Овогодишњим Румијским тројчинданским свечаностима печат су
дали став Комисије Управе за заштиту културних добара да
црква Свете Тројице на врху Румије девастира Култ светог
Јована Владимира и јаки, хладни сјеверни вјетар.
Став о девастацији је довео народ на Румију, а јаки вјетар
га је растјеривао.
Румијске тројчинданске свечаности су, уствари, обиље богослужења, са Румијском литијом са крстом светог Јована Владмира као централним догађајем. Почеле су вечерњом службом у цркви Светог Николе у Микулићима, у 21 сат уочи Тројчиндана, коју је служио свештеник Јован Пламенац. Сат касније, у манастиру Светог Сергеја Радоњешког у Добром долу, на уласку у Велике Микулиће из правца Бара, бденије је служио свештеник Григориј Рачук.
Литија са крстом светог Јована Владимира пошла је од храма Светог Николе у 1 сат након поноћи. Крст је носио Горан Андровић, а за њим су ишли младићи који су носили литијске барјаке, па они са иконама, и потом свештеник Јован Пламенац са Јеванђељем и за њим вјерни народ. Пјевале су се литијске пјесме: Тропар празнику, „Крсте носим, Бога молим…“
Од Доброг дола, када Литија скреће са макадамског пута уз планину, уском стазом, добила је форму колоне коју су, носећи крст светог Јована Владимира у торби, предводили браћа Горан и Милан Андровић, са свештеником Јованом Пламенцем. Хладни сјеверни вјетар је појачавао, да би на превоју Долац од Румије, на чистини, био веома јак. Што је вјетар бивао јачи, све више учесника Литије је отпадало, све више је било оних који су се вратили.
До цркве Свете Тројице, ипак, испело се око двјеста најупорнијих.
У међувремену, свештеник Григориј Рачук, у 2 сата иза
поноћи, почео је да служи Литургију у манастиру Светог
Сергеја.
У литургијској бесједи свештеник Јован Пламенац, поред
осталог, казао је да је Румијска црква, тако мала по
габаритима, а тако знана у васцијелом православљу, велика
светиња. Она је освештана молитвама, надом и трудом
предака данашњих житеља барског краја, који су вјековима у
Тројчинданској литији износили по камен на врх Румије да
би ту била обновљена црква. Временом, витлани олујама
разних окупација, дио њих прешао је у римокатолицизам, дио
је примио ислам. Али сви су, поштујући своје претке,
наставили да износе по камен на Румију, да би се ту
вратила црква.
Данас се појављују људи који хоће да руше Румијску цркву.
Том наканом, ниске, политичке побуде, они се обрачунавају
са својим прецима, ругају се свакој грашки њиховог зноја,
свај ријечи њихове молитве.
Румијска црква на Тројчиндан је добила велики дар. Горан Укшановић је на Румију изнио велики крст из Јерусалима, које је донио са недавног васкршњег ходочашча, са крсног хода на Велики петак. Заједно са њим изнио је и камено постоље. Великим трудом, великом жртвом, посвједочио је предачки завјет, а и оставио видиво подсјећање будућим генерацијама које ће се Богу молити у Румијској цркви на њихову духовни вертикалу која истаче са Истока, из светог града Јерусалима.
Спортске игре на Доцу од Румије ове године нијесу одржане. Због јаког, хладног вјетра, сведене су на само једну „дисциплину“: утрку ко ће се прије спустити до манастира Светог Сергеја, у завјетрину.
Свештеници Јован Пламенац и Григориј Рачук, у складу са вјековном традицијом, потом су освештали воду на водопаду Питин, одслужили парастос на гробљу код цркве Светог Николе и, заједно са Андровићима, у Литији са крстом светог Јована Владимира три пута обгрлили ову древну светињу.
Тројчинданске свечаности 2014. завршене су духовском вечерњом службом коју је у манастиру Светог Сергеја Радоњешког служио свештеник Григориј Рачук.