Srpska

јмерички песник као очевидац прогона

 ‘ќ– и ”Ќ били су незаинтересовани да се ангажуЉу у заштити косовских етничких маЬина од организованог албанског терора

ѕол ѕолански и ћиленко —реЮковиЮ током снимаЬа филма (‘ото: —иниша ƒугоЬиЮ) ѕол ѕолански и ћиленко —реЮковиЮ током снимаЬа филма (‘ото: —иниша ƒугоЬиЮ)
††††

ƒокументарни филм „ѕуки сведок” бави се албанским терором над маЬинским становништвом на  осову, уз преЮутну сагласност и немешаЬе Ќј“ќ трупа, и прати искуства и сведочанства ѕола ѕоланског, коЉи Ље меРу косовским –омима провео више од 16 година. ѕол ѕолански Ље амерички писац и песник, саветник ”Ќ’÷–-а за питаЬе –ома на  осову, и добитник ¬аЉмарске награде за Ъудска права. јутор овог филма Ље независни новинар ћиленко —реЮковиЮ. —воЉ филмски првенац —реЮковиЮ Ље, добро познат ширим левичарским круговима као оснивач ѕокрета за слободу, организатор броЉних протеста против приватизациЉе, и колумниста „ѕолитике”, снимио са ѕолом ѕоланским.

Ц “ренутно радим на филму о актуелноЉ ситуациЉи на  осову, па сам тако посетио и ѕола ѕоланског не бих ли од Ьега узео неколико изЉава и монтирао их у филм. ћеРутим, кад сам прегледао снимЪени материЉал, схватио сам да се од тога може направити независни филм Љер смо имали заокружену причу. Ќаслов „ѕуки сведок” упуЮуЉе на улогу ѕоланског као сведока дешаваЬа на  осову, коЉима Ље присуствовао од Љула 1999, откад Ље дошао на позив ”Ќ’÷–-а.

ќ чему сведочи филм?

ѕолански, коЉи Ље као саветник ”Ќ’÷–-а за питаЬе –ома живео у Ьиховим камповима у ќбилиЮу и касниЉе у Љужном делу  осовске ћитровице, говори о албанским злочинима и нападима на ромске кампове, као и упорном одбиЉаЬу Ќј“ќ трупа да заштите ма коЉу неалбанску етничку групу. «а своЉ рад на  осову, ѕоланског Ље номиновао 2004. немачки нобеловац √интер √рас за ¬аЉмарску награду за Ъудска права, коЉу Ље исте године и добио, али сам Ље врло скептичан према броЉним „борцима” за Ъудска права коЉи отворено игноришу злочине над припадницима „неподобних” маЬина. —ЉедиЬене ƒржаве, у коЉима Ље роРен, напустио Ље 1964, не желеЮи да учествуЉе у рату у ¬иЉетнаму. Ѕавио се и историЉским проучаваЬем радних логора за –оме у „ешкоЉ, коЉе су у ƒругом светском рату нацисти само преузели и наставили да их користе за своЉе потребе. ѕолански Ље у целини згрожен незаинтересованошЮу  ‘ќ–-а и ”Ќ-а да се ангажуЉу у заштити косовских етничких маЬина од организованог албанског терора. ѕо ЬеговоЉ процени, броЉ –ома коЉи живе на  осову сведен Ље са неких 150 хиЪада пре 1999. на садашЬих 20 хиЪада. ЅудуЮи да Ље угледни и превоРени песник, Ьегова сведочанства о злочинима на  осову забележена су и у ЬеговоЉ поезиЉи, коЉу такоРе имамо прилике да чуЉемо у филму.

” треЉлеру филма каже се да сте ви као аутор филма „независни новинар”. Ўта то за вас значи?

” мом случаЉу, то пре свега значи да сам бирам теме коЉима се бавим, било у текстовима коЉе пишем, колумнама, кЬигама, интервЉуима или у оваквим видео-репортажама и филмовима. —ебе сматрам пре свега новинаром коЉи Ље у овом случаЉу одабрао да теме о коЉима пишем представим и као видео-запис. Ќовац за оваква снимаЬа обезбеРуЉу поЉединци коЉи прате моЉ рад, док остатак трошкова покривам новцем од хонорарних послова лекторисаЬа или превоРеЬа.

ћоже ли независни новинар да преживи и ради у —рбиЉи?

—ледим максиму Ѕернарда Ўоа: кад постоЉи воЪа, постоЉи и начин. ƒа би Ъуди у —рбиЉи нешто урадили мораЉу бити много креативниЉи од других, оних коЉи имаЉу довоЪно средстава, тЉ. мораЉу се снаЮи уз помоЮ штапа и канапа. Ќекад то уме да буде и предност, ако знате како да се носите с броЉним фрустрациЉама.

—матрате ли да постоЉи цензура у домаЮим медиЉима?

ѕостоЉи пре свега аутоцензура услед идеолошке индоктринациЉе. ” одреРеним круговима помиЬаЬе извесних тема постало Ље „неумесно”. «нате ли неку Ќ¬ќ коЉа се декларише као „Ъудскоправашка”, а коЉа говори о злочинима на  осову по доласку Ќј“ќ трупа? ”право на том примеру Љасно се показуЉе како тзв. „хуманитаристички милитаризам” уопште не служи одбрани било чиЉих Ъудских права, веЮ искЪучиво колониЉалним интересима. Ќеки поЉединци с огромним искуством, попут на пример Ќоама „омског, то су знали Љош 1999. јли осталима Ље, да би то схватили, било потребно да се сличне ствари понове у »раку, ЋибиЉи и —ириЉи, док многи, нарочито из домаЮег Ќ¬ќ сектора, то ни дан-данас не могу или не желе да схвате. ћени су  осово и ЋибиЉа наЉвеЮи показатеЪи како западна воЉна машинериЉа не чини ништа сем што распируЉе додатни хаос у конфликтним подручЉима како би их лакше контролисала. ѕатЬа оних коЉи се наРу у тим подручЉима Ље незамислива, отуда и толики броЉ Ъуди коЉи беже одатле главом без обзира не би ли преживели. ќне коЉи подржаваЉу и промовишу такву политику милитарног интервенционизма не може да амнестира то што Юе избеглима из ратних подручЉа да понуде преноЮиште на Љедну ноЮ и да се с Ьима сликаЉу за ‘еЉсбук или што Юе током предизборне кампаЬе ромскоЉ деци да праве палачинке.

 акву рецепциЉу филма очекуЉете?

«анимало ме Ље пре свега да светскоЉ Љавности пренесем причу Љедног неутралног сведока, како бих показао коЉе су стварне размере незаинтересованости за Ъудска права од стране такве воЉне машинериЉе као што Ље Ќј“ќ. ѕостоЉе злочини коЉи су током ратова деведесетих извршени уз одобреЬе западних сила Ц они се третираЉу као оправдани и о Ьима се ретко кад говори. ”колико не буде показано шта се заиста дешавало на одреРеним просторима, Ъуди би могли да живе у заблуди да су западне државе и Ьихов воЉно-индустриЉски комплекс носиоци демократиЉе и браниоци Ъудских права, а не искЪучиво заступници свог капиталистичког експанзионизма.

¬ладимир ЅогиЮевиЮ

ѕолитика

04 / 07 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0