Анђели су наш узор живљења
У част храмовне славе цркве у Бранковини, Сабора Светог архангела Гаврила, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Милутин, са свештенством и свештеномонаштвом, служио је свету архијерејску Литургију и преломио славки колач. Током литијског опхода, владика Милутин узнео је молитве за душе знаменитих личности српске Цркве, дипломатије и књижевности, које почивају у порти обгрљеној пејзажима, чију је лепоту опевала највећа српска поетеса Десанка Максимовић.
Након литургијског сабрања, приређена је трпеза љубави у парохијском дому. Част домаћина славе за наредну годину припала је студенту из Котешице Марку Николићу.
-Сваки од седам архангела Божјих има своју улогу. Светом архангелу Гаврилу припала је да донесе благу вест Пресветој Дјеви Марији. Вест да је богомизабрана да буде сасуд Божји и роди Спаситеља света. Такође, Свети архангел Гаврило тешио је и крепио Господа Христа у часу потресне молитве у Гетсиманском врту, објавио женама мироносицама Његов устанак из гроба... Он је и данас са нама. Када се у овако великом броју народ око његовог имена сабере на молитви у дому Божјем, у овом времену зла, значи да нашем народу има спаса, беседио је архимандрит Михаило (Биковић), старешина манастира Јовања.
- вети Архангел Гаврило је и данас са нама. И сви други ангели и архангели. Они нас никад неће напустити. Они су наши узори у земаљском животу. Њихова храна је Господ. Ми се, такође, Њиме хранимо приступајући Светој тајни причешћа, како би љубав између њега и нас била потпуна... Хај`мо да опонашамо анђеле и бар мало на њих заличимо током земаљског живота, поручио је архимандрит Михаило.
Радост због мноштва учесника сабрања изразио је и владика Милутин. Стил живота данашњег човека умногоме удаљава од Бога и од зла које вреба само се живљењем у Цркви можемо заштитити.
-Чувајте своју децу јер су данас у опасности од бројних порока и пошасти овог света. Господ тугује као добар отац, а правду дели као праведни судија... Данас је била лепа Литургија. Она је Царство Божје овде на земљи. Сваке недеље би требало да дођете. Јер, ако се очи овде не припреме, светлост небеске Литургије неће доживети. У Цркви се сусрећемо са Богом, али и у породици, ако је благочестива. Сећамо се с радошћу дедова како су нас око огњишта поучавали, уз богојављенску водицу „коју попа освећује“... Господ Христос је победио свет. Будимо уз Њега и добро ће нам бити. Слушајте Цркву и родитеље своје и чувајте децу од зла, порока и греха, закључио је владика Милутин.
У име верног народа бранковинске парохије, за трпезом љубави, надлежни парох протојереј-ставрофор Душан Патијаревић поздравио је Епископа, свештенство и све који су дошли да са његовим парохијанима прославе храмовну славу. Прота Патијаревић упутио је благодарје Влади Ћосићу, младом мештанину Бранковине, који је требало да буде овогодишњи домаћин славе, али је изненада преминуо. Колач за наредну годину преузео је студент из Котешице Марко Николић.
-Секретар владике Милутина и изабрани Епископ аустралијско-новозеландски, архимандрит мр Силуан (Мракић) своја прва богослужења имао је баш у цркви у Бранковини. Увек их је улепшавао и нада је свих нас да ће му Господ подарити благодати да шири веру у далекој Аустралији, рекао је прота Душан Патијаревић.
На његове речи надовезао се архимандрит Михаило (Биковић), снажно емотивним словом о духовном сину владике Милутина, човеку такве топлине срца каква се на кугли земаљској ретко може срести. За време столовања Епархијом аустралијско-новозеландском, владика Милутин умом и духом препознао је оца Силуана (тада младог богослова Александра) и прихватио га као свог сина. Оно што је отац Силуан данас дугујемо Господу који га је таквог створио, његовим родитељима који су га одгајили и васпитали, и владики Милутину који му је пружио љубав духовног оца.
-Бог га је одабрао као Свог сина по благодати да служи у далекој Аустралији, где је рођен и одрастао. Не постоји човек који га не воли, а ми се њиме поносимо. Немојте туговати јер виши је интерес Цркве да он тамо оде. Наша туга претвориће се у радост, како је то код апостола било, део је дирљиве беседе јовањског игумана.
Евоцирајући успомене на сусрет и духовни развој свог чеда, који се збивао широм света (Цетиње, Београд, Москва, Ваљево, Сиднеј...), владика Милутин је рекао да је, ходећи стопама Светог владике Николаја и аве Јустина, отац Силуан постао јунак кадар да "опаше духовни мач", добар и мудар да управља Црквом у свом завичају. -Народ у Аустралији је предиван и добија човека бољег од мене, закључио је владика Милутин, дубоко дотакавши душе свих учесника сабрања, међу којима је било и наших завичајаца који живе и раде у Аустралији, земљи на истоименом континенту, где ће ове јесени отпочети епископска мисија оца Силуана.
Ј. Ј