Свети Немањићи

Ново коло Светигорине едиције „Српска културна и духовна баштина“

Почетком ове године Светигора је покренула, у оквиру раније започете едиције Српска културна и духовна баштина, коло Свети Немањићи у осам књига. Тим поводом разговарамо са директором Светигоре протојерејем–ставрофором Радомиром Никчевићем, који се налази на челу овога пројекта.

    

Оче, реците нам нешто више о цијелој овој едицији.

Едицију Српска културна и духовна баштина започели смо прије неколико година, са циљем да 2013. године, на културан и очигледан начин, прославимо 900 година од рођења Светог Симеона Мироточивог, тј. да укажемо на „почетак почетка“ наших духовник, културних и националних стремљења. Основно значење ријечи култура потиче од латинске ријечи cultus, у значењу обрађивати, гајити, његовати... Култура је, у ствари, побједа облика над хаосом, над нечим што је дивље, неуређено. Немањићи су ти који су уобличили српски етнос у сваком погледу. Зато смо ми у првом колу ове едиције Немањићки манастири објавили 10 сажетих и богато илустрованих монографија немањићких задужбина, а ове године смо почели објављивање биографија најзначајнијих Немањића.

Можемо констатовати, по реакцији читалаца, да је прва биографија „Свети Сава Српски“ наишла на лијеп пријем код публике. Поред врло важних података и догађаја из живота немањићких владара, које добијамо читањем ових књига, занимљива је и њихова форма. Шта је то илустровано житије, откуд вам идеја да књиге правите у овом облику?

Житија Светих, по ријечима великог теолога нашег времена, и најважнијег хагиографа (писца житија) у нашој Цркви, светога о. Јустина Поповића, представљају живот Господа Христа који се понавља у животима Светих, будући да Црква, и све у њој, одражава живот Господа Исуса Христа. Светитељи су у себе дубоко урезали Христов лик и зато их вјерни у Цркви доживљавају као истинске свједоке праве вјере. То најбоље свједочи апостол Павле ријечима: „Не живим ја, него живи у мени Христос.“ Пошто наша Црква деветнаест Немањића сматра светима, онда се та форма житија наметнула сама од себе. Ту смо, наравно, имали и извјесних проблема. Нпр. о Светом Симеону Немањи, одмах послије његовог упокојења настала су три прелијепа житија: из пера његових синова Стефана Првовјенчаног и Светог Саве и Савиног ученика Доментијана, док о Светом краљу Владиславу, унуку Светог Симеона, до данашњег дана, немамо, или пак није сачувано, цјеловито житије, у ствари, наша књига о њему биће и први покушај писања тог житија. Поред тога, већина Светитеља о којима је ријеч овдје, до сада, нијесу имали житијну икону, па је ово био и добар начин да им се на неки начин одужимо и да учврстимо наше сјећање, памћење на њихове свете животе и хришћанске подвиге.

Да ли су се у нашој култури, до сада, појављивала илустрована житија?

Српска (словенска) ријеч „слика“ много говори, „с лика“ значи одраз лика. Човјек је створен по лику, по образу Божјем. Бити образован значи образовати–формирати свој лик по узору на Прволик тј. образ Божји, постати сличан Богу. Зато наша хришћанска култура његује икону, као преображену, духовну слику Бога, човјека и његове стварности. Њен је циљ да мисленим, духовним очима видимо небеску и Божанску љепоту. Постоји и једна мудра мисао да права слика може да каже више него хиљаде ријечи. У нашој средњовјековној књижевности познато нам је да је житије Светог Стефана Дечанског, писца Григорија Цамблака пропраћено минијатурама, а чувени сликар Лонгин је на основу тога житија насликао и житијну икону Светог Стефана Дечанског, са које стручњаци посебно истичу сцену битке на Велбужду. Ми смо се ето, досјетили, да на овај начин поновимо то што је било лијепо и корисно у нашој традицији. Црквена умјетност тражи висок степен умијећа, захтијева непрекидан стваралачки напор, богословско знање. За потребе ових књига, наши иконописци су насликали на дрвету, на златној подлози, осам стојећих икона Светих Немањића, са сценама из њиховог живота у околним пољима. Икона Светог Саве, коју је радио иконописац Борис Маркуш, на дан промоције књиге, митрополит Амфилохије свечано је даровао Храму Светог Саве.

Шта је циљ књига Свети Немањићи?

Прича о Немањићима, који су и са нашим савременим поколењем везани хиљадама нити, најдубља је прича, најзначајније мјесто сјећања за цјелокупан српски народ, на свим његовим територијама. То је наше сабирно сочиво, парадигма нашег опстанка у заједници народа овога свијета. Да смо се чешће и више сјећали Немањића не би данас српски народ дошао до овакве дезинтеграције, самопорицања и губљења идентитета, расцјепканости бића. Догађаји и детаљи из њихових бурних, а опет дубоко у вјери и родољубљу утемељених, живота уче нас да морамо имати снаге да се одупремо својим непријатељима, стрпљења да поднесемо неумитне токове историје и онога на шта не можемо да утичемо и сталности да истрајемо у свом духовном идентитету, својој вјери, језику, писму... Немањићи нас уче да је вриједно само оно што је вјечно и да ситнице не смију да нас поколебају и да нам одузму храброст и одлучност да се сачувамо од пошасти савременог свијета и савремене осјећајности.

Да ли Светигора, у оквиру едиције Српска културна и духовна баштина, планира послије Немањићких манастира и Светих Немањића још неко коло које би се бавило темама из културне баштине српског народа?

Саму едицију смо широко поставили, тако да има великог простора за рад и објављивање, подсјећање на све што је вриједно у нашој култури и духовном животу. Надамо се да ће таквих књига још бити, али у овом тренутку, док смо сконцентрисани на Немањиће, рано је још о томе говорити. Чини ми се да смо се мало, као народ, пробудили и почели враћати својим корјенима. Чујем и да се планира у Београду подизање споменика Симеону Немањи, а добро би било да до 2019. године, када будемо прослављали велики јубилеј – 800 година од успостављања Жичке архиепископије, односно 800 година историје Српске Цркве, буде и потпуно завршен Храм Светога Саве на Врачару. Што се тиче Светигоре, она ће већ, као и увијек од њеног постанка, у оквиру организације наше Митрополије, наћи начин да да допринос прослави овог великог јубилеја.

Интервју дат за Вечерње новости

Светигора

2/29/2016

Ваш коментар
Стефан12/14/2016 3:15 pm
Kako da narucim delove knjige o Nemanjicima koji mi nedostaju?
Стефан12/13/2016 1:58 pm
Коме се могу обратити ради куповине делова књига о Немањићима?
Милан Сушић8/26/2016 1:07 pm
Поштовани, интересује ме да ли се могу набавити поједина издања која нисам купио. Коме се треба обратити да би се поручила издања. Интересује ме едиција манастира и едиција о Немањићима. Уједно, где постоји преглед издања јер бих желео да поједине комплете поклоним младима да науче понешто из историје народа српског. Са поштовањем Милан
Овде можете оставити ваше коментаре. Сви коментари биће прочитани од стране уредништва Православие.Ru
Enter through FaceBook
Ваше име:
Ваш e-mail:
Унесите броjеве коjе видите на слици:

Characters remaining: 4000

×