Албум сећања на претке из Првог светског рата

На Видовдан, у Крипти Саборног Храма Христовог Васкрсења у Подгорици одржано је свечано отварање изложбе Албум сећања на наше претке из Првог светског рата Ова изузетна и за историјско памћење значајна изложба организована је са благословом Његовог Високопреосвештенства Амфилохија, а у сарадњи са Православном Митрополијом Црногорско-Приморском. Изложбу можете погледати до 30.јула 2015. године.

Обележавање стогодишњице Првог светског рата за цео српски род представља својеврсну привилегију – привилегију спознања друштвеног и цивилизацијског хода кроз време и конституисања културно-историјске вертикале. Јубилеј је повод за суочење потомака са димензијама и дометима историјског прегнућа предака, јер је дуга историја, коју јубилеј означава онај континуум, јединствени ритам историје који протеже свој утицај на време изван сопственог трајања. Управо у култури памћења човечанског самопрегора наших предака у горућим историјским тренуцима крије се тајна нашег самоспознања, задатак за истинито историјско живљење и, коначно, валидно и веродостојсно промишљање искустава и последица Првог светског рата.

Наша историјска одговорност и задатак заснива се на разумевању и промовисању културног наслеђа српског народа, као незаменљивог сегмента културне баштине европских народа. Као таква, српска историја и култура је равноправни члан европске и светске историје и културе, а српски народ један од најтужнијих сведока страховитог страдања учесника у Првом светском рату. Заслуге српске војске и многих појединаца за завршетак рата су огромне, а жртве које је поднео српски народ заслужују сећање.

Отуда „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата“ оживљава цео један прохујали свет за нас. То је онај свет који је усађен у нас, а који смо негда заборавили, борећи се са стихијама духовно оскудне свакодневице. Историја, која није наратив, учи нас чињеници да сваки појединац, без обзира на дух епохе, пати од самоскривљене незрелости. Велики рат за цивилизацију био је дубоко отрежњујући удес за појединца на почетку 20. века, обичног човека који је бринуо бриге своје епохе. А трагично ратно искуство српског појединца у другој деценији 20. века и дубоко прожимајућа свест о том појединцу постаје просветљујући тренутак за српског човека у другој деценији 21. века јер реактуелизује питања идентитета, истине и слободе.

Историја нас, зато, обавезује да ово катарзично искуство не препустимо мраку заборава, већ да се освестимо и покренемо обнову општих вредности: љубав, част, културу сећања, стваралаштво и надасве – хуманост. Историја нас позива да покажемо „умеће памћења“ и преузмемо личну одговорност за будућност наших потомака. Историја нас обавезује да испричамо велику причу о нашим славним прецима.

Зато је мото ове изложбе мото целог српског и других историјских народа: ОЖИВИМО СЕЋАЊА! ОСВЕЖИМО ПАМЋЕЊЕ! ПОМОЗИМО ИСТОРИЈИ!