Srpska

—ветосавска омладинска заЉедница угостила "«емЪу живих"

Ќе боЉ се, само веруЉ!

††††

- ƒуховник ѕравославне заЉеднице "«емЪа живих" ≈пархиЉе бачке при манастиру  овиЪ протоЉереЉ Ѕранко Оурчин и штиЮеници заЉеднице ћилан –отаров и ƒушан јлаЯиЮ одржали су сЉаЉну трибину "ƒрога нема последЬу реч" у конференциЉскоЉ сали ¬ишег Љавног тужилаштва у ¬аЪеву, представивши оваЉ богоугодни подухват ≈пархиЉе бачке, захваЪуЉуЮи коЉем се стотине младих уз помоЮ вере истргло из пакла дроге и вратило на пут живота и радости. ѕретходно, на позив духовника  азнено Ц поправног завода ЉереЉа ƒеЉана “рипковиЮа, гости из "«емЪе живих" своЉа искуства у борби против наркоманиЉе поделили су са штиЮеницима и запосленима у овоЉ установи. Михове искрене и потресне приче наишле су на дубоко емотиван приЉем.

††††

-"“о код нас ради ÷рква!", речи су председника –уске ‘едерациЉе ¬ладимира ѕутина о решаваЬу проблема болести зависности у наЉвеЮоЉ земЪи на свету, коЉе су подстакле тадашЬег српског министра унутрашЬих послова »вицу ƒачиЮа да са ѕравославном заЉедницом "«емЪа живих", 19. марта 2012. године, потпише протокол о сарадЬи у борби против дроге. √одину раниЉе, руку подршке пружио Ље тадашЬи министар здравЪа др «оран —танковиЮ. “акоРе, протоколи су потписани са београдском —пециЉалном болницом за болести зависности у ул. “еодора ƒраЉзера, специЉалним болницама у ¬ршцу, Ќовом —аду, Ќишу и другим градовима, —рпским лекарским друштвом, канцелариЉама ”ЉедиЬених нациЉа и ≈вропске униЉе... ÷ентар за психо Ц социЉалну рехабилитациЉу и ресоциЉализациЉу оболелех од болести зависности "«емЪа живих", мисионарски подухват ≈пархиЉе бачке, са благословом надлежног епископа √. др »ринеЉа и велико трудоЪубЪе некадашЬег ≈пископа Љегарског √. др ѕорфириЉа (данас ћитрополит загребачко Ц ЪубЪански) бележи децениЉу успешне борбе против наркоманиЉе Ц наЉвеЮе пошасти модерног доба.  роз шест заЉедница (пет мушких и Љедна женска), програм одвикаваЬа и припреме за повратак у нормалан живот прошло Ље 3000 штиЮеника. Ѕлизу 95 одсто Ьих су данас преображене личности, коЉе су се успешно интегрисале у друштво и засновале породице. ” заЉедницу се улази добровоЪно. ”век се може из Ье изаЮи, али повратка након тога нема. Ѕоравак Ље бесплатан за све Љер новац не сме бити услов лечеЬа. ѕородице штиЮеника помажу према могуЮностима. “рошкове издржаваЬа кампа сносе манастир  овиЪ, ÷рквена општина Ћазаревац и √рад Ќови —ад. ѕрограм "«емЪе живих" траЉе три године и подеЪен Ље у три фазе.

††††

- ѕрва фаза подразумева физички опоравак, адаптациЉу на живот у заЉедници, сагледаваЬе сопствених поступака и прихватаЬе одговорности. ” другоЉ фази догаРа се преумЪеЬе, овладаваЬе сазнаЉно Ц емотивним потенциЉалима и спознаЉе вера на путу ка трансформациЉи личности. “реЮа, завршна фаза односи се на примену оног што Ље штиЮеник научио, преузимаЬе одговорности за живот у заЉедници и по изласку из Ье. —вака фаза Ље Љеднако битна у процесу опоравка и ствараЬа нове личности Ц реако Ље протоЉереЉ Ѕранко Оурчин, духовник ѕравославне заЉеднице "«емЪа живих".

ѕрви услов доласка у заЉедницу Љесте потреба за меЬаЬем. ” процес рехабилитациЉе породица Ље активно укЪучена и Љедном месечно организуЉу се родитеЪски састанци. »нсистирамо да се родитеЪи моле за своЉу децу Љер Ље духовна логистика Љако важна, каже прота Ѕранко Оурчин. —ваки нови члан добиЉа свог "анРела чувара", односно стариЉег брата у заЉедници, коЉи са Ьим проводи цео дан у раду, шетЬи, разговорима и свему што му Ље потребно да преброди кризу и уРе у програм рехабилитациЉе. ” камповима ( рчедин, ¬илово, ЅраЉковац, „енеЉ, ¬итковац и Ѕачко ѕетрово село) нема телефона, радиЉа, телевизиЉе, нити било чега што може померити фокус штиЮеника са сагледаваЬа самог себе и рада на себи. “акоРе, у "«емЪи живих" ниЉе дозвоЪена никаква фармакотерапиЉа, будуЮи да Ље одвикаваЬе од неких медикамената, нпр. метадона (у –усиЉи забраЬен), теже него од хероина. ƒан штиЮеника почиЬе песмом, наЉчешЮе химном "Ѕоже правде" или неком из "ƒуховне лире" —ветог ¬ладике ЌиколаЉа, наставЪа ЉутарЬом молитвом и радом у куЮи и на имаЬима (башта, Ьива, штала). ѕостоЉе иконописачке, резбарске и друге креативне радионице Љер су штиЮеници, како о. Ѕранко Оурчин каже, изузетно талентовани за много тога. ”пражЬаваЉу се и спортске активности, али искЪучиво колективни спортови (фудбал, баскет). »ндивидуални су забраЬени, као и употреба огледала, ношеЬе накита и све што "храни его".

” "«емЪи живих" бораве припадници разних националности и конфесиЉа, материЉалног статуса и нивоа образоваЬа. ƒрога може погодити сваког те нема правила о нарочитоЉ угрожености неког друштвеног слоЉа, истиче прота Ѕранко Оурчин и додаЉе да Ље заЉедничка карактеристика свима то да потичу из дисфункционалних породица.

ћилан –отаров (26) из  икинде, услед несигурности и радозналости, са дрогом Ље дошао у контакт у студентским данима. ”зимао Ље свакакве опиЉате, а зависник Ље постао тек након хероина. —пас Ље тражио у броЉним болницама, али без успеха. ѕреломан тренутак означила Ље смрт девоЉке ћариЉе, узорне студенткиЬе коЉа Ље на Ьегов наговор узела дрогу. “ада Ље, како сам каже, одустао од живота и у безнаРу покушао самоубиство. Ќа молбу маЉке, долази у манастир  овиЪ пре 22 месеца.

- ЅескраЉно сам захвалан Ѕогу и ÷ркви због живота коЉи сада живим. ∆ао ми Ље што нисам дошао раниЉе, али имам довоЪно времена да започнем нешто вредно у животу. «авршим студиЉе, запослим се, заснуЉем породицу... Ц поделио Ље ћилан са ¬аЪевцима своЉа сеЮаЬа и планове.

††††

ќсновни циЪ "«емЪе живих" Љесте преображаЉ штиЮеника и прихватаЬе вере као платформе живЪеЬа. £ер, у Ъубави ЅожЉоЉ све Ље могуЮе. „итаЉу се £еванРеЪа, размишЪа и разговара о задатим темама из Ьих. ѕо узору на рано ’ришЮанство, постоЉе и "Љавне исповести". £едни друге сагледаваЉу и указуЉу меРусобно на оно што треба поправити, односно на постигнут напредак.

ѕодгоричанин ƒушан јлаЯиЮ (32) потиче из дисфункционалне породице те Ље контакт са дрогама имао Љош у основноЉ школи. ќд марихуане, преко разних врста таблета до хероина. ѕакао за породицу, пут са ког, чини се, нема повратка.

- ћоЉе сазреваЬе Ље стало. ѕокушао сам да се излечим на разне начине. Ѕезуспешно, Љер суштински нисам ни желео. ”зимао сам немилице новац од породице, не мареЮи уопште за Ьих. ƒок се дрогирате, немате осеЮаЉа ни за кога. ќсим да су вам сви криви за све-породица, друштво, држава... ѕре 12 година сазнао сам да сам ’»¬ позитиван и пакао се продубЪуЉе. ”зимао сам све више дроге Љер сам жеЪу за животом потпуно изгубио. ѕрошле године на —авиндан дошао сам у "«емЪу живих". ƒа нисам, био бих мртав. ¬идео сам насмеЉане и веселе Ъуде. £а, депресиван и мрачан, пожелим да им ту радост украдем. јли, нема потребе за тим. —ами су ми Ље дали. —мисао живота нашао сам у Ѕогу, вери и ÷ркви, што никад раниЉе нисам могао да разумем. Ѕог ми Ље дао болест на спасеЬе и призвао ме у заЉедницу у коЉоЉ влада Ъубав Ц потресно Ље искуство ƒушана јлаЯиЮа. ƒанас, оваЉ момак преноси своЉе искуство младима да не крену погубним путем, а и ако се то и догоди, да знаЉу да наде има у "«емЪи живих". ћесту, где дрога нема последЬу реч, коЉе Ље, Љедногласно кажу ћилан и ƒушан, тешко описати. ћора се видети и та Ъубав доживети.

"«емЪа живих" броЉи шест заЉедница сачиЬених од куЮа и имаЬа у коЉима штиЮеници живе без надзора. Ќалик манастирима, само прилагоРених Ьиховим потребама. ѕрема речима о. Ѕранка Оурчина, таЉ концепт настао Ље из разговора са многим Ъудима коЉи су управо у манастирима потражили спас од ове страшне болести савременог друштва. ”скоро Юе бити основан и камп у околини ЌикшиЮа, на имаЬу манастира ќстрог.

ћеРу посетиоцима трибине била Ље и високопреподобна мати √ликериЉа, игуманиЉа манастира ОелиЉе коЉа Ље и сама имала искуства са хероинским зависницама коЉе су спас потражиле у ЮелиЉскоЉ светиЬи. ќна Ље упутила низ похвала на рад проте Ѕранка Оурчина, духовно роРеног у ОелиЉама, и наЉавила циклус трибина у ƒуховноЉ библиотеци "ќтац £устин", коЉи почиЬе 15. Љула 2015. године.

Ћакше с мушкарцима

«емЪа живих садржи само Љедан камп за лечеЬе жена у Ѕачком ѕетровом —елу. Ќа молбу да упореди искуства у лечеЬу оба пола, о. Ѕранко Оурчин каже:

- —а женама Ље много теже радити. ќне реРе улазе у проблем зависности. јли, када уРу, теже се с Ьим суочаваЉу и теже излазе. “акоРе, индивидуалност им Ље наглашениЉа него код мушкараца и лошиЉе функционишу у колективу. ¬еруЉте, мушке заЉеднице су обданишта спрам женских Ц уз осмех каже протоЉереЉ Ѕранко Оурчин, духовник ѕравославне заЉеднице "«емЪа живих".

£. £.

≈пархиЉа ваЪевска

30 / 06 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0