Srpska

ƒани ЉубилеЉа Ц дани сабороваЬа

” кЬизи ѕоновЪених закона (нпр. 5. ћоЉ 15,1) спомиЬу се године опроштаЉа, коЉе заправо представЪаЉу не само опроштаЉ него дане и године светковине када се поново успоставЪа равнотежа измеРу Ѕога и Ъуди, и то ни маЬе ни више него управо, довоРеЬем свега кроз праштаЬе у нови Ц „слободни“ поредак. “ада су се и робови ослобаРали, тада су се све врсте дугова праштале. “ада Ље наступала права и пуна радост због година ЉубилеЉа.

††††

»маЉуЮи ту библиЉску истину на уму, годину дана после доношеЬа честице моштиЉу —ветога ЌектариЉа ≈гинског у цркву ¬аведеЬа ѕресвете Ѕогородице Ц √орЬокарловачку цркву, ≈пархиЉа сремска и град —ремски  арловци присетио се какво Ље велико ослобоРеЬе и благослов добио доласком и останком овог дивног —ветитеЪа.

„ ажу светитеЪи: √де год да Ље честица моштиЉу ту Ље читав светитеЪ Ц где год Ље —ветитеЪ ту Ље и благодат ЅожиЉа“, казао Ље окупЪеном народу синоЮ на —ветоЉ таЉни £елеосвеЮеЬа ЉереЉ £ован ћилановиЮ, настоЉатеЪ храма.

ƒани прославЪаЬа светитеЪа ЌектариЉа ≈гинсгког почели су у петак, 20. марта у 19 часова, —ветом таЉном £елеосвеЮеЬа, коЉу су служили су: протоЉереЉ-ставрофор –адомир ћишиЮ, архиЉереЉски намесник шидски, протоЉереЉ Ѕорис ћилинковиЮ, архиЉереЉски намесник сремско-карловачки, ЉереЉи: —танко “ркуЪа, парох хртковачки, Ѕранислав ћишковиЮ, парох румски, ћиЪан ЋапчевиЮ, парох шашиначки, ѕредраг ƒокиЮ, воЉни свештеник 204. бригаде и ЉереЉ £ован ћилановиЮ, надлежни парох.

¬ерном народу обратио се протоЉереЉ Ѕорис ћилинковиЮ указавши да Ље ЉеванРеЪски начин живЪеЬа Љедини пут коЉим треба да идемо.

„» на овоЉ —ветоЉ таЉни £елеосвеЮеЬа видимо и и препознаЉемо да Ље ÷рква ’ристова истинско и право крило, као маЉчинско крило у коме се сви осеЮамо сигурно. ÷рква Ље то крило, простор и време у коме смо своЉи на свомеЕ“ рекао Ље у беседи отац Ѕорис. Ѕлагопоучним речима поучио Ље отац Ѕорис окупЪене коЉи су у великом броЉу пришли овом великом ЅожЉем угоднику —ветом ЌектариЉу ≈гинском коЉи Ље, како Ље рекао отац, знао да се човек остваруЉе Љедино у ÷ркви, и знао Ље да све недаЮе коЉе човека сналазе у животу у крилу ÷ркве човек прима као благослов ЅожиЉи. »стакао Ље да ÷рква учи свакога дана човека током овоземаЪског живота како да се са недаЮама бори.

††††

„ƒанас смо позвани да сведочимо ’риста и £еванРеЪе и Љаче и радосниЉе него што су то наши преци сведочили Љер се у томе препознаЉемо и остваруЉемо и то треба да буде пут нашег спасеЬаЕ“ казао Ље отац Ѕорис и упутио да треба да препознамо и видимо и оне коЉе нико не воли, да препознаЉемо и оне коЉи се не каЉу а треба да се каЉу, и да видимо и препознамо и оне коЉи нису у ÷ркви, а требали би да будуЕ Љер сви морамо да будемо у ÷ркви Љер Ље то Љедини начин Ъудског постоЉаЬа, Љер нас води у вечност и ка вечностиЕ.“ додао Ље отац Ѕорис.

—вако време Ље време искушеЬа, али свако од нас се у свом времену спасава: тако Ље и ово вече када се сабрао народ у цркви ¬аведеЬа ѕресвете Ѕогородице,ово вече на коЉоЉ Ље вршена —вета таЉна £елеосвеЮеЬа, ово вече нашег спасеЬа.

£≈Ћ≈ќ—¬≈О≈М≈ »Ћ» —јЅќ–ќ¬јМ≈

£елеоосвеЮеЬе Ље —вета “аЉна у коЉоЉ се на болесника, уз помазиваЬа Ьеговог тела ЉелеЉем, призива благодат ЅожиЉа коЉа исцеЪуЉе душевне и телесне немоЮи.

—вета “аЉна £елеосвеЮеЬа у ÷ркви Ље установЪена на основу речи светог апостола £акова, коЉи каже: ЅолуЉе ли ко меРу вама? Ќека дозове презвитере црквене, и нека се моле над Ьим, помазавши га уЪем у име √осподЬе. » молитва вере Юе спасити болесника, и подигнуЮе га √оспод; и ако Ље грехе учинио, опростиЮе му се (£ак. 5, 14Ц15). ÷рква Ље ову —вету “аЉну установила полазеЮи и од речи √осподЬих, упуЮених Меговим ученицима када их Ље послао на проповед: Ѕолесне исцеЪуЉте, губаве чиститеЕ(ћт. 10, 8).  ао потврда за ово служе такоРе речи светог £еванРелисте ћарка, коЉи прича како су свети апостоли, када их Ље √оспод послао на проповед, исцеЪивали болесне: » отишавши проповедаху да се покаЉу. » демоне многе изгоЬаху; и помазиваху уЪем многе болеснике, и исцеЪиваху (ћк.6,12-13). —ве ово сведочи о богоустановЪености —вете таЉне £елеосвеЮеЬа. Ќа основу црквених историЉских споменика долазимо до закЪучка да Ље —вета “аЉна £елеосвеЮеЬа над болесницима обавЪана Љош у првим и наредним вековима ÷ркве ’ристове.

—вета “аЉна £елеосвеЮеЬа се савршава само над болеснима («аконоправило, 163), а забраЬено Ље савршавати Ље над здравима и над умрлима. «а ову —вету “аЉну болесник мора да се припреми покаЉаЬем и исповешЮу своЉих прегрешеЬа, а после или пре £елеосвеЮеЬа причешЮуЉе се —ветим ’ристовим “аЉнама. £елеосвеЮеЬе се може понавЪати. ќву —вету “аЉну врше седморица свештеника, у цркви, ако болесник може да устане из постеЪе, или у дому, меРу сабраним Ъудима. ” складу са тим и сам чин се састоЉи од седам читаЬа из јпостола, седам читаЬа из £еванРеЪа, седам молитава и исто толико помазиваЬа. ЅроЉ седам изабран Ље у знак седам дарова ƒуха —ветога, по примеру седам молитава пророка »лиЉе коЉима Ље закЪучао небо, и седам погружеЬа Ќемана —ириЉанца у £ордану, након што се очистио од губе. ” случаЉу нужде £елеосвеЮеЬе може да обави и маЬи броЉ свештеника, па чак и Љедан, но —вета “аЉна се и у том случаЉу савршава у име пуног сабора седам презвитера, те стога треба да буде прочитано свих седам молитава и да се обави свих седам помазиваЬа.

—”Ѕќ“ј Ц дан духовног одмора

” славу и част ЅожЉег молитвеника ЌектариЉа ≈гинског верни народ Ље и литургиЉским сабраЬем 21. марта т.г. заблагодарио √осподу на дару кроз мошти —ветитеЪа коЉе се налазе у √орЬоЉ ÷ркви.

††††

¬ерни народ епархиЉа: сремске, бачке, ваЪевске, београдско-карловачке итд, од раног Љутра хитао Ље у цркву ¬аведеЬа да узнесе молитве √осподу, причести се —ветим таЉнама и заблагодари —ветитеЪу ЌектариЉу ≈гинском што пред Ьеговом честицом моли за оздравЪеЬе и исцеЪеЬе душе и тела.

 ако казуЉе и надлежни парох и настоЉатеЪ √орЬокарловачке цркве ЉереЉ £ован ћилановиЮ, видно Ље да Ље ЅожЉи угодник нашао место у броЉним домовима у —ремским  арловцима и шире, и да се Ьему за помоЮ обраЮаЉу болни коЉих Ље сваки дан све више, на нашу жалост. ÷рква бележи и оздравЪеЬа. ћноги долазе да узнесу благодарност —ветом ЌектариЉу ≈гинском што Ље пред √осподом узнео молитве и сузе Ьихове.

÷рква Ље данас била пуна причасника са свих страна. £едним устима изговарао се —имвол вере а молитва ќче наш певала се заЉедно са хором  арловачке богословиЉе коЉоЉ су припомагале обе певнице за коЉима су такоРе били богослови.

ѕо благослову ≈пископа ¬асилиЉа, коЉи Ље био спречен да свештенослужи, архиЉереЉски намесник сремскокарловачки, прота Ѕорис ћилинковиЮ началствовао Ље —ветом ЋитургиЉом уз саслужеЬе протоЉереЉа: —ретена ЋазаревиЮа, арх. намесника румског, ћиленка ѕоповиЮа, старешине ƒоЬе карловачке цркве, те ЉереЉа: Ѕранислава ћишковиЮа, пароха румског и ѕредрага ƒокиЮа, свештеника воЉног.

” своЉоЉ беседи, прота Ѕорис ћилинковиЮ измеРу осталог Ље казао:

„ЕѕостоЉи Љедна често изговарана реченица у данашЬем свету у коме ништа не постоЉи као стално и стабилно, веЮ Ље све несигурно, пролазно, ништавно, а то Ље оно што хришЮани врло добро знаЉу и препознаЉу; то Ље реченица коЉа каже: будуЮност Ље нешто што се ствара данас!“

„ќкупЪени око свете “аЉне данас у √орЬокарловачкоЉ цркви, као и у свим православним храмовима, ми смо остварили своЉу будуЮност, Љер, сваки пут када своЉ живот везуЉемо за оно што Ље непролазно, вечно, траЉно Ц вредности коЉе проповеда ЉеванРеЪе, ми чинимо Љедно стабло и видимо како ÷рква вековима сведочи истину.

√оспод снагом своЉе Ъубави исцеЪуЉе и диже из болести и чини чуда записана у —ветом ѕисму, а молитвеник пред лицем Меговим Ц —вети ЌектариЉе ≈гински сведоком Ље предивних чудеса ЅожиЉих.

√лас ÷ркве се мора слушати; по гласу ÷ркве своЉ живот треба увек изнова равнати. ѕо гласу и речи ÷ркве равнати сваки секунд свог живота. —ваки своЉ корак, свки дан овоземног живота, и оно што чинимо, молимо, мислимо, мора бити у складу и духу ЉеванРеЪаЕ

Ѕез овога, пропадаЬе Ље не само наше него и ближЬих. ћорамо имати на уму колико Ље сваки наш корак, свака наша реч, нешто што смо учинили и рекли, посведочили, исповедили погрешно Ц колико Ље некога саблазнило, а колико Ље истовремено захвалности према Ѕогу када препознамо да смо некад своЉим добрим делом, исповешЮу и покаЉаЬем привели имену ЅожиЉемЕ“

 олач у част —ветог ЌектариЉа пререзао Ље прота Ѕорис ћилинковиЮ.

††††

„инити добра дела, треба, да нам се никад не досади: трон за честицу моштиЉу —ветог ЌектариЉа ≈гинског даривала Ље породица ƒрагутина и Ќадежде ћилутиновиЮ коЉоЉ Ље настоЉатеЪ храма ЉереЉ £ован ћилановиЮ уручио захвалницу.

«а све причаснике, госте, у порти храма Ље припремЪено послужеЬе, па Ље верни народ окупЪен око трпезе Ъубави причао своЉа искуства, излечеЬа и исцеЪеЬа након обраЮаЬа —ветом ЌектариЉу ≈гинском коЉем се сваке суботе у √орЬокарловачкоЉ цркви чита акатист.

ќвом ЅожЉем угоднику читаЉу се акатист у манастиру –аковица (сваке недеЪе) манастиру —ветог архангела √аврила у «емуну, ¬аЪеву итдЕ.

Ќека би Ѕог дао да оваквих благодатних ЉубилеЉа буде све више, а даровима ЅожиЉе Ъубави коЉа нам се вазда излива, да се наслаРуЉе све више душа коЉе чезну да се сусретну Ц причесте живим Ѕогом.

«орица «ец

≈пархиЉа сремска

30 / 03 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0