Srpska

ѕротоЉереЉ-ставрофор ¬елибор ПомиЮ: ћанастирима у ÷рноЉ √ори одузето преко 2.500 хектара земЪе

††††

»мовина и статус ћитрополиЉе црногорско-приморске на удару су различитих антицрквених и идеолошких група, а Љедан од класичних примЉера неправде према тоЉ цркви, као и према другим вЉерским заЉедннцама, огледа се и у недоношеЬу «акона о реституциЉи одузете имовине цркава и вЉерских заЉедница. ѕравославноЉ цркви у ÷рноЉ √ори Ље одузета огромна имовина, а процЉеЬуЉе се да су само манастири остали без 2.513 хектара своЉе земЪе. ѕротоЉереЉ-ставрофор др ¬елибор ПомиЮ, координатор ѕравног савЉета ћитрополиЉе црногорско-приморске изЉавио Ље за „ƒан” да Ље према архивскоЉ документациЉи само за вриЉеме аграрне реформе до 1949. године ћанастиру ќстрог одузето 409 хектара земЪе, ѕиви 85, ћорачи 180, ¬раЬини 50, ƒуги 46, ОелиЉи ѕиперскоЉ 83, —авини седам, ∆дребаонику 20, ѕодмалинском 199, ЅиЉелоЉ 370,  осиЉереву 887, ∆упи 95, –ежевиЮу 16, ѕрасквици 19, ƒуЪеву 10, √радишту 26, а ОелиЉи ƒобрскоЉ 11 хектара имовине. —коро свим парохиЉским црквама такоРе Ље одузета имовина.

ћанастирски комплекси били су величине и до 800.000 квадрата. ћанастир ƒобриловина имао Ље читаве планине и катуне, сва села око манастира ќстрог била су на црквеноЉ земЪи, док су у ЅЉелопавлиЮима многи мЉештани, коЉи су имали куЮе на црквеним имаЬима, плаЮали аренду. —амо манастир —вета “роЉица у ѕЪевЪима имао Ље приЉе експроприЉациЉе око 700 хектара шуме, 68 хектара ораница и ливада, млинове и зграде. ѕо повеЪи коЉа датира Љош из 1482. године, циЉело ÷етиЬско поЪе, изузев ЅаЉица и ƒоЬег краЉа, припада ÷етиЬском манастиру. “акоРе, ÷етиЬском манастиру припада и ЅиЪарда у коЉоЉ Ље била ЅогословиЉа као наЉстариЉа школска установа у ÷рноЉ √ори, а данас Ље претворена у музеЉ.

»з ћитрополиЉе, али и из других вЉерских заЉедница, веЮ годинама траже повраЮаЉ одузетог земЪишта, а проблем представЪа недоношеЬе одговараЉуЮег «акона о реституциЉи.

ПомиЮ наводи да Ље у вриЉеме аграрне реформе црквену општину у ѕодгорици задесио прави цунами Љер ЉоЉ Ље скоро све одузето.

—тадион „ЅудуЮности” и све око Ьега према центру града, ћорачи и √орици било Ље у црквеном власништву. «а потребе стадиона одузет Ље Љедан хектар, 79 ари и 10 квадрата. » „епурци су били у црквеном власништву. –иЉеч Ље о некадашЬоЉ ливади са црквом и малим гробЪем од преко 18 хектара коЉа Ље након рата претворена у градско гробЪе. ѕодгоричка црквена општина Ље у граду имала око осам хектара ораница и око 76 хектара ливада. »мала Ље и пет куЮа. ƒвиЉе су на “еЮиЉи, двиЉе у Пехер махали, а Љедна на √умну —таниЮа, обЉашЬава за „ƒан” ПомиЮ.

ѕодсЉеЮа да ћинистарство финансиЉа веЮ десетак година у сваком годишЬем програму рада наЉавЪуЉе израду «акона о реституциЉи и обештеЮеЬу одузете имовине цркава и вЉерских заЉедница, али никако да ту активност и спроведе. ПомиЮ истиче да Ље ћитрополиЉа приЉе неколико година ћинистарству финансиЉа подниЉела 129 доказа о одузетоЉ црквеноЉ имовини, али да ништа конретно ниЉе ураРено по том питаЬу.

ќн обЉашЬава да су цркве и вЉерске заЉеднице, и то ѕравославна и –имокатоличка црква и »сламска заЉедница, сходно одредбама садашЬег закона дискриминисане по питаЬу повраЮаЉа неправедно одузете имовине, а да се «акон о праведноЉ реституциЉи из 2002. године ниЉе примЉеЬивао према црквама и вЉерским заЉедницама.

Ќови закон се не припрема, а «акон о праведноЉ реституциЉи коЉи Ље усвоЉен у —купштини 2002 године Ље као субЉекте реституциЉе препознао и вЉерске заЉеднице, али ниЉе суштински примЉеЬиван и вршена Ље своЉеврсна опструкциЉа у примЉени прописа. »змЉенама тог акта приступило се 2007. када Ље црквама и вЉерским заЉедницама дат рок од 90 дана да доставе ћинистарству финансиЉа доказе о одузетоЉ имовини. ћитрополиЉа и епархиЉе су испоштовале ту обавезу и благовремено смо подниЉели 129 доказа о одузетоЉ имовини. ћора се имати у виду неспорна чиЬеница да Ље ÷ркви након ƒругог свЉетског рата одузета велика имовина, чак без икаквог правног основа Ц нагласио Ље ПомиЮ.

” ћитрополиЉи су, како додаЉе, свЉесни да Ље реституциЉа сложен процес за сваку државу, па и за ÷рну √ору, али ћинистарство финансиЉа као надлежни ресор мора да покаже стручност, ефикасност и добру воЪу у погледу припреме законског акта у складу са процедуром како би се видЉела намЉера у погледу уклаЬаЬа дискриминациЉе цркава и вЉерских заЉедница тако што Юе барем почети рЉешаваЬе проблема, а први корак би био доношеЬе закона.

- ќдлукама комунистичких власти ћитрополиЉи Ље одузета ЅиЪарда у коЉоЉ Ље била богословиЉа —ветог ѕетра ÷етиЬског. “акоРе, комплетно земЪиште на коЉем се налази стадион „ЅудуЮност” и добар дио стамбених Љединица око Ьега у ѕодгорици налазе се на црквеном земЪишту, као и гробЪе „епурци. Ћиста одузете имовине Ље веома дуга, а само манастиру ќстрог одузето Ље на стотине хектара земЪишта, коЉе Ље народ даровао манастиру и —ветом ¬асилиЉу ќстрошком као прилог. ќчекуЉемо од ¬ладе, а првенствено од ћинистарства финансиЉа да приступе Љедном стручном, договорном и саборном припремаЬу закона коЉи Юе уважити реалност како би се извршио процес реституциЉе и обештеЮеЬа коЉи Ље ураРен у скоро свим бившим социЉалистичким државама, изЉавио Ље ПомиЮ.

≈кономска и политичка позадина

¬елибор ПомиЮ сматра да неспровоЮеЬе реституциЉе имовине цркава и вЉерских заЉедница има своЉу економску и политичку позадину, али истиче да приликом разматраЬа овог питаЬа треба имати у виду и ону хуману страну.

»мовина Ље цркви служила и служи за опште, а не за личне сврхе. ” питаЬу су црквени посЉеди коЉи су имали ширу намЉену, а служили су за издржаваЬе светиЬа али и за помагаЬе сиромашних и невоЪних. Ќакон што Ље имовина одузета, наше могуЮности за помагаЬе су смаЬене, али ипак успиЉевамо да одржимо неколико народних кухиЬа, као и да и даЪе помажемо невоЪнике. “о Ље разлог више да тражимо да се врати оно што припада ћитрополиЉи и настоЉаЮемо да исцрпимо сва правна средства, а надамо се да Юе се то питаЬе риЉешити Љер ÷рна √ора у процесу приступаЬа ≈” мора испоштовати и ту обавезу, закЪучио Ље он.

Ќема одговора

ћинистарство финансиЉа ниЉе одговорило „ƒану” када Юе бити донесен закон о реституциЉи имовине вЉерским заЉедницама. »з овог ресора упитили су нас да се обратимо Ѕироу за односе с ЉавношЮу ¬ладе, коме смо такоЮе прослиЉедили питаЬа на коЉа до закЪучеЬа овог броЉа ниЉесмо добили одговоре.

ћинистарство ниЉемо на риЉеч експерата

¬елибор ПомиЮ подсЉеЮа да Ље ћитрополиЉа 2010. године, приликом доставЪаЬа радног текста нацрта закона о повраЮаЉу одузетих непокретних ствари црквама и вЉерским заЉедницама организовала округли сто на коме су учествовали еминентни правници из земЪе и региона, као и представници цркава и вЉерских заЉедница из ÷рне √оре.

ƒоставили смо своЉе примЉедбе на предложени текст и од тада до данас ни гласа из ћинистарства финансиЉа. √дЉе се налази таЉ радни текст нацрта закона данас боЉим се да не знаЉу ни у надлежном министарству. Ќи данас не знамо имена чланова радне групе коЉа Ље припремала таЉ текст. —матрам да не постоЉи ниЉедан разлог за нетранспарентно поступаЬе у том важном Љавном послу. ”скоро Юемо обЉавити и зборник радова са тог скупа, Љер смо чекали, рачунаЉуЮи да Юе ћинистарство финансиЉа предузимати даЪе кораке и да Юе таЉ важан посао привести краЉу. Ќадам се да Юе надлежне макар таЉ зборник подстаЮи да заврше своЉе обавезе и реализуЉу оно што годинама планираЉу, а што нажалост, остаЉе мртво слово на папиру каже ПомиЮ. ќн даЪе истиче да Ље ¬лада уговорима са –имокатоличком црквом и »сламском заЉедницом преузела обавезу да се изврши реституциЉа, али да Ље више пута Љавно указивао да се селективним приступом ствар не може риЉешити у складу са меЮународним конвенциЉама, ”ставом и законима коЉи су на снази.

ѕравда држи земЪу и градове

ПомиЮ наводи да Ље ћитрополиЉа недавно добила документациЉу коЉом се показуЉе да Ље, на примЉер, у селу ЅоЉиЮи у √орЬоЉ ћорачи Љедно имаЬе манастира ћорача укЬижено на име Љедне породице, коЉа сада жели да га врати.

“о имаЬе Ље приЉе ƒругог свЉетског рата давано у закуп, да би након Ьега и доласка комуниста на власт било укЬижено на име те фамилиЉе. Ќаследник те породице се обратио ћитрополиЉи и изразио жеЪу да то имаЬе врати манастиру ћорача. ” току Ље процедура повраЮаЉа у виду поклона, Љер Ље то сада Љедина правна могуЮност. ќваЉ процес Ље обремеЬен и чиЬеницом да су званични подаци државних органа наЉчешЮе недоступни правним заступницима ÷ркве. —ви морамо да знамо да правда држи земЪу и градове, подсЉеЮа ПомиЮ.

ћилан —екуловиЮ

ћитрополиЉе ÷рногорско-приморска

26 / 06 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0