Srpska

¬ечерЬи лист: »нтервЉу митрополита ѕорфириЉа

††††

ƒевет мЉесеци прошло Ље откако Ље епископ ѕорфириЉе ѕериЮ (54) постао ћитрополитом загребачко-ЪубЪанским и преузео ту наЉвеЮу, а и наЉзначаЉниЉу, епархиЉу —рпске ѕравославне ÷ркве у ’рватскоЉ.

ќно што Ље обеЮао у своме инаугурациЉском говору, парафразираЉуЮи стихове јрсена ƒедиЮа, да Юе се он и «агреб воЪети Љавно, то се доиста и догодило. ћитрополит ѕорфириЉе постао Ље судионик свих важних друштвених, црквених и политичких догаРаЬа, али уз то и сасвим обичан «агрепчанин, коЉега се може срести у шетЬи »лицом, како сЉеди на некоЉ тераси кафиЮа у средишту «агреба или лежерно разговара с кестеЬаром на загребачкоЉ шпици. ќко себе окупио Ље младе, образоване и ангажиране свештенике, коЉи слиЉеде Ьегову отвореност и комуникативност. ”кратко, могло би се реЮи да Ље унио Љедан нови дух у загребачку —рпску ѕравославну ÷ркву, односно да Ље додатно унаприЉедио све оно добро што Ље наслиЉедио од свога претходника митрополита £ована ѕавловиЮа, коЉи Ље такоРер био отворен и диЉалошки расположен.

ќве године ”скрс по ЉулиЉанском календару, по коЉему се равна и —рпска православна црква, пада тЉедан дана иза ”скрса коЉи су прославили католици, коЉи га славе по грегориЉанском календару. » управо Ље ”скрс био повод за разговор с митрополитом ѕорфириЉем, како би се осврнуо на своЉих првих девет мЉесеци у «агребу.

ƒевет Ље мЉесеци откако сте постали ћитрополитом загребачко-ЪубЪанским.  ако бисте резимирали то вриЉеме?

’тео не хтео, морао само одмах кренути у матицу живота, пре свега ѕравославне ÷ркве и мог верног народа. »стовремено сам настоЉао да оснажим стара приЉатеЪства са католичким бискупима и створим нова, као и да стекнем приЉатеЪе меРу представницима других верских заЉедница: £евреЉима, муслиманима, старокатолицима, протестантима... ѕотребно Ље било упознати се и понудити сараднички однос представницима државних институциЉа. ” том домену сам задовоЪан. —ви, до коЉих то стоЉи, су показали разумеваЬе, добру воЪу и уважаваЬе за потребе —ѕ÷ и Ьених верника. Ќадам се да неЮе проЮи превише времена да та добра воЪа и разумеваЬе доРе и до оних коЉи животне проблеме решаваЉу у нашим парохиЉама, у градовима и селима, где —рби живе или одакле су избегли. ѕроблеми су добро познати: тешкоЮе при запошЪаваЬу преосталих —рба, непостоЉаЬе услова за повратак избеглица, проблем исплате пензиЉа, девастирани храмови, решаваЬе проблема елемрнтарних услова живота као што су инфраструктура... ѕроблем периодичног ствараЬа атмосфере страха меРу реално веома сензибилираним преосталим српским становништвом, затим, употребе Юирилице. ƒакле, реално, осеЮаЬа су помешана. —тари и нови приЉатеЪи, и то не само меРу званичницима, него и у свакодневном животу, са Љедне стране, а значаЉни проблеми ÷ркве и народа са друге.

 оЉе сте потезе повукли унутар ћитрополиЉе загребачко-ЪубЪанске?

Ќе сматрам да све почиЬе од мене. “рудим се да у своме раду, пре свега, следим добре примере своЉих претходника као и свеукуопно искуство ѕредаЬа ÷ркве. «а сада, наЉвише посматрам и слушам, упознаЉем, а за конкретне потезе, ако буде потребно, има времена.

ѕовремено прошеЮете средиштем «агреба, како Ъуди реагираЉу на ¬ас, будуЮи да сте у дугоЉ црноЉ мантиЉи...?

¬еЮ на самом доласку, охрабрила ме Ље чиЬеница да долазим у главни град у коме се среЮу различите културе. «агребчани су носиоци урбаног, космополитског духа. —тога сам без двоумЪеЬа, веЮ у приступноЉ беседи, доградио јрсенове стихове и рекао да Юемо се „«агреб и Ља волети Љавно“, а не таЉно, Љер свесрдно желим да наше породице буду наЉближи приЉатеЪи. ” мантиЉи, на тргу и улици сам када год могу. ћноги добри Ъуди то поздравЪаЉу и нескривено показуЉу благонаклоност.

— ким сте успоставили односе од других вЉерских заЉедница и какви су они?

¬еЮ сам рекао, готово са свима: католицима, старокатолицима, протестантима, £евреЉима, муслиманимаЕ

ѕознато Ље да сте у  овиЪу окупЪали око себе младе, интелектуалце, умЉетнике...

ѕочетком деведесетих, када се обнавЪа ковиЪско братство, у време духовне и егзистенциЉалне кризе, по благослову владике бачког »ринеЉа, моЉ сабрат ≈пископ далматински господин ‘отиЉе и моЉа маленкост, устроЉавамо манастир по угледу на манастире на —ветоЉ √ори. “о су строга правила живота, дуга богослужеЬа, древно византиЉско поЉаЬе. £едан од аутентичниЉих начина хришЮанског живота. » ми, монаси смо били млади, а били смо упознати са токовима савремене уметности: роцк'н'ролл, савремено сликарство, театар, уметност уопште... Ќеки од нас су у манастир дошли из МуЉорка, јтине, ћоскве, ѕариза, јустралиЉе..  ао средЬовековни манастир,  овиЪ Ље наЉближи манастир Ѕеограду и Ќовом —аду. » ништа природниЉе да уметничке душе, жедне Ѕога живога доРу у манастир.  овиЪ Ље био духовно скровиште од метежа коЉи Ље владао. «аЉедно смо откривали таЉну побожности, Љедни другима обогаЮивали духовни живот. ƒанас сам са многима од Ьих близак приЉатеЪ. Михова подршка овде у «агребу не изостаЉе. ћноги ми долазе у госте и овде проводе по неколико дана са мном.

 ако Ље с том врстом контаката сада у «агребу?

”право поменути београдски приЉатеЪи, писци, редитеЪи, глумци, музичари, сликари коЉи долазе из Ѕеограда, упознаЉу ме са дивним Ъудима, своЉим колегама из света загребачке културе. ¬еЮ сам стекао нека занимЪива познанства и имао прилику да разменим мисли пре свега о суштинским, егзистенциЉалним и духовним темама коЉе су вечне и универзалне и коЉе не зависе од места и времена, него се тичу свакога човека без обзира ком народу, вери, класи, раси, полу припадао.

“акоРер, били сте посвеЮени раду с овисницима, а сада?

ѕознато Ље да смо ми у манастиру  овиЪу први у —рбиЉи успешно организовали терапиЉске заЉеднице за лечеЬе наркомана. £ош увек, колико Ље могуЮе са дистанце, духовно надзирем и подржавам оваЉ проЉекат. ¬олео бих, што за сада ниЉе могуЮе, да дугогодишЬе искуство, коЉе сам стекао везано за ову проблематику, применим и на свом новом положаЉу.

» бавили сте се сектама. »ма ли их у ’рватскоЉ и каква су сада искуства?

ѕре свега, апсолутно поштуЉем слободу сваког човека да бира себи духовни контекст. ѕри том, ниЉе непознато да на огромном савременом тржишту религиЉа постоЉе велике манипулациЉе од стране поЉединаца и деструктивних група. «адатак ÷ркве као и других државних институциЉа Ље да манипулациЉе оним што Ље наЉсуптилниЉе и наЉсветиЉе у човеку, а то Ље потреба за Ѕогом, препознаЉу и Љавност обавесте о томе. ” многим земЪама ≈вропске ”ниЉе, данас при Ьиховим владама постоЉе министарске и интерминистарске комисиЉе коЉе се баве овом темом. «а сада, по овом питаЬу нисам стигао да се упознам са ситуациЉом у ’рватскоЉ.††

—ви ¬ас доживЪававаЉу као отворену и толерантну особу?

ћоже се реЮи и толерантан. “о Ље комплимент коЉи, у неку руку, приЉа. јли, мислим да у речнику хришЮана, ова реч не изражава у потпуности нашу веру. ’ристос ниЉе био просто толерантан. ќн Ље пре свега волео, волео Ље све Ъуде. јко сам само толерантан, значи, подносим некако и оне коЉи нису моЉе вере или ми нису по воЪи, по неком другом основу. ћене су моЉи духовнци, владика »ринеЉ, светогорски старци и поЉедини свештеници у —рбиЉи и √рчкоЉ, учили £еванРеЪу, учили су ме да волим све Ъуде, без разлике. «аиста, настоЉим да тако живим, тако учим монахе, студенте, свештенике, вернике. ƒа Ље другачиЉе не бих се осеЮао живим!

“акоРер Ље позитивно одЉекнуло ¬аш глас око паЪеЬа хрватске заставе и ратних хушкаЬа?

ќдговор Ље сличан. јко сам хришЮанин, не могу толерисати насиЪе, а камо ли га отворено или прикривено промовисати. —вештеник мора да исцеЪуЉе, лечи, узроке насиЪа, да помогне пре свега жртвама насиЪа, али и онима коЉи су протагонисти. Ќе осуРуЉемо човека, него Ьегов грех. „овека подстичемо на покаЉаЬе.

» на краЉу, ово Ље пригода да упутите и своЉу ускрсну поруку преко нашега листа.

¬аскрсеЬем своЉим ’ристос излива безобалне океане Ъубави на све Ъуде, на сваког човека без изузетка, али позива и нас да усвоЉимо ту Ъубав, да усвоЉимо Мега. ”своЉивши га постаЉемо Љедно с Мим, али смо позвани да постанемо и Љедно са другима. ” том Љединству све разлике нису дате ради супротставЪаЬа и сукоба, него због допуЬаваЬа и могуЮности дариваЬа. ¬аскрсеЬем нас √оспод позива на идеал Љединства коЉе не значи Љеднообразност, веЮ Љеднодушност у различитости и Ъубави. —тога, ¬аскрсли √осподе даЉ да речи твоЉе, „да сви Љедно буду“, постану живот нашега живота!

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

14 / 04 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0