Srpska

»страЉавамо уздаЉуЮи се у помоЮ —ветога краЪа

—а ¬ладиком рашко-призренским г. “еодосиЉем о покушаЉу тзв. државе  осово да буде примЪена у ”Ќ≈— ќ, о положаЉу наших светиЬа и нашег народа на  осову и ћетохиЉи за –адио —ветигору разговарала Ље ќливера Ѕалабан. ” овом броЉу —ветигоре преносимо први дио тог разговора.

††††

” центру свjетске медиЉске пажЬе налазило се доскора питаЬе приЉема  осова у ”Ќ≈— ќ. ƒа се подсЉетимо да Ље у листу свЉетске баштине ”Ќ≈— ќ прво уписан манастир ¬исоки ƒечани 2004, а након тога су уписани ѕеЮка патриЉаршиЉа, манастир √рачаница и црква Ѕогородице Кевишке. ”брзо након тога, 2006, због нестабилне безбЉедоносне ситуациЉе и опасности од човЉека ове четири светиЬе су уписане у листу свЉетске баштине у опасности, у коЉу се споменик уписуЉе ако му приЉети опасност од природе или од човЉека.

ќд кога то воЉници  ‘ќ–-а чуваЉу српске светиЬе и ко Ље „човЉек“ коЉи представЪа опасност за свЉетску културну баштину?

ƒржава —рбиЉа се сведушно потрудила да наши наЉвеЮи споменици културе, наше духовно културно наслеРе на  осову и ћетохиЉи, буде номиновано и буде под заштитом ”Ќ≈— ќ-а. “ада нисмо ни слутили, нико ниЉе слутио, да може доЮи до овога што се данас дешава, да нам неко безочно отима оно што Ље наше, што Ље кроз историЉу одувек било наше и што нико никада ниЉе доводио у питаЬе. ћанастир ƒечани, ѕеЮка патриЉаршиЉа, √рачаница и Ѕогородица Кевишка су духовни и културни споменици коЉи су уЉедно и живе богослужбене заЉеднице. “о нису само споменици или музеЉи, како то бива у свету, да сведоче о нечему што Ље било, веЮ они и данас живе. “о су живе заЉеднице коЉе функционишу на начин како Ље то бивало и у прошлости. ≈, то наше духовно и културно наслеРе данас Ље угрожено тиме што такозвана држава  осово и они коЉи су на власти у ѕриштини свим средствима покушаваЉу да буду примЪени у ”Ќ≈— ќ[1].

Ўта то значи? “о значи да Юе тог тренутка, ако се то деси, а Ьихови су напори велики и многе силе у свету, као што су јмерика и водеЮе силе у ≈вропи, лобираЉу да они буду чланица ”Ќ≈— ќ-а, ако се то догоди, такозвана држава  осово Юе бити она коЉа би била задужена за те споменике пред том светском организациЉом. «а нас Ље данас наЉважниЉе да су ѕеЮка патриЉаршиЉа, ƒечани, √рачаница и Ѕогородица Кевишка духовно и културно наслеРе наше цркве и српског народа и то се никад не може променити. Ѕило ко да Ље задужен испред ”Ќ≈— -а да брине о тим светиЬама не може угасити наш духовни и културни идентитет, то Ље потпуно Љасно.

“и манастири су можда и Љедини у ≈вропи од споменика ”Ќ≈— ќ-а коЉи су проглашени да су у опасности. ќд кога су они у опасности? ѕрактично од локалног становништва кога веЮином чине косовски јлбанци. јко погледамо само шта се дешавало у блискоЉ прошлости, и ако сагледамо и даЪу прошлост видеЮемо да су и турски воЉници, када смо били под “урцима, чували манастире, ево ƒечане нпр. “ада су они били ”ћЌ»  или ≈”Ћ≈ —. ќд кога су чували манастире тада? “акоРе од локалних јлбанаца коЉи су хтели да опЪачкаЉу, да оскрнаве, да запале, да поруше, као што и данас чине тамо где могу. ” току ƒругог светског рата италиЉански карабиЬери су такоРе даноноЮно чували манастир ƒечане Љер су домаЮи, косовски јлбанци планирали, то Ље било 1941. године, одмах после окупациЉе, заузму манастир, опЪачкаЉу га и запале. “ада Ље игуман ћакариЉе позвао карабиЬере из ѕеЮи, и они су дошли рано, пре зоре да заштите манастир. ќд '99. године, од првог па до данашЬег дана воЉници  ‘ќ–-а су штитили ѕеЮку патриЉаршиЉу, ƒечане и √рачаницу. ¬оЉници  ‘ќ–-а како »талиЉани, тако и Ќемци, ‘ранцузи, Ѕританци и остали чували су наше наЉвеЮе светиЬе да не доживе судбину оних сто педесет цркава и манастира коЉи су запаЪени и уништени '99. год. а и оних тридесетак коЉи су 2004. годиме страдали. —ада су Љош само ¬исоки ƒечани под заштитом воЉника  ‘ќ–-а, док су остали под заштитом косовске полициЉе, као и ЅогословиЉа у ѕризрену. “о значи да су ти наши манастири и цркве у опасности од локалног становништва кога чине косовски јлбанци.

«ашто су они у опасности? «ато што Ље некоме стало да поништи наш идентитет, идентитет и српске државе и српског народа и наше ÷ркве на простору  осова и ћетохиЉе. “о су чинили '99. године. ќдмах по доласку Ќј“ќ снага систематски су палили, рушили, скрнавили, како наше светиЬе тако и гробЪа, да би 2004. године изненада поново то исто учинили, на запрепашЮеЬе целог света. —ве са циЪем да нас пониште, да нас потпуно са тих терена отераЉу, да избришу свако сеЮаЬе на српски народ, српску државу и —рпску ѕравославну ÷ркву. Ќа пример 2004. године су из цркве ”спеЬа ѕресвете Ѕогородице у Ааковици прво протерали наше сестре коЉе су биле тада при храму, Љедине —рпкиЬе тада у Ааковици, а онда су запалили, порушили и све однели, почистили, тако да ни Љедан камен ниЉе остао. »мамо на стотине места где су они тако исто чинили да би нас отерали са  осова и ћетохиЉе, са тих светих простора где су живели наши преци.

” томе нису успели иако се Љедан део нашег народа раселио, избегао. Ѕог Ље сачувао душу српског народа, нашу ÷ркву. ЌаЉважниЉе Ље што су светиЬе сачуване, веЮина Ьих Ље поново обновЪена и обновио се живот у Ьима Ц оне сада не само да живе, веЮ су лепше, чвршЮе и траЉниЉе него што су то биле раниЉе.

ѕреосвеЮени, ко Ље обнавЪао светиЬе коЉе су порушене на простору  осова и ћетохиЉе? ƒа ли Ље постоЉао нeкaкав гест добре воЪе власти из ѕриштине, да ли су ичим помогли да се обнови оно што Ље порушено?

ѕрва веЮа обнова била Ље од 2005. године, после мартовског погрома. “ада су практично меРународни фактори издеЉствовали ту обнову. —ав новац Ље дошао преко —авета ≈вропе али су они направили такав систем да се оформи Љедна комисиЉа под председништвом —авета ≈вропе у коЉоЉ Юе бити представник наше ÷ркве, представник «авода за заштиту споменика културе из Ѕеограда, кога Ље одреРивао директно ћинистар културе из Ѕеограда и два члана из ѕриштине, представник ћинистарства културе и Ьиховог завода. «начи то Ље прва организована обнова, веома важна за нас Љер смо ми учествовали у пуноЉ мери, наша ÷рква и наша држава. ћи смо предлагали приоритете обнове, радили смо проЉекте како Юе се нешто обновити и вршили смо надзор над тим радовима. Ќовац коЉи Ље одвоЉила ћеРународна заЉедница само Ље прошао кроз косовске институциЉе. ¬ероватно им Ље то требало, нарочито меРународним факторима Ц коЉи су били задужени да сачуваЉу наше културно наслеРе а десило се да их нису сачувал. ƒа би избрисали трагове и да би на неки начин умирили савест издвоЉили су материЉалну помоЮ. «а нас Ље то било значаЉно Љер смо успели да у веЮини градова, као што су ѕризрен, Ааковица, ѕеЮ, ѕриштина, ¬учитрн, ”рошевац и неки наши манастири страдали као што су јрхангел у ѕризрену да их поново обновимо и да вратимо живот у те светиЬе. ƒанас имамо свештенике у ѕриштини, у ѕризрену на два места, обновили смо ЅогословиЉу, обновили смо седиште епископа у ѕризрену, —аборну цркву —ветог АорРа, затим Ѕогородицу Кевишку такоРе и ’рам ”спеЬа у Ааковици, у ѕеЮи исто. » сада у тим местима имамо парохиЉске заЉеднице. ќно што Ље за нас много тешко и жалосно Ље што нема нашег становништва у тим градовима, коЉе Ље '99. године такореЮи у потпуности напустилo градове, плашеЮи се за себе и за живот своЉих породица. ¬еома мали броЉ Ьих се вратио Љер не постоЉе услови за повратак. Ќе постоЉе услови за рад. ћи смо се трудили да обновимо те порушене светиЬе. Ќеки су нам говорили Ц „ЌемоЉте обнавЪати, нек' се види какви су. Ќека цео свет види какви су варвари“. јли шта ми имамо од тога? јко ми неЮемо да обнавЪамо наЮи Юе се неко други коЉи Юе то обновити, па би се уместо —рпске ѕравославне ÷ркве назвале неким другим именом, а нама ниЉе у интересу да неко преузме нашу улогу, да неко други преузме наше светиЬе и да их обнавЪа. «начи у тоЉ обнови су учествовале наша ÷рква, потом наша држава, коЉа Ље преко  анцелариЉе за  осово и ћетохиЉу много уложила новца; обнову ЅогословиЉе у ѕризрену помогла Ље новчано –уска ѕравославна ÷рква, норвешка влада Ље издвоЉила у ƒечанима и ѕризрену велики новац да се наше светиЬе обновеЕ

ќбновом наших светиЬа ми обнавЪамо и оно што Ље много важниЉе а то Ље живот у Ьима. ќне постаЉу поново у функциЉи, у Ьима се служи ЋитургиЉа. ћноги коЉи су избегли желе да доРу у своЉе светиЬе на —вету литургиЉу. “о Ље у овом тренутку, а за нека будуЮа времена надамо се да Юе бити боЪе па да Юе моЮи наши —рби у веЮем броЉу да се врате. ќно што Ље сигурно, враЮаЮе се око своЉих светиЬа. јко не будемо на првом месту имали своЉе цркве и манастире, коЉи су вековима окупЪали наш народ на том простору, онда се свакако нико у будуЮности неЮе вратити на те просторе.

£а сам дошао на  осово и ћетохиЉу први пут '83. године, у манастир ƒечане. » толико сам заволео таЉ манастир да сам тада сам молио Ѕога да моЉе служеЬе Ѕогу, ÷ркви и роду буде у тоЉ светиЬи и на том месту. » то ми се испунило. јли, и тада као игуман и сада као епископ, морам да кажем да заиста не бих имао никаквог разлога да живим на  осову и ћетохиЉи да ниЉе наших светиЬа, да ниЉе нашег памЮеЬа коЉе Ље заиста испуЬено жртвом, борбом и патЬом нашег народа, да се сачува оно наЉвредниЉе на тим светим просторима.

††††

ѕеЮка патриЉаршиЉа, ¬исоки ƒечани, √рачаница и Ѕогородица Кевишка су првенствено жива богослужбена мЉеста, а не само споменици културеЕ

Ќаше комшиЉе, косовски јлбанци, здушно би желели да то буду споменици или музеЉи. Мима много смета што су то жива богослужбена места, што су ту присутне монашке заЉеднице и активне парохиЉе. “о им смета Љер не могу да спроведу своЉ циЪ. ѕрво су палили, рушили, хтели да избришу сваки траг постоЉаЬа наших светиЬа и сваки српски траг.  ада то нису успели онда су променили тактику, почели су да присваЉаЉу наше културно наслеРе, да говоре како су Ьихови преци подизали ƒечане и све остало а да су —рби некада све то освоЉили, да су дошли као осваЉачи на те просторе. ѕитамо се Ц како може неко ко Ље то недавно рушио да каже да Ље то Ьегово? «ашто би рушили ако Ље то Ьихово?

«а нас Ље, понавЪам, важно да наше светиЬе буду места где Юе и даЪе бити присутне монашке заЉеднице, а исто тако по градовима парохиЉе, Љер наши задужбинари су их и подигли са циЪем да буду молитвена места а не да буду само споменици нечега и да причаЉу о нечему шта Ље некад било. ƒо сад смо уз ЅожиЉу помоЮ то успевали.

—ила ЅожиЉа нас у томе држи, крепи и чува, као и благодатно присуство —ветога —тефана ƒечанског, чиЉе мошти су у манастиру ƒечани. “о Ље Љедини српски краЪ коЉи Ље остао на простору  осова и ћетохиЉе и коЉи никада ниЉе дозволио да га ико помери одатле. ƒок Ље он ту, он влада  осовом, он Ље суверени господар тих простора и ми, надаЉуЮи се и уздаЉуЮи се у Ьегову помоЮ, истраЉавамо и опстаЉемо.

ѕреосвеЮени, ви сте и ректор ЅогословиЉе у ѕризрену. ќве године излазе и први матуранти.  ако богослови живе у ѕризрену и какво Ље сада стаЬе у ЅогословиЉи?

ЅогословиЉа —ветог Оирила и ћетодиЉа Ље основана 1871. године.  ада смо 2011. решили да обновимо Ьен рад, после 12 година паузе коЉа Ље направЪена у раду те школе, многи су били сумЬичави. «аиста, било Ље веома тешко то и замислити после свих дешаваЬа 2004, када Ље потпуно спаЪена (а од '99. г. професори и Раци не живе у ЬоЉ и не уче, и ЅогословиЉа Ље привремено измештена у Ќиш). јли, и то Ље ЅожиЉи благослов. √оспод нас Ље покренуо на то добро дело, па Ље —вети архиЉереЉски сабор донео одлуку 2011. г. да се обнови рад наше школе.  ажем, многи су тада били сумЬичави, скептични Ц да ли Ље уопште могуЮе тако нешто и да ли Ље добро да тако нешто радимо, с обзиром на то да Юе деца ту учити, у граду где Ље остало само десетину —рба а било их Ље раниЉе 8-10 000. Ѕило Ље наЉтеже почети. ѕрво смо обновили зграду школе, а онда Ље кренула обнова и других здаЬа унутар богословиЉе. “ада смо заиста осетили ЅожиЉу помоЮ и да Ље ЅожиЉа воЪа да се обнови рад школе, Љер она представЪа мотор за целу нашу ≈пархиЉу и за нашу ÷ркву, не само на  осову и ћетохиЉи него у целини где год да живимо.

ƒанас сви среЮни што имамо 53 ученика и десетак професора, свеукупно нас има око 80 унутар зидина у дворишту ѕризренске богословиЉе, а у целом граду има око 15, 20 —рба. ќве године завршавамо обнову целог комплекса. ”спели смо да прикупимо негде око три милиона евра путем донациЉа. ѕомогли су нам: ≈вропска комисиЉа, –уска ѕравославна ÷рква, наша држава преко  анцелариЉе за  осово и ћетохиЉу, Ќорвешка влада. £едан »талиЉан Ље дао велики прилог. ћи успевамо да уз помоЮ дарова и донациЉа обновимо сва та здаЬа и омогуЮимо услове за рад школе. ѕоказуЉе се да, ако имамо храбрости да закорачимо у живот, онда Ље √оспод таЉ коЉи нас прати кроз живот у сваком делу и на сваком месту. “о се покзуЉе и у ѕризрену у овом нашем времену, када су многи сумЬали да Ље то уопште могуЮе или нешто друго. “ако се ето показало да Ље могуЮе ЅожиЉом воЪом и ЅожиЉом помоЮи.

£една од држава коЉа Ље подржала улазак  осова у ”Ќ≈— ќ Ље и ÷рна √ора.  ако су то прихватили —рби коЉи живе на  осову и ћетохиЉи, с обзиром на то да Ље краЪ Ќикола ослободио ƒечане, Ааковицу, ѕеЮ?

√ласаЬе коЉе Ље недавно било у ѕаризу, и оно коЉе Юе тек да буде сад почетком новембра[2], Љесте политичка одлука земаЪа коЉе су чланице ”Ќ≈— ј-а и коЉе имаЉу право гласа. Ќису ту много битни разлози, чиЬенице, аргументи. Ќема ту много расправе у вези са тим. £едноставно, те делегациЉе у ѕаризу при ”Ќ≈— ќ-у добиЉаЉу инструкциЉе из центара своЉих држава и оне тако гласаЉу. ћи смо свесни тога и ми чинимо све што можемо, да наше приЉатеЪе и све коЉи гласаЉу, уверимо у реалност, у то како ставри сада стоЉе, као и у опасност коЉа прети културном наслеРу  осова уколико одлука буде позитивна. ћеРутим, то Ље Љедна политичка одлука као што Ље била и политичка одлука да се додели независност такозваноЉ држави  осово, коЉа то ниЉе ничим заслужила. ѕрво Ље требало да се остваре стандарди па онда статус, али су после мартовских нереда променили мишЪеЬе па Ље речено да им дамо статус па Юе онда да следе стандарди. —тандарди никад нису уследили. —ад им се додеЪуЉу на чуваЬе они наЉвредниЉи средЬовековни споменици културе на  осову и ћетохиЉи, какве немамо у свету, у том рангу, а недавно су на зидовима ƒечана и ЅогословиЉе и где год су друго могли исписивали погрдне пароле ”„ , »—»— и разне друге поруке. ћора се реЮи, то Љесу писали поЉединци али, са друге стране, нико ниЉе то гласно осудио, као ни претходна рушеЬа и скрнавЪеЬа наших светиЬа.

≈, Љедноставно меРу тим земЪама се нашла и држава ÷рна √ора. ћи смо сви то са тугом примили али свесни да Ље и то учиЬено ради некаквих интереса земаЪских.  ако ÷рна √ора, тако и ћакедониЉа условЪене су и на неки начин принуРене на тако нешто. Ќису били можда довоЪно ни свесни шта то значи на дугорочном плану за Ьихову државу и народ и шта таЉ чин представЪа имаЉуЮи у виду нашу прошлост и историЉу. Ќису размишЪали о томе како би се у таквом тренутку понели наши претходници, наши преци владари, коЉи су често жртвовали и себе и народ и земЪу да би сачували част и образ. » ево Ц до дан данас ми постоЉимо, и као народ и као држава, захваЪуЉуЮи том опредеЪеЬу Ћазаревом не за земаЪско царство него за оно што Ље увек и довека, за Ќебеско. Ќо, у овом тренутку све што се ради ради се да кажем из неких тренутних интереса коЉи имаЉу за циЪ да се сачува власт и да се добиЉе нешто привремено, земаЪско, пролазно а не гледа се у будуЮност Ц на генерациЉе коЉе Юе доЮи и шта Юе те генерациЉе говорити о нама. ƒа ли Юе се стидети наших поступака, имаЉуЮи пред собом историЉу свога народа.

Ќе замерамо дакле у смислу да некога због тога мрзимо, далеко од тога, али нам Ље жао и заиста не можемо заборавити да Ље у Љедном кЪучном тренутку Ц када су хтели да нам одузму не само оно што Ље земаЪско, веЮ и оно што Ље духовно, и душу да нам узму Ц онаЉ ко би требао наЉпре да нам пружи руку и да помогне окренуо главу, или нас можда Љош више гурнуо низ брдо да би се што пре стрмоглавице доле срушили. Ќо, неЮе дати Ѕог.

Ѕез обзира на гласаЬе и на све остало, ми Юемо опстати. Ќе зато што Ъуди тако хоЮе, него зато што Ѕог тако хоЮе, Љер много тога се не дешава по човеку. »ако човек хоЮе да суверено влада весеЪеном, ЅожиЉа Ље задЬа у свему те Юе тако и у овоме ЅожиЉа бити задЬа.

 ао што рекох, нека √оспод опрости свима онима коЉи чине такве грешке коЉе могу да коштаЉу и садашЬост а и будуЮност. » ми смо имали грешака. » у недавноЉ прошлости. «намо шта се све дешавало и како смо грешили и у Ѕеограду и на другим местима и ево сад трпимо због тога и на  осову и ћетохиЉи, али и у другим краЉевима где су —рби живели а више не живе.

ќно што Ље примЉетно Ље да се до овог догаРаЉа, можда помало успавани српски народ у централноЉ —рбиЉи и Ѕеограду пробудио, и на разне начине побунио против уласка  осова у ”Ќ≈— ќ. ќ томе говори и петициЉа коЉу Ље за непуних седамдесет два сата потписало 100 000 Ъуди, —рба махом из —рбиЉе али и из других краЉева. Ўта ви кажете о томе?

«а све нас  осово и ћетохиЉа ниЉе само териториЉални поЉам, то ниЉе само териториЉа.  осово и ћетохиЉа су и срце и душа и биЮе српског народа без обзира где живели. јко данас погледате Ц да ли овде у ÷рноЉ √ори, да ли у централноЉ —рбиЉи, да ли широм света, у диЉаспори Ц наиЮи Юе те на Ъуде коЉи Юе да кажу: моЉи преци су са  осова и ћетохиЉе. «начи, то Ље нешто што Ље дубоко усаРено у нас. ј ако погледамо исто тако у прошлост како су се наши претходници борили за стару —рбиЉу и за те наше просторе, за те светиЬе, онда заиста ниЉе чудо што данашЬи млади, коЉи чак нису ни били на  осову и ћетохиЉи, у дубини своЉе душе осеЮаЉу да то припада нама и то се не може избрисати кроз Љедну генерациЉу. „ак и да они успеЉу нешто сад да постигну, веЮ друга, треЮа, пета генерациЉа Юе имати жеЪу да поврати то што Ље уткано у наше биЮе и што представЪа управо наш идентитет. Ќе можемо постоЉати ако заиста не будемо имали везу са  осовом и ћетохиЉом, Љер смо ми утемеЪени на тим основама. “о су наши темеЪи, то су наши корени коЉи су дубоко прожети свим оним што се дешавало, што се данас дешава и што Ље за нас, за наш народ, за нашу ÷ркву и за нашу државу битно.

»мала сам прилике да разговарам са официрима воЉске и полициЉе коЉи су у ратним годинама по службеноЉ дужности одлазили на  осово и ћетохиЉу да бране своЉу отаЯбину и народ. ѕричали су ми да чак и ако би се нашао неко за кога Ље то била искЪучиво службена дужност и ништа више од тога, када би ступили на тло  осова и ћетохиЉе прорадиле би неке друге емоциЉе, нека друга свиЉест и од тог тренутка би важило само: Ќе дам, ово Ље моЉе, моЉа земЪа, земЪа мога оца, мога дЉеда, моЉих предака.

 ако да обЉаснимо овим и будуЮим генерациЉама таЉ дубоки утисак, таЉ емотивни сусрет —рбина са  осовом и ћетохиЉом?

≈во Ља Юу одговорити кроз моЉ пример. ¬еЮ сам рекао да у своЉоЉ раноЉ младости нисам био на  осову и ћетохиЉи. „итао сам у кЬигама кроз наше епске Љуначке песме и нешто сам мало учио у школи. «авршио сам воЉску и после воЉске уследио Ље моЉ први одлазак на  осово. “о Ље било као да сам дошао у очев дом кога сам тражио годинама. » Ља сам стварно осетио да Ље то моЉа постоЉбина и отачаство, отаЯбина. ”право на простору где никад нисам раниЉе био, решио сам да све оставим: своЉ дом и родитеЪе, приЉатеЪе и школу коЉу сам завршио и да одем да служим у ƒечане, где Ље тада било само 1% —рба. ћоЉ први одлазак у ƒечане '83. годне, био Ље возом из Ѕеограда до ѕеЮи. —еЮам се, у 10 сати увече Ље кренуо воз а у  осову поЪу су меЬали вагоне па су тамо нешто радили тако да смо ми од  осова поЪа преко  лине, ћетохиЉом ишли у ѕеЮ. £а сам гледао ту земЪу коЉа Ље тада мени била непозната али сам Ље Љако заволео. ќна Ље зрачила нечим што Ља до тада нисам срео у свом животу.

“о Ље оно о чему сам причао, што Ље уткано у ту земЪу. “а земЪа Ље освештана, натопЪена крвЪу, зноЉем, сузама наших предака. Ќема ни Љедног места на  осову и ћетохиЉи где нема костиЉу српских Љунака и оних —рба коЉи су ту живели са решеношЮу да сачуваЉу  осово и ћетохиЉу. ѕа само узмите  осовски боЉ, како су наши, бореЮи се, на  осову оставили своЉе животе и после тога колико Љош пута у историЉи. »ма нешто што се не може обЉаснити Ъудским речима, Љезиком овога света, има нешто где √оспод дела. £а заиста сматрам да то што Ља данас живим на  осову и ћетохиЉи и што сам спреман до краЉа свог живота да останем на том простору без обзира шта се дешавало, а само у последЬих 20 година се много тога десило, што би било разлог за многе да оду и да се више никад не врате, да Ље то благослов ЅожиЉи и свих наших —ветих предака.

ћноги млади Ъуди, када им се укаже прилика и позовемо их да посете  осово и ћетохиЉу и светиЬе, осете се као да су посетили ’ристов гроб, као да су били на —ветоЉ земЪи. ћноги са страхом доРу а са радошЮу оду. ћноги сматраЉу да Юе, када доРу на  осово и ћетохиЉу, тамо затеЮи неко страшно стаЬе, ужасно нешто што одражава сва ова збиваЬа што су се десила у нашоЉ блискоЉ прошлости, меРутим када доРу у ѕатриЉаршиЉу, ƒечане и ѕризрен толико се духовно обнове, озаре, да одлазеЮи са  осова и ћетохиЉе одлазе као да су други Ъуди. ѕотпуно освештани, како бих рекао, тим светиЬама, тим светим простором. ћи смо свени тога, и зато Ље  осово и ћетохиЉа за нас више од териториЉе, више од онога што Ље земаЪско, пролазно или рецимо више од онога што оно представЪа за наше комшиЉе косовске јлбанце. “о Ље наша нада и то нам даЉе снагу да истраЉемо, без обзира шта се тренутно дешавало. ћи знамо да нису само Ъуди ти коЉи Юе одлучивати о коначноЉ судбини наших светиЬа и уопште те териториЉе коЉа се зове  осово и ћетохиЉа. Ѕог Юе реЮи задЬе. јко Ље у овом рату '99. год. и у том послератном периоду сачувао нашу ÷ркву и монаштво, свештенство и оваЉ преостали народ на том простору, значи да √оспод има неке планове са нама. “о Ље Љедан залог коЉи Ље практично сачуван за нека будуЮа времена. —а том надом ми живимо, са том надом ми обнавЪамо порушено и са том надом подносимо тегобу свакога дана. ƒа нас √оспод погледа и да нам √оспод даруЉе и моЮи и снаге а и трпЪеЬа да поднесемо све то што се тамо дешава.

ѕреосвеЮени, како у овом тренутку живе —рби и наше монаштво на  осову? ƒа ли има повратника и да ли има наде да Юе се —рби вратити на своЉа огЬишта?

ЌаЉвеЮу забринутост изазива данас то што се поЉедини —рби, коЉи су раниЉе отишли са  осова и ћетохиЉе или веЮ дуже време живе негде у централноЉ —рбиЉи и ÷рноЉ √ори или негде друго, решаваЉу на Љедан, да кажем, врло штетан корак, а то Ље да продаЉу своЉу имовину. “о Ље оно што нас много забриЬава и боли у овом тренутку. £а сматрам да Ље то практично рак рана за наше свето  осово и ћетохиЉу. Ќе смемо продавати нашу земЪу. » не страдаЉу од продаЉе српске земЪе само они коЉи су остали да живе на  осову и ћетохиЉи, тиме што наше комшиЉе све више осваЉаЉу, него Ље то штетно и за те Ъуде коЉи продаЉу: касниЉе се врло брзо покаже да то ниЉе било благословено и нека их ЅожиЉа казна стигне у животу. £едном човек погреши у животу па испашта и он и генерациЉе, а то ниЉе добро. ћи имамо Љедан фонд коЉи смо основали при нашоЉ ÷ркви, где сви улажемо у таЉ фонд по своЉу лепту, колико ко може, да бисмо откупили негде неку парцелу, земЪу коЉа Ље критична, да не би пала у руке наших комшиЉа коЉи нам не желе добро. ÷рква колико и како може то откупЪуЉе и чува.

ќно што за нас представЪа велику радост у овом тренутку Љесте то што се на  осову и ћетохиЉи раРаЉу деца. “о Ље заиста нешто што се опет не може обЉаснити Ъудским речима.  ако то да тамо где Ље наЉтеже, где Ъуди немаЉу ни посла, ни неких других да кажем животних сигурности, да се деца тамо раРаЉу? јли и то Ље нешто ЅожиЉе, Љер раРаЬе Ље ЅожиЉи дар. —ад се у √рачаници роди више деце него у Ќишу. ” Љедном селу, Ўилово, у  осовском поморавЪу имамо 40 Рака првака, два одеЪеЬа мораЉу да се оформе што раниЉе никад ниЉе било. » то Ље опет нека врста одбране, да се бранимо раРаЬем, да се бранимо тиме што Юемо више да одлазимо у цркву, тиме што Юемо да подижемо више нових храмова и тако. „овек као свако живо створеЬе има потребу да се бори за живот коЉи му Ље Ѕог дао.

ѕреосвеЮени, питам вас као ¬ладику рашко-призренског и косовско-метохиЉског, коЉа Ље ваша порука нама —рбима како да бранимо  осово и ћетохиЉу?

Ѕог брани  осово и —вети, а ми само да истраЉемо на ’ристовом путу, на путу —ветога —аве, на путу —ветога ѕетра ÷етиЬског. —вети —ава и —вети ѕетар ÷етиЬски су испред себе као своЉ идеал имали Ѕогочовека ’риста. Ќису имали нешто земаЪско. «ато Ље Ьихово дело успело и траЉе до данашЬег дана, а ми следуЉуЮи —ветом —ави и —ветом ѕетру ÷етиЬском и ми за идеал треба да имамо Ѕогочовека ’риста и да се надаЉуЮи у Ѕога свакодневно трудимо на ономе што Ље ЅожиЉе и ономе што Ље Ъудско а што ниЉе пролазно и привремено, него што радеЮи оставЪамо будуЮим генерациЉама, нашим потомцима. Ќаш ѕатриЉарх ѕавле блаженопочивши, коЉи Ље веЮи део свог живота управо оставио на  осову и ћетохиЉи као епископ рашко-призренски, говорио Ље да смо ми сарадници ЅожиЉи, сатрудници. “реба да будемо приЉатеЪи ЅожиЉи, да имамо кроз своЉ живот успоставЪен савез са Ѕогом, да ми приносимо Ѕогу дарове духовне и жртву, чинеЮи добра дела и гаЉеЮи врлине, а онда нас √оспод неЮе оставити, где год да живимо. £а не бих рекао да Ље данас наЉопасниЉе живети на  осову и ћетохиЉи и да Ље ово време данас наЉгоре. ћислим да Ље било и горих времена, али да су били боЪи Ъуди. £ачи и чвршЮи. ƒа се и ми угледамо на Ьих, па и ми данас да будемо Љаки и чврсти, и да се молимо Ѕогу да нам √оспод да трпЪеЬа и силе своЉе, да и ми истраЉемо. Ќе своЉим снагама, него помоЮу ЅожиЉом, а надамо се да Юе у будуЮности доЮи и боЪе генерациЉе коЉе Юе се удостоЉити да оно што смо ми данас изгубили они поврате и све у славу ЅожиЉу.


[1] ¬ладика “еодосиЉе Ље за –адио —ветигору говорио приЉе гласаЬа о приЉему тзв. државе  осово у ”Ќ≈— ќ. Ќа гласаЬу, одржаном 9. новембра 2015. године у сЉедишту ”Ќ≈— ќ-а, ниЉе усвоЉен предлог да се тзв. држава  осово прими у ову меРународну организациЉу.

[2] ¬ладика “еодосиЉе Ље за радио —ветигору говорио приЉе 9. новембра 2015, када Ље одржана сЉедница √енералне скупштине ”Ќ≈— ќ-а на коЉоЉ се гласало о приЉему тзв. државе  осово у ову организациЉу. ѕодсЉеЮамо наше читаоце да се веЮина чланица ”Ќ≈— ќ-а изЉаснила против приЉема „државе  осово“ у ову организациЉу.

—а ¬ладиком Ље разговарала ќливера Ѕалабан

—ветигора

17 / 02 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0