Srpska

ѕре 102 године роРен блаженопочивши ѕатриЉарх српски ѕавле

††††

Ќа данашЬи дан, 11. септембра 1914. године роРен Ље Мегова —ветост блаженопочивши архиепископ пеЮки, митрополит београдско-карловачки и ѕатриЉарх српски господин ѕавле. ѕатриЉарх ѕавле био Ље 44. поглавар —рпске ѕравославне ÷ркве и то у периоду од 1990. до 2009. године.

Ѕлаженопочивши ѕатриЉарх српски г-дин ѕавле, у свету √оЉко —тоЉчевиЮ, роРен Ље 11. септембра 1914. у селу  уЮанци, срез ƒоЬи ћихоЪац (тада у јустроугарскоЉ, а сада у ’рватскоЉ) у земЪорадничкоЉ породици. √имназиЉу Ље завршио у Ѕеограду, шесторазредну ЅогословиЉу у —араЉеву, а Ѕогословски факултет у Ѕеограду.

–ано Ље остао без родитеЪа - отац Ље отишао да ради у —јƒ, тамо Ље добио туберкулозу и „вратио се куЮи да умре“ кад Ље дечаку било три године, а исто се убрзо догодило и с маЉком. ќдгаЉила га Ље тетка. —хвативши да Ље дете „врло слабачко“, поштедела га Ље сеоских послова и тако му омогуЮила да се школуЉе.

††††

»ако Ље мали √оЉко био склон „предметима где не мора да меморише, као што су математика и физика“, иако Ље из веронауке имао двоЉку, утицаЉ родбине Ље превагнуо и Ьегов коначан избор био Ље богословиЉа. ѕосле завршене ниже гимназиЉе у “узли (1925-1929) и богословиЉе у —араЉеву (1930-1936) дошао Ље у Ѕеоград где Ље уписао Ѕогословски факултет. “у Ље ванредно завршио и преостале разреде гимназиЉе да би могао да упише упоредо и ћедицински факултет. Ќа ћедицинском факултету Ље стигао до друге године студиЉа, а Ѕогословски Ље завршио и ту га затиче ƒруги светски рат.

ƒа би се издржавао радио Ље на београдским граРевинама, што му ниЉе одговарало због слабог здравЪа. Ќа позив свог школског друга £елисеЉа ѕоповиЮа одлази у овчарско-кабларске манастире где Ље провео остатак рата и где почиЬе своЉ монашки живот.

ѕрво Ље био у манастиру —вете “роЉице у ќвчару, а потом вероучитеЪ деци избеглица у ЅаЬи  овиЪачи. “ада се тешко разболео „на плуЮима“ и лекари су веровали да Ље туберкулоза предвиРаЉуЮи му Љош три месеца живота. »звесно време провео Ље у манастиру ¬уЉан где се излечио и у знак захвалности изрезбарио и поклонио манастиру Љедан дрвени крст. «амонашен Ље у манастиру ЅлаговештеЬу 1946, када Ље унапреРен у чин ЉероРакона. ќд 1949. до 1955. био Ље сабрат манастира –аче. Ўколску годину 1950/51. провео Ље као учитеЪ заменик у призренскоЉ ЅогословиЉи “—ветих  ирила и ћетодиЉа”.

” чин Љеромонаха унапреРен Ље 1954, протосинРел Ље постао исте године, а архимандрит 1957. ќд 1955. до 1957. био Ље на постдипломским студиЉама на Ѕогословском факулету у јтини. »забран Ље за епископа рашко-призренског 29. маЉа 1957, а посвеЮен Ље 21. септембра 1957., у београдскоЉ —аборноЉ цркви. „ин посвеЮеЬа обавио Ље патриЉарх српски ¬икентиЉе. «а епископа рашко-призренског устоличен Ље 13. октобра 1957. у призренскоЉ —аборноЉ цркви.

††††

” ≈пархиЉи рашко-призренскоЉ градио Ље нове цркве, обнавЪао старе и порушене, посвеЮивао и монашио нове свештенике и монахе. —тарао се о ѕризренскоЉ богословиЉи, где Ље повремено држао и предаваЬа из црквеног певаЬа и црквенословенског Љезика. „есто Ље путовао, обилазио и служио у свим местима своЉе ≈пархиЉе. —а косовским егзодусом, призренска ЅогословиЉа —ветог  ирила и ћетодиЉа Ље после 1999. привремено премештена у Ќиш, а седиште –ашко-призренске епархиЉе из ѕризрена у манастир √рачаницу.  ао епископ рашко-призренски сведочио Ље у ”ЉедиЬеним нациЉама пред многоброЉним државницима, о страдаЬу српског народа на  осову и ћетохиЉи.

»маЉуЮи у виду заслуге патриЉарха српског ѕавла на научном богословском поЪу, Ѕогословски факултет —ѕ÷ у Ѕеограду доделио му Ље 1988. зваЬе почасног доктора богословЪа.

«а патриЉарха —рпске православне цркве изабран Ље 1. децембра 1990. —утрадан, 2. децембра, устоличен Ље у —аборноЉ цркви у Ѕеограду. ÷еремониЉу Ље извршило 12 епископа, 12 свештеника и 13 Ракона. »збор Ље обавЪен за живота претходног патриЉарха, √ермана, због Ьегове дуготраЉне тешке болести на предлог лекарског  онзилиЉума ¬оЉномедицинске академиЉе коЉе су потрвРене стручним налазом. ѕавлово име нашло се на листи кандидата у деветом кругу гласаЬа. ƒовоЪан броЉ гласова за улазак на листу кандидата у првом кругу добили су епископ шумадиЉски —ава и епископ жички —тефан, а тек у деветом кругу „цензус“ Ље прешао и епископ рашко-призренски ѕавле. ѕосле тога, по тзв. апостолском начину бираЬа, коверте са именима троЉице кандидата ставЪене су на £еванРеЪе, архимандрит троношки јнтониЉе АурРевиЮ их Ље промешао и потом извукао коверат са именом патриЉарха. ЌаЉстариЉи присутни великодостоЉник митрополит сараЉевски ¬ладислав отворио Ље коверат и прочитао име. ћитрополит ¬ладислав Ље био патриЉархов школски друг из богословиЉе у —араЉеву, а архимандрит јнтониЉе заЉедно са Ьим сабрат манастира –аче. Ќови 44. патриЉарх —ѕ÷ тада Ље рекао:

„ћоЉе су снаге слабе, то сви знате. £а се у Ьих не надам. Ќадам се у вашу помоЮ, кажем и понавЪам, у помоЮ ЅожЉу коЉом ме Ље ќн и до сада држао. Ќека буде Ѕогу на славу и на корист МеговоЉ цркви и нашем напаЮеном народу у ова тешка времена. ћи немамо никакав програм патриЉаршиЉске делатности, наш програм Ље £еванРеЪе ’ристово.”

††††

 асниЉе Ље о том избору за патриЉарха рекао „нисам очекивао, Љош маЬе желео“. ” манастиру ѕеЮка патриЉаршиЉа устоличен Ље 22. маЉа 1994. године, у трон пеЮких патриЉарха.

ѕатриЉарх ѕавле Ље дуго година био председник комисиЉе —ветог архиЉереЉског синода за превод —ветог писма (Ќовог завета), чиЉи Ље први превод, коЉи Ље званично одобрен од ÷ркве, обЉавЪен 1984, а исправЪено издаЬе овог превода 1990. године. »сто тако, био Ље председник Ћитургичке комисиЉе при —ветом архиЉереЉском синоду, коЉа Ље припремила и штампала —лужебник на српском Љезику.

«а време мандата патриЉарха ѕавла обновЪено Ље и основано више епархиЉа. ќбновЪена Ље ЅогословиЉа на ÷етиЬу 1992. године. ќтворена Ље 1994. године ƒуховна академиЉа —ветог ¬асилиЉа ќстрошког у —рбиЬу (‘оча) и ЅогословиЉа у  рагуЉевцу 1997. године, као одсек ЅогословиЉе —ветог —аве у Ѕеограду. ќснована Ље и информативна служба —рпске православне цркве ѕравославЪе ѕрес.

††††

ѕокренуо Ље 1993. године у Ѕеограду јкадемиЉу за уметности и конзервациЉу, са неколико одсека (иконопис, фрескопис, конзервациЉа), следеЮих година настава веронауке Ље враЮена у школе (2002), као и Ѕогословски факултет у оквире Ѕеоградског универзитета из кога су га комунистичке власти избациле 1952. године.

»мао Ље значаЉну улогу у превазилажеЬу раскола митрополиЉе новограчаничке у јмерици коЉи Ље траЉао више децениЉа. ѕутовао Ље у јмерику више пута (1992, 1996, 1998, 1999 и 2001) и у јустралиЉу (2004).

—вако Љутро, осим ако ниЉе ишао у неку другу цркву, служио Ље литургиЉу у ѕатриЉаршиЉи и причешЮивао се, а свако вече Ље био на вечерЬоЉ служби у —аборноЉ цркви заЉедно са осталим свештеницима за певницом. —а собом Ље увек носио —вето писмо и молитвеник. ѕо Ѕеограду Ље ишао градским превозом или пешке. ∆ивео Ље аскетским животом, сам Ље шио и крпио одело и ципеле, и обавЪао остале маЉсторске послове у ѕатриЉаршиЉи.

Ќа —авиндан 1997. предводио Ље у Ѕеограду литиЉу коЉа Ље прошла кроз кордон полициЉе у  оларчевоЉ улици. “о Ље било у времедемонстрациЉа после локалних избора из новембра 1996. године. ƒок Ље био патриЉарх ниЉе примао патриЉаршиЉску плату, него Љедино пензиЉу из периода док Ље био епископ рашко-призренски

††††

ѕримЪен Ље на лечеЬе на ¬оЉномедицинску академиЉу у Ѕеограду 13. новембра 2007. године веома исцрпЪен и са Љаком упалом плуЮа.“у Ље провео две године на опоравку и лечеЬу, до своЉе смрти.

ѕатриЉарх српски господин ѕавле Ље преминуо у Ѕеограду на ¬оЉномедицинскоЉ академиЉи после дуже болести, у недеЪу 15. новембра 2009. године око 10.45 часова. –ано тог Љутра причестио га Ље Љеромонах ћетодиЉе, а патриЉарх Ље касниЉе умро у сну. ¬лада —рбиЉе Ље поводом Ьегове смрти прогласила тродневну жалост у —рбиЉи (16, 17 и 18. новембар 2009), а дан сахране 19. новембар био Ље дан жалости у Ѕеограду, –епублици —рпскоЉ и у дистрикту Ѕрчко. ќд недеЪе 15. новембра до четвртка 19. новембра тело патриЉарха ѕавла налазило се у —аборноЉ цркви где су непрестано читане молитве и где су верници долазили да му одаЉу почаст. ” недеЪу 15. новембра око 22 сата колона испред —аборне цркве била Ље дужа од километра, слично Ље било и наредних дана када се ред испред —аборне цркве простирао улицом краЪа ѕетра и кнез ћихаиловом до палате „јлбаниЉа“.

††††

ѕатриЉарх Ље, према сопственоЉ жеЪи израженоЉ у тестаменту, сахраЬен у манастиру –аковица. ƒатум сахране био Ље четвртак 19. новембар 2009. године.“ог дана заупокоЉена литургиЉа била Ље у —аборноЉ цркви са почетком у 7 сати и 30 минута и служили су Ље патриЉарх васеЪенски ¬артоломеЉ и чувар патриЉаршиЉског трона митрополит јмфилохиЉе заЉедно са осталим владикама и свештеницима. ѕосле тога литиЉа са патриЉарховим телом Ље кренула према храму —ветог —аве где Ље одржано опело у 11 сати. ѕрема процени полициЉе у литиЉи и на опелу било Ље присутно око 600.000 Ъуди.

††††

ѕосле опела поворка Ље кренула према манастиру –аковица где Ље патриЉарх сахраЬен око 13.50 часова, у манастирском дворишту поред патриЉарха ƒимитриЉа

ѕатриЉархова жеЪа Ље била да се на сахрану не доносе венци, него да се уместо тога да прилог за изградЬу храма —ветог —аве.

††††

“елевизиЉа ’рам

12 / 09 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0