Srpska

¬идовдански етос у времену глобализациЉе

„есто имамо прилику да чуЉемо констатациЉу да Ље време у коме живимо тешко. “о ниЉе у потпуности тачно, поготово у односу на тежину времена косовских Љунака и и времена коЉе Ље уследило после  осовске битке. ќпет, не можемо реЮи ни да живимо у лагодном времену Ц довоЪно Ље да се окренемо око себе и приметимо толико несреЮних Ъуди коЉи живе на рубу материЉалне егзистенциЉе.  ако онда можемо окарактерисати наше време? ѕрави одговор Ље да живимо у сложеном времену коЉе одликуЉе Љедан изузетно сложен феномен, а то Ље глобализациЉа. “аЉ феномен ниЉе могуЮе свести на Љедну раван, економско-финансиЉску, мада се то наЉчешЮе чини. √лобализациЉа, меРутим, не меЬа само нашу економско-финансиЉску сферу деловаЬа, веЮ и културу, политику, начин размишЪаЬа, психолошки профил личностиЕ «а концепт глобалног повезиваЬа Ъуди, роба, услуга, информациЉа не можемо реЮи ни да Ље сам по себи лош ни добар, али Ље императив да Ьегове примеЬене одлике што боЪе идентификуЉемо и Љасно укажемо на позитивне и негативне аспекте у реалном животу.

††††

«а глобализациони феномен потрошачког друштва сасвим сигурно можемо реЮи да Ље цивилизациЉски разоран. ” Ьему Ље човек пре свега и изнад свега ставЪен у улогу потрошача и поседника материЉалних добара. » у раниЉим епохама су материЉална средства била важна, али никада нису представЪала суштину нашег битоваЬа, док Ље у потрошачкоЉ цивилизациЉи човек остварен онолико колико поседуЉе. ” ЬоЉ не постоЉи проблем греха и неморалности (у дневноЉ штампи Юете редовно читати о „контроверзним бизнисменима“ коЉи се не могу подичити моралним животом, али су ипак успешни), али постоЉи проблем неостварености кариЉере и материЉалног богатства. “аквог финансиЉски неоствареног човека Љедноставно називаЉу губитником.

Ћогика потрошачке цивилизациЉе гута све на шта наиРе, па тако и самог човека, коЉи желеЮи да у ЬоЉ пронаРе задовоЪаваЬе своЉих материЉалних потреба и сам на краЉу постаЉе сводив на економски одредиве категориЉе и постаЉе обЉекат у суровом систему. » то Љош ниЉе краЉ Ц у потрошачкоЉ цивилизациЉи се и духовне вредности покушаваЉу свести на потрошачке потребе: среЮемо многе хришЮане коЉи кажу да не налазе своЉ идентитет у ÷ркви, али да у Ьу иду када осете духовну потребу, што Ље одраз типично потрошачког менталитета, само на духовноЉ равни.

ѕотрошачко друштво Ље изнедрило велики броЉ проблема, а Љедан Ље у своЉ своЉоЉ величини видЪив управо сада Ц глобална финансиЉска криза. ќна ниЉе ништа друго до производ девиЉациЉе конзумеризма на поЪу Ъудске личности и Ьен корен Ље у огромноЉ, до сада невиРеноЉ похлепи и себичности. “а похлепа Ље довела до тога да савремени човек покуша да умножи капитал коЉи Љош увек ниЉе стекао, капитал коЉи Ље само фиктивно Ьегов. ‘инансиЉске анализе штуро указуЉу да Ље то кредитна, дужничка криза, али у антрополошком преводу то значи да Ље савремени човек желео да се обогати и умножаваЬем оног богатства коЉе Љош ниЉе стекао. “аЉ вид похлепе се по први пут среЮе у ЪудскоЉ историЉи.

»ма ли какве везе видовданска етика са проблемом глобалног конзумеризма и глобалне финансиЉске кризе? ЌиЉе ли беспредметно разговарати о видовданским вредностима у 21. веку? ќдговор Ље Љедноставан: управо Ље видовданска етика кЪуч за решаваЬе нагомиланих проблема и огромних девиЉациЉа савременог друштва. ”колико смо напред констатовали да Ље основни проблем савремене цивилизациЉе похлепа, себичност и краЉЬи индивидуализам, онда Ље решеЬе за таЉ проблем Љедино у афирмациЉи етоса жртве за другог. ѕрепознаваЬа другог човека у Ьеговом лику, личности, имену, а не у броЉу и квантитативно одредивим категориЉама потрошачке цивилизациЉе. “акав етос жртве за другог су управо показали косовски Љунаци коЉих се сеЮамо ових дана, на челу са своЉим светим и честитим кнезом Ћазаром.

—вети кнез Ље са своЉом воЉском кренуо на  осово поЪе не ради витешког обрачуна и ратничког похода. Ќе треба наседати на тезу да су православни —рби тобоже ратнички народ и да баштинимо ратничку традициЉу Љер то просто ниЉе тачно Ц православни —рби су домаЮински народ, везан за породицу, огЬиште, родно местоЕ ¬оЉска коЉу Ље водио часни кнез се састоЉала пре свега од Ъуди коЉи су пошли у боЉ да би заштитили породице и ближЬе, знаЉуЮи би их ќтоманска империЉа поробила не само физички, веЮ и духовно. —а друге странем, кнез Ћазар Ље могао, по принципа потрошачког друштва, да размишЪа само о свом интересу и склопи пакт са султаном, у ком случаЉу би сугурно напредовао у земаЪскоЉ служби (данас: „кариЉери“). јли честити кнез ниЉе размишЪао на таЉ начин Љер се ниЉе руководио етиком личне добити, веЮ етиком жртве за другог. “о што му Ље Ѕог подарио службу да буде управитеЪ Љедног дела српске териториЉе Ље схватао као одговорност за другог, а не као службу господареЬа над другим. » зато Ље толико велики у свести нашег народа, а Ьегова жртва ниЉе само историЉски важна, веЮ Ље актуелна до краЉа света и века.

” времену глобализациЉе примеЮуЉемо колико Ље етос видовданске жртве важан. Ќеко Юе можда упитати са киме то ми треба да се боримо у данашЬем времену? ќдговор Ље: наЉвише против сопственог егоизма с обзиром да смо у великоЉ мери постали баштиници потрошачке културе, а не етоса видовдански ратника. Ѕаштиници културе идола и смрти, а не културе живота (вечног). ¬еЮина наших суграРана данас размишЪа на потрошачки начин: битно Ље за себе стеЮи и обезбедити, а ниЉе важно у каквом Ље положаЉу онаЉ други. “о Ље оно што наше свете заступнике пред ѕрестолом √осподЬим веома жалости, али они ипак не одустаЉу од нас и Љеднако заступнички се моле и сада. ј ген видовданског етоса, таЉ дубоко укореЬени хришЮански осеЮаЉ жртве за другог Љош увек живи у овом народу Ц ниЉе преовлаРуЉуЮи у броЉу, али Ље моЮниЉи.  ао што мало соли да укус целом Љелу, тако и таЉ мали броЉ носилаца аутентичног етоса пожртвоваЬа може учинити да —рбиЉа опет просиЉа видовданским надахнуЮем.

Ќе треба да наседамо на лажи да Юе нам бити боЪе за годину, две, петЕ Ќе треба да се лажемо веЮ да говоримо отворено. ѕотребно Ље да се поЉаве Ъуди коЉи Юе отворено реЮи да Ље ово тренутак жртве за оне коЉи долазе после нас, за нашу децу, и Ьихову децу, а да за себе лично не очекуЉемо боЪитак.  ада √оспод пошаЪе такве Ъуде коЉи Юе своЉим личним животом и пожртвованошЮу показати да не треба да тражимо само за себе, веЮ и за друге, као што свети кнез Ћазар и Ьегова света воЉска нису тражили за себе, веЮ су себе дали у жртву за друге, то Юе бити почетак преображаЉа —рбиЉе у институционалном погледу. » таЉ тренутак Юе, ако Ѕог да, доЮи. »пак, етос жртве за другог не треба да тражимо само од наших представника у институционалном систему и да пасивно чекамо да се ствари промене. ѕромена првенствено мора да се деси у нашем сопственом животу. “о и Љесте вечити одговор хришЮана на изазове времена, одговор коЉи ниЉе на равни институциЉа, веЮ на равни личности. јко свако од нас промисли колико има Ъуди у своЉоЉ околини коЉи оскудеваЉу у било ком другом смислу и ако било шта конкретно учини у том погледу, па нека Ље то удеЪиваЬе и корице хлеба, —рбиЉа Юе се преобразити. ћорамо поЮи сами од себе и не заборавЪати Ъуде око себе, без чега не треба размишЪати о неким великим „проЉектима“ преображаЉа целог друштва. Ќа —трашном —уду Юемо дати одговор за конректне Ъуде из наше околине, Ъуде са именом и презименом. —етимо се само приче о убогом Ћазару и богаташу анонимном [= безличном Ц богаташ убогог Ћазара ниЉе удостоЉио ни погледа, а √оспод Ьега у еванРелскоЉ причи ниЉе удостоЉио ни имена].  ада се буду испитивале наЉтананиЉе мисли сваког од нас, √оспод неЮе поставЪати питаЬе гениЉалних решеЬа за глобалну финансиЉску кризу, веЮ Юе нас питати за решаваЬе кризе нашег личног живота и односа према другом човеку. ѕитаЮе нас колико смо у свом животу показали ¬идовдански етос жртве за другога, колико смо уопште видели човека са свим Ьеговим потребама и патЬама. » по томе Юемо се и овде и у ÷арству ЅожиЉем одмерити Љесмо ли на страни честитога кнеза Ћазара или на оноЉ другоЉ.

—аборна црква у Ѕеограду

27 / 06 / 2015

     оментари:

    2015-06-27
    22:32
    ¬осток имЉа Љему:
    ¬еома надахнут и поучан текст. ’ришЮанство Ље жртвена Ъубав коЉом се живи и коЉа представЪа наш печат у вечноЉ кЬизи. —вети кнез Ћазар Ље испунио две наЉвеЮе ЅожиЉе заповести. Кубио Ље и Ѕога и ближЬе своЉе и за Мега и Ьих положио живот. ”зео Ље крст своЉ и прешао у небеску и народну бесмртност. ƒанас се за  осово "боре" Ъуди коЉи су подлегли трима РавоЪим искушеЬима. Ќе може се властоЪубЪем, славоЪубЪем и среброЪубЪем борити за српски и небески £ерусалим.
    ћолитвама светог кнеза Ћазара и светих мученика  осовских, √осподе »сусе ’ристе сине ЅожиЉи, помилуЉ и спаси нас грешне и васкрсни наше распето  осово и ћетохиЉу!

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0