Srpska

£евaнРеЪе о спасеЬу човека и пропасти свиЬа

ЌедеЪа пета по ƒуховдану


ћатеЉ 8, 28-34; 9, 1. «ач. 28.

††††

”чинише Ъуди неправду према Ѕогу, па се они расрдише на Ѕога. ќ, Ъуди, ко има право на кога да се срди?

«атворише безбожни уста и помислише: да не спомиЬемо име ЅожЉе, да би га нестало из овога света! ќ, жалосни Ъуди, ваша су уста у маЬини у пространом свету. £есте ли видели и чули, како брана чини реку гласном? Ѕез бране река беше нечуЉна и мутава; и гле, брана ЉоЉ отвори грло! —вака кап доби Љезик.

» ваша Юе брана учинити то исто: отвориЮе грло безгласним, и напуниЮе мутаве говором. јко престану ваша уста да исповедаЉу име ЅожЉе, уплашиЮете се чуЉуЮи да га исповедаЉу чак и бесловесни и немушти. «аиста вам кажем: ако ви заЮутите, камеЬе Юе повикати. јко и сви Ъуди на земЪи заЮуте, трава Юе проговорити. јко и сви Ъуди избришу име ЅожЉе измеРу себе, оно Юе бити исписано дугама по небу и огЬем по сваком зрну песка. “ада Юе се песак створити Ъудима, а Ъуди песком.

Ќебеса казуЉу славу ЅожиЉу, и дела руку Мегових гласи свод небески. ƒан дану казуЉе, и ноЮ ноЮи ЉавЪа (ѕс. 19, 1-4). “ако говори боговидац и богопоЉац. ј како ви говорите? ¬и презриво Юутите о Ѕогу; зато Юе камеЬе проговорити: ј кад камеЬе проговори, ви Юете хтети говорити, али неЮете моЮи. ”зеЮе се од вас и даЮе се камеЬу. » камеЬе Юе бити Ъуди, а ви камеЬе.

ƒесило се у старо време, да су тврдоусти Ъуди гледали у лице —ина ЅожЉег и нису √а познали, нити се Љезик Ьихов одрешио, да √а прославе. “ада Ље живи Ѕог отворио Љезик демонима, да они застиде Ъуде своЉим признаЬем —ина ЅожЉег. ƒемони, гори од камеЬа и ЉефтиниЉи од песка, завапили су у присуству —ина ЅожЉег онда, кад су Ъуди стаЉали мутави око Мега. ѕа кад Ље оно што се сасвим отпадило од Ѕога било принуРено, да исповеди име ЅожЉе, како ли неЮе непорочно камеЬе, коЉе се слепо покорава воЪи ЅожЉоЉ!

„ита Ѕог лекциЉу Ъудима не само кроз небеса, напуЬена ангелима и окиЮена звездама, и не само кроз земЪу, сву покривену гласилима биЮа ЅожЉега, него чак и кроз демоне. ƒа би само дао прилике безбожнима, коЉи се брзо спуштаЉу у јд, да се ма од чега застиде и подигну у висину, и спасу душу своЉу од понора, огЬа и смрада.

ѕошто су се чак и избрани Ъуди, коЉи су пратили √оспода »суса по свету, показали маловерни, то их √оспод поведе у Љедан предео наЉцрЬег незнабоштва, да би их тамо застидео и изобличио Ьихово маловерство оним што Юе се догодити. ј то што се догодило описуЉе данашЬе ЉеванРеЪе.

ј кад »сус доРе на ону страну (мора) у земЪу √ергесинску, сретоше га два бесна, коЉи излазе из гробова, тако зла да нико не могаше проЮи путем оним. √ергеса и √адара били су градови у земЪи незнабожачкоЉ, с оне стране мора √алилеЉског. “о су била два града измеРу десет градова, коЉи су негда постоЉали на обалама овога мора.  од ЉеванРелиста ћарка и Ћуке место √ергеса помиЬе се √адара, што значи само, да су та два града стаЉали на близу Љедан другог, и да се догаРаЉ, коЉи се прича, десио негде на домаку оба та града. £еванРелисти ћарко и Ћука спомиЬу Љеднога бесног, док ћатеЉ спомиЬе двоЉицу. ѕрва двоЉица спомиЬу Љеднога од Ьих двоЉице, коЉи Ље био страшниЉи и као страшило целоЉ оноЉ околини познатиЉи, док ћатеЉ спомиЬе обоЉицу, пошто су обоЉица били од √оспода излечени. ј да Ље Љедан од Ьих био познатиЉи од свога друга види се из описа —ветога Ћуке, коЉи каже, да Ље таЉ бесомучник био из града - Љедан човек из града, те Ље као граРанин морао бити познатиЉи у граду него ли онаЉ други, коЉи Ље на сву прилику био из села. » Љош се то води опет из речи Ћукиних, да у ономе беЉаху Раволи од много година, и мало даЪе, да га они мучаху одавно, што значи, да Ље он био стари болесник, те због своЉе многогодишЬе болести и веома познат у целоЉ овоЉ околини. ƒа Ље он био много бешЬи и луРи од свог друга види се то из Ћукиног наглашаваЬа, да су га Ъуди везивали у вериге и путе, но да Ље он кидао све везе, и тераше га Раво по пустиЬи. “о Ље, дакле,

разлог, зашто два ЉеванРелиста помиЬу само Љедног бесног, мада су била двоЉица Ьих. » ми се дан-данас често служимо тим начином описиваЬа неког догаРаЉа, помиЬуЮи, на пример, само воРу Љедне ухваЮене разбоЉничке дружине. » кад Ље ухваЮена цела дружина са харамбашом, ми говоримо, да Ље ухваЮен таЉ и таЉ разбоЉнички харамбаша. “ако и ЉеванРелисти. ѕа као што ћарко и Ћука допуЬаваЉу ћатеЉа у ЉедноЉ поЉединости, наиме у опису главног бесомучника, дотле ћатеЉ допуЬуЉе ћарка и Ћуку у другоЉ поЉединости, наиме у спомиЬаЬу обоЉице бесомучника.

ќви бесомучници живЪаху у гробовима, и из гробова излажаху и лутаху по пустиЬи, и узнемириваху Ъуде по поЪима и друмовима, нарочито по оном другом, у близини кога они становаху. Ќезнабошци су имали гробове наЉчешЮе краЉ друмова и путева, што ниЉе била реткост ни код £евреЉа. “ако гроб –ахилин налази се краЉ пута што води из £ерусалима у ¬итлеЉем; гроб ћанасиЉин краЉ пута ка ћртвоме ћору. —авладавши ова два Ъудска биЮа Раволи су се сада служили Ьима као своЉим оруРем, да пакосте другим Ъудима. £ер Ље главна особина Ъуди, поседнутих Раволима, да чине само пакост и зло. ќни су обнажени од свакога добра. » у хаЪине не облачаше се, вели се за онога Љеднога од Ьих. “о Љест: поред своЉе телесне наготе и душа Ьегова не беше одевена ни у какво добро, ни у какав дар ƒуха ЅожЉега, но беше сва гола и празна од добра, коЉе Ље дар ЅожЉи. ј обоЉица беху тако опаки и зли, да не могаше нико проЮи путем оним.

» гле, повикаше и рекоше: што Ље теби до нас »сусе, —нне ЅожЉи? «ар си дошао амо пре времена да нас мучиш? ” овоЉ вици РаволскоЉ наЉважниЉе Ље то, што Раволи познаше »суса као —ина ЅожЉег и у ужасном страху од Мега Љавише то гласно. ƒа се постиде Ъуди, коЉи гледаху у лице √оспода и не могаху √а познати, или познавши √а не смедоше √а признати и Љавно исповедити. ("зато што су и ученици и народ називали Мега човеком, зато сад долазе демони и обЉавЪуЉу Мегово божанство". «игабен). Ќису Раволи, истина, Љавили ’риста са осеЮаЉем радости и задовоЪства, као човек кад наРе неко велико благо, па се обрадуЉе и узвикне, или као што Ље апостол ѕетар радосно узвикнуо: “и си ’ристос, —ин Ѕога ∆ивога (ћат. 16, 16); него су они узвикнули од страха и ужаса, видеЮи пред собом свога —удиЉу. јли тек узвикнули су, и обЉавили су ќнога, од чиЉег имена наЉвише стрепе, и чиЉе име они наЉвише заташкаваЉу меРу Ъудима и бришу из срца Ъудског. ”звикнули су у муци и очаЉаЬу, слично многим Ъудима, коЉи само у муци и очаЉаЬу покреЮу Љезик, да изговоре име ЅожЉе.

Ўто Ље теби до нас »сусе, —ине ЅожЉи? питаЉу демони. “о Љест: шта има заЉедничко измеРу “ебе и нас? Ќашто “воЉа неочекивана и нежеЪена посета?  ако се слаже ’ристос с ¬елиЉаром (II.  ор. 6, 15)? Ќе слаже се никако. «ато ¬елиЉарове слуге, мучитеЪи Ъуди, и питаЉу ’риста, откуд ќн да им доРе? » то: пре времена, да нас мучиш. «начи: они очекуЉу час судни и мучеЬе на краЉу времена. —ама поЉава ’риста пред Ьима за Ьих Ље мучеЬе, и то страшниЉе мучеЬе него светлост за кртице, него огаЬ за пауке. ” одсуству ’риста демони су безочни и дрски у толикоЉ мери, да собом поседнуте Ъуде понижаваЉу испод скотова, и да испуЬаваЉу страхом сву околину - да не могаше нико проЮи путем оним. ј у присуству ’риста они су не само ропски уплашени него страшЪивички понизни - слично сваком тиранину пред судиЉом своЉим - Љер гле, почеше понизно молити √оспода, да их не наЉури у бездан. » моЪаху √а да им не заповеди да иду у бездан. ƒа им не заповеди, Љер, значи, ако им ќн заповеди, они мораЉу отиЮи у бездан. “аква Ље власт и сила ’ристова. ј бездан Ље Ьихово право обиталиште и мучилиште. «а началника свих демона говори видовити пророк:  ако паде с неба звезда ƒаница? - “и се у пакао сврже, у дубину гробну (»с. 14, 12 -15), тамо где Ље плач и шкргут зуба. «бог греха Ъудског, а по ЅожЉем допуштеЬу, демони су пуштени у Ъуде. » Ьима Ље лакше у Ъудима него ли у бездану. £ер кад су у Ъудима они муче Ъуде, а кад су у бездану муче сами себе. » у Ъудима они су на мукама великим, но те муке Ьихове ублажене су тиме, што Љош неко дели Ьихово мучеЬе. Ааво Ље пакосник тела, жалац у месу, како га назива апостол, коЉи Ље осетио Ьегово присуство (II.  ор. 12, 7). ”з тело као уз степенице он се пуже до душе, хвата се срца и ума човечЉег; док све не разЉеде, не онакази, не испразни од божанске красоте и чистоте, од разума и правде, од Ъубави и вере, од наде у добро и воЪе за добром. “ада он уседне у човека као у своЉ престо и ухвати све конце од човековог тела и душе у своЉе руке, и човек му постаЉе као скот, кога он Љаше; свирала, кроз коЉу он свира; звер. кроз коЉу он уЉеда. “акви су били и ови бесомучници, о коЉима Ље реч у ЉеванРеЪу. Ќе каже се, да они видеше ’риста; нити да √а они познаше; нити да √а они ословише; нити уопште да они поведоше неки разговор с Мим. “о све учинише Раволи, што беху у Ьима. Ѕесомучници су као непостоЉеЮи, као два мртва гроба, коЉе су Раволи гурали пред собом и гонили своЉим бичем. ќвакве Ъуде излечити значи васкрснути мртве; и Љош више. £ер мртав човек значи: душа одвоЉена од тела. јко Ље душа у рукама ЅожЉим, Ѕог Ље може повратити у тело, и ово оживети. јли код ових поседнутих нешто Ље страшниЉе од смрти. £ер душа Ьихова Ље украРена и заробЪена Раволима; и Раволи Ље држе у своЉим рукама. “реба, дакле, душу човечЉу од Равола отети, треба Раволе из човека истерати, и душу човечЉу у човека повратити. «ато Ље и чудо исцеЪеЬа бесних у наЉмаЬу руку равно чуду васкрсеЬа мртвих, ако не и веЮе.

ƒошао си овамо пре времена да нас мучиш! говоре Раволи ’ристу. «начи, да они веЮ знаЉу, да их на краЉу краЉева чека мука. ќ, кад би грешни Ъуди могли бар то знати: да и Ьих чека мука, и то не маЬа од оне муке, коЉа Раволе чека! Ааволи знаЉу, да Юе им се на краЉу краЉева измаЮи из руку човечЉи род, Ьихов главни брст, и да Юе бити сурвани у тамни бездан, где Юе сами себе глодати и Љести. ¬елики пророк говори за началника Равола, да Юе се избацити из гроба своЉега (то Љест из тела поседнутих Ъуди) као гадна грана, и Љош - као погажени стрв (»с. 14, 19). ј сам √оспод сведочи: Ља видех —атану где спаде с неба као муЬа (Ћк. 10, 18). ¬идеЮе то на краЉу краЉева и они Ъуди, када као грешници полете попут те муЬе у огаЬ вечни, приправЪен Раволу и слугама Ьеговим (ћат. 25, 41).

ј док Раволи у страху и трепету моЪаху ’риста, дотле Љедно велико крдо свиЬа, око две хиЪаде, мирно пасиЉаше онде по брегу. » Раволи моЪаху √оспода: ако нас изгониш, пошЪи нас да идемо у крдо свиЬа. Ќаиме: само нас не тераЉ у бездан, него нас пошаЪи бар у свиЬска тела. јко нас изгониш). Ќе кажу из човека; неЮе ни да помену име човечЉе, - толико им Ље оно мрско. £ер од свих створеЬа у васиони Раво ништа тако не мрзи као човека, нити ичему тако завиди као човеку. ј √оспод »сус, напротив, нарочито наглашава ту реч - човек: изиРи, душе нечисти, из човека! Мима се не иде из човека; они би несравЬено више волели остати у Ъудима него иЮи

у свиЬе; Љер шта могу учинити од свиЬа? ƒок Ъуде могу учинити свиЬама, Љош горе, што могу учинити од свиЬа? ”осталом и кад су у свиЬама, или ма у ком другом створеЬу, Ьихова Ље пакост управЪена против човека. » кроз свиЬе они Юе се старати, да нашкоде човеку; ако не иначе а оно тиме, што Юе потопити свиЬе и изазвати гнев Ъуди против Ѕога. «ато кад Ље у питаЬу празни бездан, они више воле и у свиЬе него у бездан.

» рече им √оспод: идите. » они изишавши отидоше у свиЬе. » гле. навали сав крд с брега у море, и потопише се у води. »сто тако могли су зли духови натерати и та два бедна човека, да се утопе у море, да им сила ЅожЉа ниЉе то спречавала. Ѕива, меРутим, и бива неретко, да сумашедши или сломе се с неке висине, или утопе се у води, или скоче у огаЬ, или се обесе. «ли демони их на то наводе. £ер Ьима Ље циЪ не само да затруЉу Ъудски живот, него и да душу убиЉу за обадва света. Ќо бива често опет, да Ѕог, по —воЉим премудрим саображеЬима, сачува Ъуде од такве смрти.

Ќо зашто √оспод »сус посла зле духове баш у свиЬе? ќн их Ље могао послати у дрвеЮе, или у камеЬе; зашто баш у свиЬе? Ќе зато, да би учинио по жеЪи Раволима, но зато да поучи Ъуде. √де су свиЬе, ту Ље нечистоЮа, а нечисти духови воле нечистоЮу; и где ове нема, они Ље ту силом ствараЉу. » где Ље мало има, ту се они брзо намамЪуЉу, и од мало хитро ствараЉу много. ј кад се они уселе и у наЉчистиЉег човека, нагомилаЉу у Ьему брзо свиЬску нечистоту. “име пак што су свиЬе похрлиле и брзо се потопиле у море, хоЮе √оспод да нас поучи, како Ље халапЪивост и прождрЪивост слабо отпорна према сили демонскоЉ, и да нас опомене на пост. Ўта има халапЪивиЉе и прождрЪивиЉе од свиЬа? ѕа гле, како их демонска сила брзо савлада и упропасти! “ако бива и са халапЪивим и прождрЪивим Ъудима, коЉи мисле, да многим ждераЬем сабираЉу снагу у себе. ћеРутим тиме не сабираЉу снагу него слабост, - и физичку и духовну. ("£а знам, да лекари не преписуЉу болним различна Љела но уздржаЬе и неЉедеЬе. ƒа неЮеш ти да кажеш, да лаРари лакше могу спасти лаРу претоварену, него ли лаРу умерено натоварену и лаку?" ¬асилиЉе ¬елики: —лово 10., о посту). ѕрождрЪивци су некарактерни Ъуди, слаби пред Ъудима и Љош слабиЉи пред демонима. Ќишта лакше демонима него Ьих гурнути и потопити у море душевне смрти! Ќо Љош Ље из тога Љасна поука, колико Ље страшна сила демонска, кад Ље Ѕог не задржава. ƒемони, коЉи су били у само два човека, савладали су и подавили за неколико тренутака око две хиЪаде свиЬа. Ќо тамо их Ље Ѕог задржавао док ’ристос ниЉе дошао - да покаже —воЉу силу и власт над Ьима; а овде их Ље Ѕог пустио - да се покаже сила демонска.  ад би Ѕог попустио, демони би за неколико тренутака учинили са свима Ъудима на земЪи оно што су учинили са свиЬама. Ќо Ѕог Ље „овекоЪубац, и Мегова безгранична Ъубав држи нас у животу и штити нас од наЉЪуЮих и наЉстрашниЉих неприЉатеЪа наших.

јли, реЮи Юе неко, зар ниЉе жао било √осподу, прво да толике свиЬе пропадну, а друго да се толика штета нанесе граРанима? ќпет сам Раво наводи Ъуде на овакве мисли, тобож да се покаже он сажаЪивиЉи од ’риста! Ќо шта су свиЬе до покретна трава? ѕа кад Ѕогу ниЉе жао белих кринова у поЪу, коЉе данас облачи у веЮу раскош од цара —оломона, а сутра их сагорева огЬем - зашто да му буде жао свиЬа? »ли Ље ваЪда теже Ѕогу створити свиЬу него крин у поЪу? Ќо неко Юе опет реЮи: не због лепоте него због користи. ј зар свиЬа користи човеку само онда кад му храни и тови тело, а не и онда, кад му помогне просвеЮеЬу душе? ј овде Ље оваЉ други случа]. ¬и сте боЪи од много врабаца, рекао Ље √оспод Ъудима. Ќису ли Ъуди боЪи и претежниЉи и од много свиЬа, - па и од какве две три хиЪаде свиЬа? Ќека сваки помисли о себи и своЉоЉ личноЉ цени, па Юе брзо доЮи до увереЬа, да Ље поука човечанству, коЉа Ље дата кроз оваЉ догаРаЉ са свиЬама, врло Љевтино стала. £ер требало Ље очигледно и - готово драстично - показати затупелом роду Ъудском, прво, каква Ље нечистота Раволска и друго каква Ље сила Раволска. Ќикакве речи на свету не би могле то тако Љасно изразити као бес и потоп свиЬа у ономе тренутку, када су их зли духови спопали. ј какве би тек речи могле убедити незнабожачке граРане из √ергесе и √адаре, када их ни оваЉ страховито Љасан доказ - не доказ него показ - ипак ниЉе могао пробудити од сна греховног, освестити над безданом, у коЉу их демони немилосрдно - као и свиЬе - вуку, нити поучити вери у —вемоЮнога ’риста!

£ер, гле, шта се даЪе десило: свиЬари побегоше и Љавише у граду и по селима. » гле, сав град изиРе на сусрет »сусу; и видевши √а молише, да би отишао из Ьиховог краЉа. —трах и ужас беше испунио и свиЬаре и граРане, и беЉаху се, врло уплашили. —ви видеше што ни чули ни видели нису: бесомучне Ъуде, од коЉих су годинама стрепили, где седе краЉ ногу ’ристових, мирни и паметни. » чуше причу од апостола и од своЉих свиЬара, како ’ристос исцели бесомучне Ъуде, како легион демона уздрхта од страха при самоЉ поЉави ’риста, како √а у страху молише, да их пошаЪе бар у свиЬе, кад им не да боравити у Ъудима, и наЉзад како зли духови као вихор савитлаше свиЬе и сурваше их у дубину морску. —ве то чуше; све то добро разумеше; и видеше два нова човека, до мало час гора него два мртваца, сада очишЮена и васкрсла; и гледаше у лице кроткоме √осподу, коЉи стаЉаше пред Ьима, кротак и миран, као да не беше учинио веЮе чудо него да Ље √ергесинска брда претурио и бацио у море, - и од свега тога ови затупели граРани само Љедно задржаше у памети и у срцу, наиме: да су Ьихове свиЬе бесповратно пропале. ћесто да клекну на колена и захвале √осподу, што спасе два човека, они жале што погубише свиЬе! ћесто да зову √оспода у госте, они √а моле да што пре оде од Ьих. ћесто да певаЉу славу Ѕогу, они кукаЉу жалопоЉку за свиЬама. Ќо не журите, да осудите ове свиЬоЪубиве √ергесинце пре него се обазрете по данашЬем друштву и преброЉите све своЉе свиЬоЪубиве суграРане, коЉи би исто тако као и √ергесинци више волели своЉе свиЬе него ли живот своЉих суседа. »ли мислите, да Ље мало данас Ъуди, чак и меРу онима, коЉи се крстом крсте и ’риста исповедаЉу устима и Љезиком, коЉи се не би брзо решили, да убиЉу два човека ради добитка две хиЪаде свиЬа? »ли мислите, да Ље много и меРу вама оних, коЉи би жртвовали две хиЪаде свиЬа, да би спасли живот двоЉице лудих Ъуди? ќ, нека се такви покриЉу дубоким стидом и нека не осуРуЉу оне √ергесинце док прво не осуде себе.  ад би данас устали √ергесинци из гробова своЉих и почели броЉати, наброЉали би у хришЮанскоЉ ≈вропи превелики броЉ своЉих ЉедномишЪеника. ќни су бар молили ’риста, да иде од Ьих, а ≈вропЪани тераЉу ’риста од себе. ƒа би само остали сами, сами са своЉим свиЬама и своЉим господарима, демонима!

÷ео оваЉ догаРаЉ од почетка до краЉа има и своЉ Љош дубЪи, унутрашЬи смисао. Ќо и ово што рекосмо довоЪно Ље за поуку, опомену и пробуРеЬе свих оних, коЉи се осеЮаЉу у своме телу као у гробу; коЉи опажаЉу деЉство демонске силе у своЉим страстима, што их стежу као гвоздене путе и вериге, и вуку их у бездан пропасти; коЉи при свем том цене човека у себи, то Љест душу своЉу више него све свиЬе, сву стоку, све земно имаЬе и богатство, и коЉи траже лека и Ћекара болести своЉоЉ по цену свега што имаЉу.

÷ела пак прича завршава се овим речима: и ушавши ’ристос у лаРу преРе море и доРе у своЉ град. Ќи речи не рече ќн √ергесинцима. Ўта помажу речи ту где не помажу таква божанска чуда? Ќе укори их. Ўта помаже укоравати мртве гробове? Ќего Юутке сиРе низ брдо, уРе у лаРу и оде од Ьих.  аква кротост, какво стрпЪеЬе, каква божанска узвишеност!  ако Ље ништавна победа онога воЉводе, (÷езар) коЉи Ље гордо писао своме —енату: "доРох, видех и победих!" ’ристос доРе, виде, победи и - оЮута. » оЮутавши учини —воЉу победу дивном и вечном. «ато нека се незнабошци уче на примеру онога гордога воЉводе; ми Юемо се учити на примеру кроткога √оспода ’риста. ќн се ником не намеЮе. Ќо ко Мега прима, прима живот; а ко Мега удаЪуЉе, остаЉе у обору свиЬском, са вечним беснилом и вечном смрЮу.

√осподе »сусе, —ине ЅожЉи, помилуЉ нас грешне, исцели и спаси! “еби нека Ље слава и хвала, заЉедно са ќцем и ƒухом —ветим - “роЉици ЉеднобитноЉ и неразделноЉ, сада и навек, кроза све време и сву вечност. јмин.

05 / 07 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0