У Ораховцу прослављен празник Успења Пресвете Богородице, слава ораховачког храма

-Иако нас је мање него раније, и свакога се дана пребројавамо, духовне радости се умножавају, рекао отац Миленко на слави ораховачког храма

Литургијом коју су у храму Успења Пресвете Богородице у Ораховцу служили парох великохочански отац Миленко Драгићевић и парох ораховачки отац Веља Стојковић, обележена је храмовна слава ове ораховачке светиње, а уједно и славе града Ораховца. Осим верника из Ораховца литургији су присуствовали и верници из Велике Хоче, Косова Поља, Гојбуље, Грачанице и других места.

После литије око цркве, у којој су по традицији доминирала деца носећи иконе, свештеници су испред цркве освештали водицу, а потом славске колаче и жито. Ове године домаћини славе су биле породице Новице Радића, Божидара Витошевића, Илије Казића и Звонка Радовановића, а за наредну годину број домаћина се, на радост свих умножио. Да следеће године припреме храмовну славу ораховачке светиње јавили су се: Душан Стојановић, Теодор Шарић, Славољуб Грковић, Добринка Шарић, Слободан Мојсић, Саша Јовичић, Лазар Казић и Миланка Радић. То је још један доказ да овај народ који је остао у Ораховцу верује у опстанак, и захвалност за то приноси Богомајци, којој је ораховачки храм посвећен.

Отац Миленко је празничну беседу започео речима блажене успомене Патријарха Павла, изговорене у Зочишту пре скоро три деценије, на освећењу Богородичине цркве: ,, Господ нас све позива да будемо људи, а никада нељуди!“ И то, по речима оца Миленка Господ и данас очекује од нас, и додао:

-Господ је нама, људима, дао пет чула као средства са којима ћемо овај земни живот преживети, а онда нам је удахнуо душу коју ми не видимо, али осећамо. И све нам је дао на реч и благостање, а ми треба да слушамо реч Господњу. Јер биће тешко онима који имају очи, а не виде, и уши а не чују...

Подсећајући се времена када се овде окупљало више људи, отац Миленко је рекао:

-Иако је мало народа српскога остало да живи на овој светој земљи, у Метохији, и сваки дан се пребројавамо, духовне радости се умножавају. Зато треба да се молимо Господу, не само да нас буде више овде, већ да буде више и оних који макар и једном годишње дођу и запале свећу, обиђу гробове својих ближњих и на оном гробљу које је недалеко одавде, до којег смо одлазили са пратњом и без пратње. Свесни смо да и нашим покојницима не дају мира, али наше је да се молимо и за непријатеље да нам гробља и цркве не руше, децу не убијају, народ не прогоне, него да се обрате на пут правде и спасења- рекао је отац Миленко.

Поводом храмовне славе, Богородичиној цркви у Ораховцу, је Славица Симић из Ораховца, удата у Лапово, на дар принела и велику икону Пресвете Богородице у златном оклопу, која је постављена на трон у цркви.

После литургија и трпезе љубави у порти, отац Веља је обавио и крштење малог Стефана Шарића из Ораховца, што је додатно увеличало празник, јер како је рекао отац Веља у беседи ,,многи се анђели данас радују са нама, јер се још један живот привео крштењу, још један мали анђео је пришао Господу.“

У црквеној порти се чула и песма, што је унело искру радости преосталим Србима и улило наду да ће се исељавање, које се убрзало овога лета, зауставити и побољшати живот за оне који су остали овде да живе упркос искушењима.