Srpska

—ви смо крштени у истоЉ крстионици Ц ’ерсонесу

—евастопоЪски архиЉереЉски намесник Ље чврсто уверен у то да смо Дми Ц Љедан народУ

Ц ¬и служите у земЪи где Ље хришЮанство присутно од наЉраниЉих векова.  олико Ље могуЮе осетити везу са тим временима?

Ц ƒревни ’ерсонес Ље место крстионице —ветог равноапостолног кнеза ¬ладимира и Ьегове дружине. “о Ље место проналажеЬа нашег словенског Љезика, и место, где Ље апостол јндреЉ ѕрвозвани посеЉао прва семена хришЮанства. “а семена однеговао Ље свештеномученик  лимент –имски, а Ьегово дело су наставили херсонески свештеномученици Ц £ефрем, ¬асилиЉе, ≈вгениЉе, ≈лпидиЉе, јгафодор, ≈фериЉе,  апитон, —вети ћартин »споведник и многи други угодници ЅожиЉи. Ќаравно, ово место Ље за нас свето. », без сумЬе, чак и када корачаш по тоЉ земЪи или пролазиш поред јгоре Ц главног градског трга Ц схваташ да су се на том “рговачком тргу одигравали главни догаРаЉи града ’ерсонеса Ц како Ље проповедао апостол јндреЉ ѕрвозвани Ц зато што Ље ту увек било много света.

—вети  лимент –имски Ље овде пронашао много хришЮана, предаЬе говори о три Ц пет хиЪада, и основао Ље чак седамдесет црквених заЉедница. ”право су преко тог трга одвукли на погубЪеЬе првог херсонеског епископа, великог подвижника Ц свештеномученика ¬асилиЉа Ц не би ли га убили ван града. «а убиЉеним епископом ¬асилиЉем дошао Ље и следеЮи епископ коЉег Ље послао патриЉарх Љерусалимски ≈рмон... ѕосеЮуЉуЮи ’ерсонес и, измеРу осталог, главни градски трг, неминовно схваташ Ьегов значаЉ, не само у историЉи древне руске државе, и не само у историЉи наших словенских народа, веЮ у историЉи целе ѕравославне и целе ¬асеЪенске ÷ркве.

Ц √де се налази £ерусалим, а где Ље ’ерсонес.

Ц ƒа, али управо Ље овамо из £ерусалима дошао апостол јндреЉ ѕрвозвани. ”право Ље у ’ерсонес, “авриЉску земЪу, ѕатриЉарх Љерусалимски ≈рмон послао епископе £ефрема и ¬асилиЉа. √де се налази ¬изантиЉа,  онстантинопоЪ, а где Ље “аврида, ’ерсонес. ћеРутим, управо Ље из  онстантинопоЪа у ’ерсонес дошао будуЮи —вети равноапостолни  ирило, учитеЪ словенски Ц тад Љош увек Ц  онстантин ‘илософ.

¬ероватно Ље за наш народ наЉважниЉа епоха раног средЬег века. √одине 860. Ље наш предак, киЉевски кнез јсколд, са огромном воЉском опсео  онстантинопоЪ. ÷арски град Љедноставно ниЉе имао шта да супротстави нашоЉ словенскоЉ воЉсци. » патриЉарх ‘отиЉе, заЉедно са тадашЬим царем ћихаилом, поче непрекидно узносити молитве и организовати литиЉе око града. » Љедног дана у «латни рог му донесоше ризу ѕресвете Ѕогородице.  ада Ље умочише у воду, у заливу се подиже страшна бура, коЉа разбаца бродове кнеза јсколда и Ьегове киЉевске дружине свуда по мору. ћноги од Ьих погинуше и несташе без трага.  ада се бура смири, кнез узвикну: „ оЉа сила помаже √рцима у победи нада мном?“ ќдговорише му: „—ила ЅожиЉа“. ќн затражи да га науче вери √рка. » заиста, кнеза јсколда у ¬изантиЉи крстише, а после он умоли цара да у своЉе земЪе пошаЪе искусног мисионара коЉи би тамо проповедао –еч ЅожиЉу. јсколдова гробница позната Ље по древним киЉевским предаЬима. » тако, 860. г. стиже у “авриду искусни мисионар и проповедник, философ, по имену  онстантин. ќн управо ту, на главном тргу ’ерсонеса, угледа £еванРеЪе и ѕсалтир, написан руским писменима, а та писмена постадоше основа наше азбуке-глагоЪице коЉом ми и до данас славословимо Ѕога.

—вети равноапостолни  ирило Ље овде такоРе нашао и мошти —ветог свештеномученика  лимента –имског. —етимо се како Ље √оспод показао велико чудо на месту кончине свештеномученика  лимента. ћоре се од обале повлачило пет километара, откриваЉуЮи пеЮину где су се чувале мошти свештеномученика  лимента –имског. ∆итеЪи ’ерсонеса су сваке године долазили до те пеЮине и поред Ье поставЪали шаторе. ћеРутим, када падоше у Љерес иконоборства, √оспод им то чудо престаде откривати. —вети  ирило затим поче испитивати становнике града о томе и чак неку врсту експедициЉе начини с херсонеским епископом √еоргиЉем. ƒелегати отпутоваше код  озара, где након молитве √оспод поново Ъудима откри чудо. ћоре се повуче, те Ъуди уРоше у пеЮину и тамо наРоше мошти —ветог  лимента, заЉедно са сидром коЉе их ту задржаваше, и одатле их пренесоше у ’ерсонес. —ветитеЪеве мошти беху смештене у —аборноЉ цркви апостола ѕетра. ќсам година касниЉе, —вети равноапостолни  ирило и ћетодиЉе узеше део моштиЉу —в.  лимента и са Ьима се упутише у –им, где их предаше папи римском јдриану, а папа том приликом даде своЉ благослов за служеЬе ЋитургиЉе на словенском Љезику.

¬.ћ. ¬асЬецов.  рштеЬе кнеза ¬ладимира. —кица фрескописа ¬ладимирске саборне цркве у  иЉеву ¬.ћ. ¬асЬецов.  рштеЬе кнеза ¬ладимира. —кица фрескописа ¬ладимирске саборне цркве у  иЉеву
††††

Ц ¬ратимо се на ’ерсонесЕ

Ц ƒолази овамо неки двадесетпетогодишЬи киЉевски кнез, коЉи не зна за поразе пагана, и коЉи Ље до пре неколико година Ъуде приносио на жртву своЉим боговима. «намо имена двоЉице мученика ¬арЉага Ц “еодора и Ьеговог сина £ована.  нез Ље имао много наложница. ¬олео Ље развратне гозбе и забаве. » Ьега √оспод овде просвеЮуЉе светлошЮу »стине, допустивши да га обузме тешка болест, чиЉи Ље резултат на краЉу био Ьегово потпуно ослепЪеЬе. Ќакон што Ље ушао у ’ерсонес и изашао из крстионице, √оспод му Ље дао не само телесни веЮ и духовни вид. ќн не само да Ље исцелио болесног кнеза, веЮ га Ље удостоЉио и да види самога себе. ќдавде кнез Ц паганин одлази као потпуно други човек Ц хришЮанин. Ќапослетку Юе га саплеменици и савременици прозвати „£арко —унашце“.

 нежева дружина, коЉа Ље била саставЪена од —ловена и ¬арЉага, видеЮи такво чудо такоРе прими  рштеЬе. “аЉ важан историЉски догаРаЉ одигравао се недалеко одавде, у заливу, где се сада налази Ќахимовска школа. »з ’ерсонеса у  иЉев ниЉе отишла паганска, него сад веЮ православна воЉска. ћа шта говорили историчари и противници хришЮанства о томе, да Ље „кнез ¬ладимир крштавао огЬем и мачем“, дубоко сам уверен да су  иЉевЪани, угледавши у духовном смислу измеЬеног кнеза и Ьегове воЉнике, и сами прихватили ’риста. «бог тога што су увидели да Ље ’ристос Ц »стинити Ѕог. ќни побацаше идоле у ƒЬепровску воду и примише веру ’ристову. ¬еома Ље важно то што се свети кнез ¬ладимир тада ниЉе изменио само споЪа, него и изнутра, и постао прави хришЮанин. «намо из историЉе да он после крштеЬа више ниЉе кажЬавао Ъуде. √оворио им Ље: „не убиЉ“, као и то да Ље √оспод Ц праведни судиЉа Ц а не кнез, и да кнез нема право одузимати Ъудски живот, Љер Ље све ЅожиЉа воЪа. ≈то до таквог просвеЮеЬа срца доводи вера ’ристова.

Ќаравно, ми схватамо колики значаЉ има ’ерсонес за нашу ƒомовину и за наш Ц исти Ц народ. «бог тога Ља никад неЮу делити наш исти словенски народ на „руски, украЉински, белоруски“. «ато што смо сви ми крштени у истоЉ крстионици Ц ’ерсонесу. —тога, дакле, Ља сам чврсто уверен, да смо ми Љедан народ. £а се за то Љединство молим сваки дан.

” нашем храму се свакодневно обавЪа коленопоклона молитва за то, да нам √оспод даруЉе да се разумемо и сагледамо Љедни друге, да се загрлимо као наЉроРениЉа браЮа и живимо заЉедно у миру, Љер Юе нам у заЉедници бити много боЪе, него при тренутноЉ подели.

††††

- –еците нам, молим вас, нешто о храму-споменику у ’ерсонесу. «бог чега Ље за Ьега био изабран византиЉски стил?

- ћора се имати на уму да Ље ’ерсонес наЉбоЪе очувани споменик византиЉске културе до данас. ”писан Ље на Ћисту светске баштине ”Ќ≈— ќ-а. »з тог разлога се утицаЉ ¬изантиЉе на херсонески храм и Ьегова здаЬа уопште и не доводи у питаЬе.

—ви храмови у ’ерсонесу изграРени су у византиЉском стилу. » први крстокуполни храм на руском тлу поЉавио се управо овде, у ’ерсонесу. (наглашавам да под речЉу „руски“ немам у виду –уску ‘едерациЉу, веЮ управо  иЉевску –усиЉу: и  иЉев, и ћоскву, и ћинск, тЉ. све наше народе). “аЉ храм настао Ље средином или краЉем 7. века и сачуван Ље до данашЬих дана. Ѕез обзира на то што Ље у ’ерсонесу живело 18 хиЪада Ъуди у наЉбоЪим временима, у Ьему Ље било до 400 активних храмова. јко се упореди броЉ Ъуди са броЉем храмова, може се закЪучити коЉу дубину вере су имали житеЪи ’ерсонеса.

ћожете видети да Ље и ¬ладимирска саборна црква, коЉа Ље подигнута у част 900-годишЬице крштеЬа —ветог кнеза ¬ладимира, 1888. године, такоРе изграРена у византиЉском стилу. ѕозлаЮене бакарне куполе коЉе ми сада видимо првобитно су биле од ламелираног дрвета, тЉ. био Ље у потпуности испоштован византиЉски стил. » до данашЬег дана оваЉ храм представЪа свеЮу коЉа гори пред Ѕогом, на месту крштеЬа —ветог равноапостолног кнеза ¬ладимира, и место нашег ходочашЮа. ћи таЉ саборни храм називамо „¬итлеЉем нашег роРеЬа“, због тога што доЬа црква, где се чуваЉу делови храма у ком Ље крштен —вети кнез ¬ладимир, подсеЮа на ¬итлеЉемску пеЮину.

”право су се из ове пеЮине реке благодати ЅожиЉе излиле на нашу земЪу. ”право Ље одавде кнез ¬ладимир отишао у  иЉев са броЉним хришЮанским светиЬама, меРу коЉима Ље, пре свега, била глава —ветог  лимента –имског и икона ѕресвете Ѕогородице „ орсунска“. “а икона Ље била благослов царице јне, с коЉом се овде, у ’ерсонесу, оженио кнез ¬ладимир. ќдавде Ље он отишао не више као пагански кнез, веЮ као хришЮански господар, наследник ¬изантиЉске империЉе.

¬ажно Ље да Ље кнез ¬ладимир, крстивши се овде, поставио такав Љедан вектор хришЮанског развоЉа, од ког ми Љедноставно не можемо да одступимо. ЅраЮо, живите заЉедно и у миру! ∆ивите, ствараЉте, изграРуЉте у миру и Љединству! ≈то такав Ље политички вектор развоЉа установио —вети кнез ¬ладимир, да бисмо се ми развиЉали у Љединственом руском и Љединственом православном простору, те да бисмо сви били обЉедиЬени вером ’ристовом.  ако се може раздвоЉити православни „уваш од православног £акута или православног “атарина!? ” нашоЉ цркви служи Ракон Ц по националности “атарин. јли како ти можеш Ьега називати “атарином, неког другог ”краЉинцем, треЮег пак Ѕелорусом?! —ви смо ми Љедан исти руски народ, коЉи Ље крштен у истоЉ крстионци. ћоЮи Юемо да живимо у Љединству само ако наши властодршци постану свесни тога. ƒругог пута за нас нема.

Ќадстрешница над местом за коЉе се претпоставЪа да Ље место крештеЬа кнеза ¬ладимира Ќадстрешница над местом за коЉе се претпоставЪа да Ље место крештеЬа кнеза ¬ладимира
††††

Ц ј чему конкретно савремени човек може да се научи од кнеза ¬ладимира?

Ц «нате, кнез ¬ладимир Ље ишао према ’ерсонесу са Љедном мишЪу, а то Ље да заузме град. “оме Ље претходила савезничка помоЮ византиЉском цару ¬асилиЉу ƒругом против ¬арде ‘оке, када Ље ‘ока подигао устанак. ÷ар ¬асилиЉе ниЉе имао шта да супротстави ‘окиноЉ армиЉи, коЉа Ље броЉала 40 хиЪ. воЉника, па Ље зато кнез ¬ладимир, испуЬаваЉуЮи савезничке споразуме, послао своЉу дружину у ¬изантиЉу, и управо они угушише побуну. £една од тачака споразума била Ље и сагласност цара ¬асилиЉа ƒругог за брак Ьегове сестре царице јне са киЉевским кнезом ¬ладимиром. јли када Ље дошло време да се испуне услови договора, цар поче да оклева око обеЮане удаЉе своЉе сестре, говореЮи, како се Љедна православна царица не може удати за кнеза Ц паганина. “ако Ље млади и енергични кнез ¬ладимир дошао у ’ерсонес са циЪем да га заузме, а затим да крене на  онстантинопоЪ, ако византиЉски цар не испуни услове Ьиховог договора.

„ему се можемо овде научити од кнеза ¬ладимира?!  нез и Ьегова дружина су провели под зидинама града девет месеци.  ао што жена носи дете док оно у свом развоЉу не достигне потребну зрелост, тако Ље и √оспод зауставЪао кнежеву дружину, како би заштитио таЉ свети град од уништеЬа. √оспод Ље кнеза ¬ладимира посетио болешЮу, и он Ље ушао у град, не разрушивши ништа у Ьему. Ўтавише, он Ље у ’ерсонесу изградио храм, и то Ље било прво што Ље урадио у знак захвалности Ѕогу за своЉе исцеЪеЬе. » свети кнез одатле ниЉе отишао с огромним данком, нити са златом и сребром, веЮ са светим моштима, чудотворном иконом и проповедницима. ≈то шта Ље Ьему Љедино било неопходно. ”право Ље то оно чему треба да се научимо од кнеза ¬ладимира Ц не уништаваЬу, веЮ ствараЬу.

» савремени политичари мораЉу томе да се уче. Ќе да урушаваЉу и развраЮаЉу, веЮ да изграРуЉу, сабираЉу и приводе Ъуде ’ристу. “ад Юе Ъуди, знаЉуЮи ЅожиЉе «аповести, коЉе Ље овде схватио и сам кнез ¬ладимир, заиста из чистог срца понавЪати: „Ќе убиЉ“. ѕотребно Ље пронаЮи у себи снагу и реЮи: „£а Ц православни хришЮанин више неЮу убиЉати, а ни ти Ц не убиЉ“. Ќа то Юе и друга страна реЮи „Ќе убиЉ!“, и такоРе неЮе убиЉати. —тога се, посебно у светлу последЬих догаРаЉа, треба учити од —ветог кнеза ¬ладимира праштаЬу и преображеЬу. ѕреображеЬу ради спасеЬа. ѕреобразивши се и обукавши се у одеЮу спасеЬа, —вети кнез ¬ладимир Ље и нас обукао у Ьих и извео нас из таме. ¬ери и чврстини своЉе вере Ц ето чему треба да се учимо данас од кнеза. јко ви сада питате било ког политичара да ли Ље хришЮанин, он Юе, засигурно, одговорити: „ƒа.“ јли Юе зато на питаЬе о држаЬу «аповести ЅожиЉих тешко дати одговор. ѕитаЮе вас, а на коЉе заповести конкретно мислите? ЅоЉим се да не само политичари веЮ многи обараЉу поглед за време набраЉаЬа ƒесет ЅожиЉих заповести. «бог тога сви ми треба да научимо да будемо ’ристови у суштини, каквим Ље након крштеЬа постао кнез ¬ладимир.

-  ако Юе се у —евастопоЪу прославити хиЪадугодишЬица преставЪеЬа кнеза ¬ладимира?

- ќд 25-28. Љула биЮе одржана ƒруга меРународна конференциЉа „¬ладимирска читаЬа“, у коЉоЉ Юе узети учешЮа научници из целог света. 26. Љула у 14.00 Ље отвараЬе Љединствене изложбе „¬изанти€.ru“, коЉу организуЉе –уска академиЉа уметности, измеРу осталог, научници светског ранга Ц академици Ќ. ћухин и ј. Ћидов. ” 15.00 Юе се одржати литиЉа с моштима —ветог равноапостолног кнеза ¬ладимира на Љахтама око  рима заЉедно са дечиЉом флотилом —евастопоЪа. 27. Љула Ље —веноЮно бдениЉе коЉе Юе служити шест архиЉереЉа. 28. Љула у 6:00 Юе бити организована традиционална литиЉа од —аборне цркве —ветог кнеза ¬ладимира у —евастопоЪу до —аборне цркве —ветог кнеза ¬ладимира у ’ерсонесу. Ќа главном тргу ’ерсонеса биЮе одслужена —вета ЋитургиЉа, а увече Юе на истом месту бити одржан концерт у част  рштеЬа –усиЉе - „ рститеЪ“.

ѕревод са руског: Ќаташа £ефтиЮ

ѕротоЉереЉ —ергиЉе ’аЪута

ѕортал Ђѕравославна€ жизньї

04 / 08 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0