Srpska

—ведалматински сабор у манастиру  рки

††††

’иЪаде православних верника из свих краЉева ƒалмациЉе окупило се Љутрос, на велики хришЮански празник ѕреображеЬа √осподЬег, у —ветоархангелском манастиру  рки да учествуЉе у литургиЉском сабраЬу коЉим Ље началствовао Мегова —ветост ѕатриЉарх српски г. »ринеЉ.

ѕрвоЉерарху —рпске ѕравославне ÷ркве саслуживали су домаЮин, ≈пископ далматински г. ‘отиЉе, ¬исокопреосвеЮени ћитрополит загребачко-ЪубЪански г. ѕорфириЉе и ѕреосвеЮена господа епископи сремски ¬асилиЉе, бачки »ринеЉ, шумадиЉски £ован, враЬски ѕахомиЉе, бихаЮко-петровачки јтанасиЉе, франкфуртски и све Ќемачке —ергиЉе, брегалнички ћарко, викарни Љегарски £ероним и умировЪени захумско-херцеговачки јтанасиЉе, као и многоброЉни свештенослужитеЪи из више епархиЉа наше свете ÷ркве.

ЋитургиЉском сабраЬу молитвено су присуствовали протоЉереЉ-ставрофор —тоЉадин ѕавловиЮ, директор ѕатриЉаршиЉске управне канцелариЉе; протоЉереЉ-ставрофор др «оран  рстиЮ, ректор ЅогословиЉе —ветог £ована «латоуста у  рагуЉевцу; игуман студенички архимадрит “ихон, игуман житомислиЮки архимандрит ƒанило и намесник манастира  овиЪа Љеромонах »сихиЉе.

††††

ЅогослужеЬу су присуствовали и саветник ѕредседника –епублике —рбиЉе г. –адослав ѕавловиЮ, саветник ѕредседника –епублике ’рватске г. јндро  рстуловиЮ ќпара, председник —купштине –епублике —рпске г. ЌедеЪко „убриловиЮ, шеф  абинета ѕредседника –епублике —рбиЉе г. ћирослав ЋатиновиЮ, генерални секретар ѕредседника –епублике —рпске г. —иниша  аран, директор ”праве за сарадЬу са традиционалним ÷рквама и верским заЉедницама ¬ладе –епублике —рбиЉе др ћилета –адоЉевиЮ, саборски заступник ћилорад ѕуповац, надбискуп задарски монсиЬор ∆елимир ѕуЪиЮ, изасланик  ардинала загребачког монсиЬор ЌедЉеЪко ѕитариЮ, представници дипломатског кора, привредници, културни и научни посленици.

Ќа краЉу торжествене архиЉереЉске ЋитургиЉе, присутнима се обратио домаЮин сабраЬа, ѕреосвеЮени ≈псикоп далматински г. ‘отиЉе, чиЉу беседу у целости преносимо:

††††

¬аша —ветости, ¬аша ¬исокопреосвештенства, ¬аша ѕреосвештенства, часни оци, уважени високи гости, браЮо и сестре,

≈во дана коЉи створи √оспод да се радуЉемо и веселимо у Мему (ѕс. 118, 24), Љер се данас √оспод ’ристос преобразио на гори “авору, да би своЉе ученике, али и све нас и читаву творевину „причестио“ —воЉом нетварном светлошЮу. “о и Љесте таЉна ÷арства небеског Ц Ѕог на сабору богова, живи и мртви, ангели и Ъуди, окупани и просвеЮени небеском неприступном светлошЮу у благословеном ÷арству ќца и —ина и —ветога ƒуха.

—воЉим крштеЬем на реци £ордану, √оспод наш и —паситеЪ »сус ’ристос Ље читаво старозаветно предаЬе, представнике закона и пророка узвео на узвишениЉи ступаЬ познаЬа Ѕога као —вете “роЉице, док Ље на гори “авору проЉавио пуноЮу свога божанства и преко своЉих ученика ѕетра, £акова и £ована призвао све Ъуде и читаво човечанство „да не окусе смрти док не виде ÷арство небеско коЉе Ље дошло у сили“ (ћт. 16, 28). ѕреображеЬе Ље, дакле, пуноЮа светог крштеЬа, циЪ или teloj, како су говорили древни √рци и есхатолошки смисао постоЉаЬа човека и целокупне творевине. Ѕог Ље све створио да би у ’ристу било преображено и на таЉ начин добило своЉу вечну ипостас и спасеЬе. “ако говоре —вети ќци када тумаче надумни догаРаЉ ѕреображеЬа ’ристовог на “авору. “авор Ље у Ќовом «авету икона новог и вечног раЉа са кога су потекле три реке богословЪа: литургиЉског, догматског и аскетског (исихастичког), напаЉаЉуЮи Ќови »зраиЪ Ц ÷ркву ’ристову Ц „речима вечног и непролазног живота“ (£н. 6, 68).

«аиста Ље ѕреображеЬе √осподЬе пуноЮа празника, пуноЮа наше вере, наше наде и Ъубави. ” Ьему се криЉе одговор на сва космолошка, антрополошка и ехатолошка питаЬа, у Ьему Ље одговор на сва питаЬа живота и смрти, почетка и краЉа, Љер Ље ѕреображеЬе предукус ¬аскрсеЬа.

¬аша —ветости,

ћи смо се данас сабрали овде у манастиру  рки благодаЮу ƒуха —ветога,  оЉи од ќца исходи (£н. 15, 26), да би просвеЮени светодуховском Ц таворском светлошЮу видели преображенога ’риста и Љедни друге као своЉу браЮу. “им циЪем Ље била руковоРена и благочестива £елена ЎубиЮ, роРена сестра цара ƒушана —илног, када Ље подизала оваЉ манастир, да би православни —рби Ѕуковице и све ƒалмациЉе могли се Ѕогу молити, преображаваЉуЮи своЉа биЮа светим таЉнама наше ÷ркве, коЉе су ништа друго до снопови таворске светлости.

Ќадахнут истим ƒухом кир “еодор, ћитрополит дабробосански, коЉи у то време столоваше у манастиру –мЬу, подиже при овоЉ крчкоЉ обитеЪи 1615. године богословско училиште, да буде расадник светлости, расадник свештенства и монаштва, коЉе Юе са народом овога краЉа носити крст православног сведочеЬа кроз историЉу.

ќд свога осниваЬа крчка богословиЉа Ље постала Љедно са ≈пархиЉом далматинском.  ада Ље живела богословиЉа Ц живела Ље и ≈пархиЉа.  ада би се гасила и затварала богословиЉа Ц гасио се и живот у овоЉ ≈пархиЉи. “о Ље наЉчешЮе било у време великих страдаЬа, када су моЮне империЉе коЉе су владале овим просторима (¬енециЉа, ћлеци, јустриЉа и “урска), прогонили православне —рбе да би проводиле своЉу земаЪску политику и интересе у чему се свакако не може препознати дух ѕреображеЬа, веЮ на жалост пре дух таме и деструкциЉе. «бог тога се крчка богословиЉа често селила: 1832. године у време ≈пископа далматинског £осифа –аЉачиЮа она прелази у Ўибеник, да би мало касниЉе 1841. године била премештена у «адар, тадашЬе седиште ≈пархиЉе далматинске, где Юе бити све до краЉа ѕрвог светског рата 1920. године. ѕосле ƒругог светског рата, владика далматински —тефан (Ѕоца) враЮа богословиЉу поново у манастир  рку, своЉе историЉско седиште, где Юе радити све до новог погрома —рба у ƒалмациЉи у трагичном рату од 1991. до 1995. године. ћеРутим, како Ље ЅожиЉа увек последЬа, даде Ѕог да се поново обнови рад ове богословиЉе 2001. године, те она после апокалиптичке пустоши поново постаЉе знак наде, преображеЬа и васкрсеЬа нашег народа у древноЉ и апостолскоЉ ƒалмациЉи.

††††

¬елика имена и значаЉни Ъуди везани су за наш манастир  рку и богословиЉу: Ќикола “есла, ¬ук  араЯиЮ, ƒоситеЉ ќбрадовиЮ, —имо ћатавуЪ, ¬ладан ƒесница, ћилош ÷рЬански, ћирко  оролиЉа... »з Ье Ље до сада изашло близу хиЪаду свештеника - владика, игумана и духовних радника, коЉих Ље било и данас их има на свим континентима. ќни су плод и изданци ове светиЬе и наше богословиЉе и наЉбоЪи сведоци значаЉа овог наЉстариЉег богословског училишта —ѕ÷.

ћи се данас, празнуЉуЮи празник ѕреображеЬа у  рки, сеЮамо и великог владике далматинског Ќикодима ћилаша, коЉи се упокоЉио тачно пре сто година. Ѕез ћилаша, по нашем скромном мишЪеЬу, ни камен на камену не би остао од светог ѕравославЪа у ƒалмациЉи. ћилаш Ље био истински пастир овог народа, коЉи Ље своЉим богословЪем светих канона и ѕравославном ƒалмациЉом оставио неизбрисив траг у историЉи —ѕ÷, а посебно у ≈пархиЉи далматинскоЉ. ћилаш Ље био велики приЉатеЪ киЉевске и царске –усиЉе, члан  раЪевске академиЉе наука, многих учених друштава широм ≈вропе, али и онаЉ ко Ље искрено бринуо о своме народу и очуваЬу Ьегвог културног и националног биЮа. ћилаш Ље синоним далматинске ≈пархиЉе, Ьен учитеЪ ѕравославЪа, а ако Ѕог да, Љедног дана и у ƒиптиху светих, Љер би тиме био и остао путоказ свима нама „своЉим животом и учеЬем“, како ¬асеЪенском ѕравославЪу, тако и пуноЮи хришЮанске ÷ркве.

¬аша —ветости, браЮо јрхиЉереЉи, драги гости,

’вала што сте данас дошли у манастир  рку да заЉедно обележимо оваЉ велики ЉубилеЉ ≈пархиЉе далматинске и пуноЮе —ѕ÷. ћолим ¬ас да нас непрестано имате у своЉим молитвама, како бисмо достоЉно носили крст своЉ и крст повереног нам народа, народа распиЬаног али и васкрсаваног. ≈пархиЉа далматинска са своЉим немаЬиЮким светиЬама  рком,  рупом и ƒраговиЮем, опстала Ље и постоЉи и данас и врши своЉу мисиЉу. “оме свакако доприноси и наша обновЪена крчка богословиЉа, коЉа ево прославЪа 400 година од свога осниваЬа. ќно што Ље утемеЪено на  раЉеугаоном  амену (1.ѕт. 2, 6) Ц √осподу ’ристу Ц вечно Ље и неуништиво. “о Ље управо оно што нас Ље и данас сабрало и преображава, чинеЮи од нас слабих и смртних Ъуди, христолике личности и сведоке вечне и нетварне таворске светлости. Ѕлагословите.

ѕотом Ље Мегова —ветост ѕатриЉарх српски г. »ринеЉ поздравио све окупЪене вернике и све приЉатеЪе ове велике светиЬе, у коЉоЉ се на данашЬи празник √осподЬи вековима окупЪа христоЪубиви и братоЪубиви народ ƒалмациЉе: - ƒанас су са нама овде и сви они коЉи се силом прилика и неприлика налазе расеЉани по целом свету. —игуран сам да су они данас са нама у своЉим мислима и молитвама, и сигуран сам да се сеЮаЉу времена када су на овом месту славили велики празник ѕреображеЬа √осподЬег.

” више него надахнутоЉ беседи, ѕатриЉарх Ље подсетио да Ље ово место освеЮено ЅожЉом благодаЮу коЉу Ље овде своЉевремено донео —вети апостол ѕавле, као и благословом моштиЉу ранохришЮанских мученика похраЬених у катакомби испод манастира. - ќд тада до данас ово место сиЉа благодаЮу ЅожЉом и вековима привлачи оне коЉи желе да уздигну своЉ ум и срце ка √осподу, поручио Ље патриЉарх »ринеЉ, нагласивши да Ље сваки човек икона ЅожЉа, без обзира коЉоЉ раси и ком народу припада: - —ви смо народ ЅожЉи и деца ЅожЉа. “о Ље наЉвеЮи дар од Ѕога. “о Ље порука £еванРеЪа, порука ’ристова упуЮена свима нама. “о Ље и таЉна данашЬег великог празника!

√овореЮи о славноЉ и мученичкоЉ историЉи ЅогословиЉе —вета “ри £ерарха, ѕатриЉарх Ље захвалио на труду и пожртвованости свима онима коЉи годинама изводе генерациЉе врсних богослова, нових апостола, коЉи шире реч ЅожЉу. Ц »з ове школе вековима излазе духовни хероЉи одушевЪени ЅожЉом речЉу и £еванРеЪем, нови апостоли ÷ркве, поручио Ље патриЉарх »ринеЉ.

ѕатриЉарх Ље са наглашеним пиЉететом говорио и о ≈пископу далматинском Ќикодиму ћилашу, коЉи се преставио у √осподу пре равно стотину година: - Ќикодим ћилаш Ље велико име наше историЉе. ¬елики угодник ЅожЉи, велики ум коЉи Ље задужио наш народ и —рпску ÷ркву.

††††

ѕатриЉарх »ринеЉ Ље подсетио да су на простору ƒалмациЉе у XIV веку поред манастира  рке подигнута Љош два манастира, што сведочи о вековном присуству српског народа у овим областима. ѕатриЉарх Ље поручио да Ље зло коЉе Ље претрпео српски народ у блискоЉ прошлости наЉвеЮа трагедиЉа: - “о што се догодило - посебно имаЉуЮи у виду да се молимо истом Ѕогу, читамо исту свету  Ьигу, исто £еванРеЬе - ни “ворцу ниЉе било мило. ƒесило се да се браЮа заваде и почиЬена су злочинства од коЉих се и само Ќебо постидело. “о се увек догоди када се човек одвоЉи од Ѕога. “о Ље последица пада Ъуди, последица човековог греха. “о нису радили ЅожЉи Ъуди. „овек ÷ркве подноси и трпи зло. ѕомолимо се да такве трагедиЉе остану далеко иза нас, да се више не понове ни нашем народу ни другим народима. ’ришЮански мислити и хришЮански живети, Ъубити приЉатеЪе и неприЉтеЪе своЉе - начин Ље да се зло искорени и излечи. ƒанас Ље тешко време. ѕатриЉарх ѕавле Ље своЉевремено рекао да се зло не може победити радеЮи зло. Ќа данашЬи велики празник ова светиЬа поручуЉе свима: ћорамо се преобразити, нека рРави постану добри, а добри боЪи и наЉбоЪи. “ако управЪаЉмо нашим животима. ∆ивели и Ѕог вас благословио.

††††

ѕразнично сабороваЬе наставЪено Ље богатим културно-уметничким програмом.

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

21 / 08 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0