Srpska

ћоЉа слобода у затвору

£ован, архиепископ охридски и митрополит скопски

ЌаЉвише учимо од онога што смо преживели, без обзира на то да ли нам Ље живот задао бол или донео радост. Ц ѕред таЉном живота наЉозбиЪниЉи су они коЉи прихватаЉу да Ље живот радосна туга, каже архиепископ £ован, дугогодишЬи затвореник скопског затвора »дризово

††††

„«ашто нас издаде, попе?” ќво питаЬе поставио Ље полициЉски службеник у затвору »дризово у —копЪу архиепископу охридском £овану (¬ранишковском), ставЪаЉуЮи му до знаЬа колико цени Ьегов црквени чин и шта мисли о ЬеговоЉ мисиЉи, коЉу архиепископ £ован сматра животном. ј то Ље да се врати у Љединство са осталим православним црквама.

јрхиепископ £ован рукоположен Ље као Љедан од наЉмлаРих владика канонски непризнате ћакедонске православне цркве (ћѕ÷), касниЉе Ље постао митрополит велешко-повардарски. ќткако Ље 2002. године Љедини од македонских архиЉереЉа прихватио позив патриЉарха ѕавла да ступи у канонско Љединство са —рпском православном црквом почели су судски процеси против Ьега. —удило му се за самовлашЮе, распириваЬе верске и националне мржЬе, проневеру новца. »пак, државни службеник га не пита ни за Љедно ни за друго ни за треЮе. ќн га отворено пита: Ўто издаде, попе, македонштину?

„итаЉуЮи даЪе детаЪе ове епизоде из кЬиге архиепископа £ована „—лобода у затвору”, коЉа Ље ових дана доживела своЉе друго издаЬе, стиче се утисак да македонски полицаЉац ниЉе много заинтересован да чуЉе образложеЬе. ј архиепископ £ован одговара да ниЉе издао „македонштину” тиме што Ље начинио потез за коЉи Ље дубоко уверен да враЮа православну цркву у ћакедониЉи у канонске оквире и у Љединство са осталим православним црквама. «бог те своЉе мисиЉе, постао Ље Љедан од ретких, ако не и Љедини архиЉереЉ у ≈вропи 21. века коЉи Ље затваран због своЉих верских увереЬа. ЌиЉе таЉна да му Ље нуРено да напусти ћакедониЉу у замену за одбациваЬе свих оптужби против Ьега. “о довоЪно говори и о снази тих оптужби, али и одлучности архиепископа £ована да остане у своЉоЉ земЪи и при своЉоЉ одлуци. ѕочетком фебруара, архиепископ £ован пуштен Ље на условну слободу после више од две године проведене у затвору.

Ц £ош из моЉих студентских дана доживЪавао сам бол и велику тугу што Ље ÷рква у моЉоЉ отаЯбини у расколу са другим помесним црквама у свету.  ада сам веЮ био изабран за епископа ћѕ÷, коЉа Ље у расколу, у моЉоЉ приступноЉ беседи, на дан хиротониЉе, обеЮао сам да Юу све учинити да се раскол ÷ркве у –епублици ћакедониЉи исцели. “ако, моЉе опредеЪеЬе за Љединство са ÷рквом ниЉе било ни непознато, нити пак недоследно Ц каже у интервЉуу за „ѕолитику” охридски архиепископ £ован.

ƒа ли су вам тешко падале оптужбе македонског суда против вас?

 ада бих рекао да ми ниЉе тешко падало био бих неискрен. »пак, изгледа да сам брзо схватио да Ље то неопходна жртва да би се Љединство успоставило на црквеноЉ, а не на некоЉ другоЉ основи. £единство у ÷ркви, од почетка Ьеног постоЉаЬа, успоставЪа се на жртвама. ѕрво, на жртви самога ’риста коЉи Ље првомученик, а затим и на жртвама многих мученика и исповедника црквеног етоса.

 акви су ваши сусрети с ћакедонцима данас? ƒа ли вас и даЪе питаЉу „што нас издаде”?

—амо Ъуди неупуЮени у ÷ркву, али и они коЉи су били тенденциозни из политичких разлога поставЪали су таква питаЬа у облику констатациЉа и тврдЬи, никако са жеЪом да се успостави диЉалог и да на то добиЉу одговоре. ѕо моЉоЉ процени, коЉа ниЉе искЪучено да Ље пристрасна, Љер се ипак ради о личноЉ процени, после издржаваЬа моЉе затворске казне Ъуди у ћакедониЉи скоро и да не поставЪаЉу таква питаЬа. ћоЉа доследност свих ових година као да им Ље одговорила на све те дилеме. ¬реме коЉе сам провео у затвору као да им Ље одговорило. Кудима Ље Љедноставно довоЪно што су видели да Ља немам никакве добити од Љедног таквог евентуалног издаЉства. Ќе само што немам никакве личне користи, веЮ напротив, трпим одреРену штету. ѕа до одговора некако сами стижу, да се не ради ни о каквом издаЉству, или о недостатку патриотизма, веЮ да се Љедноставно ради о оствариваЬу могуЮности решаваЬа Љедног вишедецениЉског проблема.

 ако Ље изгледао Љедан ваш затворски дан приликом последЬег боравка у »дризову?

 ада се говори о затворском поретку, Ъуди обично очекуЉу да чуЉу како Ље тамо бар оквирно успоставЪен неки ред и дисциплина. ¬еЮина Ъуди претпоставЪа да се затворски живот одвиЉа као у филмовима западне продукциЉе. јли, у затвору »дризову, код —копЪа, не само што ниЉе тако веЮ бих рекао да Ље сасвим супротно. ” куЮном реду Ље прописано време устаЉаЬа, али нико не устаЉе у то време. £едноставно, затвореници могу да спаваЉу по читав дан Љер немаЉу шта друго да раде. ¬еЮ неколико година затворени су сви производни капацитети у затвору коЉи су били саграРени Љош у социЉалистичкоЉ £угославиЉи. ќд 1.700 затвореника, колико их Ље било у затвору, радило Ље само тридесетак Ьих, само они коЉу су спремали и делили храну. «а друге затворенике ниЉе било посла. ѕа Ље зато и за затворску управу било боЪе да они спаваЉу што дуже, него да су будни и да праве проблеме. £а сам се трудио да се организуЉем у том хаосу, али не знам колико сам у томе успевао. »пак, трудио сам се да устаЉем раниЉе Љер Ље тада било мирниЉе и тише па сам могао да читам и понешто да напишем. «а све кЬиге коЉе сам читао требало Ље тражити одобреЬе од стране затворске управе. «а кЬиге на страним Љезицима одобреЬе се чекало дуже. »пак, наЉдуже сам чекао да ми врате копиЉу припреме за друго допуЬено издаЬе кЬиге „—лобода у затвору”. ƒок сам био у притвору, врло дуго, више од годину дана и шест месеци, имали смо излазак из притворске ЮелиЉе Љедном дневно по четрдесет минута, док Ље у затвору то време за шетЬу било мало дуже, али никада више од два часа. Ўто се тиче новина, због недостатка новца у затвору веЮ неколико година уназад престали су да их купуЉу, а читали смо Љедино оне новине коЉе су некоме затворенику доносили у посету.

—а ким сте делили затворску ЮелиЉу?

Ѕио сам у ЮелиЉи с 39 других затвореника. ѕросториЉа Ље заиста била велика, али само присуство толиког броЉа Ъуди измеРу четири зида, без обзира на величину просториЉе, представЪа велики терет за свакога ко Ље тамо затворен. јко претпоставимо да свако говори само пет минута дневно то Ље укупно 200 минута, односно око 3 и по часа говора у току дана. ƒа не помиЬемо да се галама не прави само од причаЬа. ” тоЉ просториЉи, у коЉоЉ Ље било четрдесет затвореника, било Ље више од 10 телевизора. „есто Ље сваки телевизор био подешен на различити канал. ≈, па онда можете претпоставити и како се могла гледати телевизиЉа.

 акав Ље био однос затвореника према вама?

«нате шта, Ља сам веЮ стари затвореник, нисам у затвору од прекЉуче. јко се израчуна укупно време коЉе сам провео у затвору и притвору од 2005. године па до 2015. то Ље не маЬе од 5 година. “ако да ми Ље стаж давао неку предност. Ўалим се наравно, али искрено од стране затвореника нисам имао никаквих проблема. ќни су се врло пристоЉно опходили према мени. £едино сам имао понекад проблема са затворским стражарима коЉи су добиЉали нареРеЬа да ме провоцираЉу. јли ни то ниЉе било претерано и неподношЪиво. «атвори у ћакедониЉи су однедавно под надзором многих европских институциЉа за Ъудска права, па не може ни управа, а ни затворски стражари да се опходе потпуно аутаркично, као што Ље то било раниЉе. —а друге стране, било Ље много затвореника коЉи су захтевали да разговараЉу са мном. ЌиЉе било могуЮности да се организуЉу богослужеЬа, затвореници да се причешЮуЉу и исповедаЉу, али за разговоре Ље било могуЮности и Ља сам се томе радовао.

ƒа ли сте у затвору могли да практикуЉете своЉу веру?

Ќе, само делимично. » поред тога што су уставом и законима у –епублици ћакедониЉи загарантована верска права сваком поЉединцу, па и затвореницима, у затворима не постоЉе услови за практиковаЬе верских права. ” затворима нема ни посебних прилагоРених просториЉа за практиковаЬе тих права, да не говоримо о томе да до сада нема ни цркве ни богослужбеног места за практиковаЬе других религиЉа. —ада, кад Ље веЮ то прошло могу и да откриЉем да су ми таЉно носили причешЮе да бих се причестио у затвору. £едино што сам могао то Ље да се помолим, али претходно сам вам веЮ говорио какви су били услови и за то. Ќажалост, тако Ље било и Ља то не могу улепшати.

 олико смо разумели из саопштеЬа ваше сабраЮе из ѕравославне охридске архиепископиЉе, »дризово Ље пренасеЪен затвор, затвореника Ље много више него што просторни капацитети то дозвоЪаваЉу. »ма ли у том „мравиЬаку” места за осаму?

ѕрактично нема места за осаму. ” затвору коЉи има капацитет за 700 Ъуди, тренутно Ље било Ьих 1.700. ” соби у коЉоЉ сам Ља боравио било Ље троспратних кревета. “ешко Ље да се попнеш и да сиРеш са другог спрата кревета, а тек са треЮег? Ќо, спавати на треЮем спрату кревета ипак Ље било привилегиЉа, у односу на оне затворенике коЉи нису ни имали кревет. ћноги су спавали на поду. ” таквим условима нити се може постиЮи смисао казне, Љер казна ниЉе само да неко живи у мизериЉи, али у таквим условима нема ни ресоциЉализациЉе. ѕонавЪам и држим се тога да Ље затвор у –епублици ћакедониЉи бесмисао свих бесмисла. »з тако поставЪеног затвора штету има сама држава, друштво као целина, многе породице, а наравно и сами затвореници. «атвор у принципу треба да покаже моЮ државе, али у случаЉу ћакедониЉе тиме се показуЉе само слабост и немоЮ.

ƒа ли бисте »дризово и све што вам се дешавало тамо наЉрадиЉе заборавили или, ипак, има нечега што Ље вредно сеЮаЬа, макар у виду опомене?

—матрам да хришЮани не треба да се труде да заборавЪаЉу. ќни треба да се труде Љедино да опросте. ѕотискиваЬе оног ружног што се догодило и веЮ постало историЉа наЉвише желе они Ъуди коЉи не поимаЉу живот као борбу. »сториЉа Ље наЉбоЪа учитеЪица. ЌаЉвише учимо од онога што смо преживели, без обзира да ли нам Ље живот задао бол или донео радост. ” ствари читав живот Ље нешто измеРу радости и туге. —матрам да су пред таЉном живота наЉозбиЪниЉи, али и наЉодговорниЉи они Ъуди коЉи прихватаЉу да Ље живот Ц радосна туга. «ато сматрам да Ље вредна сеЮаЬа та затворска туга, свакако не ради саме туге, веЮ ради радости коЉа Ље прати. ќни коЉи су победили затвор знаЉу о коЉоЉ радости говорим.

ѕолитика

22 / 06 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0