Сјећање на страдање Срба средњег Подриња

У Братунцу ће сутра бити одржан централни комеморативни скуп поводом 23 године од великог српског страдања у околини Сребренице и Братунца на Петровдан 1992. године и у знак сјећања на све Србе средњег Подриња које су убили припадници такозване Армије БиХ током одбрамбено-отаџбинског рата. Радио телевизија Републике Српске уживо ће преносити овај догађај од 11 часова и 45 минута.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић оштро је критиковао правосудне органе БиХ који нису спремни да процесуирају лица одговорна за злочине над Србима у средњем Подрињу и Бирчу, гдје је страдало 3.500 Срба.

- Тамо се десило највеће страдање цивилног становништва у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату, рекао је Савановић поводом сутрашњег обиљежавања у Братунцу страдања Срба са тог подручја.

Парастос и прислуживање свијећа за покој душа око 3.500 настрадалих Срба, међу којима и за 69 убијених на Петровдан 1992. године, почеће у 11.00 часова на братуначком Градском гробљу.

У 11.30 предвиђено је полагање цвијећа код Централног спомен-крста.

Предсједник Пододбора Владе Републике Српске за обиљежавање значајних историјских догађаја Велимир Дуњић рекао је да ће програм бити настављен обраћањем званичника на градском тргу у 12.00 часова, након чега ће услиједити духовни програм.

Дуњић је најавио да ће, у оквиру обиљежавања страдања Срба, данас у 11.00 часова на градском тргу у Братунцу бити отворена пригодна изложба у организацији Републичког одбора породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила и Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и несталих цивила.

Изложба ће бити организована и 8. јула у Сребреници, у оквиру програма традиционалне меморијалне културно-спортске и хуманитарне манифестације "Петровдански дани".

Он је додао да су позиви за сутрашњу комеморацију, између осталог, послати свим амбасадама у БиХ, свим српским представницима у заједничким институцијама и свим члановима Предсједништва БиХ.

На Петровдан 1992. године убијено је 69 српских цивила и војника, а 22 су заробљена од којих половина још није пронађена.

Настављајући етничко чишћење на подручју братуначке и сребреничке општине, започето у априлу 1992. године, муслиманске јединице из Сребренице напале су на Петровдан 1992. године братуначко село Загони ради заваравања српских снага, а тежиште напада усмјериле су на сребреничко село Залазје гдје су вођене жестоке борбе.

Највеће злочине муслимани из Сребренице починили су током 1992. и 1993. године у братуначким и сребреничким селима Бјеловац, гдје је 14. децембра 1992. године убијено 109 Срба, Скеланима гдје је 16. јунаура 1993. године убијено 69 Срба, те у Сасама, Биљачи и Залазју на Петровдан 1992. године.

У Подравању 24. септембра 1992. године убијено је 32 лица српске националности, док је у Кравици на Божић 1993. године на најмонструознији начин масакрирано 49 српских цивила.

Српска села најчешће су нападана на највеће православне празнике Ђурђевдан, Тројчиндан, Видовдан, Петровдан, Божић...

За убиства Срба средњег Подриња, претежно цивила, међу којима је било
највише жена, дјеце и стараца, још нико није процесуиран, осим команданта муслиманских снага у Сребреници Насера Орића који је у Хашком трибуналу био осуђен на само двије године затвора, а затим ослобођен.

Породице убијених Срба тврде да постоје бројни докази о злочинима које је удружена злочиначка група предвођена ратним злочинцем Насером Орићем починила над српским цивилима и заробљеницима, а и свједоци који су гледали како зликовци масакрирају, кољу и свирепо убијају и пале српске жртве, али правосуђе БиХ ништа не предузима да процесуира починиоце тих злочина.

- Правду, истину, одговорност и казну за почниоце злочина над Србима у и око Сребренице већ двије деценије траже породице жртава, а Тужилаштво и Суд БиХ игноришу те захтјеве и породице с правом истичу да штите злочинце, рекао је Срни предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Сребренице Младен Грујичић.

Од око 3.500 настрадалих Срба из Сребренице, Скелана, Братунца, Милића, Власенице, Осмака и Зворника, у току посљедњег рата, скоро половина убијених били су цивили- старци, жене, дјеца и болесне, непокретне и слијепе особе.

Према подацима Републичког центра за истраживање ратних злочина, без једног или оба родитеља у Подрињу, током протеклог рата, остало је око 800 српске дјеце, а око 5.400 породица остало је без покретне и непокретне имовине.

Од априла 1992. до јануара 1993. године у нападима муслиманских снага из Сребренице уништено је и разорено на десетине српских села, масакрирано и на најбруталнији начин убијено стотине српских цивила у Сребреници и селима око Братунца, Милића, Сребренице и Скелана.

Организатор сутрашње комеморације и парастоса је Одбор Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова.

Због великог интересовања грађана из општина регије Бирач сутра ће бити организован бесплатан аутобуски превоз заинтересованих да присуствују парастосу настрадалим Србима у Братунцу.

У знак сјећања на страдање Срба средњег Подриња које су убили припадници такозване Армије БиХ током одбрамбено-отаџбинског рата, данас je на градском тргу у Братунцу отворена пригодна изложба.