Srpska

155 година ЋиваЬске црквене заЉеднице

††††

ѕод ЅашаЉковцем поносно стоЉи ливаЬска црква ”спеЬа ѕресвете Ѕогородице. ќдолева пуних 155 година на месту на коме Ље подигоше ливаЬски —рби. ѕокраЉ цркве Ље школа, меРу првим православним у Ѕосни, 140 година спрема генерациЉе младих за живот одраслих. „ини се да Ље то необично далеко, али географски простор коЉи нас раздваЉа ниЉе ништа, Љер смо у Љедноме духу, Љедан народ окупЪен увек и где год да смо расути.

ѕоводом ова два ЉубилеЉа парохиЉа лиЉеваЬска и ”дружеЬе ќгЬена ћариЉа ЋиваЬска организовали су низ трибина. ” суботу 29. новембра 2014. године одржана Ље духовна трибина поводом 155 година постоЉаЬа и страдаЬа ливаЬске цркве у сали сурчинске цркве —вете ѕетке, уз присутно свештенство с народом.

ќрганизациЉа скупа у —урчину део Ље активности ”дружеЬа на непрестаном пружаЬу помоЮи и подршке нашем народу. —купу у —урчину, одржаном у сали православне цркве, присуствовало Ље око стотинак становника —урчина и околних места. »сториЉа се поновила и са последЬим ратом када су наши —рби из ЋиваЬског поЪа морали напустити своЉа огЬишта, као што Ље то било и током ƒругог светског рата када се бележе незапамЮена зверства усташа над недужним српским живЪем.

—куп Ље благословио Мегово ѕреосвештенство ≈пископ бихаЮко-петровачки јтанасиЉе и осветлио нам аспекте значаЉа духовне везе са завичаЉем:

„∆елим да изнесем неколико реченица коЉе, мислим, треба да се урежу у нашу савест и нашу свест и наше памЮеЬе. ѕрва Ље отачка мисао, отачко сазнаЬе и светоотачка порука, а гласи: ÷рква ’ристова Ље сабор коЉи се никада не разилази; никад се не растаЉе; то Ље сабор коЉи увекк траЉе! ÷рква Ље сабор коЉи се не само своЉом воЪом не разилази, него Ље то сабор коЉи ни туРа воЪа не може разбити ни расути. ћи, православни —рби, постоЉимо као таква заЉедница, ÷рква ’ристова; ми смо у том сабору коЉи се никада не разилази, заЉедно са —ветим јпостолима, пророцима, учитеЪима ÷ркве свих времена, преподобним оцима и анРелима ЅожЉим.

“о смо потврдили и вечерас овде у —урчину, у храму —вете ѕетке, где смо се сабрали и показали да смо на томе сабору коЉи се никада не разилази. »стина, постоЉе неки географски чиниоци коЉи неупуЮеноме изгледаЉу као надмоЮни. “ачно Ље да су —урчин и Ћивно далеко Љедно од другога, док Ље ЋиваЬско поЪе само географиЉа. ћи смо заЉедно: сви ми, и они коЉи су тамо остали у Ћивну и ЋиваЬском поЪу и ови коЉи живе овде на простору Ѕеограда и шире —рбиЉе...

—ви смо ми на Љедном истом сабору, окружуЉемо √оспода нашега »суса ’риста, ∆ивотворца и ∆ивотодавца коЉи нас животом напаЉа. ћи смо и даЪе присутни на ЋиваЬском поЪу у целоме  антону ливаЬскоме, као цркве, као ÷рква ’ристова. Ќа наЉбоЪи начин смо тамо присутни. Ќисмо присутни као нека државна организациЉа, чак ни као школска организациЉа; ми смо тамо, понавЪам, ÷рква ’ристова и биЮемо присутни у векове.

ќво окупЪаЬе треба да се искористи и на продубЪиваЬе подсеЮаЬа на потребе оних коЉи су Љуначки тамо и даЪе присутни, прилика да апелуЉемо на оне коЉи имаЉу економске моЮи да помогну тамо неЉач, младу по годинама, стару по годинама, да се тамо оспособи за живот,“ казао Ље ≈пископ бихаЮко-петровачки јтанасиЉе и благословио све присутне, меРу коЉима Ље била присутна и маЉка ћилица, страдалница из ЋиваЬског поЪа.

ћилица ћаЪковиЮ, роР. ЅошковиЮ, старица од 83 године, Љедна Ље од 14 преживелих страдалника од 218 православних —рба бачених од усташа у Љаму –авни ƒолац на ќгЬену ћариЉу, 30. Љула 1941. године. –одом Ље из села ƒоЬе –уЉане под ƒинаром на ЋиваЬском поЪу.  ао десетогодишЬа девоЉчица, са маЉком, сестром и млаРим братом, као и многоброЉним роРацима, поделила Ље чашу страдаЬа, на правди Ѕога, будуЮи бачена у Љаму безданицу. „удом ЅожЉим, без воде и хране, меРу лешевима на дну Љаме дубоке преко 50 метара, преживела Ље са Љош 12 девоЉака и жена и Љедним мушкарцем. »з Љаме су изваРени на ”сековаЬе —ветог £ована  рститеЪа, 11. септембра.

††††

ќ историЉи ливаЬског краЉа, ливаЬске цркве и школе говорио Ље –адован ѕилиповиЮ, директор јрхива —рпске ѕравославне ÷ркве. ”з проЉекциЉу на платну, г. ѕилиповиЮ Ље изложио кЪучне теме везане за идентитет српског народа на простору ЋиваЬског поЪа али и идентитет —рба уопште. »сториЉски, са научним и истраживачким приступом уз сачуване материЉалне доказе, захваЪуЉуЮи и овом излагаЬу, само Ље на нама да се држимо истине и да од Ье не одступамо. ѕосебно су значаЉни делови излагаЬа коЉи се односе напревераваЬе —рба:

„—матрам да историчари треба да више снаге усмере на проучаваЬе конверзиЉа Ц на историЉу превераваЬа, поготово историЉи римокатоличеЬа Ћивна, Љер негде у тим историЉским напрегнутостима, по мом мишЪеЬу, управо и лежи кЪуч за сва зверства и монструозности коЉе су —рби из Ћивна доживели и преживели 1941. године. “о Ље итекако утицало на историЉску свест народа, поготово на оне коЉи су насеЪавали динарске просторе, чиЉи централни део покрива управо ≈пархиЉа бихаЮко-петровачка,“ истакао Ље г. –адован ѕилиповиЮ.

—вештеник ћирко £амаЯиЉа, некадашЬи парох ливаЬски, сведок Ље раниЉег живота града Ћивна све до деведесетих година прошлог века, док Ље садашЬи парох отац ∆еЪко Аурица казивао о животу у Ћивну данас где живи незнатан броЉ —рба.

” протеклих петнаестак година од последЬег рата много се чуЉе захваЪуЉуЮи средствима информисаЬа, посебно средствима информисаЬа коЉима се користи наша ÷рква, па тако и духовне везе измеРу оних —рба коЉи су остали у Ћивну и ових —рба овде и даЪе траЉу и оснажуЉу се. ќтац ∆еЪко Аурица Ље казао на краЉу вечери:

„ ад кренем из Ћивна, веруЉем да носим благослов ЅожЉи ливаЬских мученика. ћноги мисле да Ља тамо чувам цркву, крипту, а, уствари, веруЉем да ти невино пострадали мученици чуваЉу моЉе парохиЉане и мене.  ад год кренем из Ћивна, а веруЉем и сви ви коЉи доРете, примим таЉ благослов и понесемо га у себи. “о Ље духовна веза коЉа траЉе... “реба да будемо свесни да док Ље год православних и тамо и свугде у свету, православни су овде безбедни. ƒокле год су овде православни безбедни, ми се тамо осеЮамо сигурним, тако да само молим √оспода Ѕога да просветли и отвори очи и уши свима онима коЉи до сада нису приметили пут коЉи смо утрли свих ових година и мисле да тамо ничега нема... Ќаше Ље да дамо све од себе и допринесемо ономе што се од нас тражи.“

«орица «ец

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

02 / 12 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0