У Батајници: Отворена изложба „У сусрет Руском цару“

    

На празник Света Три Јерарха, 12. фебруара 2017. године у сали парохијског дома црквене општине Рођења Пресвете Богородице у Батајници отворена је изложба „У сусрет Руском цару“. На двадесет пет паноа приказане су фотографије из живота царске породице Романов, последњег руског цара Николаја II (1868–1918), његове супруге Александре, четири кћери: Олге, Татјане, Марије и Анастасије и сина, царевића Алексеја.

    

Ова изложба посвећена светом владару царске породице која је три века владала Русијом (1613–1917), развија културу сећања на блискост и историјске везе српског и руског народа. Цар Николај II, искрени пријатељ српског народа, старао се о политичким интересима Срба у времену Првог светског рата, у српској историјској свести заузима важно место, не само као добротвор, већ и као помазаник Божији. Његово мучеништво, страдање које је поднео са читавом породицом од стране бољшевика (у лето 1918. године), није крај историје „поствизантијске епохе“, него извор нових нада, јер је царска породица прибројана хору руских новомученика (1981. године од стране Заграничне Руске православне цркве, а 2000. канонизована је у Московској патријаршији).

    

На отварању изложбе коју је благословио старешина храма протојереј-ставрофор Споменко Грујић, говорили су др Драгољуб Марјановић са Филозофског факултета Универзитета у Београду и Радован Пилиповић, директор Архива Српске православне цркве.

    

Први предавач, др Драгољуб Марјановић, је говорио о византијској политичкој философији и хришћанској идеологији царства, као земаљског одраза Небеске Царевине, уређеног система „Цара над царевима“, Царства које није од овога света, а које се не може описати речима „јер што око не виде, ни ухо не чу, ни у срце човеку не дође“ то је припремљено за оне који љубе Господа Исуса Христа, Помазаника Божијег, Спаситеља света. Радован Пилиповић се фокусирао на српско-руске историјске везе, на онај спомен на цара Николаја II, кога су са Србима између два светска рата нарочито неговали руски људи у Србији, политички емигранти и избеглице од бољшевичке власти.

    

Читав програм је употпуњен наступом црквено-дечијег хора „Орлић“ из Батајнице и уметника Љубе Манасијевића који су певали духовне и руске песме.

    

.

                                                                                                        

Обрад Унчанин

Фото: Ива Бендеља