Srpska

—рпска воЉска на Ђ апиЉи слободеї

††††

£едноставним речима: "Ќога српског воЉника ступила Ље поново на земЪиште Ьегове отаЯбине", описао Ље јрчибалд –аЉс значаЉ тешке и сурове, за —рбиЉу победоносне, битке коЉа се пре сто година водила на  аЉмакчалану.

ќпоравЪена и реорганизована —рпска воЉска нашла се на —олунском фронту у лето 1916. ѕретрпевши прва искушеЬа по изласку на положаЉе, након победоносне √орничевске битке, Ьена “реЮа армиЉа стигла Ље пред планину ЌиЯе.

£едан од Ьених врхова -  аЉмакчалан коЉи су Ѕугари утврдили и сматрали неосвоЉивим давши му симболично име „Ѕорисов град" се испречио пред настоЉаЬем —рпске воЉске да продре у окупирану отаЯбину.

††††

–азвила се огорчена борба коЉа Ље започела 12.септембра 1916. године. ¬одила се с променЪивим успехом и огромним обостраним губицима све до 30.септембра 1916, кад су трупе ƒринске дивизиЉе оЉачане веЮим делом ƒунавске дивизиЉе и другим маЬим Љединицама успеле да заузму  аЉмакчалан и уРу на териториЉу  раЪевине —рбиЉе што Ље за —рпску воЉску имало огроман значаЉ.

—илина борби, велики губици у односу на Љачину ангажованих воЉних снага и повратак малог дела окупиране отаЯбине учинили су  аЉмакчалан симболом српског жртвоваЬа на —олунском фронту. ќ тим тешким данима сведочио Ље у кЬизи "Ўта сам видео и проживео у великим данима" посматрач догаРаЉа јрчибалд –аЉс:

- “о Ље планина (ЌиЯе) налик на магареЮа леРа покривена кратком и Ъутом травом коЉа Ље сада пожутела од летЬег сунца и од ЉесеЬих киша. —нег Ље веЮ пао, али се ниЉе свуда задржао, и ту трава и блато праве велике мрЪе.

Ќа северозападноЉ страни планине диже се, до висине од 2525 метара, Љедан oголели и кршевит врхунац, шибан од ветра коЉи ту тера, урлаЉуЮи, велике облаке пуне воде. — времена на време, кад се разведри, изиРе пред очи сЉаЉна панорама целе ћакедониЉе од —копЪа до —олуна. “о Ље  аЉмакчалан, крадЪивац каЉмака, кЪуч српске ћакедониЉе. “у су се Ѕугари били утврдили. »скопали су ровове и саградили редуте од огромног камеЬа коЉе им Ље планина великодушно дала. ќни и Ьихови аустро-немачки савезници држали су да Ље оваЉ положаЉ неосвоЉив, Љер доминира целом околином од ќстрва до ЅитоЪа, па чак и даЪе.

јли Љедног дана дошла Ље српска воЉска, реконструисана после свога славног повлачеЬа кроз јлбаниЉу. ќна Ље довела на ову голу планину многоброЉну артиЪериЉу и Ьени воЉници су ископали ровове у земЪи расквашеноЉ од киша и у стеЬу.

Ѕитка Ље траЉала дуге дане. «а време тих дугих дана  аЉмакчалан Ље буквално покривен кишом ватре и челика и, сваки дан ровови воЉника  раЪа ѕетра приближавали су се мало више рововима трупа ‘ердинанда  ривоклетника.

ЌаЉзад, Љедног дана српски пешаци освоЉили су дивним Љуришом врх ове планине на коЉу су толико рачунале централне силе и Ьихови вазали. Ѕyгapи коЉи нису изгинули или били заробЪени, бежали су безобзирце низ косе према долини ÷рне. “о Ље била величанствена, готово невероватна победа.

††††

—ада се мир вратио на горду планину. £едино се чуЉе урликаЬе ветра и, с времена на време и врло далеко, дозиваЬе коморЯиЉа коЉи, на колима или на мазгама и коЬима, идуЮи путем на подножЉу врхунца, доносе животне намирнице и мунициЉу онима коЉи се туку око ÷pнe. ЅоЉиште Ље остало нетакнуто. –овови, чисто разорени гранатама или ваздушним торпиЪама, напола су испуЬени снегом коЉи се топи. ќвде-онде усадила се понека неексплодирана торпиЪа. «емЪиште Ље покривено рупама разног обима, коЉе Ље створила експлозиЉа граната. Ќеке су прави кратери.

„овек свуда наилази на делове опреме коЉу су оставили воЉници или коЉе Ље отргла експлозиЉа проЉектила. ќвде Ље Љедна бугарска шапка; тамо Ље опасач са фишеклиЉама, поред тога Љедан скут шиЬела. ƒаЪе лежи Љедан баЉонет, Љош крвав.

ѕораз Ѕугара био Ље потпун и они нису имали времена да однесу своЉ материЉал. —тога човек налази на  аЉмакчалану праве депое мунициЉе: стотине граната, спремне за пуцаЬе, положене су иза Љедне стене; раскидане кутиЉе од плеха, пуне метака, свуда су разбацане. ћестимично шаржери за маузерке покриваЉу земЪиште и на сваком кораку нога запиЬе о пЪоснате и дугуЪасте немачке бомбе, каткад и на енглеске бомбе коЉе нису експлодирале.

£ош су овде митраЪески реденици, потпуно напуЬени и налик на дугачке змиЉе, тамо су празне чауре од граната коЉе су сеЉале смрт. Ќа дну ових чаура чита се на бугарском Љезику: "‘абрика мунициЉе,  арлсруе, 1916".

Ѕугарске пушке исто тако су остале. “о су пушке без кундака. Ѕило Ље хладно на  аЉмакчалану и победнички српски воЉници нису имали ничим другим да се греЉу сем кундацима неприЉатеЪских пушака.

Ўтo чини Љош веЮи утисак, то су лешеви коЉи, на стотине, Љош покриваЉу земЪиште овог високог врхунца. ЌиЉе се имало времена да покопаЉу све жртве ове кланице. ƒалеко од тога. ќне су Љош веЮином на месту где су пале и зима Ље добро сачувала Ьихове лешеве.

–овови су пуни Ьих и тела су остала у положаЉу у коЉем Ље смрт изненадила Ъуде. £едан изгледа да тражи своЉом леденом руком бомбу у Яепу свога шиЬела. £едан други мислио Ље да Ље нашао склониште иза Љедне стене коЉа га ниЉе заштитила од парчета гранате, и оно му Ље однело половину главе. “реЮег, сасвим младог човека, оборио Ље на леРа куршум коЉи га Ље погодио посред чела. Мегов леп младиЮски лик, Ьегове широм отворене очи изгледа да питаЉу небо, зашто Ље морао умрети тако млад.

Ќа Љедном другом месту била Ље борба прса у прса. Ѕугарски лешеви и српски лешеви леже измешани по земЪи. ќни Љош као да чине покрет да се узаЉамно хватаЉу за гушу. ѕоред Ьих, виде се пробиЉени шлемови коЉи нису заштитили главе, коЉе Ље требало да спасу. ¬етар шиба облаке, урлаЉуЮи. ќрлови и гаврани крстаре по ваздуху, чуваЉу стражу око овог боЉишта и места очаЉаЬа."

††††

Ѕугари се Љош држе на  очобеЉу, —тарковом √робу и на —ивом Ѕрегу. ƒринска дивизиЉа, поред све густе магле коЉа обавиЉа планину, узима на себе да их одатле избаци. ѕрвог и другог октобра, уза сву замореност Ъуди, ƒринци се огорчено боре. ѕpвoгa, са елементима дунавске дивизиЉе и четницима ¬оЉводе ¬ука, они су на 200 метара од наЉвишег гребена ‘локе. ” ноЮи измеРу 2. и 3. октобра, тачно у 3 сата и 20, Ѕугари прекидаЉу паЪбу. ќни предузимаЉу опште повлачеЬе и повлаче се на леву обалу ÷рне –еке.

«а време ових борби армиЉа ¬оЉводе ћишиЮа, у вези са француском воЉском, издржала Ље многоброЉне борбе, олакшавши тако треЮоЉ армиЉи коЉа Ље водила борбу на планини и дозволивши ЉоЉ да заузме равницу до станице  енали.

”вече 3. октобра 1916, 250 квадратних километара српске земЪе са 7 села и 25 километара границе ослобоРено Ље. Ќога српског воЉника ступила Ље поново на земЪиште Ьегове отаЯбине.

приредио др јлександар ∆ивотиЮ

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

16 / 09 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0