Srpska

ЅаниЉи се враЮа Ьен манастир

” селу  омоговина, недалеко од  остаЉнице, обнавЪа се велика православна светиЬа. ”реРени црква и звоник, озидани нови иконостас и престо. —леди обнова манастирског конака.

«¬”  мешалице, одЉеци закиваЬа и ужурбано довикиваЬе маЉстора, "нарушаваЉу" мир порте —ветопреображеЬске цркве удаЪене двадесетак километара од  остаЉнице, у ’рватскоЉ. ѕосле 238 година обнавЪа се манастир  омоговина - Љедини манастир —рпске православне цркве на ЅаниЉи, верско и духовно средиште, стециште и окупЪалиште —рба у овом делу  раЉине. ”здиже се и пише Љош Љедну страницу свог васкрсеЬа, као и после сваког страдаЬа у минулим временима.

ѕодигнут поткраЉ 17. века, манастир  омоговина Ље вековима делио судбину и сва искушеЬа свог народа. –ушен Ље, харан, чак и укинут одлуком ћариЉе “ерезиЉе 1777. године... ќд тада Ље манастирска црква сведена на ниво парохиЉске, али Ље за народ овог краЉа оставила манастир. ¬ише од два века, ЅаниЉци су упорно говорили: "»демо на службу светом манастиру".

—удбину баниЉских —рба, ова светиЬа Ље поделила и после злокобне "ќлуЉе" - запустела Ље, покрадена, а црквена звона утихнула... —а манастирског конака украден Ље цреп, Ьегова кровна граРа Ље потпуно иструнула, зидови годинама кисли и пуцали, прозори и врата поскидани, почупане електроинсталациЉе...

- ќбнову манастира  омоговина, духовног центра ЅаниЉе и велике светиЬе наше епархиЉе, започели смо пре пет година радовима на манастирскоЉ цркви - каже за "Ќовости" владика √ерасим, епископ горЬокарловачки. - ЌаЉпре Ље замеЬена дотраЉала кровна конструкциЉа цркве и звоника, камени звоник Ље уреРен, обновЪена Ље дрвена конструкциЉа носача звона, а унутрашЬост храма омалтерисана. ќзидани су нови иконостас и престо, што Ље, после децениЉу и по, цркви "вратило" редовна богослужеЬа.

”поредо са обновом храма, по владикиним речима, ураРен Ље и проЉекат реконструкциЉе манастирског конака. ѕослови су започели новембра 2014. године заменом комплетне кровне конструкциЉе конака, површине око 800 квадратних метара.

- —ада нам предстоЉи уреРеЬе одаЉа конака - наставЪа епископ √ерасим.

-  ада конак буде завршен у манастир Юе да се врате монаси, да га оживе и да своЉим присуством, молитвама и радом, буду додатни подстрек утврРиваЬу и оснаживаЬу духовног живота —рба на ЅаниЉи. ќбнова Юе и нашим верницима на ЅаниЉи дати додатну сигурност, не само ради места где Юе се молити, него и због осеЮаЉа да нису сами и да Ље црква увек била и остаЉе уз Ьих.

ћанастири су у српском народу, подсеЮа владика, увек имали посебно место. ѕружали су и пружаЉу, каже, сигурност и утеху преко потребне и у мирним и у бурним временима.

- —а верним народом ЅаниЉе, али и читаве √орЬокарловачке епархиЉе, подижемо ово дело у славу √осподу - говори епископ √ерасим. - ƒа буде завет наше вере, симбол мученичког страдаЬа наших верника, искра нашег преображеЬа и васкрсеЬа као и место састаЉаЬа и духовног препорода сваког човека. ќбновом манастира  омоговина, такоРе, поколеЬима у аманет оставЪамо истинско сведочанство наше вере и Ъубави према Ѕогу и своме роду. ќставЪамо им светиЬу у коЉоЉ Юе будуЮи нараштаЉи узрастати, чуваЉуЮи веру своЉих отаца и негуЉуЮи истинске вредности коЉе треба да красе сваког човека.

» сам почетак обнове манастира  омоговина, сведочи владика, унео Ље преко потребну искру вере и живота, не само малоброЉним —рбима на ЅаниЉи, него и ЅаниЉцима коЉе су минули ратови однели далеко од прадедовских куЮа и огЬишта.

- ¬еЮину послова на обнови манастира раде —рби из  остаЉнице и околине, коЉи немаЉу стално запослеЬе, па су им приватни послови Љедини извор зараде - каже епископ √ерасим. - ј, откада Ље започела обнова, ЉавЪаЉу се ЅаниЉци из свих краЉева света и прилозима помажу обнову светиЬе. ћного Ьих Ље током последЬег рата напустило своЉа огЬишта, али су свесни да Ље обнова манастира  омоговина доказ вишевековног живота православних —рба на ЅаниЉи. —ве више се и самоинициЉативно организуЉу и прикупЪаЉу средства за обнову своЉе светиЬе. Ќедавно смо, од ЅаниЉаца из Ћондона, добили велики прилог, довоЪан да поставимо нови под у храму.

ќбнова манастира  омоговина, по речима владике, наставиЮе се постепено, онолико колико дозволе новчане могуЮности. ќсим издваЉаЬа из ≈пархиЉе и прилога верника, обнову светиЬе више пута су помогле и власти —рбиЉе и предузеЮа из ћркоЬиЮ √рада и √рад ƒобоЉ. “им средствима, каже наш саговорник, обновЪени су кров и звоник храма.

ƒ”Ўј —–ѕ— ќ√ Ќј–ќƒј

ћјЌј—“»–  омоговина основан Ље 1688. године. ѕрвобитни манастирски храм саграРен Ље од дрвета и био Ље посвеЮен —ветом јрхистратигу ћихаилу. ѕосле добиЉаЬа дозволе за градЬу цркве од чврстог материЉала, подигнит Ље 1728. године, нови манастирски храм од камена и посвеЮен ¬азнесеЬу √осподЬем, а био Ље седиште костаЉничко-зринопоЪских епископа. ” то време у  омоговини Ље постоЉала школа иконописаЬа, а у манастиру Ље дуго боравио и ƒоситеЉ ќбрадовиЮ. ћанастир Ље 1777. насилно укинула ћариЉа “ерезиЉа, а црква Ље постала парохиЉска и посвеЮена Ље ѕреображеЬу √осподЬем.

»ако Ље постоЉао свега 88 година, манастир  омоговина Ље увек био религиозни, културни и политички центар —рба на ЅаниЉи. ѕрота Ќикола ЅеговиЮ о томе пише: "ћанастир  омоговина биЉаше у ЅаниЉи српска база, ту Ље била душа народа. Ўто Ље ту договорено и закЪучено, то се свуда савЉесно извршило".

—ѕќћ≈Ќ-ƒќћ

ќЅ£≈ ј“ сада манастирског конака граРен Ље, како сазнаЉемо, осамдесетих година на одузетоЉ манастирскоЉ земЪи. Ѕио Ље то —помен-дом осниваЬа „етврте бригаде 7. ЅаниЉске дивизиЉе у ком се чувала и успомена на 126 српске деце, жена и стараца, из  омоговине и околних села, убиЉених у стравичном усташком пиру уочи —авиндана 1942. године. Михова имена била су исписана у —помен дому.

-  ада само одлучили да се манастир  омоговина обнови, 2009. године, обЉекат и земЪиште вратили смо у власништво манастира - прича владика √ерасим. - —а надлежном општином  укурузари потписали смо уговор о замени некретнина, па смо за црквено земЪиште коЉе се "наслаЬа" на школу у ћеченчанима, добили ово за манастир. —ада Ље Љедино тако могло.

√орЬокарловачка епархиЉа

16 / 12 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0