Пиреј, 29. март 2016. г.
У грчком граду Пиреју 23. марта 2016. године је одржана научно-богословска конференција коју су организовале четири митрополије Грчке Православне Цркве: Гортинска, Кифирска, Глифадска и Пирејска. Манифестација је одржана на територији спортског центра «Мира и пријатељства» у Пиреју уз присуство великог мноштва народа, преноси портал Agionoros.ru позивајући се на грчку агенцију «Ромфеа».
У сали су били присутни јерарси, игумани и игуманије, атонски монаси, познати богослови, друштвени прегаоци и око хиљаду мирјана. Међу подносиоцима реферата на пленарној седници такође су били митрополит Пирејски Серафим, митрополит Навпактски Јеротеј, митрополит Глифадски Павле, митрополит Кифирски Серафим, познати богослови и научници.
Учеснике на конференцији поздравио је епископ Банченски Лонгин (Украјинска Православна Црква Московског патријархта). У име митроплита Ловчанског Гаврила (Бугарска Православна Црква) говорио је о.Матеј Вулканеску.
Учесници на конференцији су у току рада једногласно усвојили резолуцију.
У њој се констатује «недостатак богословске пуновредности, јасности и недвосмислености» у документима који су припремљени за свеправославни сабор.
У резолуцији се истиче да је «неучествовање свих православних епископа у сабору без изузетка туђе канонском и саборном предању Цркве». Осим тога, одрицање од Васељенског статуса сабора «под изговором који не издржава никакву критику да на њему неће моћи да учествују ‘хришћани Запада’ противречи светим оцима који су саборе организовали без јеретика».
Што се тиче предстојећег сабора, «он не може бити окарактерисан чак ни као Свеправославни, зато што у њему неће учествовати сви православни епископи.» Учесници конференције су сматрали да је принцип «једна Помесна Црква – један глас» неприхватљив: «треба да гласају сви епископи без изузетка».
Оштрој критици је у резолуцији по завршетку конференције подвргнут документ «Односи Православне Цркве са осталим хришћанским светом», који је окарактерисан као «богословски недоследан и противречан».
Учесници научно-богословске конференције су изразили бојазан да ће на предстојећем сабору бити учињен покушај «да се прошире канонске и харизматске границе Цркве и да ће друге вере добити црквени статус».