉи су били православци. ƒанас у том злом науму користе –умиЉску цркву, ни криву ни дужну.

—тручни тим ”праве за заштиту културних добара Ље оциЉенио да Ље  улт светог £ована ¬ладимира данас измиЉеЬен. “е промЉене односе се првенствено на промЉене везане за –умиЉску литиЉу.

јЉде да видимо што би требало урадити да ЋитиЉа данас изгледа као некада.  ао прво, требало би вратити народ у ћикулиЮе, гдЉе сада скоро нико да не живи стално (осим монахиЬа у манастиру —ветог —ергеЉа –адоЬешког). “ребало би измиЉенити постоЉеЮи «акон о оружЉу, па да учесници ЋитиЉе могу слободно да носе пиштоЪе и пушке и пуцаЉу до миле воЪе. “ребало би вратити и барЉактара ћркоЉевиЮа, муслимана, коЉи би ишао уз  рст са барЉаком у лиЉевоЉ и исуканим ножем у десноЉ руци. —амо, да ли би носио црногорски барЉак или пак Ц турски? Ѕило Ље то вриЉеме када Ље румиЉски краЉ био у турском ропству. ƒакле, да би ЋитиЉа била „аутентична“ потребно Ље подручЉе Ѕара и ”лциЬа вратити под турску окупациЉу (не кажем ÷рну √ору, Љер оваЉ краЉ такореЮи до Ључе ниЉе припадао ÷рноЉ √ори). »ли би било све уреду ако би учесници ЋитиЉе носили пластичне пиштоЪе и викали „бум, бум“, и ако би за улогу барЉактара био ангажован неки глумац?

ЌиЉесу “урци ту били одваЉкада. ЋитиЉа на врх –умиЉе ишла Ље и приЉе него су они оваЉ краЉ поробили. ј како Ље –умиЉска литиЉа изгледала „некадиЉе“? «ашто Ље —тручни тим као аутентичан облик –умиЉске литиЉе прихватио онаЉ из времена турског ропства? «ашто ниЉе као аутентичан прихватио Ьен изворни облик? Ќаравно Ц нема поЉма како Ље она изворно изгледала.

ј могли су да питаЉуЕ –умиЉска литиЉа Ље, уствари, литиЉа какву ѕравославна црква упражЬава безмало два милениЉума, истог смисла и истог „костура“. Ќаравно, у ЬоЉ су живи Ъуди, и зато она има посебности разних земаЪских краЉева, али и разних времена Ьеног траЉаЬа. ¬идЉели смо како би бенасто изгледало да у литиЉи на врх –умиЉе идемо строго се држеЮи Ьеног облика од приЉе сто и нешто година.

јли, можемо да се потрудимо да –умиЉскоЉ литиЉи, ЉедноЉ од наЉпознатиЉих православних литиЉа данас, барем у региону, и догаРаЬима коЉи Ље прате, додамо што више тог старог „шмека“. ¬еЮ сам рекао да се и јндровиЮи и ми свештеници трудимо на том плану. ≈то, посЪедЬе двиЉе године смо обновили спортске игре на ƒоцу од –умиЉе. ѕрошле године смо √оран јндровиЮ и Ља ишли по румиЉским стиЉенама тражеЮи стазу куда Ље раниЉе ишла ЋитиЉа, све док Ље комунисти ниЉесу забранили. √ледаЉуЮи нас двогледом, и комуницираЉуЮи са нама телефоном, одоздо, са пута, наводио нас Ље ћило јндровиЮ, коЉи Ље туда ишао као младиЮ. Ќажалост, земЪотрес 1979. измиЉенио Ље „лични опис“ румиЉским обронцима и те стазе више нема.

ќчекивао сам да Юе нам —тручни тим помоЮи у нашем труду. «аЉедно можемо, свакако, више да урадимо. —тручни тим на „≈лаборату о културним вриЉедностима  улта —ветог ¬ладимира“ ради веЮ више од годину дана, и Ља сам га прошле године позвао да доРе на “роЉчиндан у ћикулиЮе и да идемо заЉедно у ЋитиЉи на –умиЉу, да види о чему пише. ЌиЉе дошао.

»з текста ѕортала јналитика сазнаЉемо да, према оцЉени —тручног тима, „црква на –умиЉи девастира култ“ (светог £ована ¬ладимира) и да Ље „Ьихова препорука да Ље потребно уклонити“. —азнаЉемо и да Юе „ улт —ветог ¬ладимира бити заштиЮен као нематериЉално културно добро ÷рне √оре до овогодишЬе процесиЉе изношеЬа ¬ладимировог крста на врх –умиЉе“.

«нате ли што ово значи? ќптужиЮе ѕравославну цркву да девастира црногорско нематериЉално културно добро, законом заштиЮено, и забраниЮе, веЮ ове године, „–умиЉску процесиЉу“.

Ќаравно, то што Юе да забране „–умиЉску процесиЉу“ нас се не тиче. ћи Юемо и ове године, као и стотинама година до сада, на “роЉчиндан у –умиЉскоЉ литиЉи изаЮи на врх –умиЉе.

”з то, на оваЉ начин спремили су и „свилен гаЉтан“ за цркву —вете “роЉице на –умиЉи.

» Љедно и друго засновано Ље на безочноЉ неистини да Ље обнова цркве —вете “роЉице 2005. године учинила да у –умиЉскоЉ литиЉи више не учествуЉу муслимани и римокатолици. Ќе знам колико веЮ пута сам написао да Ље –умиЉска црква оваплоЮеЬе наде, жеЪе, молитве, те награда за труд свих оних православаца, муслимана и римокатолика коЉи су вЉековима износили по камен у ЋитиЉи на врх –умиЉе. ќни то камеЬе ниЉесу изниЉели да би га, убрзо након обнове цркве —вете “роЉице, групица црногорских умЉетника у деструктивном перформансу „–умиЉска броЉаница“, коЉег Ље директно преносила Љедна црногорска телевизиЉа, разбацивала около, него да би, како су дубоко вЉеровали, онда када се ту сакупи довоЪно камеЬа, „црква долетЉела“. јли, пропагатори оптужбе ѕравославноЉ цркви да Ље обновом –умиЉске цркве нарушила барски меРувЉерски склад, упорно, као покварена плоча, понавЪаЉу: „ћетална црква на –умиЉи Ље крива што муслимани и римокатолици више не иду у “роЉчинданскоЉ литиЉи“Е

√осподо, докажите да та ваша тврЬа ниЉе неистинита, и ево вам моЉа Редовина.

“у тврдЬу прихватио Ље, видимо, и —тручни тим ”праве за заштиту културних добара. ƒаЉе ЉоЉ, чак, законску тежину. —амим тим и несагледиве посЪедице. ≈то, тако то бива када политичка острашЮеност уРе у струку, кад Ьоме завлада.

√енерална скупштина ќрганизациЉе ”ЉедиЬених нациЉа за образоваЬе, науку и културу (UNESCO) Ље на свом 32. засиЉедаЬу, одржаном од 29. септембра до 17. октобра 2003. године, усвоЉила  онвенциЉу за заштиту нематериЉалне културне баштине. “о сигурно ниЉе урадила с планом да заштиЮено нематериЉално културно добро буде средство за политички обрачун и управо такав приступ —тручног тима ”праве за заштиту културних добара  улту светог £ована ¬ладимира код доносиоца  онвенциЉе неЮе бити препознат као цивилизациЉски чин.

ЅлагодареЮи ѕортралу јналитика сазнаЉемо и да Юе, као нематериЉална културна добра ÷рне √оре, бити заштиЮени и: ѕредаЬе о ѕави и јхмет-паши, Ћегенда о вили јлкими и постанку  отора, Ћегенда о несреЮноЉ Ъубави ѕераштанке  атице  алфиЮ и француског воЉника, ¬Љештина израде ƒобротске тортеЕ Ќа том списку нема  рсне славе! «ашто ли?

ѕравославни свештеник £ован ѕламенац,

надлежни барски парох за цркву —вете “роЉице на –умиЉи

‘ото: ¬елимир ћиЉовиЮ

ћитрополиЉе ÷рногорско-приморска

17 / 04 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0