Srpska

ќ духовном и душевном

£еромонах –афаило ЅоЪевиЮ, игуман манастира ѕодмаине, одржао Ље у петак 13. марта 2015, у ƒуховном центру ѕреподобног »саиЉе од ќногошта у ЌикшиЮу, предаваЬе на тему "ƒуховно и душевно“.

√остоваЬе оца –афаила у ƒуховном центру у ЌикшиЮу и разговор на тему "ƒуховно и душевно“ изазвао Ље велику пажЬу и посЉеЮеност вЉерника. ”водничар Ље био –адомир ”ЪаревиЮ, уредник диЉела програма у поменутом ƒуховном центру.

ѕрема риЉечима оца –афаила Љедна од великих криза нашег времена Љесте "лоша комуникациЉа са духовном мрежом наше ÷ркве и застрашуЉуЮе непознаваЬе Ьених откривених истина“.

††††

"»стина Ље откривена, све оно штo треба да знамо, што нам Ље потребно и за чим наше биЮе жуди, много више него за хероином, много више него за водом коЉа Ље символ оне живе, вЉечне воде и много више него за хЪебом коЉи Ље символ оног насушног, много више него за свЉетлошЮу сунца, Љер сунце и свЉетлост тварна Љесте символ нетварног —унца и нетварне, нестворене свЉетлости; за том свЉетлошЮу чезне наше биЮе, чезне наш дух. ќна Ље у ÷ркви откривена и свe што нам Ље потребно, нама Ље и поставЪено, сва она наша наЉмилиЉа Љела коЉе нам наше маЉке и баке спремаЉу, а оне такве символизуЉу нашу општу ћаЉку, нашу —вемаЉку, нашу бесмртну ћаЉку ÷ркву. Ќа тоЉ трпези сва наша Љела су поставЪена и све истине нама су откривене."

"ћеРутим, постоЉи Љедан проблем, Љедна наметнута деформациЉа свиЉести, рушеЬе унутрашЬег поретка коЉе онемогуЮава ту здраву духовну комуникациЉу са ƒухом ЅожЉим, са ƒухом —ветим. ќткад Ље √оспод наш »сус ’ристос, претходно примивши наше тиЉело и нашу природу, поставши човЉек, склонивши препреку смрти, гриЉеха и демона, и моЮно уставши из гроба, уводеЮи као ¬аскрсли —вете апостоле у нове истине, бесЉедеЮи им као васкрсли човЉек, ЅогочовЉек, а ову димензиЉу Мегове ипостаси морамо непрестано подвлачити, Љер ќн Ље устао ради нас, ќн Ље сишао са Ќебеса ради нас, оваплотио се од ƒуха —ветог и ћариЉе ƒЉеве ради нас, основао ÷ркву само ради нас, окусио страдаЬе и смрт као човЉек и васкрсао као човЉек“, казао Ље Љеромонах –афаило.

 ао човЉек примивши нашу природу, √оспод »сус ’ристос Ље Ъудску природу дистанцирао, одвоЉио од гриЉеха, Љер Ље зачет без гриЉеха, бесЉемено, на шта нас —имвол вЉере свакодневно подсЉеЮа и обавезуЉе.

††††

"”стао ради нас из гроба и вазнио се са нашом Ъудском природом на наднебесне висине, гдЉе и данас, и вечерас, гледано из нашег угла, сЉеди са десне стране ќца. ѕростор измеРу наднебесних висина и наших кртичЬака, наших замрачених домова, спуштених ролетни, пуних пепеЪара, пуних шприцева, неугасивих телевизора, лажних нада и отворених, спремних и неспремних гробова, преиспуЬен Ље вЉечно живом силом ƒуха —ветог  оЉи Ље у педесети дан кренуо са наднебесних »сточника, тачниЉе из Ьедара Ѕога и ќца и сишао на Ъуде, не на све Ъуде, сишао на апостоле и формирао ÷ркву. ќд тог дана и тог тренутка, коЉи ми у ÷ркви торжествено прославЪамо, Љер ѕедесетница Ље велики празник наше ÷ркве, ѕедесетница Ље темеЪ сваког правог хришЮанина."

"” Ьему нема никакве туге, нема друге наде, друге свЉетлости, других потреба, других истина, нити учитеЪа до Мега £единог и оних коЉе Ље ќн овластио да у ÷ркви уче и напасаЉу народ, почевши од апостола, Ьихових наследника до дана данашЬег."

"ƒух —вети, моЮни ƒух —вети ќнаЉ  оЉи од ќца исходи, ÷ар Ќебески, како смо √а ми призвали овдЉе вечерас и тиме се вазниЉели духом изнад свих царстава овог виЉека и овог свиЉета, и ко год Ьега призива искрено и вЉеруЉуЮи, постаЉе у духу житеЪ тог ÷арства, без обзира што живи у неком граду коЉи Юе за Ьега, свакако, проЮи, Љер сви хришЮани, дакле носиоци ƒуха —ветог, чекаЉу град коЉи долази, по риЉечима —ветог апостола ѕавла, знаЉуЮи да овдЉе немаЉу постоЉаног града“, рекао Ље о. –афаило.

ћеРутим, таЉна срца и духовног општеЬа хришЮана са небеским ÷арством, кроз небеског ÷ара, Ље непозната многима.

††††

"ћноги осЉете присуство ƒуха —ветог у Ьима и сами се удостоЉе наслеРа духовног, улазеЮи у духовни простор ÷ркве, Љер ÷рква православна, како каже архимандрит –афаил на Љедном мЉесту, има своЉ тзв. духовни мистични наос, као храм у храму. Ќису сви они коЉи стоЉе у цркви, коЉи су физички присутни, присутни и у духовном наосу. Ќажалост, многи допру само до физичког простора храма и задовоЪаваЉу се душевним општеЬем са простором у коме влада чисти ƒух. “аЉ покушаЉ Ље у старту осуРен на неуспЉех и такви Ъуди се у духовном простору цркве понашаЉу као рибе на сувом."

"”колико су сналажЪивиЉи, уколико им може бити и уколико их има више, могу да направе одреРене комбинациЉе и импровизациЉе у виду аквариЉума и базена у коЉима Юе своЉу потребу за пливаЬем задовоЪити. ћеРутим, та вода и таЉ простор нису они океани духовни, она небеска пространства него симулациЉа и душевна импровизациЉа у коЉоЉ Юе риба, приЉе или касниЉе, угинути у води коЉа Юе се временом кварити, не пружаЉуЮи животни амбиЉент некоме ко Ље, по назначеЬу, биЮе вЉечности, вЉечних простора“, бесЉедио Ље о. –афаило.

ќн Ље додао да у овоЉ недЉеЪи ¬еликог „асног поста, по благослову ÷ркве, прославЪамо Љедног великог светитеЪа. ћеРутим, како смо, како запажа Љеромонах –афаило, научени да живимо у аквариЉумима, та "велика Ќебеска риба, таЉ благодатни делфин и Ьегово величанствено кретаЬе кроз пучину свЉетлости истине, многима Ље, нажалост, потпуно непознат.

"ƒруга недЉеЪа ¬еликог поста на ¬асеЪенском нивоу посвеЮена Ље —ветом ќцу √ригориЉу ѕалами, великом светогорском исихасти, таЉнику ЅожЉе благодати, архиепископу солунском коЉи Ље своЉим свештеним подвигом заслужио, потпуно оправдано, име Љедног од великих богослова, Љерараха и учитеЪа ÷ркве. —ваке године, и то баш у ¬еликом посту, и баш у овоЉ ЬеговоЉ недЉеЪи, открива се таЉ опасни вакум измеРу нас и Ьега, измеРу нас и Ьегове маЉке ÷ркве, измеРу нас и Ьегових ќтаца и учитеЪа и наших отаца и учитеЪа. ”зрок том непознаваЬу великог ќца и Ьеговог учеЬа Љесте управо таЉ тампон душевности.  ад говоримо о овом проблему, морамо признати да ми више немамо толико проблем са душевним меРама и бариЉерама колико са грубо плотским проЉавама живота."

††††

" ористимо се приликом да у свЉетлости ¬еликог поста и у свЉетлости ове ѕаламине недЉеЪе, ѕалама Ље проповиЉедник духовне свЉетлости, тЉ. благодати нетварне свЉетлости, таворске, нестворене, божанске препознамо и сагледамо колико ми, заправо, живимо на тим плотским, грубим нивоима и колико се грцамо и давимо у плотском мудроваЬу. ” молитви ƒеветог часа, сваког дана, и то са метаниЉом, молимо √оспода да силом —вог  рста умртви наше плотско мудроваЬе, да силом —вог распеЮа, —воЉе жртвене Ъубави умртви наше душевне и душевно-плотске проЉаве назови-Ъубави, коЉа бЉежи од крста и Ьеговог поимаЬа, скоро као и Раво. «ато душевно-плотски разум и душевно-плотско мудроваЬе не поимаЉу таЉну  рста или Ље поимаЉу на погрешан начин“, казао Ље Љеромонах –афаило.

ЌедЉеЪа —ветог √ригориЉа ѕаламе долази послиЉе недЉеЪа ѕравославЪа, великог васеЪенског славЪа, у коЉем учествуЉу и празнуЉу они коЉи су у сагласЉу са —ветим ќцима свих ¬асеЪенских —абора, са —ветим апостолима. ЌедЉеЪа побЉеде вЉечне, непромЉеЬиве истине претходи спомену —ветог √ригориЉа ѕаламе коЉи нам своЉим животом и своЉим учеЬем открива коЉом то истином ÷рква воЉуЉе и побЉеРуЉе увиЉек све неприЉатеЪе.

"ќва недЉеЪа нам открива таЉну ÷ркве и Ьене силе, Ьене непобЉедивости. ќво наше вече и оваЉ ƒуховни центар потврРуЉу ту побЉеду, а колико Ље ми разумиЉемо и колико ту побЉеду доживЪавамо као своЉу побЉеду то Љесте наш проблем. “а несвиЉест и то неразумиЉеваЬе, браЮо и сестре, представЪаЉу узрок свих наших других проблема коЉе ми препознаЉемо, нажалост, тек негдЉе на перифериЉама, али узрок слабо и никако.

ѕаламина недЉеЪа то открива свима коЉи Ље пажЪиво дочекуЉу и изучаваЉу. Ќа "билборду“ ¬еликог поста Ьегово име заузима почасно мЉесто. ÷рква има много дубЪе разлоге зашто Ље ова недЉеЪа баш ѕаламина. Ќа нама Ље да приРемо, окусимо и видимо, упознавши се са ќцем и Ьеговим учеЬем. ј недЉеЪа коЉа слиЉеди Љесте  рстопоклона недЉеЪа у коЉоЉ ÷рква своЉу дЉецу, своЉа чада, своЉе ученике призива да се таЉни  рста поклоне. “аЉна  рста се не може разумЉети до у свЉетлости благодати ЅожЉе.

††††

ƒушеван човЉек, да не говоримо о плотском човЉеку, плотски човЉек тетовира крст, он крст ставЪа, не знаЉуЮи при том да тиме изазива гЬев ЅожЉи и привлачи силу коЉа скрнави, на своЉу гардеробу, носи га око врата, а гриЉеши смртно, качеЮи га о разне привеске, бацаЉуЮи се с Ьим и оставЪаЉуЮи га гдЉе му ниЉе мЉесто, не цЉеливаЉуЮи га, не поштуЉуЮи, не носеЮи га часно ни физички, а камоли душевно и духовно“, мишЪеЬа Ље отац игуман –афаило ЅоЪевиЮ.

ќн Ље навео риЉечи архимандрита –афаила  арелина, коЉи се сматра за "легитимног наследника —ветих богослова ÷ркве и носилаца таворске свЉетлости, оног таЉанственог, мистичног блага ѕравославЪа“, да се многи од инославних интересуЉу и прилазе православноЉ вЉери, али само риЉетки улазе, Љер се не може уЮи изван врата ÷ркве.

"Ќа нама Ље велика одговорност, Љер смо ми наследници тог богатства, ми смо преЉемници по природи, ако хоЮете и по крви и по духу, наследници и санаследници великих ќтаца и ми то богатство треба да препознамо, да му се дубоко духовно поклонимо, да га цЉеливамо, да га активирамо у нашим срцима, умовима, у нашоЉ воЪи, у нашем разуму, у нашоЉ души и у нашим тиЉелима и да као такви постанемо сасуди и благодатна свЉетила коЉа Юе да свиЉетле свиЉету, да сваки хришЮанин и сви ми коЉи смо овдЉе сабрани, иако то звучи многима преЉако, Љер су нас убиЉедили да ниЉесмо тог формата, али, ÷рква не одустаЉе и свим овим недЉеЪама подсЉеЮа нас на шта смо позвани, ко нас позива и кога треба да слушамо, чиЉи глас да слушамо и у чиЉем учеЬу да препознамо глас јрхипастира и врховног јрхиЉереЉа  оЉи Ље рекао апостолима, преко Ьих ученицима —ветих апостола, и нашим учитеЪима: "»дите дакле и научите све народе, крстеЮи их у име ќца и —ина и —ветог ƒуха“.

"» у том вашем гласу они Юе чути и моЉ глас. ЅиЮе Љедно стадо и Љедан пастир. ” свим учитеЪима наше ÷ркве, почевши од —ветих апостола до нама блиских учитеЪа, одЉекуЉе Љедан глас, глас √осподЬи, дЉелуЉе Љедна сила, сила ƒуха —ветог, проЉавЪуЉе се Љедна воЪа, воЪа ќца небеског“, рекао Ље, измеРу осталог, током предаваЬа на тему "ƒуховно и душевно“, Љеромонах –афаило, игуман манастира ѕодмаине.

††††

Ќакон овог веома занимЪивог и душекорисног излагаЬа о. –афаило Ље, благосиЪаЉуЮи сабране, поклонио свима по примЉерак кЬиге "ƒушевна болест“, архимандрита –афаила  арелина, коЉа Ље из штампе изишла у издаЬу ћанастира ѕодмаине. ” простору ƒуховног центра биле су изложена и друге кЬиге из богате издавачке дЉелатности ове наше светиЬе. ¬Љерни народ Ље искористио прилику да оцу –афаилу упути и питаЬа, интересуЉуЮи се о узрастаЬу у духовном животу и искушеЬима коЉа носи савремено друштво.

≈пархиЉа ЅудимЪанско-никшиЮка

21 / 03 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0