Srpska

∆ивотопис jедне победе

††††

ќтац £устин ѕирву се родио 10. фебруара 1919. године у селу ѕетру ¬ода (—еверна –умуниЉа), у веома побожноЉ православноЉ породици. Ќа крштеЬу Ље добио име £осиф. £ош као дете волео Ље лепоту православне вере. ” манастир ƒурау Ље ушао 1936. године, а замонашен Ље 1939. године, после чега почиЬе да похаРа богословски семинар у манастиру „ерника у близини Ѕукурешта, где се по —ветим ќцима учио ЋитургиЉи, типику, певаЬу, иконографиЉи и одбрани вере. Ќепрекидно Ље био у савршеном и складном славословЪу са ÷рквом. Ќикада ниЉе престао да се труди да научи нешто ново. “ако Ље и са 94 године Љош читао не само светоотачке кЬиге, него и оне из културе, историЉе, философиЉе и политике, своЉом изванредном мемориЉом запаЬуЉуЮе брзо и комплетно синтетизуЉуЮи сложене идеЉе и претвараЉуЮи их у праве афоризме, а све то с Љедном дозом милосрдне ведрине и духовитости, коЉе наЉбоЪе представЪаЉу хришЮански дух овог народа.

 ао своЉ идеал поставио Ље испуЬаваЬе свих новозаветних заповести, а изнад свега наЉвеЮе меРу Ьима Ц Ъубави. Ѕог му Ље помогао да испуни ову жеЪу, тако да Ље Ъубав према Ѕогу и Ъудима постала Ьегова основна одлика.  рштеЬе Ље схватио као позив за испуЬеЬе £еванРеЪа кроз служеЬе свима, ка ЉединственоЉ хармониЉи меРу члановима “ела ’ристовог.

 ада се уписао у ЅогословиЉу у „ерникама, открио Ље да су сви професори и Раци чланови Ћегионарског покрета[1], коЉем су у то време припадали многи велики оци и архиЉереЉи, измеРу осталих и патриЉарх “еоктист, митрополит ¬артоломеЉ јнаниЉе, архимандрити —офиЉано Ѕогиу и √ригориЉе Ѕабуш, £оасаф ѕопе и √ерасим »ску. ќн се и сам, попут Љедног милиона –умуна, понесен природним патриотским осеЮаЬем и хришЮанском племенитошЮу, прикЪучио овом покрету. ” вези овога покрета Љедан Юе новинар 2008. записати: „Ћегионаризам ниЉе био секта; он се у потпуности потчинио јпостолскоЉ ÷ркви, учеЬима православне вере и служио Ље ’ристовоЉ ÷ркви преко многих жртви, ценом живота многих мученика коЉи су предали сав своЉ живот ÷ркви и народу. Куде коЉе сам лично упознао у затвору и коЉи су давали своЉу кору хлеба и скидали са себе одеЮу за немоЮне Љер нису могли да гледаЉу страдаЬа своЉе браЮе и радиЉи су били да сами умру, него Ьихова браЮа; имали су толике снаге у исповедаЬу вере, не друге него оне православне, да су многи од затворских чувара помоЮу снаге Ьихове Ъубави постаЉали кротки и остаЉали неми испред моЮи Ьихове вере.“

Мегова ревност га Ље уврстила меРу наЉбоЪе Раке богословиЉе. ќво наЉбоЪе показуЉе чиЬеница да Ље краЉем 60-тих година предавао догматику, старогрчки, француски и немачки Љезик богословима манастира Мамц. ѕошто Ље маршал јнтонеску затворио богословиЉу у манастиру „ерника, отац Ље продужио студиЉе на семинару у –амнику ¬`лчеа. «а свештеника га Ље 1941. године у £ашиЉу рукоположио епископ ¬алериЉе ћоглан, викарни епископ митрополиЉе £ашиЉа. ѕрикЪучио се румунскоЉ армиЉи 1942. године као свештеник мисионар на источном фронту, служеЮи —вету литургиЉу воЉницима до 23. августа 1944. године, после чега се враЮа у своЉ манастир.

ѕoчетком 1946. године наставЪа студираЬе на богословиЉи у –оману. ѕромена политичког режима ставила га Ље у незгодну позициЉу да се као предводник Рака богословиЉе прихвати функциЉе председника –умунско-руске приЉатеЪске асоциЉациЉе. “о што се ниЉе прикЪучио ниЉедноЉ боЪшевичкоЉ инициЉативи и што Ље промовисао хришЮанску и националну едукациЉу, довело Ље до Ьеговог хапшеЬа, 14. маЉа 1948, када Ље осуРен на 12 година затвора.

√одине затвора су биле године непрестаног страдаЬа за ’риста. –ежим Ље користио сва могуЮа средства: глад, хладноЮу, мучеЬа, батине, понижаваЬа, ускраЮиваЬе сна, светлости, ваздух и комуникациЉе. “оком тих година отац Ље изабрао подвиг ЮутаЬа. ѕред Ьеговим очима се дешавало десетковаЬе елите, коЉа Ље даровала своЉу Ъубав, проповедаЉуЮи гоЬенима. ОутеЮи и слушаЉуЮи сваког, отац £устин се пре свега научио скривеном срдачном плачу, доспевши до неизразиве дубине смиреЬа. ”право у затвору он Ље почео потпуно да пламти за Ѕогом, а у Ьему да се запечаЮуЉе велика духовна таЉна, коЉа Юе се у годинама после затвора богато откривати.

ƒо августа 1949. био Ље мучен и испитиван у затвору у —учави, одакле Ље премештен у јЉуд, комунистички затвор за интелектуалце. “у Ље остао до 1951, када Ље послан у логор за принудни рад у ЅаЉи —прие, у ком Юе остати до 1954. и одакле Юе бити премештен у √ерли, а после тога у друге затворе. «а прилике у затвору у √ерли, он сам казуЉе овако: „Ќисам више био особа, био сам броЉ Ц 267. Ќису нам дозвоЪавали да се дозивамо именом; сви смо носили броЉ. ћожете ли то замислити!?“

Ќакон одслужеЬа затворске казне,1960, упитали су га шта Юе радити пошто буде ослобоРен. ќдговорио Ље: „ЌаставиЮу да служим ÷ркви онамо где сам стао!“ «а оваЉ одговор добио Ље Љош четири године затвора без пресуде; Ьих Ље одслужио на ƒунаву, у страшном логору ѕериправа. –астанке са своЉом браЮом у ’ристу, коЉе Ље Ѕог преко мучеништва позвао к себи, не би могао да поднесе да му ѕресвета Ѕогородица ниЉе открила да му треба завршити Љош Љедно дело пре него што и он прими мученички краЉ. ќво дело Ље било буРеЬе мученичке и исповедничке свести код хришЮана. ѕлод овог духовног препорода Ље данас очигледан у старчевом утицаЉу у целом хришЮанском свету. £едан други, врло важан аспект, Ьеговог рада се односи на монаштво, коме Ље он донео обнову, по обрасцу —ветих ¬асилиЉа и ѕахомиЉа, коЉи уЉедиЬуЉе човекоЪубиву, катихетску и духовну страну.

ѕроповедаЬе покаЉаЬа, скори долазак √осподЬи и краЉ света, поруке су коЉе су ѕророци, јпостоли, сви —вети и —ам √оспод донели на земЪу. ќву исту поруку, позив на покаЉаЬе заЉедно са —ловом ЅожиЉим, отац Ље неуморно проповедао, особито у задЬим годинама свога живота. ѕравославЪе очевих учеЬа (било оних упуЮених народу, било оних пренесених благословом преко Ьегових ученика), било Ље исто толико беспрекорно колико и племенитост Ьегове жртве за народ, тако да су гомиле неприЉатеЪа занемеле пред правим слугом ЅожиЉим, не налазеЮи ману у Ьеговим речима и делима.

”брзо пошто Ље ослобоРен и вратио се у очеву куЮу, 14. маЉа 1964, очева маЉка, за коЉу Ље он сам говорио да Ље била света, преставила се Ѕогу и до данас Ље поштована од парохиЉске ÷ркве.  ако му Ље био забраЬен повратак у манастир до 1966. године, радио као шумарски радник. Ќакон годину дана, баш на инициЉативу официра —екуритате-а коЉи га Ље надгледао, поново Ље примЪен у монаштво у манастиру —еку у округу Мамц, где су му духовници били оци ≈пифаниЉе јкатрине и јнтим √аине Ц преподобни и свети отац, коЉи Ље у лето 1974. године преминуо у наручЉу оца £устина, а кога Ље он увек наводио као пример наЉаутентичниЉег и наЉузвишениЉег монашког живота.

ќд режима Ље 1975. године добио дозволу да отпутуЉе на —вету √ору, где му Ље било и предложено да остане, али Ље он више волео да се врати у отаЯбину. ¬ласти су му одредиле принудни боравак у манастиру Ѕистрици, код ѕЉатра Мамц. ќвде се, заЉедно са другим великим духовницима онога времена, постарао за утврРиваЬе духовности и за хришЮанско и национално образоваЬе свих оних коЉи су га тражили. ћноги су од Ьих тада изабрали монашки пут или свештенство. ”глед доброг духовника и вештог учитеЪа му Ље донео многе невоЪе од стране власти, али га Ље и прославио у многим деловима земЪе и у читавом православном свету.

” Љесен 1991. године, после кратког боравка у манастиру —еку, дошао Ље у родно село, ѕетру ¬ода, и са благословом тадашЬег митрополита а садашЬег патриЉарха ƒаниела „уботеа, поставио Ље темеЪ мушког манастира, посвеЮеног —ветим јрхангелима.

— благословом викарног епископа £ашиЉске архиепископиЉе установио Ље 1992. године светогорски типик у ѕетру ¬оди. √ореЮа жеЪа оца игумана Ље била да се манастир посвети генерациЉи жртвованоЉ за ’риста у затворима, чиЉе мошти почиваЉу у црквеним Юивотима и на манастирском гробЪу, као што су: отац √еорге  алчу, отац Ўтефан ћарку, песник –аду Пир, “удор ѕопеску и остали. ѕомиЬуЮи затворске светитеЪе, рекао Ље: „“олико ми недостаЉу и толико ме радуЉе помисао да Юемо се видети, много више него помисао да Юу видети своЉе родитеЪе“.

«а кратко време манастир ѕетру ¬ода Ље постао прави светионик узвишеног живота, коЉи Ље променио и одуховио целокупни румунски живот. ќаза хришЮанске духовне слободе, преко непромеЬеног чуваЬа православних учеЬа и историЉске истине румунског народа, учинили су од овог манастира Љасно сведочанство ЅожиЉе воЪе, проповедане и испуЬене оцем игуманом £устином. »знад свега он се старао да у нама изгради лик ’ристов и да нас уЉедиЬени као браЮу Љедног истог духовног оца. Кубав оца £устина за нас, Ьегове ученике, Љесте лик и подобиЉе ЅожиЉе Ъубави према Ьему.

ќтац се особито старао да све ради по типику и са благословом ÷ркве. «а финансираЬе Ље користио само донациЉе верних, и то у потпуности, тако да Ље у подизаЬу манастира учествовала читава земЪа, символишуЮи на таЉ начин победу —ветога ƒуха и духовног и литургиЉског Љединства Ц што Ље наш воЪени пастир и представЪао. ќтац Ље био активно укЪучен све аспекте румунског православног живота, пре свега као духовник, али и као ктитор многих скитова, манастира и парохиЉских цркви у целоЉ земЪи. »змеРу осталог, заЉедно са Љош троЉицом преживелих из ондашЬих затвора, он Ље ктитор манастира —ветог £устина ‘илософа и —ветих румунских мученика, подигнутог на месту логора за принудни рад из ѕоарта јлбе ( анал), где су нестали толики свештеници.

ќд 1999. године почео Ље да подиже женски манастир у ѕалтину, у ѕетру ¬ода. ћанастир Ље на почетку био замишЪен као место на ком Юе се остваривати подвиг човекоЪубЪа, преко старачког дома, интерната и школе за децу, лабораториЉе лековитог биЪа и медицинских кабинета. ћеРутим, како Ље оваЉ манастир постао наЉвеЮе општежиЮе у земЪи (са 170 монахиЬа), он Ље постао и центар проповеди православне речи, преко рада на светоотачким кЬигама и апологетским издаЬима, као што Ље часопис „Atitudini” („—тавови”).

—тарац £устин Ље у сваком тренутку тежио према Ќебеском царству у себи и у свакоЉ особи коЉу Ље срео, било непосредно, било кад се за некога молио. ¬ише од било чега Ље ценио чистоту вере доживЪену у чистоти срца, никада не одваЉаЉуЮи праву мисао од светог живота, тако да цели живот постане потврда ≈вангелиЉа Ѕога —лова. “рудио се да се —вето ѕисмо испуни преко Ьегових дела и да све у Ьеговом животу служи спасеЬу Ъуди, како преко труда исповедаЬа речима, тако и преко строгог и непрекидног подвига, подвига веЮег од природе, коЉег Ље увеЮавао све до краЉа живота. “оком година коЉе Ље провео као игуман, очев свакодневни програм Ље био: обавезно учешЮе на —ветоЉ литургиЉи; служеЬе верним (и то и по четрнаест, па и до до осамнаест сати!) коЉи су долазили из целог света са наЉразличитиЉим видовима страдаЬа, и за коЉе Ље он стално налазио наЉприкладниЉи лек; строг пост Ц Љео Ље врло мало хране и то касно ноЮу; читаЬе молитвеног правила и светоотачких кЬига и, на краЉу, свега два до три сата ноЮног одмора.

 ао духовник, следеЮи с великом префиЬеношЮу пример ”читеЪа и —паситеЪа нашег »суса ’риста, отац се бринуо Љедним благодатним расуРиваЬем и неизрецивом милошЮу око савршене слободе своЉе духовне деце, не ставЪаЉуЮи никог у шаблон, веЮ са прецизношЮу опажаЉуЮи стаЬе и позив душе онога ко Ље бивао испод епитрахиЪа, и бореЮи се да на свеЮЬак постави Ѕожанску светлост, коЉу Ље Ѕог запалио у сваком од нас преко —ветог крштеЬа, сведочеЮи преко свог живота божанску реч коЉа Ље позвала и Ьега, а коЉа и нас све зове: „Ѕудите свети, као што сам и £а свет!“

ѕоследЬих четрдесет дана живота Ље провео мученички, а пожелео Ље да буде пострижен у велику схиму под истим именом. —трашна страдаЬа Ље поднео достоЉанствено, у пуноЮи благодати, што Ље свима посведочило да Ље био „“еофорос“, носилац ’риста, као што Ље написано: „ќнаЉ коЉи Ље, преко дара благодати, постао Љеднодушан Ѕогу, и онаЉ коЉи прониче у таЉне божанске преко тежЬе срца свог за Ѕогом, према промисли за заЉедничареЬе са ÷рквом, такав светли и прославЪен Ље, на славу ∆ивотворне “роЉице у векове и векова. јмин.“ (ѕреподобни —имеон —толпник ƒивногорац).

ѕосле неколико недеЪа патЬе и тешких болова, архимандрит £устин (ѕирву) Ље 16. Љуна 2013. г. напустио оваЉ пролазни живот и преселио се на небо, код —ветих мученика и исповедника коЉе Ље толико волео и с коЉима Ље толико жудео да се сЉедини.

††††

ЅожиЉа чуда показана преко оца £устина су неброЉена, од честих случаЉева лечеЬа рака, лечеЬа неплодности, егзорцизама наЉтежих случаЉева, избавЪеЬе од дуготраЉних и тешких страсти, потпуне промене наЉнесреЮниЉих карактера, до уобичаЉених доказа предвиРаЬа и прозорЪивости. «наЉуЮи очево савршено смиреЬе, коЉе ниЉе трпело чути макар Љедну реч похвале док Ље Љош био у телу, сведочанства ових чудеса, тек од сада могу бити забележена и обЉавЪена, ради прославЪаЬа »мена ЅожиЉег, а на радост свих.

’ришЮанска визиЉа и благодат дела, речи и живота оца £устина показали су да Ље ÷рква Юивот вечног живота и темеЪ румунског друштва. ¬еруЉуЮи и ƒухом —ветим прожети лик Ьегове светости остаЮе вечно у срцима оних коЉих су га познавали, и као наЉузвишениЉа и наЉсветиЉа личност коЉом Ље Ѕог удостоЉио оваЉ народ.

∆итиЉе саставили монах ‘илотеЉ из братства манастира ѕетру ¬ода и расофорна монахиЬа Ќеонила из сестринства манастира ѕалтин.

—а румунског превео Ракон ∆арко ћарковски, Ѕукурешт, октобар 2013.


[1] Ћегионарски покрет („ЋегиЉа јрханРела ћихаЉла“или „√воздена ограда“) Ц масовни патриотско-национални покрет у –умуниЉи за очуваЬе ѕравославЪа, националног идентитета и монархиЉе, а против плутократиЉе, атеизма и боЪшевизма. Мегов оснивач и воРа Ље био  орнелиу «елеа  одреану (1889Ц1938). ѕокрет Ље настао почетком двадесетих година XX века, да би био забраЬен 1941.

239. броЉ Д—ветигореУ

31 / 10 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0