Srpska

«акЪучци ќкруглог стола о слободи вЉероисповиЉести

††††

«акЪучци округлог стола ћитрополиЉе црногорско-приморске и≈пархиЉа будимЪанско-никшиЮке, захумско-херцеговачке и милешевске

”чесници округлог стола, коЉу су, поводом Ќацрта закона о слободи вЉероисповиЉести, 1. септембра 2015. године у ѕодгорици организовале ћитрополиЉа црногорско-приморска и ≈пархиЉе будимЪанско-никшиЮка, захумско-херцеговачка и милешевска, усвоЉили су сЪедеЮе закЪучке:

1. ≈видентна Ље потреба да се начин оствариваЬа и заштита права на слободу вЉероисповиЉести, као и правни положаЉ цркава и вЉерских заЉедница у ÷рноЉ √ори уреди новим законом. ѕостоЉеЮи «акон о правном положаЉу вЉерских заЉедница из 1977. године представЪа анахрони израз социЉалистичког доживЪаЉа права на слободу вЉероисповиЉести, као и положаЉа и улоге цркава и вЉерских заЉедница у друштву и држави.

2. ÷рна √ора Ље Љедина држава бивше социЉалистичке £угославиЉе у коЉоЉ Ље и даЪе на снази закон из социЉалистичког времена у коме Ље атеизам наметан као Љедини исправни и пожеЪни поглед на човЉека, живот и свиЉет. ѕоЉедине одредбе тог «акона су, различитим злоупотребама, искоришЮене ради подстицаЬа и генерисаЬа друштвених подЉела у ÷рноЉ √ори.

3. ћитрополиЉа ÷рногорско-ѕриморска и ≈пархиЉе ЅудимЪанско-ЌикшиЮка, «ахумско-’ерцеговачка и ћилешевска веЮ годинама указуЉу на неопходност доношеЬа новог закона чиЉим Юе се одредбама, у складу са ратификованим меРународноправним актима и уз поштоваЬе уставног начела одвоЉености цркава и вЉерских заЉедница од државе, гарантовати неометано оствариваЬе права на слободу вЉероисповиЉести, а црквама и вЉерским заЉедницама, уз достоЉно поштоваЬе Ьихове историЉске улоге и друштвеног значаЉа, као и унутрашЬе аутономиЉе и идентитета, створити правни оквир за неометано вршеЬе мисиЉе.

4. ѕроцес припреме Ќацрта закона су обиЪежили броЉни дискриминаторни акти ћинистарства за Ъудска и маЬинска права и то првенствено кроз лишаваЬе цркава и вЉерских заЉедница права да, преко своЉих стручних представника, учествуЉу у припреми тог акта. Ќацрт закона Ље ускраЮен и за експертску подршку угледних правних стручЬака из земЪе и иностранства. Ќетранспарентност Ље, послиЉе дискриминациЉе, друго обиЪежЉе поступка припреме Ќацрта закона.
5. ”сваЉаЬе Ќацрта закона Ље обиЪежио и читав низ недопустивих процедуралних пропуста, попут усваЉаЬа Ќацрта од стране ¬ладе, а не од надлежног министарства, па све до неусклаРености тог акта са обавезуЉуЮим ѕравно-техничким правилима за израду прописа у ÷рноЉ √ори.

6. Ќацрт намЉесто да буде осавремеЬен у складу са савременим европским законима, по много чему Ље гори од «акона из 1977. године.“ражи регистрациЉу цркава и вЉерских заЉедница постоЉеЮих на простору ÷рне √оре 1700 година. ѕретходни закон Ље предвиРао приЉаву искЪучиво новооснованих вЉерских заЉедница.

7. ќдредбама Ќацрта закона се тако укида правни субЉективитет свих цркава и вЉерских заЉедница, поништаваЉу Ьихова вЉековна стечена права, ограничава и сужава вЉерска мисиЉа, спрЉечава Ьихово право да самостално уреРуЉу своЉе унутрашЬе устроЉство, омогуЮава агресивни државни интервенционизам у Ьихова унутрашЬа питаЬа, лишаваЉу се законито стечених своЉинских права над вЉерским обЉектима и десеткованом непокретном имовином коЉа им Ље остала послиЉе поратне национализациЉе и других видова одузимаЬа имовине, укида досадашЬи систем евиденциЉе и уводи систем регистрациЉе цркава и вЉерских заЉедница. “акоРе, броЉне одредбе Ќацрта закона су директно супротставЪене ”ставу и другим важеЮим законским прописима ÷рне √оре, а по свом духу не одговараЉу цивилизациЉском и европском схватаЬу вЉере него су одраз идеолошке супротставЪености црквама и вЉерским заЉедницама. Ќацртом закона се, заправо, поништаваЉу одредбе три уговора коЉе Ље ¬лада ÷рне √оре потписала са –имокатоличком црквом, »сламском и £евреЉском заЉедницом. ќчевидна Ље намЉера секуларне државе да ствара себи потчиЬену државну религиЉу, подреРиваЬе установе универзалног карактера етатистичко-идеолошким интересима ствараЬа новог идентитета.

8. ” поЉединостима, али и у цЉелости, Ќацрт закона не кореспондира са правним поретком ÷рне √оре. ¬Љековне ÷ркве су лишене и права на сопствени назив, односно име коЉе им Ље своЉствено веЮ 2000 година. –еституциЉа одузете имовине цркава и вЉерских заЉедница и обештеЮеЬе се у овом акту и не помиЬу, чак се Ьим предвиРа нова национализациЉа коЉу досад ниЉе примЉенила ниЉедна држава коЉа Ље владала овим просторима (ќтоманска империЉа, —тара ÷рне √ора, јустроугарска, ћлетачка –епублика, £угославиЉаЕ). Ќацртом закона се оснажуЉе седамдесетогодишЬа забрана вЉеронауке у Љавним школама, а дЉеца се неосновано лишаваЉу права на вЉерску поуку у правом и пуном обиму.

9. £авна расправа о Ќацрту закона, иако Ље ћинистарство у ѕрограмима ¬ладе припрему и усваЉаЬе тог закона наЉавЪивало и одлагало неколико година уназад, заказана Ље у вриЉеме годишЬих одмора са само три округла стола у ЅиЉелом ѕоЪу,  отору и ѕодгорици. ќдсуство министра —уада ЌумановиЮа, иначе благовремено позваног на округли сто у организациЉи ÷ркве, или било ког представника, па чак и чиновника ћинистарства за Ъудска и маЬинска права, на дЉелу показуЉе однос тог ресора према ÷ркви и слободи вЉероисповиЉести.

10. ѕозивамо све вЉернике, свештенике, монахе, монахиЬе, као и припаднике других одговорних друштвених организациЉа да своЉе примЉедбе на Ќацрт закона доставе ћинистарству за Ъудска и маЬинска права до 14. септембра ове године. ” том погледу, ѕравни савЉети наше ћитрополиЉе и ≈пархиЉа им стоЉе на располагаЬу у погледу стручне и друге помоЮи.

11. ѕредложени Ќацрт ниЉе могуЮе исправити након Љавне расправе и ускладити са позитивним правом ÷рне √оре и обавезуЉуЮим меРународноправним актима, Љер би се, послиЉе такве интервенциЉе, радило о новом тексту о коме би поново морала да се поведе Љавна расправа.

»з наприЉед наведених разлога, захтиЉевамо да ћинистарство, послиЉе одржане Љавне расправе и непристрасног сагледаваЬа и проучаваЬа приспЉелих примЉедби и сугестиЉа, Ќацрт закона повуче из процедуре, прошири –адну групу са признатим експертима и представницима цркава и вЉерских заЉедница и приступи припреми новог Ќацрта закона како би се, признаваЬем и гарантоваЬем права у истом обиму, створио и прави и адекватни оквир за све цркве и вЉерске заЉеднице, а не само за Љедну.

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

03 / 09 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0