Srpska

–уске монахиЬе оживеле српске женске манастире

ѕоводом 80 година од смрти митрополита јнтониЉа ’раповицког, јрхив —ѕ÷ приреРуЉе изложбу о доприносу српском духовном животу руског свештенства коЉе Ље после ќктобарске револуциЉе уточиште нашло у —рбиЉи

÷елог живота митрополита јнтониЉа ’раповицког (1863Ц1936), чувеног руског богослова и теолога коЉи Ље оставио знатног трага и у —рпскоЉ православноЉ цркви, пратила Ље легенда да Ље послужио као инспирациЉа ‘Љодору ƒостоЉевском да створи лик јЪоше  арамазова. ћитрополит јнтониЉе био Ље део велике руске емиграциЉе коЉа Ље после ќктобарске револуциЉе нашла уточиште у  раЪевини —рба, ’рвата и —ловенаца. » у —рбиЉи, где Ље дошао 1921. године, уживао Ље велики углед. ѕосебну пажЬу и поштоваЬе указивали су му и регент јлександар  араРорРевиЮ и тадашЬи српски патриЉарх ƒимитриЉе. ѕоглавар –уске заграничне цркве, формиране 1921. године, умро Ље пре тачно осамдесет година и сахраЬен Ље у крипти »верске капеле на Ќовом гробЪу. √одишЬица Ьегове смрти била Ље повод јрхиву —рпске православне цркве да подсети на везе —рпске православне цркве и руске емиграциЉе. ” ƒому ¬оЉске —рбиЉе јрхив —ѕ÷ представиЮе документа, новине, плакате, летке руске емиграциЉе, укупно 121 експонат, на изложби „—рпска православна црква и руска емиграциЉа (1920Ц1940)“ коЉа се отвара сутра. ќни би требало да подсете на значаЉан допринос коЉи су руски архиЉереЉи, свештенство и монаштво дали развоЉу српске цркве измеРу два светска рата. ƒиректор јрхива –адован ѕилиповиЮ каже да су 1929. године од 2.924 свештеника чак 214 били –уси. »ако Ље 1921. године формирана –уска загранична црква, коЉа Ље имала надлежност над руским парохиЉама у «емуну, ¬ршцу, Ќовом —аду, —ремским  арловцима и другим местима где су биле велике руске избегличке колониЉе, ови свештеници били су у редовима —ѕ÷.  ао и монахиЬе коЉе су на самом почетку двадесетих година прошлог века стигле у српске манастире и дале велики допринос обнавЪаЬу женског монаштва у —рбиЉи.

Ц “радициЉа женског монаштва изгубила се у време турске владавине, и готово да и нисмо имали женске манастире. ћеРутим, са руском емиграциЉом у —рбиЉу Ље стигло и целокупно сестринство чувеног Кесниског манастира из западних руских области. —а игуманиЉом ≈катерином £ефимовском на челу, око 80 монахиЬа тада прелази у —ѕ÷. ќне су биле у великим фрушкогорским манастирима ’опову,  увеждину, ѕетковици и веома су утицале на то да и —рпкиЬе почну да се замонашуЉу Ц каже –адован ѕилиповиЮ.

—естринство манастира Кесна, иначе, своЉевремено Ље броЉало и до 300 монахиЬа, а Ьегова игуманиЉа ≈катерина потицала Ље из племиЮке породице, као уосталом и игуманиЉа ƒиодора, коЉа Ље са двадесет монахиЬа дошла у манастир ƒивЪану.  ао и митрополит јнтониЉе ’раповицки, потомак старе новгородске племиЮке лозе.

Ц –уси попуЬаваЉу ту празнину коЉа Ље настала после ѕрвог светског рата Љер Ље тада српска црква изгубила велики броЉ свештеника. ќни су дали велики допринос развоЉу српске теологиЉе, пастирском раду, српским манастирима, оплеменили су српски духовни живот измеРу два светска рата. “акоРе, дали су подстицаЉ изградЬи српских цркава на западу тадашЬе краЪевине, у ÷еЪу, ћарибору, ÷рквеници Ц наводи ѕилиповиЮ.

Ќа изложби у ƒому воЉске —рбиЉе, како истиче наш саговорник, наЉвише Юе бити докумената из преписке –уске православне заграничне цркве, руских емигрантских друштава, поЉединаца и —ѕ÷. ћеРу експонатима ѕилиповиЮ издваЉа плакат коЉим се патриЉарх ¬арнава позива да присуствуЉе прослави ƒана —ветог кнеза ¬ладимира киЉевског у «емуну.

††††

–уска загранична црква, формирана 1921. године у —ремским  арловцима, с временом Ље, како обЉашЬава ѕилиповиЮ, заузела политички став коЉи Ље био антикомунистички, па Ље уследио и формални раскол са ћосковском патриЉаршиЉом. ƒо помиреЬа Ље званично дошло тек 2007. године и од тада Ље «агранична црква поново под ЉурисдикциЉом –уске православне цркве. »наче, у време док Ље на челу «аграничне цркве био митрополит јнтониЉе на богослужеЬима се редовно помиЬа руски патриЉарх, чиме Ље ова црква хтела да покаже и потврди своЉу везу са ћосковском патриЉаршиЉом. £ош Љедног свог сународника митрополит јнтониЉе ниЉе заборавио у —рбиЉи Ц ƒостоЉевског, чиЉим се делом бавио целог живота.  ажу да Ље увек негирао да Ље био прототип за лик јЪоше  арамазова, али и да Ље веома ценио руског класика и говорио да Ље на првом месту ЅиблиЉа, на другом црквена правила, а на треЮем ƒостоЉевски. ј када су га, како бележи Љедна анегдота из Ьегово живота, запитали: „ј —вети оци?”, одговорио Ље после краЮе паузе: „»пак, ƒостоЉевски.”

£елена „алиЉа

ѕолитика

05 / 04 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0