Srpska

—луга ’ристов јлимпиЉе —толнпик

††††

—луга ’ристов јлимпиЉе роРен Ље у јдриЉанопоЪу граду ѕафлагониЉском.[1] √оспод га изабра —еби на службу Љош од утробе матере. £ер као трудна и пред сам пороРаЉ мати Ьегова имаде ноЮу овакво виРеЬе: учини ЉоЉ се да она држи на рукама веома лепо ЉагЬе, коЉе на роговима своЉим имаРаше две запаЪене свеЮе. - ј када доРе време да се роди јлимпиЉе, Љака Ѕожанска светлост испуни собу: то беше предзнак будуЮе светлости врлина Ьегових, пошто Ље он имао постати светилник света. ј када по пороРаЉу мати Ьегова заспа, она у сну имаде овакво виРеЬе: сви житеЪи града стичу се у Ьену собу и окружуЉу новороРенче певаЉуЮи псалме и све штене песме. - ќва виРеЬа мати запамти, слажуЮи их у срцу свом и питаЉуЮи се: Ўта ли Юе бити од овога детета?

 роз неко време ЬоЉ умре муж, и она се не хте поново удавати, него удовиштво своЉе стаде проводити у посту и молитви, живеЮи ’ристу у чистоти и предаЉуЮи себе и сина промислу Меговом, Љер Ље ќн ќтац сирочиЮима и удовицама. ј кад одгаЉи свога сина, она га, - као некада јна —амуила[2] -, одведе цркви и предаде на службу Ѕагу уручивши га јдриЉанопоЪском епископу, блаженом “еодору. ƒухом провидевши благодат ЅожиЉу коЉа беше у дечаку, епископ га силно заволе и поче га учити —ветоме ѕисму. ј када јлимпиЉе одрасте, он превазиРе своЉе врснике мудрошЮу и знаЬем; и беше воЪен од Ѕога и од Ъуди због доброг владаЬа свог и велкких врлина своЉих. јлимпиЉе беше пун страха ЅожиЉа, смирености и кротости; и у младим годинама своЉим показиваше мудрост старости и беспрекорно живЪеЬе. «бог тих врлина он би поставЪен за црквеног економа, затим и за Ракона рукоположен; и служаше беспрекорно Ѕогу.

ѕосле извесног времена у јлимпиЉа се поЉави жеЪа за усамЪеничким животом: да живи у молитвеном тиховаЬу, усрдно служеЮи Љединоме Ѕогу и наслаРуЉуЮи се непрестаним. богомислиЉем. ќву жеЪу срца свога он откри праведноЉ матери своЉоЉ, коЉа, слично пророчици јни,[3] не одлажаше од цркве, постом и молитвама служеЮи Ѕогу дан и ноЮ; Љер она давно све своЉе имаЬе раздаде сиромасима, и уневести се ’ристу, и би поставЪена за Раконису. “оЉ богоугодноЉ слушкиЬи √осподЬоЉ, а матери своЉоЉ, свети јлимпиЉе каза своЉу намеру, рекавши ЉоЉ: ’оЮу да идем на исток, Љер чуЉем да тамо, у пустиЬама, живе у молитвеном тиховаЬу многи свети оци; настаниЮу се с Ьима, и постараЮу се, уз помоЮ ЅожиЉу, да подражавам Ьихове врлине. ј ти, мати моЉа, моли се за мене, да √оспод управи пут моЉ по —воЉоЉ светоЉ воЪи и да My угодан буде оваЉ моЉ потхват.

Ќи наЉмаЬе растужена због растанка са сином, мати подиже к небу руке своЉе, усрдно се помоли Ѕогу за Ьега, па га онда благослови и отпусти с миром.

He рекавши никоме сем матери, блажени јлимпиЉе напусти јндриЉанопоЪ, и запаЪен божанственом жеЪом хиташе путем као Љелен на изворе водне. ¬ест о Ьеговом одласку силно ожалости епископа “еодора, клир и мирЉане, Љер се лишише тако доброг сажитеЪа коЉи примером свог врлинског и равноангелског живЪеЬа украшаваше ÷ркву ЅожиЉу и беше од велике користи вернима побуРуЉуЮи их на подвиг. ≈пископ одмах разасла Ъуде на све стране да траже блаженог јлимпиЉа, и након много дана пронаРоше га у ≈вхаиту[4] о празнику светог мученика “еодора. јли га са великом муком, нешто молбама нешто претЬама, Љедва успеше вратити у отачаство. £ер Ѕогу не беше угодно да се ѕафлагониЉа лиши таквог светилника свог, коЉим се многи извоРаху из таме и греха на светост богоугодног живота. ¬ративши се к своЉима, блажени јлимпиЉе силно туговаше што му путоваЬе би ометено и што му се жеЪа не оствари. јли Ѕог сваке утехе утеши Ьегову тугу Љедним божанским виРеЬем. £ер неки диван човек, боЪе реЮи - анРео ЅожЉи, Љави се блаженоме јлимпиЉу и рече му: He тугуЉ, јлимпиЉе, што си враЮен са жеЪеног пута. ƒобро знаЉ: свето Ље свако место коЉе човек коЉи Ъуби Ѕога изабере да побожно и богоугодно живи.

”тешен овим виРеЬем, јлимпиЉе преста туговати и продужи своЉ монашки живот усрдно се подвизаваЉуЮи и служеЮи Ѕогу. »пак Ьега не напушташе жеЪа да се повуче и усамЪенички живи у неком пустиЬском месту. «бог тога он много пута одлажаше из келиЉе и обилажаше околне горе, поЪа и шуме, иштуЮи место, згодно за богомислиЉе. » Љедном, попевши се на гору, Љужно од града, он наРе на ЬоЉ високо и живописно место, удаЪено сасвим од градске вреве, и оно му се веома допаде. «атим он донесе алат за копаЬе, и ископа бунар. ѕри томе он, не толико копаЉуЮи мотиком колико Ѕогу се усрдно молеЮи, изведе из земЪе воду. ѕошто заврши таЉ посао, блажени јлимпиЉе оде к епископу и моли га да му допусти живети тамо и цркву подиЮи. Ќо епископ, ма да не беше против те жеЪе Ьегове, ипак таЉно посла слуге да бунар затрпаЉу камеЬем и заспу земЪом. £ер епископу се ниЉе хтело да блажени јлимпиЉе живи на том месту, пошто гора беЉаше врло висока, усто далеко од града, и скоро неприступачна за свакога коЉи би хтео да посети угодника ЅожЉег. ≈пископ Ље желео да се јлимпиЉе настани ближе граду и на згодниЉем месту. ћеРутим, када блажени јлимпиЉе виде да Ље Ьегов бунар затрпан, он напусти ту гору и стаде тражити себи друго место у околини града.

ѕред самим градом налажаше се Љедна пустиЬа, пуна древних гробова незнабожачких; притом насеЪена легионима нечистих духова. «бог тога се сви боЉаху тога места и "ико ниЉе могао проЮи туда услед страхота, чиЬених од стране демона. ¬идеЮи да сви избегаваЉу ту пустиЬу, блажени јлимпиЉе се настани тамо у Љедном гробу незнабожачком;[5] на врху пак тог гроба беЉаше стуб, и на стубу идол. –азбивши идола, као иловачни суд, преподобни постави на Ьеговом месту часни крст. » тако, не боЉеЮи се демонских страшила и нападаЉа, он поче живети тамо, оружЉем крста и стрелама молитава своЉих одгонеЮи далеко од себе пукове демона.

£едном у сну преподобни јлимпиЉе виде нека два чесна мужа, обучена у свештеничке ризе; и они му рекоше: "«ашто си нас, човече ЅожЉи, оставио да те тако дуго чекамо овде? јко си ти таЉ јлимпиЉе, коЉи Ље од Ѕога предзначен да освети ово место и умножи на Ьему славословЪе ЅожиЉе, онда одмах отпочни таЉ посао коЉи треба да обавиш". - ѕренувши се из сна, преподобни се зачуди речима Љавивших се мужева, не знаЉуЮи ко су они, и шта он треба да чини на овом месту, да би се умножило славословЪе Ѕогу.

”скоро потом ваЪало Ље епископу јдриЉанопоЪском “еодору путовати неким послом к цару, и блажени јлимпиЉе беше дужан да га прати као клирик. ѕокораваЉуЮи се воЪи свога архиЉереЉа, јлимпиЉе поРе и против своЉе жеЪе, и праЮаше га све до ’алкидона,[6] где Ље епископ намеравао да се укрца у лаРу и отплови у ÷ариград. «а то време јлимпиЉе уРе у Љедну цркву на обали морскоЉ, и помоливши се задрема. » гле, Ьему предстаде у виРеЬу нека прекрасна девица, сиЉаЉуЮи као сунце и рече му: ”стани брзо, јлимпиЉе! - ј он, дивеЮи се ЬеноЉ лепоти, упита Ље:  о си ти, госпоРо, и зашто ми нареРуЉеш да брзо устанем? - £а сам ≈фимиЉа,[7] слушкиЬа ’ристова и мученица, одговори она. ”стани, и ако хоЮеш хаЉдемо у твоЉе отачаство! ¬оЪа Ље ЅожЉа да ти будем сапутница и помоЮница.

 ада света мученица изговори те речи, јлимпиЉе се пробуди, и не виде никога пред собом, само срце своЉе наРе препуно духовне радости. » Ьему би Љасно да Ѕог хоЮе да се он врати у своЉе усамЪеничко молитвено тиховаЬе. —тога, оставивши епископа, он се врну у своЉе отачаство, имаЉуЮи као сапутнике невидЪиву помоЮ и молитве свете великомученице ≈фимиЉе, чиЉи лик и слатку беседу он сво време чуваше у срцу свом и радоваше се духом.

ƒошавши у јдриЉанопоЪ, на своЉе усамЪеничко пустиЬско место он намисли подиЮи на том месту цркву у име свете ≈фимиЉе. јли он не имаРаше потребна средства за то, Љер, раздавши све своЉе имаЬе и следуЉуЮи осиротелом нас ради ’ристу, он као убожЉак ниЉе имао ни злата, ни сребра, ни бакаруша у поЉасу своме. “ада он замоли своЉе знанце меРу граРанима и суседима да му помогну. ј они, дознавши Ьегову жеЪу, даваху му ревносно и усрдно све што беше потребно, и за кратко време меРу незнабожачким гробовима би подигнута црква у име свете великомученице ≈фимиЉе. ј кад копаху темеЪ, светом јлимпиЉу се поново Љавише она два гореспоменута мужа у ЉереЉским одеждама. £едан од Ьих држаше у руци  адионицу и каРаше темеЪ, означуЉуЮи тиме како Юе ту бити велика црква, а други певаше: "ќсана месту овом!"

 о беху та два мужа, не зна се. јли након извесног времена тамо бише обретене нетЪене и миомирисне мошти та два мужа, коЉи се двапут Љавише преподобном јлимпиЉу у виРеЬу. » по Ьеговом нареРеЬу те свете мошти бише положене у цркви, Ьиме подигнутоЉ.

£ош пре освеЮеЬа цркве легиони демонски, видеЮи да Юе стараЬем светог јлимпиЉа, Ьихово обиталиште постати насеЪе светаца, и да о"де где беху Ьихови привиди и страшила сада почиЬе наступати ЅожЉа благодат, Љурнуше са страховитом виком и дреком на новоподигнуту цркву и светитеЪеву келиЉу, желеЮи да до темеЪа сруше граРевину и да, уплашивши светог јлимпиЉа, отераЉу га одатле. ” своме бесу демони викаху разним гласовима, као разЉарене звери или као помамЪени ратници; но ’ристов воЉник одмах стаде на молитву, наоружа се Ьоме као непобедивим оружЉем, и тог часа победи привидну силу демонску, те демони побегоше са стидом, као прах развеЉан ветром.

ѕошто црква би освеЮена, почеше из града долазити Ъуди да славослове Ѕога и слушаЉу душекорисна поучеЬа светитеЪева. “ада преподобни јлимпиЉе, наоружаваЉуЮи се Љош силниЉе против невидЪивих неприЉатеЪа, узиРе на столп (= стуб), слично светом —имеону, првом столпнику,[8] и стаде као на стражу, издалека примеЮуЉуЮи наступаЉуЮе пукове демона, и Љуначки се бореЮи с Ьима дан и ноЮ. Ќо демони, иако свагда биваху побеРивани од Ьега, ипак не престаЉаху са своЉим безочним нападима на Ьега.

£едном ноЮу зли дуси почеше се камеЬем бацати на светог јлимпиЉа, задаЉуЮи му тешке повреде. “рпеЮи то каменоваЬе, светитеЪ говораше демонима: Ўта Ље вама до мене, човеконенавидни и пагубни демони? Ўто се узалуд узбуРуЉете, и пакосно устаЉете на слуге ЅожиЉе? ќво камеЬе коЉе ви бацате на мене, сведочиЮе пред ’ристом у дан другог доласка Меговог о вашоЉ бестидноЉ дрскости и злоби. «наЉте да Ља ни у шта не рачунам ваше бацаЬе камеЬа на ме, и сматрам то као дечЉу играчку. ≈во, Ља Юу склонити ове танке дашчице што ми служе као кров над главом, да бих несметано примио од вас каменоваЬе и претрпео ради √оспода оно што претрпе свети првомученик —тефан. ¬и Ьега убисте рукама £евреЉа, и са тим £евреЉима наследиЮете пакао огЬени. - „увши ове речи и схвативши да Ље непобедиви страдалац готов претрпети све ради Ѕога, демони се разбежаше са тог места на све стране.

To чуше неки Ъуди коЉи те ноЮи пролажаху туда, а видеше и демоне коЉи у разним обличЉима бежаху са тог места ридаЉуЮи, запомажуЮи и вапиЉуЮи: "јлимпиЉе нас истера из нашег обиталишта!  уда да се денемо? Ќама нигде нема места!"

ѕреподобни јлимпиЉе скиде са стуба малу настрешницу коЉа беше над Ьеговом главом, и стаЉаше имаЉуЮи небо као своЉ покривач, и Љуначки трпеЮи зиму и вруЮину, дажд и град, снег и мраз, и све промене ваздушне. » би он добровоЪни мученик не Љедно време него педесет три године, страдаЉуЮи на своме стубу, као прикован на крсту. » стицаше се к Ьему многи народ: Ъуди и жене, младиЮи и старци, да слушаЉу корисне поуке Ьегове и да се исцеЪуЉу од своЉих ƒушевних и телесних боЪки. ј многи од Ьих изабраше да остану и живе поред Ьега. «ато светитеЪ нареди да се устроЉе два манастира, мушки и женски, Љедан с Љедне стране столпа, а други с друге. —ам пак стаЉаше на столпу у средини, као свеЮа на светЬаку, просвеЮуЉуЮи оба манастира и учеЬем своЉим и примером ангелског живота свог, и заштиЮуЉуЮи их молитвама своЉим. ѕреподобни им даде законе и уставе монашког живота, наредивши им да будно чуваЉу себе од демонских замки. ѕритом он женама нарочито заповедаше да се никада не показуЉу мушкарцима на очи.

” женском манастиру живЪаше и маЉка блаженог јлимпиЉа са своЉом Юерком а Ьеговом сестром ћариЉом, и друге врло угледне жене града јндриЉанопоЪа, и меРу Ьима неке ≈фимиЉа и ≈вула, коЉе оставише сва имаЬа своЉа, децу, сроднике и приЉатеЪе, и сву таштину и сласти овога света, и обукоше се у ангелски образ, и живЪеЬем своЉим уподобише се самим ангелима.

ћати преподобног јлимпиЉа беше у чину Раконисе, и ма да живЪаше по монашки, она ипак не хотиЉаше да се обуче у монашки чин, говореЮи: "£едно Ље и исто бити Ракониса или монахиЬа". ћеРутим син Ље често моЪаше да се обуче у монашки лик; но она га не послуша у томе, док не би упуЮена на то Љедним виРеЬем, поводом кога она сама моли сина да Ље замонаши. ” том виРеЬу она виде необично лепе палате, из коЉих се чуло преслатко и преумилно поЉеЬе и славЪеЬе Ѕога. ј када она хтеде да уРе тамо, забрани ЉоЉ неки честан и лучезаран човек, коЉи стаЉаше и стражараше на улазу у те палате. ѕритом ЉоЉ он рече: "“и не можеш уЮи тамо, Љер тамо блаженствуЉу слушкиЬе √осподЬе, коЉе My послужише у монашком чину. ћеРутим ти немаш на себи монашку одеЮу, стога и не можеш уЮи тамо и узети удела у ЬиховоЉ радости".

ќве речи веома посрамише светитеЪеву маЉку, и она, пробудивши се из сна, стаде молити сина да Ље постриже у монашки чин. ѕосле пострига она удвостручи своЉе подвиге, додаЉуЮи труд труду » тако се много година подвизаваЉуЮи у монаштву, она веома угоди √осподу, и отиде к Мему. —ин пак Ьен, преподобни отац наш јлимпиЉе, толико угоди Ѕогу, да Љош за живота на земЪи биваше обасЉаван небеском светлошЮу: много пута ЉавЪаше се над Ьеговом главом огЬени стуб коЉи досезаше до облака и озараваше сво место оно. A TO се догаРало често, некада по дану, некада по ноЮи, веЮином по ноЮи; и када се дешавала грмЪавина и севаЬе муЬа, тада се та небеска светлосг ЉавЪала над светитеЪем изнад столпа Ьеговог. ћноги од веруЉуЮих и свето живеЮих удостоЉаваху се видети то; а други, коЉима се догаРало да ту светлост посматраЉу издалека, мишЪаху да светитеЪев столп гори стварним огЬем. ƒостоЉни пак Љасно гледаху то неисказано знамеЬе небеске славе. “ако Ѕог прославЪаше угодника —вог.

—вети јлимпиЉе учини многа чудеса благодаЮу ’ристовом: он болне исцеЪиваше, Раволе из Ъуди изгоЬаше, будуЮност предсказиваше. Ќа четрнаест пак година пре смрти, ноге Ьегове бише поражене Ъутом болешЮу, те за све то време он не могаше стаЉати веЮ до самог преставЪеЬа свог лежаше на Љедну страну. » када ученици Ьегови хотиЉаху да га понекад окрену на другу страну, он им то никако не допушташе него трпЪаше као други £ов, благодареЮи Ѕога, ка коме и отиде с радошЮу.[9] ѕо преставЪеЬу пак Ьеговом многа се исцеЪеЬа даваху болесницима од светих моштиЉу Ьегових, у славу ’риста Ѕога нашег, са ќцем и —ветим ƒухом славЪеног вавек. јмин.

—ветосавЪе.орг

09 / 12 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0