Srpska

¬ладика ƒанило: ƒа ли мирЉанин може да твори »сусову молитву? » може и треба!

ЌемогуЮе Ље замислити живот хришЮанина без молитве. јли да ли се увек заиста молимо док изговарамо речи молитве?  ако правилно да се усмеримо на молитву? Ўта човек да ради ако му се чини да Ђга √оспод не чуЉеї? «ашто Ље делотворна молитва по договору? » да ли мирЉани могу да творе »сусову молитву? ќ томе разговарамо с владиком ƒанилом, митрополитом јрхангелским и ’олмогорским. ††

ћитрополит јрхангелски и ’олмогорски ƒанило. ‘ото: ѕравославие.Ru ћитрополит јрхангелски и ’олмогорски ƒанило. ‘ото: ѕравославие.Ru
††††

Ц ¬ладико, хвала ¬ам што сте пристали да одговорите на питаЬа портала Ђѕравославие.руї. ƒанас бисмо желели да поразговарамо о молитви. Ўта Ље молитва?

Ц ¬еома ми се свиРаЉу речи преподобног —ерафима —аровског Ц речи светих отаца коЉе Ље он исказао на посебан начин. ѕреподобни —ерафим Ље говорио: молитва Ље царица врлина. —вака врлина нам доноси благодат, али нам наЉвише благодати доноси молитва.

∆ивот хришЮанина се састоЉи у ЬеговоЉ молитви. ” стара времена, кад би се срели монаси, они за разлику од нас нису говорили Љедни другима: Ђƒобар дан.  ако сте?  ако здравЪе?ї ”век су питали: Ђ ако иде молитва? »ма ли молитве?ї јко има молитве значи да у човеку има живота, значи да у Ьему живи ƒух —вети.

ћи се разликуЉемо од светаца. ѕо чему? ”право по томе. ” Ьима Ље живео —вети ƒух. ћолили су се: Ђѕриди и вселисЉа в ниї (ЂƒоРи и усели се у насї) Ц и ќн се усеЪавао и живео Ље у Ьима. ј код нас долази, а ми √а терамо. ƒоРе, мало буде ту и поново √а изгубимо.

ƒанас Ље вероватно наЉопасниЉе стаЬе безосеЮаЉности кад човек не схвата и не осеЮа да ли Ље с Ѕогом или Ље без Ѕога у датом тренутку.  о живи у Ьеговом срцу? √оспод или друго супротно биЮе? —виРаЉу ми се речи светог £ована  ронштатског из Ьеговог Ђƒневникаї - вероватно зато што живим у завичаЉу оца £ована, и што Ље наша земЪа напоЉена Ьеговим молитвама. ќтац £ован пише да се, ако стоЉиш пред ѕрестолом ЅожиЉим или се просто молиш, и ако у твом срцу нема дубоког покаЉаЬа, у Ьему налази Раво. «начи, сакрушаваЉ своЉе срце, моли Ѕога за помоЮ. јко Ље могуЮе, чини метаниЉе како би твоЉе срце било скрушено и смирено. “ада Юе ти Ѕог помоЮи.

Ц ƒа, после молитве човек осеЮа мир и спокоЉ у души, а онда, после извесног времена, то нестаЉе... ј дешава се и следеЮе: човек се моли и стиче утисак да га √оспод не чуЉе.  ако то да схвати? » да ли мирЉанин може да зна да ли га Ѕог чуЉе или не?

Ц Ѕог нас увек чуЉе.

 од светитеЪа »гЬатиЉа (ЅрЉанчанинова) постоЉи седеЮа слика: има дана кад на небу нема ни облачка и сунце светли, а има дана кад Ље облачно, сунца нема, али Ље ипак Љош увек светло, а понекад бива и овакво време: киша, оловно небо, сунца као да уопште нема и никад га неЮе бити, али то треба истрпети. ќтац Ќикон (¬оробЉов), изузетан подвижник побожности, свет човек, наводи следеЮи пример.  ад наступа Љесен и бЪузгавица ми не очаЉавамо, Љер знамо да Юе све то проЮи и да Юе наступити лепо студено време, а касниЉе Юе доЮи и лето. “ако Ље и овде: треба просто истрпети. √лавно Ље да човек издржи ударац, да се не збуЬуЉе и да не одустаЉе. ќци ÷ркве пишу о томе. ƒешава се да човек стане на молитву и да буде врло расеЉан и жели да остави молитву: срце ниЉе спремно, нема унутрашЬег расположеЬа... ћисли: одложиЮу читаЬе акатиста до следеЮег пута. ј не сме да одлаже, увек треба да испуЬава своЉе правило и да расеЉаност надокнади исповедаЬем своЉе немоЮи пред Ѕогом: Ђ√осподе, опрости ми, такав сам. ћоЉе срце Юути и мисли ми се роЉе.ї

—еЮам се како смо дошли на —ахалин пре 15 година. «апочели смо ремонт, скинули смо радиЉаторе и кад смо их исекли видели смо да Ље цев пуна каменца и да Ље остала само рупица. » тада сам помислио: Ђ¬иди ово! “ако Ље и наше срце препуно.ї —рце Ље препуно разноразних глупости и грехова и благодат ЅожиЉа Љедноставно не може да уРе у Ьега.  ао што кроз такав радиЉатор не може да проРе топла вода и да загреЉе просториЉу, тако човек не може да се загреЉе кад му Ље срце препуно разноразних глупости. јли радиЉатор се не може очистити, он се може само заменити, а срце се може очистити и наЉЉаче средство Ље наше покаЉаЬе, вапаЉ Ѕогу. “о Ље обраЮаЬе, констатациЉа: Ђ√осподе, “и видиш! ѕомози ми, √осподе.ї » √оспод Юе ти помагати.

††††

Ц ¬ладико, говорили сте о расеЉаности. ј како човек да стекне пажЬу на молитви?

Ц ћолитва захтева одговараЉуЮе расположеЬе. ”век наводим пример с вожеЬем кола. »мам помоЮника, паметан Ље, изванредан, али не вози кола. £едном сам га питао: Ђ«ашто не возиш кола?ї  аже: ЂЌе да ми жена.ї Ќисам схватио, преЮутао сам. ѕосле извесног времена срео сам се с Ьеговом супругом и поставио ЉоЉ ово питаЬе. Ђ¬ладико, - одговорила Ље, - кад бисте знали како Ље расеЉан! »ли Юе се сам закуцати у некога или Юе неко Ьега ударити. “о би нас скупо коштало.ї “ад сам ЉоЉ рекао: Ђ“и си друга половина, ево ти благослов: полажи вожЬу. ѕомоЮи Юу ти финансиЉски... »забраЮемо нека обична кола и ти Юеш да возиш.ї ќна сад вози кола, вози Ьега.  ад седнемо за волан прва ствар Ље пажЬа, односно, вежеш поЉас и све оставиш по страни, за тебе Ље главно оно што Юеш сад да радиш. » почиЬеш да се креЮеш, гледаш са стране... ѕроцес Ље кренуо.

јли Ље процес молитве Љош сложениЉи. ѕре молитве Ље потребна припрема. Ќе да човек отвори ћолитвеник и крене... Ђƒакле, на брзину, за 15 минута треба да прочитам вечерЬе молитве...ї Куди то често раде, али Ље то неправилно. „овек треба да чита молитве не угураваЉуЮи их у временске оквире. „ак и ако не прочиташ све молитве, максимално се потруди да не журиш. “реба да постоЉи златна средина, као што пишу светитеЪи »гЬатиЉе (ЅрЉанчанинов) и “еофан «атворник...

—ветитеЪ »гЬатиЉе каже: постоЉе три компоненте молитве Ц то су пажЬа (као за воланом), свештени страх Ц односно човек треба да схвата пред  им стоЉи, ко Ље он и ко Ље Ѕог, - и покаЉаЬе. —ва наша молитва треба да буде растворена овим покаЉаЬем. „ак и благодарствена, славословна молитва у основи има покаЉаЬе. »сусова молитва Ље, како пише игуман Ќикон (¬оробЉов), молитва цариника, коЉу су оци прерадили и од Ье направили »сусову молитву.

Ц ѕреподобни »сак —ириЉски каже: ЂЌемоЉ ни за шта молити Ѕога ако ћу веруЉеш.ї  ако да схватимо ове речи?

Ц Ќе молити Ѕога представЪа савршенство. ”век треба да молимо, али молба треба да буде следеЮа: Ђ√осподе, на све Ље воЪа “воЉа.ї Ќаравно, то заправо ниЉе молба. “о Ље извесно подсеЮаЬе. “о Ље могуЮност да човек каже неку реч, али без извесне дрскости. ƒерзновениЉе (смелост) и дрскост су сличне речи, али им Ље суштина различита. Ќаравно, потпуно предаваЬе у руке ЅожиЉе Ље идеално. √оспод зна шта Ље за нас корисно. јли ми нисмо савршени и зато говоримо... Ќису то толико молбе, колико исказиваЬе своЉих жеЪа, своЉих проблема. ƒешава се и тако да сретнемо човека, схватамо да од Ьега ништа не зависи, да нам неЮе помоЮи у неком нашем питаЬу, али изливамо пред Ьим своЉу душу, своЉе срце. »сто то чинимо и пред Ѕогом.

ј наЉузвишениЉа молитва Ље молитва покаЉаЬа. ¬еома ми се свиРаЉу речи светитеЪа £ована «латоуста; он пише да Ље наЉузвишениЉе благодареЬе Ѕогу. јли наЉвише благодари Ѕогу онаЉ ко се каЉе за своЉе грехове. „овек Ље свестан осеЮа да му Ѕог опрашта и отима му се вапаЉ захвалности.

ћитрополит јрхангелски и ’олмогорски ƒанило ћитрополит јрхангелски и ’олмогорски ƒанило
††††

„есто живимо с неправилним поставкама. ћолимо се, идемо у храм, нешто покушавамо да радимо, да испуЬавамо заповести како би све у животу било у реду. “о Ље на известан начин превара, као —тари «авет у Ќовом «авету. » преподобни »сак —ириЉски пише да заправо уопште ниЉе тако. √оспод чак и —воЉим угодницима, —воЉим свецима, даЉе да осете и пад, и побуну, и тугу, и радост, и болест, и здравЪе Ц зато што човек благодари Ѕогу за милост кад осети оваЉ контраст. Ќиси боловао Ц и одЉедном ти Ље скочила температура, оборио те Ље грип, кашаЪ. «атим све то проРе. √осподе, како Ље добро живети без температуре, без кашЪа! √осподе, како да “и се захвалим?! ј зашто ћу пре тога ниси благодарио? —ам од себе? ѕре недеЪу дана, пре две недеЪе, пре месец дана? ЌиЉе било тако дубоке и искрене захвалности! » √оспод нам даЉе невоЪе да, како пише преподобни »сак —ириЉски, Ђне бисмо помислили да Ље то (односно благостаЬе) природно стаЬе коЉе у многоме зависи од менеї.

“реба да постоЉе мир и тишина помисли. ј нас просто обара лавина помисли.  ао ветар. —еЮам се какав Ље ветар био на —ахалину... —амо што смо служили, само што смо кадили, проРе неколико минута и мирис тамЉана ишчили. «идови нису успевали да га упиЉу, све би изветрило. »сто Ље и с молитвеним стаЬем. ƒешава се да у теби ништа не остаЉе. Ќаводно си почео Ђќче нашї и док доРеш о Ђизбави нас от лукавагої више се не сеЮаш од чега си почео. ƒешава се. » свеЉедно човек треба да приморава себе и да се прекорева. —ветитеЪ »гЬатиЉе (ЅрЉанчанинов) лепо пише о томе шта Ље самопрекореваЬе. „есто не можемо да дамо формулу ове или оне врлине, а он пише: Ђ—амопрекореваЬе Ље облик смиреЬа без коЉег не можемо да се спасимо.ї —ве треба надокнаРивати самопрекореваЬем.

Ц ¬ладико, поменули сте речи светитеЪа »гЬатиЉа (ЅрЉанчанинова). ∆елео бих да наведем Ьегову другу изреку: ЂќнаЉ ко жели да научи да се моли треба свима да опрости.ї  ако бисте прокоментарисали ову тврдЬу?

Ц ќвде се ради о условима за молитву. –ечи светитеЪа »гЬатиЉа веома воли да цитира отац Ќикон (¬оробЉов). ¬елика расеЉаност Ље резултат осуРиваЬа. »ли, можда се човек надима, или почиЬе злобно да осуРуЉе. ƒешава се да спонтано осуРиваЬе провеЉава кроз нашу свест, кроз наше срце, или га доноси други човек, а ми бивамо саучесници у овом злочину. Ђ«наш ли, ево ово и оно...ї - Ђћа шта ради?!ї ¬еЮ си осудио човека. ј дешава се и горе, кад човек стално осуРуЉе и Ьегово срце испуЬаваЉу негативна осеЮаЬа. Ќаравно, тада благодат ЅожиЉа одлази од тебе.

” току свог краткотраЉног мисионарског служеЬа схватио сам: човек не треба свешЮу, веЮ срцем да схвати истину. ћогу се држати изванредне проповеди, може се разговарати с човеком и могу се наводити фантастични аргументи и човек Юе се слагати с тобом на нивоу свести, али Ьегово срце неЮе дати позитивне импулсе и оваЉ човек свеЉедно неЮе доЮи у храм, а дешава се да говориш и да информациЉе иду право у човеково срце. » чуЉеш од Ьега: ЂѕоЉавила се нека радост. Ћепо ми Ље с вама.“ —хваташ да се налазиш у стаЬу правилног духа. ѕокаЉничког духа, да се не уздш у себе, у своЉу аргументациЉу. Ђ√осподе, ако “и отвориш Ьегово срце, он Юе “и доЮи. √осподе, помози кроз моЉу немоЮ.ї ѕочиЬеш тако да молиш Ѕога, да умаЬуЉеш своЉ значаЉ и поЉавЪуЉе се резултат. “о у молитви говоримо за сваку врлину, у самопонижеЬу, у служеЬу.

††††

Ќарод веома добро осеЮа стаЬе предстоЉатеЪа, без обзира да ли Ље то свештеник или епископ.  ад стоЉиш пред ѕрестолом ЅожиЉим и из тренутка у тренутак се приближаваш главном Ц причешЮиваЬу ’ристовим таЉнама, у том тренутку треба не умом, веЮ срцем да осетиш своЉу недостоЉност и своЉу неспремност. Ќиси спреман, то Ље милост ЅожиЉа, дар, али се дар даЉе под Љедним условом: ако се дубоко смириш: ЂЅог се гордима противи, а смиренима даЉе благодат.ї

—еЮате се случаЉа кад су код праведног £ована  ронштатског дошла двоЉица младиЮа да се причесте? »споведили су се како би се уЉутру причестили и после вечерЬе службе су отишли на различита места на конак. ”Љутру су се срели. £едан каже: Ђ“ако сам се лепо одморио и припремио сам се, цело правило сам прочитао, соба Ље лепа, Ъуди су добри, нахранили су ме пирогом...ї ƒруги: Ђј Ља се неЮу данас причестити. —павао сам у соби с болесним човеком. »мао Ље грозницу, целе ноЮи сам му ставЪао облоге од воде на лице и на главу, неговао сам га. Ќисам стигао да прочитам правило.ї » отац £ован излази с ѕутиром. ќнаЉ коЉи се лепо одморио прилази, а отац £ован му каже: ЂћладиЮу, нисте спремни, склоните се у страну.ї - Ђќче, цело правило сам прочитао.ї - ЂЌисте спремни. ј ви, младиЮу, доРите. ѕричестите се.ї - Ђќче, ништа нисам стигао да прочитам.ї - ЂƒоРите да се причестите.ї

„есто заборавЪамо да Ље циЪ молитава пред —вето ѕричешЮе и циЪ ѕокаЉничког канона Ц само Љедан: да доведе наше срце у правилно стаЬе.  ако почиЬе молитва светог —имеона Ќовог Ѕогослова? Ђќт скверних устен, от мерзкаго сердца, от нечистаго Љазика, от души осквернени...ї (Ђќд прЪавих уста, од гадног срца, од нечистог Љезика, од оскрнавЪене душе...ї) —ве то треба осетити срцем. Ќе умом, веЮ срцем! јко су се свеци тако осеЮали пред Ѕогом, Ља треба да будем Љош више испод Ьих, Љош смирениЉи. “ада ти √оспод излази у сусрет. »сто тако Ље и у молитви. “реба постиЮи ово стаЬе, треба максимално довести себе у ово исправно стаЬе духа.

Ц ” последЬе време Ље веома раширена молитва по договору. ” чему Ље Ьена снага?

Ц Ђ√де су два или три сабрана у име ћоЉе, онде сам и £а меРу Ьимаї (ћт. 18: 20). “о Ље Љединство. ѕримеЮуЉем да има парохиЉа у коЉима свештеници припремаЉу парохиЉане да се моле Љедни за друге. ѕовезуЉу их смс-порукама. јко се неко из заЉеднице разболи, одмах Љедни другима шаЪу поруке и почиЬу да читаЉу ѕсалтир.  ао што су наши древни хришЮани увек читали ѕсалтир. ј ко не може Ц рецимо, човек Ље на путу Ц изговара »сусову молитву или се моли речима. ≈то, такво Љединство. » √оспод даЉе резултат. Ќешто се дешава, неко се разболи, одмах шаЪем смс-поруке у манастире или зовем свог секретара, сви се активираЉу: Ђќвом човеку Ље потребна помоЮ.ї » √оспод увек помаже. “о Ље проверено, чак не ни децениЉама, веЮ милениЉумима.

Ц ∆елео бих да ¬ам поставим питаЬе о »сусовоЉ молитви. Ўта треба да има на уму мирЉанин коЉи Ље твори? » да ли мирЉанин може да твори »сусову молитву?

Ц Ќаравно, и може и треба. —еЮам се речи светитеЪа —имеона —олунског коЉи Ље живео у XV веку. ќн пише да су »сусову молитву творили сви хришЮани.  од нас Ље дошло до некаквог отуРеЬа. Ђ»сусова молитва? Ќе, то Ље само за монахе.ї ќва тврдЬа апсолутно не одражава искуство ÷ркве. Ћично сам на то наилазио. —еЮам се своЉе младости. Ќажалост, тада нисмо имали толико светоотачке литературе као сад и нисмо могли да општимо са искусним свештенослужитеЪима. ћладост сам провео у граду ¬ороЬежу. ” то време се са свештенослужитеЪима ниЉе могло попричати, а и мало су знали. ј сад Ље све богато наслеРе доступно захваЪуЉуЮи изванредним саЉтовима као што су Ђѕравославие.руї и други. » увек кажем своЉим познаницима коЉи се жале Ђнисмо у могуЮностиї: Ђј да ли улазите на интернет?ї - Ђ”лазимо.ї - Ђќнда уРите на саЉтове коЉи Юе вам давати плодове ƒуха —ветог. ”Рите на саЉт ‘ѕравославие.ру’. “амо Юете наЮи све што вам Ље потребно за спасеЬе. ћи растемо као зрна. “о Ље дрво коЉе ниЉе донело цвеЮе, али Ље донело миомирисне плодове. —еЮам се изванредних свештеника, неЮу наводити Ьихова имена, има их много...

ƒакле, док сам Љош био студент, Љедан свештенослужитеЪ, баш светован, видео Ље да имам броЉанице (добио сам броЉанице на поклон од Љедног свештеника) ме Ље упитао: Ђј шта Юе ти броЉанице?ї - Ђƒа се молим.ї - ЂЎта ти пада на памет?! ѕа то Ље привилегиЉа монаха. Ќе-не, скини их, не треба ти то.ї ќнда сам пришао другом свештенику коЉи ме Ље умирио: Ђ£едноставно ником немоЉ да показуЉеш броЉанице, али их носи.ї

††

»сусову молитву творимо као атонски монаси, у скраЮеноЉ вариЉанти: Ђ√осподе »сусе ’ристе, помилуЉ ме.ї ќна Ље згодна за почетнике. «ато што се расеЉеш веЮ док Ље изговориш у потпуности. ѕостоЉи Љош краЮа »сусова молитва: Ђ√осподи, помилуЉ.ї “вориш Ље у стаЬу искушеЬа или кад никако не можеш да се усредсредиш. Ќе Ђќче нашї, не целу »сусову молитву, веЮ само Ђ√осподи, помилуЉ.ї ћетоде су исте као у обичноЉ молитви. ќснова Ље иста: пажЬа, свештени страх, покаЉаЬе. ЂѕомилуЉ меї и додаЉемо Ђгрешногї. ƒа би човек осеЮао своЉу греховност по природи.

—ветитеЪ »гЬатиЉе (ЅрЉанчанинов) пише: треба да осеЮамо да Ље сва наша Ъудска природа погоРена болешЮу. » ова болест Ље страшниЉа од рака, од —»ƒ≈. ќва болест се зове Ђгрехї. » сва наша природа Ље напоЉена грехом. ѕа чак и наше врине су буре у коЉем Ље мед помешан с катраном. ƒа бисте то схватили покушаЉте да после ЋитургиЉе Ђвратите тракуї: колико времена сте били у стаЬу усредсреРености, а колико у стаЬу расеЉаности? ј треба у потпуности да стоЉимо пред Ѕогом. ƒакле, то више ниЉе кашика катрана. «начи, у нашу молитву Ље умешано много више катрана.

ј главна треба да буде жеЪа за покаЉаЬем и неосуРиваЬем. «а неосуРиваЬем у широком смислу. “реба да се трудимо да пожалимо човека и да саосеЮамо с Ьим кад се налази у неприродном стаЬу. ј неприродним стаЬем називамо стаЬе греха, погружености у Ьега. £едног су Ђизазвалиї и разгневио се; други се кикоЮе треЮи нешто треЮе. ћоли се за те Ъуде: Ђ√осподе, помози.ї —вако од нас Ље икона, лик. јли као што су у годинама совЉетске власти на иконама цртали нешто друго или су их просто префарбавали, и ми смо такви. ÷ртеж Ље другачиЉи. јли знамо да првобитни цртеж уопште ниЉе такав.

Ц ¬ладико, желели бисмо да нашим читаоцима и гледаоцима упутите речи поуке.

Ц √ледаоцима и читаоцима бих пожелео да дубЪе читаЉу оно што обЉавЪуЉете. „есто желимо да сачувамо брз темпо кад читамо нешто световно. ѕрелеЮемо погледом редове. ј овде треба успорити темпо. »ма веома дубоких чланака коЉе штампам. ¬олим папир, зато што на папиру могу да подвучем оно што Ље потребно, он се налази у мом столу, не треба да укЪучуЉем компЉутер... ¬олим старински начин: подвучеш, нешто истакнеш, нешто напишеш на маргинама, а касниЉе се томе вратиш... “акво читаЬе има другачиЉи ефекат. —ветитеЪ »гЬатиЉе (ЅрЉанчанинов) пише да свете оце треба Љедном читати, други пут поново читати, а треЮи изучавати. „овек не може да изучи ако не прочита поново. »сто тако и дубоке чланке на порталу Ђѕравославие.руї треба управо дубоко читати, поново читати, а неке чак треба и изучавати.

Ц ¬ладико, у име редакциЉе, читалаца и гледалаца портала Ђѕравославие.руї захваЪуЉем ¬ам се на занимЪивом и корисном разговору.

—а руског ћарина “одиЮ

17 / 02 / 2016

     оментари:

    2016-02-20
    16:55
    »гор:
    ƒобро нам Ље овде бити заиста

    ј сада као што рече ¬ладика ƒанило Љош Љедном да прочитамо
    ѕа после да изучавамо :)

    2016-02-19
    16:11
    Verica:
    Slava Bogu i hvala za sve sto procitah ovde.

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0