Srpska

јндриЮград свечано отворен

††††

” присуству наЉвиших званичника –— и —рбиЉе свечано отворен јндриЮград поводом стогодишЬице од почетка ѕрвог светског рата и —араЉевског атентата. —амо у миру можемо да се развиЉамо и идемо напред, и ником не желимо зло, поручио Ље јлександар ¬учиЮ. —рпски народ у Ѕи’ наставиЮе да се бори за аутономиЉу, рекао Ље ћилорад ƒодик. ≈мир  устурица, идеЉни творац проЉекта јндриЮград, поручуЉе да Юе таЉ комплекс бити лекциЉа како се чува идентитет.

ѕресецаЬем црвене врпце премиЉер —рбиЉе јлександар ¬учиЮ, председник –— ћилорад ƒодик и редитеЪ ≈мир  устурица, свечано су отворили јндриЮград, ЉавЪа “анЉуг.

ѕремиЉер ¬учиЮ Ље изЉавио да —рбиЉа поштуЉе све друге, да само у миру можемо да се развиЉамо и идемо напред, и да ником не желимо зло.

††††

¬учиЮ Ље на отвараЬу јндриЮграда рекао да морамо да направимо економски Љаку —рбиЉу, земЪу богатих Ъуди, и да Юе на такву —рбиЉу –епублика —рпска увек моЮи да се ослони и да Юе народ –— увек моЮи да рачуна на —рбиЉу у складу са «аконом о паралелним специЉалним везама и ƒеЉтонским споразумом, на коЉи имамо право а да никоме не сметамо.

ѕремиЉер Ље рекао да данас, на наЉвеЮи српски празник, ниЉе ни време ни место да се говори о малим Ъудима или онима коЉи би да покушаЉу да нам затру историЉу или да нас натераЉу да заборавимо.

"ћи поштуЉемо све друге, само у миру можемо да се развиЉамо и да напредуЉемо - ником другом никакво зло не желимо", поручио Ље премиЉер.

¬учиЮ Ље навео и да Ље ¬лада —рбиЉе препознала значаЉ јндриЮевог института и да Юе заЉедно са ¬ладом –— наставити да учествуЉе у финансираЬу Ьеговог рада, и оценио да Юе таЉ институт бити нека врста водиЪе и критике свега онога што радимо.

††††

»мамо такав институт какав имаЉу сви велики народи и можемо са Ьим да се поносимо, саставЪен од Ъуди од коЉих Юемо увек моЮи много тога да научимо, рекао Ље ¬учиЮ.

ѕремиЉер —рбиЉе Ље рекао и да Ље почаствован што се налази на том месту и истакао да Ље јндриЮев институт стециште умних српских глава, место на коЉем Юе се размеЬивати знаЬе и место на коЉем Юемо "много тога моЮи да научимо сви ми коЉи смо добили ваше повереЬе, али и сви они коЉи долазе после нас".

¬учиЮа су пред капиЉама града дочекали  устурица и ƒодик, а послужени су му хлеб и со.

ѕред капиЉама јндриЮграда окупЪена Ље и омладина коЉа носи маЉице са ликом √аврила ѕринципа на коЉима пише "»з принципа из —рпске".

ƒодик: Ќаставак борбе за аутономиЉу

ќтвараЉуЮи културно-историЉски центар јндриЮград, ћилорад ƒодик Ље поручио да Юе српски народ у Ѕи’ наставити да се бори за аутономиЉу, са жеЪом да политичким процесом у будуЮности доРе и до самосталности.
Dodik-u-Andricgradu.jpg

"“реба нам мир и ми га желимо, желимо да будемо део цивилизоване ≈вропе, али не желимо да нам ≈вропа намеЮе босанску државу и Љезик. Ѕи’ Ље показала све осим тога да Ље способна да преживи, али о томе Юемо говорити у неко друго време", рекао Ље ƒодик на свечаности коЉом –— обележава и стогодишЬицу —араЉевског атентата.

—рби, како Ље истакао, неЮе дозволити никоме да оскрнави Ьихову историЉу и слободу, Љер пуцаЬ √аврила ѕринципа у аустроугарског престолонаследника ниЉе био пуцаЬ у ≈вропу веЮ пуцаЬ за слободу, почетак еманципациЉе и коначно ослобаРаЬе од окупатора.

"—лободарске идеЉе тог времена су нас вукле кроз све ово време. ƒошли смо у 2014. у коЉоЉ разни меРународни окупатори покушаваЉу да нам наметну оно што ниЉе успела јустроугарска... ” чему Ље разлика, зашто смо живели ових сто година? ћи то не желимо, хоЮемо нашу слободу и хоЮемо у ЬоЉ да живимо", рекао Ље ƒодик.

ѕрема ƒодиковим речима, јндриЮев институт, централна граРевина јндриЮграда, управо Ље место са кога Юе се пронети име српског народа и Ьегове борбе за слободу, и на коЉем Юе бити представЪана национална историЉа и будуЮност српског народа.

"—ваки —рбин коЉи држи до себе зна шта се овде дешава - овде Ље поздрав слободи и нашем Љединству. ѕозивамо све да нам се придруже у очуваЬу мира на овим просторима и слободи за све", поручио Ље ƒодик.

"¬идели смо да многи желе не само да елиминишу —рбе веЮ да и униште Ьихову историЉу. »з —араЉева су истерали —рбе, а онда су почели да нам отимаЉу и историЉу. Ѕило Ље логично да тамо одакле смо морали да се иселимо повучемо и своЉу историЉу и донесемо Ље овде", рекао Ље ƒодик.

††††

 ако Ље истакао, српска историЉа Ље пуна слободарства и страдаЬа за своЉу слободу и слободу других, иако су други током 90-их година прошлог века рекли да су —рби разлог Ьихове неслободе. "ƒанас Ље Љасно да постоЉи нешто што има име и презиме, то Ље српски народ, чиЉе Ље име —рбиЉе, а презиме –епублика —рпска", закЪучио Ље ƒодик.

 устурица: ЋекциЉа како се чува идентитет

–едитеЪ ≈мир  устурица, коЉи Ље идеЉни творац проЉекта јндриЮград, обЉаснио Ље да Юе таЉ комплекс бити лекциЉа како се чува идентитет и како се читав Љедан град претвара у културно добро.

 устурица Ље истакао да у ≈вропи нема градова посвеЮених нобеловцима, а потреба да —рби направе такав град вероватно лежи у томе што, како Ље рекао, колонизатори на овим просторима нису оставили културни траг.

 ако Ље обЉаснио, стара српска реч трг значи град, а од рушеЬа немаЬиЮке царевине —рби су изгубили смисао за живот на трговима, што Юе јндриЮград променити.

 устирица Ље захвалио ¬лади –— и председнику ƒодику на помоЮи коЉу су пружили том проЉекту, али и ¬лади —рбиЉе и —рпскоЉ напредноЉ странци на прилозима коЉи су омогуЮили да се оваЉ комплекс подигне.

ЋитургиЉа у цркви —ветог цара Ћазара

–аниЉе данас, у цркви —ветог цара Ћазара и косовских мученика српски ѕатриЉарх »ринеЉ служио Ље литургиЉу, коЉоЉ су присуствовали принц јлександар  араРорРевиЮ, министар рада и борачко-инвалидске заштите –епублике —рпске ѕетар АокиЮ, академик ћатиЉа ЅеЮковиЮ и  устурица.

"ƒанас Ље велики дан. ќво Ље прва велика прослава ¬идовдана кроз коЉи видимо мир и присуство ЅожЉе у овому народу у и свету коЉи Ље дело руку Ьегових", поручио Ље патриЉарх окупЪенима.

††††

"ќво Ље моЉ наЉвеЮи филм. ” ствари ово Ље подухват коЉи Ље стварао ћилорад ƒодик у последЬих неколико година и коЉи подсеЮа на фазу неке могуЮе ренесансе. »з тог подухавата направЪен Ље огроман простор кроз коЉи Ъуди пролазе као кроз секвенце филма", истакао Ље  устурица.

ѕосле свечаног отвараЬа, на “ргу Юе наступити ¬оЉни оркестар ћинистарства одбране —рбиЉе "—танислав Ѕинички". ѕрограмом Ље даЪе наЉавЪено разгледаЬе ќтоманског трга испред  араван сараЉа и —ахат-куле, где Юе наступити "Ќо смокинг оркестра".

—а ¬изантиЉског трга у небо Юе бити пуштено Љато белих голубова, а потом Юе на тргу бити одржан музички перформанс групе "¬рело", ¬асилисе, ћарте ’аЯиманов и ’ора "£единство" из  отора.

” √алериЉи "Ћубарда" биЮе отворена изложба слика академског сликара ћомира ЅулатовиЮа - портрети свих учесника —араЉевског атентата под називом "1914. - наЉт вижн".

ѕосле тога у јндриЮевом институту биЮе одржана промоциЉа кЬиге "—араЉевски атентат - повратак документима", аутора ћирослава ѕеришиЮа, у издаЬу јндриЮевог института и јрхива —рбиЉе, те промоциЉа меРународног историЉског часописа "¬екови" у издаЬу јндриЮевог института и Љунског броЉа "»сториЉских свезака".

” мултиплексу "ƒоли Ѕел" вечерас Юе бити приказан филм "јтентат, —араЉево 1914", аустриЉског редитеЪа јндреаса ѕрохаске. Ќа зиду биоскопа предвиРено Ље откриваЬе великог мозаика "ћлада Ѕосна", на коЉем су представЪени √аврило ѕринцип и младобосанци, рад магистра сликарства из Ѕеограда ЅисениЉе “ерешченко.

ѕриликом откриваЬа мозаика предвиРено Ље обраЮаЬе ћилорада ƒодика, јлександра ¬учиЮа и ≈мира  устурице.

ќко 21 час биЮе изведена реконструкциЉа —араЉевског атентата у сценском приказу у три чина "ѕобуЬени анРели", раРеном према идеЉи ≈мира  устурице.

ќбележаваЬе 100 година од почетка ѕрвог светског рата у јндриЮграду биЮе завршено наступом јкадемског хора руске армиЉе "јлександров" на “ргу ѕетра ƒругог ѕетровиЮа Мегоша.

ƒодику и  устурици ќрден —ветог краЪа ћилутина

—вети јрхиЉереЉски —инод —рпске ѕравославне ÷ркве додиЉелио Ље ќрден —ветог краЪа ћилутина предсЉеднику –епублике —рпске, ћилораду ƒодику и идеЉном творцу јндриЮграда, ≈миру  устурици.

Мегова —ветост ѕатриЉарх српски »ринеЉ, након освештаЬа храма —ветог цара Ћазара и косовских мученика у јндриЮграду, рекао Ље да Ље оваЉ орден ƒодику и  устурици додиЉеЪен на приЉедлог ¬ладике захумско-херцеговачког и приморског √ригориЉа.

ќн Ље истакао да Ље орден предсЉеднику –епублике —рпске, наЉновиЉе српске државе, додиЉеЪен за дЉелатну Ъубав према светоЉ маЉци цркви, нарочито показану Ьеговим несебичним помагаЬем приликом изградЬе овог храма.

фото: “анЉуг; ƒамЉан ЅлагоЉевиЮ; visegrad.info

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

29 / 06 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0