Srpska

Ђ омфорно хришЮанство Ље избегаваЬе ношеЬа крстаї

ќ разводЬеном хришЮанству, све бржоЉ исламизациЉи, новим Ђевропским вредностимаї, мржЬи према истинском хришЮанству и о томе какве могу бити последице свега овога. –азговор с епископом ƒушанбеским и “аЯикистанским ѕитиримом

††

††††

††††

Ђ омфорно хришЮанство Ље избегаваЬе ношеЬа крстаї

Ц ¬ладико, шта Ље Ђкомфорно хришЮанствої и ЂхришЮанство за Љеднократну употребуї о коЉем сте говорили у своЉоЉ проповеди, коЉа Ље обЉавЪена на нашем порталу? ƒа ли се може реЮи да Ље комфорно хишЮанство духовна болест нашег времена?

Ц Ўта Ље √оспод рекао? Ц Ђ”зми крст своЉ и иди за ћном.ї ” томе Ље смисао свег хришЮанства. ј комфорно хришЮанство Ље пре свега избегаваЬе ношеЬа крста.

» то ниЉе болест само нашег времена, то Ље почело одмах: чим се хришЮанство поЉавило било Ље ревносних хришЮана и леЬих хришЮана.

ѕрви векови хришЮанства сами по себи су били врло некомфорни: били су у току прогони и хришЮани су остаЉали само они наЉревносниЉи. ј они коЉи су се случаЉно нашли у Ьиховим редовима или су се одрицали ’риста или пак Ц философи, учени Ъуди, нису хтели да се прилагоде хришЮанском учеЬу, веЮ су хришЮанско учеЬе прилагоРавали себи.

“ако су се у средини гностика поЉавиле прве Љереси: Љер, то Ље такоРе своЉеврстан комфор Ц да им буде згодно да мисле управо онако како желе, ничега се не одричуЮи.

ј кад Ље хришЮанство постало дозвоЪена религиЉа, од времена  онстантина ¬еликог, управо настаЉе феномен Ђкомфорног хришЮанстваї. «ашто се манастири у то време толико масовно шире? «ато што су ревносни хришЮани напуштали градове где се ова ревност више ниЉе могла одржати.

 омфорно хришЮанство Ље увек постоЉало. јли оно о чему сам говорио у своЉоЉ проповеди Ље Ђрозе хришЮанствої. ќваЉ термин се поЉавио у XIX веку, у словенофилскоЉ средини, меРу мисаоним Ъудима, коЉи су у веЮ прилично секуларном друштву пробудили интересоваЬе за хришЮанство (исто као пред краЉ совЉетске епохе) Ц поЉавили су се Ъуди коЉи су желели да живе онако како им се прохте, ничега се не одричуЮи, али да се истовремено називаЉу хришЮанима.

Ђ–озе хришЮанствої Ље разводЬено, разреРено хришЮанство. ќно се почетком ’’ века претворило у обновЪенчество. Ђ–озе хришЮанствої Ље разводЬено, разреРено хришЮанство. ќно се почетком ’’ века претворило у обновЪенчество.
††††

Ђ–озе хришЮанствої Ље разводЬено, разреРено хришЮанство. ќно се почетком ’’ века претворило у обновЪенчество, али Ље доспело под жрЬеве атеистичке идеологиЉе и пошто ниЉе наишло на саосеЮаЬе у народу, нестало Ље на бескраЉном простору совЉетске империЉе.

 раЉем ’’ века Ц 1980-их Ц почетком 1990-их година Ц многи интелектуалци су такоРе похитали у ÷ркву. јли зашто су похитали? Ќе због ’риста, веЮ зато што Ље то било модерно, ÷рква Ље доживЪавана као опозициЉа власти Ц премда Ље у совЉетско време више власт била опозиционо настроЉена према ÷ркви него обрнуто.

» ÷ркву Ље преплавила буЉица Ъуди из интелектуалне средине, коЉи нису дошли због ’риста, веЮ због нечег другог. » сад ови Ъуди одлазе из ÷ркве.

—оловецки манастир, 1992 г. —оловецки манастир, 1992 г.
††††

—лична слика се запажа и у манастирима. ƒеведесетих година Ље много Ъуди дошло у манастире. ѕровели су у Ьима 10-15 година, неки су примили и чин, а сад одлазе. «ато што нису дошли ради ’риста, веЮ због тешких животних услова, зато што нису имали куда да иду Ц посебно су Ъуди из република у коЉима Ље тешко стаЬе долазили у руске манастире. “акав благослов су добиЉали од духовника: иди у манастир. » човек коЉи нема монашко призваЬе, обрео се у манастиру, мучио се у Ьему 10-15 година и свеЉедно Ље отишао.

—ад одлазе Ъуди коЉи су дошли у ÷ркву због нечег другог, а не ради спасеЬа душе Ц и природно, пре или касниЉе се разочараЉу. ј ако Ъуди не долазе у ÷ркву због ’риста, одмах почиЬу саблазни.

Ќеки чак не стигну ни дотле: доРу, нека бака их испраши и одмах оду. ќве баке су груби црквени филтер. Куди их често грде, критикуЉу их, а оне не пропуштаЉу Ъуде коЉи у ÷ркву нису дошли због ’риста, веЮ због нечег другог.

ћноги данас желе да ÷рква буде Ђцрква добрих Ъудиї. ј ÷рква Ље болница. ќвде спадаЉу све маске, све завесе, човек се види онакав какав Љесте. » природно Ље да онакав какав Љесте ниЉе баш наЉпривлачниЉи.

ƒолазеЮи у ÷ркву морамо да трпимо, да носимо немоЮи Љедни других. £ер и наше немоЮи неко носи! ћи због нечега све време размишЪамо о томе како трпимо друге, како носимо туРе немоЮи, не размишЪаЉуЮи о томе да нас саме Ъуди Љош више трпе и да носе наше немоЮи.

Куди коЉи у ÷ркву не долазе због ’риста траже неки комфор, стаЬе мира. ƒоЮи Юе и стаЬе мира и комфор Ц али другачиЉи. —амо што до овог стаЬа Љош треба дорасти.

Ц јли владико, како пробудити Ъуде? Куди иду у храм, учествуЉу у “аЉнама, али Ље све то... некако по инерциЉи.  акав крст! “реба све да буде удобно: да ни служба не буде дуга, и да постови буду блажи и уопште, да нам ништа не смета да живимо, зато што сутра треба да идемо на посао.

Ц ” мирна времена Ц као што Ље тренутно код нас: сви могу да иду у храм, нема прогона Ц веЮина хришЮана Юе бити управо таква. ”век Ље и била таква.

ѕроценат правих хришЮана у историЉи ÷ркве се ниЉе меЬао Ц увек Ље био мали: 3-6 одсто од укупне масе Ъуди коЉи себе називаЉу хришЮанима. ќн се запажа управо у време прогона.  ао и у совЉетско време: чим у почели прогони сва маса коЉа Ље просто одлазила у храм, престала Ље да иде. ј Ъуде Ље пробудио рат Ц ЅожиЉа посета. ј кад нема рата Ц невоЪе и болести приближаваЉу човека Ѕогу, примораваЉу га да размисли о пролазности и несталности земаЪског живота.

Ђ»ƒ Ље сила коЉа Юе уништити антихришЮанску ≈вропуї

Ц ¬и живите у исламском региону. –еците нам нешто о ревности муслимана. »мали смо прилике да читамо Ц измеРу осталог, отац ƒимитриЉе —мирнов Ље говорио, Ц да –уси често примаЉу ислам зато што у Ьему постоЉи ревност, гореЬе за веру.

Ц »слам примаЉу управо они коЉи су хришЮани само по имену. ѕрави хришЮанин, наравно, никад неЮе примити ислам због мотива коЉи се тичу саме вере: они коЉи добро знаЉу наше вероучеЬе и бар површно познаЉу ислам, схватаЉу да у исламу нема спасеЬа. ќдлазе управо они коЉи не знаЉу ове основе. » то Ље наша несреЮа.

—ад се у “аЯикистану одвиЉа снажна исламизациЉа. ѕроцеси се веЮ одавно развиЉаЉу, али сад се све више и више убрзаваЉу. ѕри чему се исламизира омладина. ƒок Ъуди стариЉе генерациЉе, коЉи се Љош увек сеЮаЉу —овЉетског —авеза, не поштуЉу постове или неке споЪашЬе установе претерано ревносно, омладина, пубертетлиЉе, их се фанатично придржаваЉу.

ѕокретач Ље углавном гордост: то су дечаци, младиЮи, млади момци, коЉи се показуЉу Љедни пред другима: за Ьих Ље срамота ако не држе уразу.

” току последЬих година ураза 1) пада у наЉтоплиЉе доба године. ј овде температура достиже и 60 степени на сунцу Ц а они раде на сунцу, баве се тешким физичким пословима Ц и не смеЉу да Љеду, а што Ље наЉстрашниЉе, ни да пиЉу. ѕрактично падаЉу у несвест, поливаЉу их из црева, али не пиЉу! Ђѕа дозвоЪено вам Ље Ц у ЯамиЉи дозвоЪаваЉу да се пиЉе вода по таквоЉ вруЮини!ї Ќе, они не могу да дозволе себи да попиЉу воде, зато што Ље то за Ьих срамота.

Ц ј зашто за наше ниЉе срамота? „им почне пост Ъуди почиЬу да говоре: ваш “ипикон Ље за монахе, а ми смо болесни, и кола возимо, не смемо да губимо рефлексе.

Ц ƒа, код нас Ъуди стално узимаЉу благослов на блажи пост. (—меЉе се.)

Ц «ашто Ље тако?

Ц «нате зашто? ћожда смо као хришЮани веЮ остарили?  ао √рци своЉевремено. £ер, код нас хришЮанство траЉе веЮ вековима Ц а кад се нациЉа тек крстила, кад Ље тек примила хришЮанство, поЉавЪуЉу се подвижници и сви све врло ревносно поштуЉу. ¬лада наЉвеЮе одушевЪеЬе.

ј ниЉе искЪучено да Ље тежЬа исламског света ка ревносном поштоваЬу своЉих обреда залог да Юе Љедног дана примити хришЮанство (постоЉе пророчанства да Юе треЮина исламског света примити хришЮанство), они Юе бити врло ревносни хришЮани и нас Юе тада биди веома срамота, а можда Юе Ьихова ревност и нас подстаЮи.

—ветитеЪ √ригориЉе ƒвоЉеслов —ветитеЪ √ригориЉе ƒвоЉеслов
††††

«нате, сеЮам се речи светитеЪа √ригориЉа ƒвоЉеслова. ќн Ље питао: шта Ље исправно Ц ревносно поштовати пост, аскезу, и притом се гордити или се смиравати и скоро ништа не поштовати?

Ц Ќаравно, не поштовати!

Ц (—меЉе се.) ƒанашЬи хришЮани одговараЉу управо тако! ј √ригориЉе ƒвоЉеслов каже: не, боЪе нека буде гордост, али нека се човек подвизава, а √оспод Юе —ам наЮи начин да га смири.

ј код нас има мало оних коЉи све ревносно поштуЉу Ц Љедино монаси. ћада не, има и мирЉана. ѕонекад се човек постиди кад исповеда мирЉане, и они се каЉу, на пример, зато што су за време ¬еликог поста усред недеЪе Љели нешто на уЪу. ј ми Љедемо на уЪу и чак заборавЪамо да то исповедимо Ц за нас Ље то веЮ постало норма. ј има врло ревносних мирЉана.

£ош Ље веома важно да постоЉи пример у близини. јко не буде примера, човеку Юе бити врло тешко да примора себе на нешто.

”читеЪ Ље увек потребан. ћало Ље подвижника коЉи су нешто постигли без учитеЪа Ц то Ље наЉвеЮе подвижништво, кад човек сам себе може да примора. ј и за Ьих ми се чини да су свеЉедно имали неког учитеЪа на коЉег су се угледали.

јли трагедиЉа нашег времена Ље то што не можемо да будемо ученици.

ќ томе Ље добро рекао отац –афаил ( арелин): последЬи глински старци су умирали, ови духовни гиганти, коЉи су имали огромно искуство, драгоцено благо, коЉе су желели да нам предаЉу, а ми, каже, нисмо могли да примимо, нисмо могли да узмемо због своЉе немоЮи. 2)

Куди су постали слабиЉи, не могу да приме богато духовно искуство Ц зато што Ље то крст, веома тежак крст.

††††

ќваЉ Љаз измеРу стараца и послушника се запажа и сад: зашто практично више нема стараца Ц зато што нема послушника, нема Ъуди коЉи би могли да усвоЉе ово богато искуство.

—ви смо постали врло раслабЪени. —ва ова информациона агресивна средина, савремене технологиЉе, компЉутери Ц све то веома раслабЪуЉе. ќмладина не испушта телефоне из руку, стално нешто гледаЉу, нешто играЉу Ц а то парализуЉе воЪу.

—ве ово Ље усмерено на то да човек упадне у лукаво поставЪене мреже тако да не може да се ишчупа из Ьих.

ѕарализуЉе се управо воЪа за подвижништвом. —ви то одлично знаЉу и схватаЉу, али практично ништа не могу да учине с тим. «ато што нас Ље паучина веЮ све заробила. —амо √оспод може некако да се умеша и да то промени. ј сви ми смо се ухватили у ове мреже Ц укЪучуЉуЮи и вас и мене.

Ц ¬ладико, с Љедне стране видимо агресивни ислам у виду »ƒ. — друге стране, у ≈вропи су нове Ђевропске вредностиї, геЉ-бракови и остало, што се полако приближава и хришЮанским земЪама. Ўта томе можемо да супротставимо?

Ц ƒа, постоЉе две силе, сад сте их врло добро дефинисали: антиислам и антихришЮанство.

” исламском свету се поЉавЪуЉе антиислам у виду политизоване идеологиЉе »сламске државе. ќн уништава ислам изнутра, нагриза га, зато што ако се такав ислам буде ширио, он не може дуго да опстане.

»слам првобитно ниЉе био такав. ќн ниЉе потпуно уништавао хришЮане.

«намо да су, кад су “урци освоЉили ¬изантиЉско царство, остали  онстантинопоЪски и други патриЉархати Ц да, разбиЉени, лишени некадашЬе величине, веома се смаЬивши, на ових 3-6 процената верника, али су остале цркве у коЉима Ље Ъудима било дозвоЪено да се моле и да приносе бескрвну ∆ртву. Ќе само то Ц балканске ÷ркве су под “урцима живеле боЪе него под √рцима-фанариотима.

»споставило се да Ље турски Љарам лакши од грчког: начин на коЉи су √рци гушили испоЪаваЬе национализма у наЉбоЪем смислу речи Ље апсолутно неприхватЪив: нису дозвоЪавали обавЪаЬе богослужеЬа на националним Љезицима, нису рукополагали свештенике меРу мештанима Ц свашта Ље било. ј “урци су све то дозвоЪавали ако им се Ъуди нису супротставЪали.

ѕлаЮаш порез, 3) откупиш се од Ьих и готово Ље Ц не дираЉу те.  оран забраЬуЉе да се убиЉаЉу Ъуди ѕисма Ц хришЮани и £евреЉи. ќни треба да буду у пониженом положаЉу и да плаЮаЉу порез, али се не смеЉу убиЉати.

»ƒ делуЉу потпуно другачиЉе, оставЪаЉуЮи иза себе брда лешева и гомиле рушевина.

ј шта се дешава у ≈вропи? ƒок овде влада антиислам, тамо влада антихришЮанство

ѕогледаЉте како Ље ова пирамида почела да се гради: антихришЮанство Ље почело да осваЉа ≈вропу и одмах се поЉавио »ƒ»Ћ Ц настаЉе сила коЉа Юе уништити антихришЮанску ≈вропу.

—наге су се веЮ поделиле. » то Ље казна ЅожиЉа за безбожну ≈вропу због содомских грехова коЉе Ље учинила легитимним. ј то веЮ вапиЉе за осветом.

ќво не може дуго да траЉе: то су грехови коЉи примораваЉу Ѕога да делуЉе. » казна Юе уследити Ц о томе говоре многи атонски старци.

ќни кажу да ≈вропу и цео западни свет чека страшна одмазда, казна, а оруРе Ље управо Ђ»сламска државаї.

Ц ј како се то тиче нас у –усиЉи?

Ц Ќи код нас у –усиЉи ниЉе ни из далека све како треба. «нате, кад доРем у –усиЉу и хоЮу да ухватим такси много пута сам примеЮивао: возач окреЮе главу од мене, неЮе ни да ме види, мрзи ме, Љедва да нешто процеди кроз зубе. » тешко доРем на одредиште.

Ц ј ви, природно, носите подрасник? »звините што поставЪам ово питаЬе.

Ц ƒа, увек носим подрасник. » премда не може свако да се досети да сам епископ, одмах се види да сам свештенослужитеЪ.

Ц »мате у виду наше московске возаче, а не дошЪаке?

Ц »з ѕодмосковЪа, мештане Ц не гастарбаЉтере. £едном или два пута су ме возили мушкарци, Љедном жена... —трашно Ље на шта све човек наилази. ћрзе ÷ркву, не могу да виде свештенослужитеЪа. «апажа се таква одвратност да не могу са мном чак ни да разговараЉу. ќвде (у “аЯикистану Ц ј.–.) таквих ствари уопште нема. ћуслимани се односе с поштоваЬем: Ђƒа-да, –уска ÷рква, поштуЉемо вас, молим вас, молим вас.ї Ќебо и земЪа.

ƒолазим у православну –усиЉу и видим да ме тамо мрзе, многи ме мрзе, чак бих рекао Ц веЮина.

£а сам из —ергиЉевог ѕосада, тамо сам одрастао. «ачуРуЉуЮи Ље феномен таквих градова: у Ьима живе изузетно нерелигиозни Ъуди. »мам комшиЉу: децениЉама Ље живео поред “роЉице-—ергиЉеве Ћавре Ц прва куЮа од Ћавре Ц и Ьегова родбина каже да ниЉедном ниЉе био тамо. “о Ље просто парадокс. „овек у то тешко може да поверуЉе. Ќе подноси звоЬаву звона. «авршило се тако да се просто преселио, ниЉе могао тамо да живи.

–азумете, у –усиЉи има веома много проблема. ќгроман Ље броЉ Ъуди коЉи мрзе ѕравославЪе, право хришЮанство.

ј примиЮе Ђрозе хришЮанствої коЉе их не нервира, коЉе им Ље згодно.

Ѕорба против изградЬе храма у парку Ђ“орфЉанкаї Ље показала врло озбиЪну болест руског друштва, измеРу осталог, у ћоскви. ћосковЪани су такоРе специфични Ъуди. ”век су негодовали због незгодних ствари.

ѕротест против изградЬе храма у парку “орфЉанка ѕротест против изградЬе храма у парку “орфЉанка
††††

Ђѕре револуциЉе Ъуди такоРе као да нису схватали шта радеї

Ц ¬рло сте тачно рекли: Ђувек су негодовали због неких незгодних ствариї.

Ц јли човек треба да зна меру протеста и да схвата против чега се залаже. ѕротив чега се бори. јпсолутно Ље незамисливо борити се против тога да се на скверу или у парку подигне рхам.

’рам заузима мало места у пореРеЬу с целим парком. јко се сагради храм то не значи да Юе бити посечено све дрвеЮе Ц напротив, биЮе засаРено Љош.

ѕоред храма Ље увек веома лепо и храм се по правилу лепо уклапа у околни пеЉзаж. “о Ље, напротив, украс парка!

”опште не разумем Ъуде коЉима Ље важниЉе да прошетаЉу свог пса или дете, само да храма не буде.

 акво Юе то дете бити кад порасте ако због Ьега не дозволе да се изгради храм?

–азумете, треба имати у виду Љедан моменат, таЉанствен, метаисториЉски, ако вам се тако свиРа. “ренутна ситуациЉа веома подсеЮа на ситуациЉу уочи револуциЉе 1917. године.

Ц ’тела сам да вам поставим питаЬе о томе. ¬еома Ље занимЪиво.

Ц ѕа пре револуциЉе Ъуди такоРе као да нису схватали шта раде. ”опште нису могли да замисле шта их очекуЉе Ц страшна катастрофа Ц и како Юе се све завршити.  ао да су били избезумЪени Ц борили су се за слободу. ѕритом су се борили сви слоЉеви. ”кЪучуЉуЮи и многа духовна лица. Ѕорили у се против самодржавЪа. ЌаЉбоЪи су касниЉе постали новомученици, у логорима су схватили каква Ље то слобода.

» постоЉи Љедан аспекат коЉи скоро да ниЉе посебно истраживан: веома Ље занимЪиво пратити судбину ових Ъуди.  ако су се изЉашЬавали, о чему су говорили они коЉи су били против самодржавЪа и каква Ље била Ьихова судбина после револуциЉе.

††††

 ао да Ље свако припремао себи страшну трагедиЉу у будуЮности Ц они коЉи су у томе учествовали.

ј оне коЉи нису учествовали √оспод Ље сачувао. ¬еЮина Ље емигрирала.

††

»стакнути пример представЪа јна ¬ирубова. 4) „инило се да Ље прво Ьу требало да стреЪаЉу или убиЉу. ј она Ље успела да отпутуЉе, обрела се у ‘инскоЉ. “акоРе Ље претрпела многе недаЮе и искушеЬа, али Ље умрла природном смрЮу. Ѕила Ље одана царскоЉ породици и √оспод Љу Ље сачувао због ове оданости.  ао и многе друге Ц и Љерархе, и обичне Ъуде.

¬еома Ље важно пратити судбине Ъуди, како су касниЉе морали да плате за оно што су учинили у стаЬу заслепЪености.

» они коЉи се данас боре против изградЬе храма припремаЉу трагедиЉу у будуЮности. Ћичну трагедиЉу.

—хватате, ова сила (»ƒ»Ћ Ц ј.–.) се не спрема да освоЉи само централну јзиЉу, веЮ и –усиЉу, и ћоскву, и шта год било. ј колико у ћоскви има Ьихових потенциЉалних савезника! ќвде не треба ни да доРу, просто треба да даЉу знак и то Ље све.

» како Юе се ширити ова казна ЅожиЉа зависи од онога што сад радимо.

—ад уграРуЉемо код, програм коЉи Юе се касниЉе развиЉати. Куди треба да размишЪаЉу о томе шта Юе с Ьима бити у будуЮности. «ашто навлачите себи беду на врат?

£ер, чим почне ова казна, доЮи Юе ЂЪути данї, и готово Ц више се не може зауставити.  ао сад у ”краЉини: чик покушаЉ да зауставиш.  о Ље пре три године размишЪао о томе: ƒонбас Ље цветао у ”краЉини!

» Ъуди су се опустили. ѕо првим избеглицама коЉе су се обреле у –усиЉи видимо какве су биле жалбе: обезбедите нам услове као на летоваЬу. Куди нису схватали шта им се дешава, каква Ље трагедиЉа и да се више не може зауставити Ц то Ље трагедиЉа за цео живот.

»сто се десило у “аЯикистану. ¬идим Ъуде коЉи су преживели граРански рат: 5) то Ље страшна ствар, оштеЮени су за цео живот. ќштеЮена им Ље психа. ѕуцали су у Ьих, бежали су од метака. “о оставЪа траг за цео живот.

ј млада генерациЉа коЉа ниЉе видела рат саЬа о »ƒ»Ћ-у!

ќмладина саЬа о калифату. Ќа фотографиЉи Ље борац са заставом »ƒ ќмладина саЬа о калифату. Ќа фотографиЉи Ље борац са заставом »ƒ
††††

Ѕуквално данас су обЉавЪене информациЉе о томе да су на Љугу “аЯикистана младиЮи истакли заставу »ƒ»Ћ. ќни не схватаЉу, бескорисно Ље да им се било шта обЉашЬава. «а Ьих се поЉавио циЪ, смисао Ьиховог постоЉаЬа.

“о се одвиЉа на наше очи Ц пре само пола године ничега тога ниЉе било. ЌаЉватрениЉи падаЉу у радикализам, у екстрамизам. —аЬаЉу о томе да постану терористи, да оду у —ириЉу, желе да овамо доРе »ƒ»Ћ и да постану воЉници калифата.

ѕроцеси се одвиЉаЉу и то вртоглавом брзином. » ми не смемо да седимо Ц они се исламизуЉу, активни су, а шта Ље с нама?

ј ми смо раслабЪени, код нас су Ъуди почели да одлазе из манастира, код нас интелигенциЉа напушта ÷ркву.  од нас наступа потпуна парализа.

јли како Ље √оспод увек поступао у таквим ситуациЉама? ќдмазда, казна, рат Ц да се Ъуди на неки начин прену и да се окрену Ѕогу. јли не шаЪе Ѕог казну, веЮ сами Ъуди започиЬу ратове и биваЉу виновници катаклизми Ц Ѕог допушта да се ово деси кад више нема других средстава за поправЪаЬе.

«аправо сами приближавамо казну своЉом раслабЪеношЮу, овом своЉом борбом против изградЬе храмова и некаквим споровима.

—ад се поЉавио спор због изложбе у ћаЬежу. ќпет нас увлаче у оваЉ спор. ” ствари, и Љедни и други греше. Ќас, православце, такоРе деле. “о се често дешава. √лавно им Ље да увуку Ъуде, да их поделе на две партиЉе Ц Ђзаї и Ђпротивї.

Ќе могу да се сложим с методама коЉима прибегава ƒмитриЉ ÷орионов (≈нтео): трчи и тражи где неко може да увреди Ьегова осеЮаЬа. “о Ље с Љедне стране. ј с друге стране, не може се толерисати оно што се дешава. ќвакво светогрРе неЮе толерисати ниЉедна религиЉа осим православне. ј католици и протестанти Ц па они и сами могу да ураде такву ствар, да организуЉу такву изложбу, чак и горе. —рамни марш Ђ£а сам Ўарлиї Љасно сведочи о томе.

††††

Ђ–азвратно друштво се неминовно претвара у —одомї

Ц “о веЮ могу и православци да ураде.

Ц » ми идемо путем западног хришЮанства. јпологиЉа греха. «ашто Ље код Ьих постала могуЮа легализациЉа Ђистополних браковаї?

Ц «ашто?

Ц «ашто Ље ѕротестантска црква прихватила ово? ѕа зато што овим Ъудима не може да помогне ни на коЉи начин. ќви несреЮници долазе код своЉих пастора, а пастори не знаЉу шта да раде с Ьима. Ќе могу да им даЉу никакав савет. £едноставниЉе им Ље да кажу да то ниЉе грех Ц и проблем Ље решен. » тако су донели одлуку. ј то Ље врло немилосрдно према овим Ъудима.

ј Ьих има све више и више, зато што Ље само западно, а за Ьим и наше, руско друштво, постало краЉЬе развратно. ј развратно друштво се неминовно претвара у —одом.

 ад се у неколико генерациЉа акумулира непокаЉани грех, он се претвара у изопаченост. ƒок су родитеЪи били Љош просто блудници и развратници, деца постаЉу изопачена.

Михова деца су несреЮни Ъуди.  ажу: тако смо се родили, ништа не можемо да урадимо, не можемо да створимо нормалну породицу. » то Ље заиста трагедиЉа. «а ову трагедиЉу су више криви Ьихови родитеЪи. » шта сад да раде ова деца?

 од Ьих Ље веЮи степен оштеЮеЬа Ц не могу да заснуЉу породицу. јли Юе зато добити наЉвеЮу награду од √оспода ако буду живели у потпуном уздржаЬу, у целомудрености.

—амо што им то треба обЉаснити.

” проповеди често наводим следеЮи пример из житиЉа —ерафма —аровског.  ад га Ље неко упитао ко Ље у —аровском манастиру изнад свих, он Ље рекао: Ђ увар,ї - и сви су се ужаснули: Ђ ако кувар? ѕа он Ље зао, са свима замеЮе кавгу!ї

ј преподобни Ље одговорио: Ђƒа, има такву уроРену природу да би, кад се не би стално обуздавао, све у манастиру поубиЉао. ј Ѕог гледа човека и на то какве напоре чини над собом.

ќвде Ље иста ствар. »мамо различите страсти, различите наклоности. јко будемо улагали напоре √оспод Юе нас наградити.

ѕа чак и ове Ъуде. ќни могу да стекну венце. » треба их тако усмерити: реЮи да Ље то подвиг, √оспод те позива на подвиг како би поправио све и можда искупио кривицу своЉих родитеЪа, да би √оспод и Ьих помиловао.

††††

 од нас у “роЉице-—ергиЉевоЉ лаври се десила следеЮа ствар 1990-их година. Ќеколико монаха Ље примило постриг и Љедном од духовника се Љавио ’ристос и рекао му Ље: Ђ«ато што су примили анРеоски чин, зато што су се на ово одлучили, помиловаЮу и Ьихове родитеЪе, иако они тога нису достоЉни.ї

” нашоЉ ÷ркви се дешаваЉу тако дивне ствари.

Ѕог сасвим другачиЉе суди. «а Мега Ље цео свет ван времена.

∆ивимо у извесном кратком историЉском сегменту. Ќалазимо се у овом временском сегменту и покушавамо да нешто схватимо, да нешто оценимо. ј код Ѕога Ље пуноЮа времена и ќн зна како, шта и зашто, све праузроке, све везе измеРу поЉава.

ћожемо да посматрамо деловаЬе ЅожиЉег ѕромисла, да му се дивимо и ништа више.

» да благодаримо Ѕогу за то што смо овакви. ”кЪучуЉуЮи и ове Ъуде коЉи су се такви родили, и они треба да благодаре Ѕогу за то. јли ни у ком случаЉу не треба да дозволе да се оваЉ грех испоЪава.

ј западне, протестантске цркве Ц многе од Ьих, наравно, не све Ц решиле су проблем тако што су Ђдозволилеї грех. ј то Ље веЮ антихришЮански приступ.

 ад настане антихристова црква Ц а настаЮе, зато што Юе се он прогласити за бога, - она Юе дозволити све, сваки грех.

јнтихрист Юе реЮи: Ђ’ристос вам Ље забранио све, а Ља све дозвоЪавам, живеЮете раЉским животом.ї ќн Юе бити ЂбоЪиї од ’риста. » ова проповед ЂЪубавиї се веЮ одавно чуЉе.

Ќас, хришЮане, неки прекореваЉу: немате Ъубави. —тавЪаЉу нам примедбу на то. јли пре него што говоримо о Ъубави треба да одредимо своЉ однос према »стини.  ажу нам: хаЉде да све ÷ркве обЉединимо у Ъубави.

Ќе, хаЉде да пре него што започнемо диЉалог о Ъубави одредимо своЉ однос према »стини.

Ѕог ниЉе само Кубав, веЮ и »стина, и ѕравда.

††††

Ђ£а сам »стина,ї Ц рекао Ље √оспод. «ато прво треба да дефиишемо моменте коЉи за нас имаЉу принципиЉелну важност, Ц да ли Ље дато вероучеЬе истинито или ниЉе, да ли у Ьему постоЉи истина или лаж.

ј неки желе да нас уЉедине у Ъубави без »стине Ц а то Ље веЮ преЪубничка Ъубав. “о се ни у ком случаЉу не сме дозволити.

ќ чему говоре сва ова либерална друштва? ƒа се меРусобно воле Ц да меРу Ьима влада Ъубав. Ђј код вас нема Ъубави, код вас Ље само мржЬа,ї Ц кажу нам. ј то ниЉе мржЬа Ц само што »стина жеже. ѕрава Ъубав их пече Ц управо због своЉе истине.

Ќе могу чак ни да ЉоЉ приРу Ц кад почиЬе проповед истинске вере наилазимо на отпор, на мржЬу, на препреке. ј проповед сладуЬаве Ъубави не наилази ни на какав отпор, у наЉгорем случаЉу наилази на раводушност: па, иду неки секташи и првом на кога наиРу нуде да се слиЉу у загрЪаЉу Ьихове лепЪиве Ъубави.

“реба да схватимо: тамо где Ље Кубав треба да буде и »стина.

“о су два крила уз помоЮ коЉих човек може да се вине у небо, два битна своЉства ЅожиЉа. » Љедно своЉство не може бити на штету другог, не може умаЬити друго. Кубав и »стина су заЉедно. Кубав ни у ком случаЉу не сме бити на уштрб »стине, а »стина мора бити огреЉана КубавЪу: »стина коЉе ниЉе огреЉана КубавЪу убиЉа. ’аЉде, написаЮу вам посебан чланак о овоЉ Ъубави без истине, за коЉом постоЉи све веЮа потражЬа чак и у православноЉ средини.

03 / 09 / 2015

1 “ридесетодневни пост кад се од свануЮа до заласка сунца не сме узимати храна и не сме се пити. ¬езан Ље за лунарни календар.

2 Ђќни су пример за савременике, али су за мене пре свега разобличаваЬе мог нерадног живота: имао сам приступ ризници, али из Ье ништа нисам узео и остао сам сиромах.ї –афаил ( арелин), архимандрит. ќ подвижницима последЬег времена. // http://www.pravoslavie.ru/put/80880.htm.

3 ѕорез по глави становника на немуслиманско становништво у исламским земЪама Ц ЯизиЉа.

4 ƒворска дама и блиска приЉатеЪица царице јлександре ‘Љодоровне. ѕосле револуциЉе Ље ухапшена, оклеветана, у врло тешким условима Ље неко време била заточена уѕетропавловскоЉ тврРави. »здржавши страдаЬа успела Ље да отпутуЉе у иностранство. ћонашки постриг с именом ћариЉа примила Ље 1926. године у —моленском скиту.

5 √раРански рат 1992-1993. године. ѕогинуло Ље преко 60 хиЪада Ъуди, многи су нетрагом нестали. ѕреко 60.000 Ъуди Ље избегло у јвганистан, а 195.000 Ље било приморано да се пресели у земЪе «аЉеднице независних држава, углавном у ”збекистан и –усиЉу.

     оментари:

    2015-11-05
    20:39
    —лавица:
     ажете да ми мрзимо,осетила сам мржЬу прво на кожи,а онда и у свом сопственом срцу...Ќеко сам ко Ље 90-тих дошао у земЪу —рбиЉу,и ако мала донела сам са собом ону културу,веру,па чак и болести...”век ме Ље привлачило православЪе,и као мала сам мислила да Ље довоЪно иЮи само у цркву...како да Ља пронаРем себе,сада када имам 30 година,и не знам шта су толико страшно урадили моЉи преци,а жеЪа ми Ље да помогнем и Ьима и себи...

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0