Srpska

ќно што се не чуЉе у буци обичног дана

††††

ќно што се не чуЉе у буци обичног дана разговетно се чуЉе ноЮу. Ѕарем возови. ≈во их како свако мало Љуре Љедан за другим преко моста на реци на пар километара од мог стана. јли даЬу не чуЉем клопараЬе Ьихових точкова. «ато ноЮу, чим искЪучим светло и легнем у кревет у куЮи утонулоЉ у тишину одмах чуЉем: ЂЮиху-ху, Юиху-ху; Юиху-ху, Юиху-хуї. “о су они Ц теретни и путнички, коЉе открива ноЮна тишина. Михова бука Ље примамЪива. √овори о томе да негде осим твог постоЉи и други живот, шарен, многолик, са своЉим циЪевима и смислом. » док лежиш у изгужваноЉ постеЪини неко се креЮе према непознатом циЪу, гледаЉуЮи кроз прозор или читаЉуЮи кЬигу.

ќсим воза ноЮу се чуЉе савест. ќна може да ставЪа маске и да игра представу од снова, час плашеЮи, час чудеЮи сликама, час утешно гладеЮи по глави. ћоже да те подсети на прошлост као да каже: Ђј ништа нигде ниЉе нестало, и код мене су сви кораци записани.ї ќна Ље стручЬак за изазиваЬе дрхтавице и (или) хладног зноЉа. ј понекад просто одЉедном блесне у полутамноЉ свести као муЬа у виду Љасне мисли! Ђ£а сам лопов,ї или Ђќвако се више не може живети!ї или Ђ∆ивот Ље прошао! » ништа нисам урадио!ї »ли нешто друго. јли у сваком случаЉу кратко и немилосрдно. »сто као муЬа.

» то ти ниЉе ЂЮиху-ху, Юиху-хуї ноЮног теретног воза с дрвима и угЪем на два километра од куЮе. “о ти Ље ноЮна вежба за трбушЬаке у коЉоЉ се за трен ока ломиш на пола и из лежеЮег положаЉа прелазиш у седеЮи. „овек Ље скочио, седи у тами и слуша како му куца срце. Ђ£а сам лопов, - понавЪа оно што му Ље рекао блесак савести. Ц «ашто сам заправо лопов? “о Ље грешка. „ини ми се да ништа нисам украо...ї

“о се Ђтеби чиниї. «аправо си крао. ќткако си постао свестан човек ништа друго ниси радио него си крао.  рао си од самог себе. Ќа пример, време и снагу. Ќа шта си потрошио време?  оЉим потоцима Ље отекло и оплиЮало дубоко Љезеро снаге и енергиЉе, коЉе Ље постоЉало Ц сеЮам се Ц у раноЉ и позноЉ младости? —еЮаш се како Ље Ѕуковски, злореки Ѕуковски, хулиган Ѕуковски, али свеЉедно проницЪиви и раЬиви Ѕуковски питао своЉе руке? Ђ–уке моЉе, шта сте радиле целог живота? ћогле сте да ме учините познатим пиЉанистом, а ви... ¬и сте везивале пертле, потписале чекове, пуштале воду у WC-шоЪу...ї » говори Љош неколико масних речи без коЉих не може да живи, али то не меЬа смисао. Ђ≈х ви, руке. »згубио сам вас.  ао, уосталом, и мозак и све остало.ї „овек коЉи таквим тоном говори са своЉим рукама не може повремено да не опсуЉе због искрене горчине. » седи, као старац, спустивши ноге са кревета, оборене главе, и говори са своЉим рукама, ногама, очима и савешЮу.

¬и, моЉе руке, могле сте бити руке атлете или Љувелира. ј Љош боЪе Ц хирурга или барем баштована. ј ви, очи, могле сте да гледате звезде. »ли да запазите на свету нешто достоЉно повика: Ђ—тани, тренутку!ї ћогле сте да приморате руку да се наоружа кичицом и оловком како бисте од мене начиниле сликара.  уда сте уместо тога гледале, куда сте врлудале, очи моЉе? ƒва моЉа незасита и несташна близанца, коЉа слабе из године у годину? ј ви, ноге? √де сте целог живота Љуриле?  оЉим степеницама сте се стрчавале и пеле се, коЉе прагове сте обиЉале, коЉу глину сте месиле и коЉу прашину сте подизале? ƒа ли сте ме носиле само где треба или сам због вас лутао и губио се? ќ Љезику и да не говорим, Љер Ље оваЉ кепец крив за све. ќн Ље слабиЉи од руку и ногу. ”шиЉу и очиЉу има барем по двоЉе. ј Љезик Ље Љедан. јли и у овоЉ гордоЉ и слабоЉ самоЮи учинио Ље рРавих ствари више од свих, командуЉуЮи рукама, усмераваЉуЮи ноге, вараЉуЮи срце.

» ко Юе издржати срамоту ових питаЬа осим онога ко нема савести? ј Љош сам сâм себи Ѕога украо. ”право тако Ц Ѕога од самог себе, а не само снагу и време од самог себе. ќн ме Ље због нечега створио, и ове руке, и ове уши, и ове мисли, и ово срце. » вероватно Ље очекивао да Юу правилно располагати собом. –еЮи Юу канцелариЉски: Ђда Юу располагати имаЉуЮи у виду интересе произвоРача, односно у датом случаЉу “ворцаї, што би било законито и праведно. » чекао Ље, и чека Љош увек, вероватно, и од моЉих руку, и од моЉих очиЉу, и од моЉих уста нешто важно, што нико осим мене неЮе урдити. ј мене баш брига иако сам веЮ поседео и правим се да моЉ живот припада само мени.  оЉа глупост!  оЉа бесмислица!  ао да сам сам себе створио!

ѕа реци ми, ако си ме веЮ пробудио усред ноЮи, ако си ме веЮ облио хладним зноЉем и натерао да задрхтим... –еци ми шта хоЮеш од мене и шта да радим? » да ли сам се касно сетио да о свему томе размишЪам и да о свему томе питам? –еци ми. ƒа ли постоЉи нада? ƒа ли постоЉи нада, а?

ЂОиху-ху, Юиху-ху.ї “о веЮ путнички носи студенте на испите, раднике у смену и Љош гомилу разноразних Ъуди с Яаковима, кесама, торбама коферима на разна места. » сваког своЉим послом, коЉи свако сигурно има и о коЉима ќн све зна. «на и не жури да каже. „ека док не почну да √а питаЉу. ƒа √а питаЉу дуго, упорно, понекад скоро безнадежно, а понекад ватрено и захтевно, до умора, до изнемоглости. –еци ми: Ђѕокажи ми пут, коЉим да идем, Љер к “еби подижем душу своЉуї (ѕс. 143: 8).

ќпрости ми. ѕотрпи ме. —ачуваЉ ме.

Ђ— ким то причаш?ї - Ђћа ни са ким. —паваЉ.ї

ЌоЮу се тако разговетно чуЉе оно што се не чуЉе у буци обичног дана.

—а руског ћарина “одиЮ

23 / 06 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0