Srpska

—абороваЬе под –огозном

ƒо краЉа године, у насеЪу ЅаЬска, у општини «вечан, биЮе отворени термални базени у склопу –аЉске баЬе

ќгЬана £анковиЮ и Ьен зет –аденко ћиЮо –адомировиЮ (‘ото: Ѕ. –адомировиЮ) ќгЬана £анковиЮ и Ьен зет –аденко ћиЮо –адомировиЮ (‘ото: Ѕ. –адомировиЮ)
††††

ЅаЬска, «вечан Ц ”пекла звезда, на ѕетровдан, на празник првоврховних апостола ѕетра и ѕавла, у ЅаЬскоЉ, насеЪу где се децениЉама саборуЉе и где доРе цео север  осова и ћетохиЉе.

“у, краЉ српске средЬовековне светиЬе, царске лавре ЌемаЬиЮа, гробне цркве —ветог краЪа ћилутина, окупило се и старо и младо, не мареЮи за жегу коЉа Ље баш била стисла, а с –огозне ни дашка ветра.

Ќадалеко, некада чувено баЬско лечилиште баЬа ЅаЬска поново добиЉа нови сЉаЉ. “ог дана, баш на ѕетровдан, отворена су два базена, а до краЉа године биЮе завршени комплекси –аЉске баЬе с термалном водом.

—рбиЉа овде гради, овде у општини «вечан, у ЅаЬскоЉ, до коЉе води асфалтни пут скретаЬем с магистралног,  раЪево Ц  осовска ћитровица, из правца ЋепосавиЮа. ѕрелази се »бар, а онда правцем уз реку ЅаЬску, до насеЪа коЉе Ље до краЉа педесетих година прошлог века имало статус општине.
“ада Ље подно манастира, споменика културе и изузетног значаЉа за —рбиЉу, коЉи Ље 2003. поново оживео, после пет векова, у самом насеЪу и околним селима, живело више од седам хиЪада Ъуди. —ада ЅаЬска, у коЉоЉ су и месна заЉедница, пошта, ќсновна школа „ЅановиЮ —трахиЬа”, од рата руинирано баЬско лечилиште, са сабласно празним и урушеним купатилима, има тек неколико стотина српских душа.
ѕред манастиром гужва, тиска се православни свет да се помоли пред чудотворном иконом ћаЉке ЅожиЉе  азанске, коЉа Ље до мартовског погрома била у ѕризрену.

Ц »з Ћозишта сам, а долазим у манастир кад год имам времена. ƒа помогнем оцу ƒанилу, бар нешто Ц у даху прича момчиЮ ћарко ∆ивковиЮ, коЉи Љош мало броЉи до пунолетства, док народу коЉи се тиска у манастирскоЉ продавници даЉе свеЮе, урамЪене иконе, броЉанице...  аже одличан Ље Рак ћедицинске школе, а кад год могу и Ьегове роРене сестре, “иЉана и —андра, помажу у цркви при манастиру коЉи Ље препознатЪив по камену од три боЉе, где игуман, отац ƒанило сабира српски народ.

Ц≈во га и »лиЉа. », он Ље овде кад год може Ц показао нам Ље ћарко руком на момка коЉи Ље у руци држао сноп воштаних свеЮа.
»лиЉа Ље из саме ЅаЬске, не ради нигде, а 36 му Ље година. ∆иви с родитеЪима, братом, а „за новац се сналази”.
ѕрича у журби, док Ље спарина притисла ту, у малом простору, да Ъуди помажу, омладина из «вечана, да се око манастира покоси, да се спреме дрва за зиму, да се прослави манастирска слава, онако како и приличи династиЉи ЌемаЬиЮа и —ветом краЪу ћилутину, коЉи Ље саградио 40 цркава и манастира, тачно онолико колико Ље и живео.

¬рви од гужве, али с неким посебним миром, док у куЮи изнад самог манастира, на осами, у хладу борова, ќгЬана £анковиЮ (87) дочекуЉе родбину. ƒржеЮа Ље, сама, откад ЉоЉ Ље муж преминуо. ѕрима нас у хладу терасе, у куЮи у коЉоЉ Ље од 1953. године и коЉа Ље некада, како смо чули, била летовалиште.

Ц ћуж ми Ље радио у пошти, био Ље управник. ƒобили смо куЮу од тадашЬег председника општине. ¬елика Ље ово куЮа, има четири собе Ц каже ќгЬана, коЉа Ље, како ЉоЉ и име каже, „кô огаЬ била”.
Ќуди кафом, соком, ручком. “ако се овде на  осову дочекуЉу гости, путници намерници.
Ц ƒа л’ вам црква тражи куЮу? Ќа манастирском Ље имаЬу Ц питамо, у страху да не одговори потврдно.

Ц Ќе, дете. Ќико не тражи Ц каже ќгЬана.
«атекли смо Ьена и два зета, –аденка ћиЮу –адомировиЮа, из —рбовца, другог из ЋепосавиЮа, ал’ ниЉе „хтео у новине”.
Ц Ќапиши, дете, поздравила сам се с ¬учиЮем, кад Ље оно у априлу био. ќштар ум и Љаку реч има. –азговарасмо, хтеде да поприча Ц показуЉе руком, доле ка манастирскоЉ капиЉи ќгЬана, на место где Ље срела српског премиЉера.
ќпет нас позива да доРемо после на ручак, Љер „ниЉе ред без хлеба из куЮе да се оде”.

ƒоле у центру музика. ћирис роштиЪа, кокица, свет се Љедва мимоилази.
ћлади супружници, √оран и  ристина, у наручЉу држе “ару, девет има месеци, док су ћаксима чврсто стегли за руку. »з ЅаЬске су.

 олима се не може у центар. ѕолициЉа на улазу. ѕродавац кокица „неЮе у новине”.
Ц ћа, Љок, шта ми то треба Ц окрену се, учини се Ъутито, кршни момак, коЉем се изгледа на празник и ниЉе баш посреЮило.

ќсмотрисмо, полупразна картонска кутиЉица у коЉу ставЪа паре.
√алама, цика деце, коЉима се сладолед топи низ руке.
Ќа Љедном краЉу, у хладу некадашЬе баЬске зграде, засела двоЉица, траже освежеЬе у распуклом бостану.
Ц »зволите Ц вичу углас, а онда смех.

ѕетровдан Ље посебан дан за овдашЬе —рбе, дан када се у поЪу не ради, дан Ље када родбина сиРе из села с –огозне, кад доРу из ћитровице, «вечана, ЋепосавиЮа, сви коЉи одваЉкада саборуЉу или су чули за оваЉ сабор.

ƒошао Ље и —аша јрсениЉевиЮ, из ƒоЬег  рЬина, а породицом.

”велико се спустио дан, а жега не ЉеЬава. £ара пред очима трепери.
Ц »ма ли Љабуке, петроваче, игде Ц питамо ћилутина ЋуковиЮа (89) коЉи се средио, баш онако како и приличи старовремском господину и како приличи дану коЉи се у многим местима на  осмету, саборуЉе.

Ќа северу  осова, сабор Ље само у ЅаЬскоЉ.

Ц £ош Ље има.  рта, сочна петровача. ƒа ми Ље, засадио бих воЮЬак том Љабуком, па да цела ЅаЬска на Ьу мирише Ц каже оваЉ господин, педантан, обучен у небоплаве панталоне и белу кошуЪу. ЋетЬи шешир на глави. «атекли смо га ту краЉ отворених базена, ту где Юе до зиме бити завршени комплекси –аЉске баЬе.
Ц ƒошао сам, хоЮу да поздравим ћарка АуриЮа Ц испрсио се ћилутин, некада радник „“репче”, коЉи нам у оноЉ вреви исприча да Љош вози жутог „фиЮу”.
ЌиЉедног облака на небу, баш ни ветра да се спусти с планине. ќтежале воЮке, отежала жита, спустиле се врбе краЉ реке ЅаЬске, замирисала баЬска вода. “у, где су —рби на вековном огЬишту и одакле не иду.
ѕоново Юе туристи да долазе у ово надалеко чувено баЬско лечилиште.

ѕолитика

20 / 07 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0