Srpska

ѕоводом претензиЉе привремених институциЉа  осова и ћетохиЉе да самопроглашена Ддржава  осовоФ постане чланица ”Ќ≈— ј

††††

ѕ»—ћќ —¬≈“ќ√ —»Ќќƒј —–ѕ— ≈ ѕ–ј¬ќ—Ћј¬Ќ≈ ÷– ¬≈ √ќ—ѕќА» »–»Ќ» Ѕќ ќ¬ќ£, генералном директору ”Ќ≈— ј

—¬≈“» ј–’»£≈–≈£— » —»Ќќƒ
—–ѕ— ≈ ѕ–ј¬ќ—Ћј¬Ќ≈ ÷– ¬≈

ЅроЉ 1047
14. септембар 2015. године
у Ѕеограду

√енералном ƒиректору ”Ќ≈— ќ,
√оспоРи »рини ЅоковоЉ
ѕариз

ѕоштована √оспоРо,

ѕоводом захтева владе самопроглашене државе  осова за чланство у ”Ќ≈— ”, изражавамо дубоку забринутост —рпске ѕравославне ÷ркве. ≈вентуално усваЉаЬе тога захтева имало би, уверени смо, далекосежне последице како за сâмо хришЮанско културно наслеРе тако и за перспективу заЉедничког живота —рба, јлбанаца и других на  осову и ћетохиЉи у будуЮности.

ѕознато Ље да четири обЉекта светске културне баштине под заштитом ”Ќ≈— ј на  осову и ћетохиЉи (уписана као „средЬовековни споменици на  осову“) Љесу светиЬе —рпске ѕравославне ÷ркве. ѕоред Ьих, то се с правом може казати и за скоро свеукупно хришЮанско културно наслеРе на овом тлу, од четвртог, а особито од средЬег века па до данас. Ќаше ЮутаЬе по овом питаЬу могло би се погрешно протумачити као преЮутно одобраваЬе овог захтева косовских власти. ” складу са тим усредсредиЮемо се на аргументе коЉи су од животног значаЉа за будуЮност наших хришЮанских светиЬа на  осову и ћетохиЉи и, посебно, за очуваЬе нашег културног и верског идентитета и заштиту наших Ъудских права и граРанских слобода.

 ао што Ље познато, после завршетка граРанског рата на  осову и ћетохиЉи у Љуну 1999. и распореРиваЬа меРународних Ќј“ќ-мировних снага, са цивилном мисиЉом и полициЉом ”ЉедиЬених нациЉа, укупно сто седам српских православних обЉеката на  осову и ћетохиЉи Ље или потпуно уништено или оштеЮено[1]. ”ништеЬе нашег наслеРа догодило се, дакле, не у време рата веЮ у време мира, и то мира коЉи Ље гарантован –езолуциЉом —авета безбедности ”ЉедиЬених нациЉа бр. 1244. ќво разараЬе српског православног хришЮанског наслеРа у послератном периоду без преседана Ље у новиЉоЉ историЉи ≈вропе. ќно Ље имало систематски карактер Љер су десетине наших цркава уништене сличним методом, наЉчешЮе минираЬем, и на начин коЉи снажно указуЉе на постоЉаЬе предумишЪаЉа и стратегиЉе. Ќа многим уништеним обЉектима Љош се могу видети пароле такозване ќслободилачке воЉске  осова. «аЉедно са осталим послератним злочинима у коЉима су стотине цивилâ српске народности и других народности пострадали или били отети, уништаваЬе нашег хришЮанског и културног наслеРа никада ниЉе подробно истражено нити Ље ико до сада изведен пред лице правде за ове и друге ратне и послератне злочине, што дубоко подрива наше повереЬе у косовске институциЉе.

ѕосле првог послератног таласа уништаваЬа нашег наслеРа у масовним нередима косовских јлбанаца у марту 2004. године, уништена су додатна тридесет и четири српска православна обЉекта. £едан од озбиЪно оштеЮених обЉеката била Ље и саборна црква Ѕогородице Кевишке у ѕризрену (споменик светске баштине из 14. века, под заштитом ”Ќ≈— ј). «ахваЪуЉуЮи процесу обнове обЉеката оштеЮених 2004. године, коЉи Ље предводио —авет ≈вропе, нешто Ље поправЪено, али, нажалост, ништа ниЉе ураРено ни на Љедном обЉекту коЉи Ље уништен измеРу Љуна 1999. и 2004. године. “акоРе Ље важно напоменути да Ље Љош Љедан обЉекат на  осову и ћетохиЉи, коЉи се такоРе налази под заштитом ”Ќ≈— ј, манастир ¬исоки ƒечани из 14. века, претрпео четири оружана напада од завршетка рата 1999. године (два минобацачка напада 2000. године, Љош Љедан минобацачки напад у нередима 2004. и коначно напад зоЪом 2007. године), тако да оваЉ манастир представЪа и наЉчешЮе нападани хришЮански обЉекат на  осову и ћетохиЉи. ќд свих напада само Ље оваЉ последЬи истражен и Љедан косовски јлбанац Ље осуРен на две и по године затвора. —амо захваЪуЉуЮи напорима  ‘ќ–-а манастир ƒечане, оближЬу ѕеЮку ѕатриЉаршиЉу и манастир √рачаницу (сва три споменици светске баштине под заштитом ”Ќ≈— ј) нису тада уништили албански терористи. £ош су нам пред очима видео-снимци уништеЬа цркве —ветог јндреЉа у ѕодуЉеву са младим косовским јлбанцима коЉи се пеЬу уз зидове цркве, ломе крстове, бацаЉу их меРу разуларену масу коЉа скандира „ќслободилачкоЉ воЉсци  осова” и коначно пале храм, што неодоЪиво подсеЮа на садашЬе насиЪе над верским обЉектима у »раку и —ириЉи, посебно на уништеЬе Ѕалшамина храма коЉи се налази у оквиру древног сириЉског града ѕалмире.

ќви учестали напади, иза коЉих видимо Љасну намеру да се са лица земЪе избрише српско православно хришЮанско наслеРе на  осову и ћетохиЉи, а преко Ьега и свеукупно хришЮанско наслеРе од 4. века до данас, били су меРу наЉЉачим разлозима са коЉих су наши споменици на  осову и ћетохиЉи под заштитом ”Ќ≈— ј укЪучени и на листу светске баштине у опасности. »стовремено, поЉавиле су се и меРународне инициЉативе да се хришЮанско наслеРе на  осову и ћетохиЉи институционално заштити од уништеЬа, што Ље коначно резултирало јнексом V јхтисариЉевог плана из 2008. године.

¬еома Ље жалосно и разочараваЉуЮе то што Ље чак и после нередâ 2004. године врло мало починилаца идентификовано и изведено пред лице правде[2]. »ако су све водеЮе меРународне политичке личности Љавно осудиле ово насиЪе и назвале га „организованим“, ниЉедан косовски политички или локални лидер никада ниЉе био под истрагом. Ќа наше велико чуРеЬе, албански политички лидери тога времена са контроверзном ратном прошлошЮу Љош увек су меРу водеЮим политичким личностима на  осову данас. ѕроцес обнове дêла нашег наслеРа коЉи Ље водио —авет ≈вропе и у коме су учествовале и привремене косовске институциЉе никада се не би догодио без снажног меРународног инсистираЬа да се штета мора поправити. ∆алосно Ље да се у своме лобираЬу за чланство у ”Ќ≈— ” косовске власти веЮином фокусираЉу на ратну штету над исламском баштином, минимизуЉуЮи или чак потпуно игноришуЮи штету коЉа Ље причиЬена хришЮанском православном наслеРу у току рата и после рата. »зЉаве косовских лидера о овом питаЬу често су двосмислене и политички обоЉене, што су екстремисти лако могли да протумаче као зелено светло за нападе на српске цркве у атмосфери набеРене српске колективне кривице, коЉа се и данас шири преко косовских медиЉа. ” многим публикациЉама о културноЉ баштини по правилу се увек на првом месту помиЬу исламски обЉекти иако су сва четири споменика под заштитом ”Ќ≈— ј обЉекти —рпске ѕравославне ÷ркве. ¬еЮ годинама се боримо да у ƒечанима, ѕеЮи и ѕризрену обезбедимо адекватне ознаке за споменике под заштитом ”Ќ≈— ј коЉе туристи често и не успеваЉу да пронаРу. ¬рло често морамо да прекоревамо албанске туристичке водиче што наше цркве представЪаЉу посетиоцима као албанске цркве коЉе су окупирали —рби. —адашЬи косовски закони не регулишу презентациЉу наших светиЬа и оставЪаЉу простор за злонамерне политичке спекулациЉе.

Ѕило би неправедно не поменути систематско послератно уништаваЬе наЉмаЬе 392 српска православна гробЪа на  осову и ћетохиЉи (колико их Ље документовао ќ≈Ѕ—) и жалосно стаЬе у коме се они Љош налазе[3]. ѕрогон и искореЬиваЬе живих у историЉи Ље увек праЮено скрнавЪеЬем гробова мртвих и тиме убиЉаЬем памЮеЬа на оне коЉи су ту вековима живели и стварали своЉа дела и своЉу културу. ƒа ствар буде Љош трагичниЉа, све Ље то своЉеврсни продужетак петвековног отоманског ропства (до 1912) и фашистичких прогона и насиЪа из времена другог светског рата. ƒубоко веруЉемо да Ље систематско уништаваЬе нашег наслеРа и гробаЪа на просторима са коЉих Ље само у наше време избегло више стотина хиЪада српских цивила показатеЪ организованог напора локалних екстремиста, криминалних група и других радикалних елемената меРу косовским јлбанцима да спрече долазак српских повратника и да траЉно измене демографски и културни карактер веЮег дела  осова и ћетохиЉе, и иначе измеЬен, у наЉвеЮоЉ мери, услед вишевековног робоваЬа и живЪеЬа под насиЪем. ƒужни смо да ¬ам скренемо пажЬу да оно што се догаРа на Ѕлиском »стоку, особито на териториЉама под контролом такозване »сламске ƒржаве, Ц масовни прогони становништва и уништаваЬе културне баштине, Ц представЪа, по много чему, наставак онога што се догаРало на  осову и ћетохиЉи, посебно од 1981. до данас. „иЬеница да су наЉзначаЉниЉи српски православни обЉекти Љош увек под оружаном заштитом полициЉе, а манастир ƒечани под Љаком заштитом воЉникâ  ‘ќ–-а, нарочито после прошлогодишЬих исламистичких графита, Љасно указуЉе на то да Ље српско православно наслеРе на  осову и ћетохиЉи и даЪе у озбиЪноЉ опасности, и то искЪучиво од албанских екстремиста коЉи инспирациЉу налазе у „идеалима” такозване ќслободилачке воЉске  осова, а данас, нажалост, све чешЮе у фанатизму радикалног ислама.

ѕошто Ље јхтисариЉев план био политички условЪен српским признаваЬем самопроглашене независности  осова, гаранциЉе за заштиту српског православног наслеРа су, после неуспеха у ЬеговоЉ примени, у меРувремену веЮим делом биле изгубЪене или су само делимично пренесене у косовске законе. ЌаЉновиЉи покушаЉ —купштине  осова да прихвати краЉЬе проблематичан нацрт закона о културноЉ баштини, коЉи додатно укида оно што Ље преостало од јхтисариЉевих гаранциЉа, оставЪа нам Љош маЬе простора за повереЬе у косовске институциЉе. ѕоменути закон тражи увоРеЬе државне контроле над обЉектима —рпске ѕравославне ÷ркве, а нашу баштину проглашава имовином „–епублике  осова“. —амо захваЪуЉуЮи одлучном ангажоваЬу ≈вропске униЉе и —ЉедиЬених јмеричких ƒржава нацрт закона Ље повучен иако Ље само питаЬе времена када га влада  осова поново може послати на расправу у —купштину. Ќеки косовски министри, укЪучуЉуЮи и министра културе, Љош оклеваЉу да —рпску ѕравославну ÷ркву назову Ьеним званичним именом, док неке водеЮе културне институциЉе, као јкадемиЉа наука и уметности  осова, обЉавЪуЉу кЬиге у коЉима се богати српски хришЮански допринос историЉи  осова наЉвеЮим делом игнорише. ћлади косовски јлбанци редовно уче у школама да су средЬовековни српски православни манастири заправо албански Ц или чак илирски (sic!) Ц и да су их —рби насилно заузели. “аква ситуациЉа у културном животу  осова не показуЉе ни зрелост ни одговорност за заштиту коЉу би косовска влада морала номинално да гарантуЉе приликом приЉема у ”Ќ≈— ќ. Ќа донаторскоЉ конференциЉи у ѕаризу 2005. године тадашЬи косовски министар културе делио Ље памфлет коЉи Ље српске православне манастире називао aлбанским споменицима. ѕамфлет Ље одмах повучен на интервенциЉу специЉалног представника генералног секретара ”Ќ.

»стовремено, дубоко смо разочарани чиЬеницом да косовски правни систем не пружа адекватну имовинску заштиту нашоЉ ÷ркви. ”место доношеЬа закона о реституциЉи црквене и друге приватне имовине на  осову и ћетохиЉи, одузете у време комунистичке власти, данас се отуРуЉе и угрожава и преостала имовина ÷ркве и, нарочито, имовина прогнаних у етничком чишЮеЬу —рба са  осова и ћетохиЉе. ЌаЉскориЉи пример Љесте случаЉ имовине манастира ƒечани (коЉи се односи на 50% манастирске земЪе) коЉа Ље веЮ петнаест година предмет судских расправа, и то осам последЬих година на ¬рховном суду  осова. ѕосле одлуке —уда 2012. године коЉом Ље потврРено власничко право манастира и после процеса жалби у коме се нису поЉавили никакви суштински нови аргументи, наша ÷рква Ље очекивала да Юе ово питаЬе судски бити решено Љедном заувек и да Юе манастирска права бити потпуно заштиЮена. ћеРутим, јпелационо веЮе ¬рховног суда  осова, на опште запрепашЮеЬе, прогласило се ненадлежним да закЪучи ово питаЬе, иако Ље претходно веЮе истог суда под председаваЬем меРународног судиЉе неколико пута потврРивало своЉу надлежност и чак донело коначну одлуку. ЅудуЮи да Ље наЉновиЉа одлука донесена прегласаваЬем, уз снажан отпор двоЉе судиЉа (по свему судеЮи меРународних) од пет чланова судског веЮа, ову одлуку наша ÷рква, као и релевантни меРународни фактори на  осову, доживЪава као Љеднострану, неисправну и супротну европским правним нормама. «а нашу ÷ркву ово ниЉе само питаЬе неуспелог правосуРа веЮ представЪа обесхрабруЉуЮу слику односа косовских институциЉа према виталним интересима наше ÷ркве и народа, поготову у ситуациЉи када се одлуке доносе без меРународног надзора. ” случаЉу да ова неправда превлада, наш наЉзначаЉниЉи манастир и споменик под заштитом ”Ќ≈— ј остаЮе без 50'% своЉе имовине и без економске одрживости. ќвакве неправде могли смо да видимо Љош само у време комунистичког режима у бившоЉ £угославиЉи, када Ље ÷рквама и верским заЉедницама одузимана имовина без икакве правде и надокнаде.

ќве чиЬенице се лако могу проверити и добро су познате меРународним представницима на  осову и ћетохиЉи, коЉи и сами деле нашу забринутост. ќне нас доводе до закЪучка да би приЉем  осова у ”Ќ≈— ќ, посебно у условима под коЉима институционална заштита српског хришЮанског наслеРа на  осову ниЉе адекватно обезбеРена, не само био неразложна и исхитрена одлука веЮ би могла отворити пут културноЉ репресиЉи и дугорочном уништеЬу хришЮанског духовног и културног идентитета. »маЉуЮи у виду све ове чиЬенице, треба разрешити следеЮа важна питаЬа:

  • »нституционална заштита српског православног наслеРа на  осову и ћетохиЉи са нашом имовином, именом и историЉском традициЉом мора бити ефикасно дефинисана и обезбеРена од покушаЉâ преправЪаЬа историЉе и лишаваЬа наше ÷ркве и народа одрживе будуЮности. ѕотребне су снажне писмене меРународне гаранциЉе, уз рехабилитациЉу садржаЉа јхтисариЉевог јнекса V, као заштита од могуЮег меЬаЬа локалног законодавства у будуЮности и доношеЬа нових дискриминаторних закона. ” том смислу сматрамо да Ље посебно важно име под коЉим су наши споменици уписани на листу светске културне баштине Љер оно у садашЬем облику не указуЉе Љасно на Ьихов историЉски и верски идентитет, те оставЪа простор за политичке и информативне манипулациЉе. ќдлучно сматрамо да би питаЬе српског православног наслеРа на  осову и ћетохиЉи морало да буде укЪучено у бриселски диЉалог измеРу Ѕеограда и ѕриштине због Ьегове краЉЬе осетЪивости за меРуетничке односе и мултиетничку будуЮност  осова и ћетохиЉе.
  • Ќаша ÷рква се вековима стара о заштити своЉе имовине и хришЮанског наслеРа на  осову и ћетохиЉи и за нас Ље сасвим непоЉмЪиво да косовске институциЉе Љеднострано предузимаЉу било какве интервенциЉе, укЪучуЉуЮи радове на обнови и конзервациЉи. –адови на нашоЉ имовини без наше пуне сагласности и надзора, што Ље било предвиРено јхтисариЉевим јнексом V, били би сасвим неприхватЪиви. Ќаши манастири и цркве нису само имовина —рпске ѕравославне ÷ркве веЮ представЪаЉу и наЉзначаЉниЉе споменике европског културног наслеРа, што захтева Љасно дефинисан начин презентациЉе, експертизе и техничких мера заштите, што ниЉе на задовоЪаваЉуЮи начин дефинисано у косовским законима.
  • Ќедавно се поЉавила подршка косовских „верских заЉедница“ “ачиЉевом захтеву за приЉем  осова у ”Ќ≈— ќ. ”ствари, та подршка се своди на албанску исламску верску заЉедницу. ѕотписник у име  атоличке ÷ркве ниЉе Ьено овлашЮено лице; малоброЉна ЉевреЉска заЉедница, колико знамо, нема на  осову свог културног наслеРа.

ƒубоко смо убеРени у следеЮе: у садашЬим околностима и постоЉеЮим законским провизиЉама приЉем  осова у ”Ќ≈— ќ, а посебно и свака помисао да се брига о нашим наЉзначаЉниЉим верским споменицима препусти бризи косовских институциЉа, била би изузетно опасан елемент нестабилности коЉи би озбиЪно угрозио будуЮност  осова и ћетохиЉе, Ьегово свеукупно хришЮанско наслеРе, као и елементарна верска и Ъудска права. јко Ље статус заштите од стране ”Ќ≈— ј веЮ дат нашим обЉектима не само као акт признаЬа ЬиховоЉ културноЉ и цивилизациЉскоЉ вредности за човечанство веЮ и као додатни механизам заштите у садашЬоЉ безбедносноЉ ситуациЉи, статус светске културне баштине сâм по себи може, у случаЉу да  осово постане члан ”Ќ≈— ј, постати пре проблем него елемент дугорочне заштите и гаранциЉе те будуЮности.

” нади да Юете посветити дужно поштоваЬе нашоЉ забринутости, остаЉемо унапред искрено благодарни.

ѕредседник —ветог јрхиЉереЉског —инода

јрхиепископ пеЮки,
ћитрополит београдско-карловачки и
ѕатриЉарх српски

»ринеЉ


[1]–аспето  осово Ц преглед уништених обЉеката —ѕ÷ од 1999 до 2004. године, изд. ≈пархиЉа –ашко-призренска, 2001: http://www.eparhija-prizren.com/sites/default/files/kosovo_crucified.pdf

2 ќ≈Ѕ—, “ќдговор судског система на мартовске нереде 2004. године,” децембар 2005: http://www.osce.org/kosovo/17181?download=true

3 »звештаЉ мисиЉе ќ≈Ѕ—-а потврРуЉе да су веЮина православних гробаЪа на  осову у жалосном стаЬуhttp://www.osce.org/kosovo/84453

Ќапомена:

ѕисмо исте садржине доставЪено Ље Љош на више од двеста релевантних адреса у иностранству.

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

18 / 09 / 2015

    RSS 2.0