Завршен рад Међународног научног симпосиона „Црква у доба Светог Цара Константина Великог“

Потписан споразум о богословској и научној сарадњи Православног богословског факултета Универзитета у Београду са Кијевском духовном академијом и Петроградском духовном академијом. Обновљена сарадња са Понтификалним Латеранским Универзитетом у Риму.

У суботу, 25. маја 2013. године, на Православном богословском факултету Универзитета у Београду је уследио наставак рада Међународног научног симпосиона „Црква у доба Светога Цара Константина Великог“. Непосредно пре почетка планом предвиђених сесија, у факултетскоме параклису Светог апостола и еванђелиста Јована Богослова служена је света Литургија.   

Радни део другога дана симпосиона био је подељен у две сесије. У оквиру прве сесије, изложена су усмена саопштења следећих учесника:

1. др Радивој Радић, „Константин Велики и ‚Константини‘ – неколико примера“;

2. др Владислав Пузовић, „Константин Велики и Милански едикт у српској историографији“;

3. др Анто Баришић, „Вјерска политика Константина и након Концила у Ницеји 325.г.“;

4. Презвитер Константин Костромин, „Милански едикт и подела Цркава у контексту идеје средњовековног сакралног империјалног универзума“;

5. мр Борис Стојковски, „Римокатоличка житија Светога цара Константина и царице Јелене“;

6. др Јуре Зечевић, „Милански едикт у контексту јединства Цркве и друштвеног суживота у своје вријеме и данас“;

7. др Славко Слишковић, „Константин и Црква. Слобода или ропство?“.

После завршетка прве сесије и краткотрајне паузе у раду скупа, у Великом амфитеатру Факулета уприличено је свечано потписивање споразума о богословској и научној сарадњи Православног богословског факултета Универзитета у Београду са Кијевском духовном академијом и Петроградском духовном академијом, као и обнављање, раније потписане, конвенције о идентичној врсти сарадње између Православног богословског факултета у Београду и Понтификалног Латеранског универзитета у Риму. Присутним учесницима симпосиона и гостима пригодним речима се, најпре, обратио Његово Преосвештенство Епископ бачки Господин др Иринеј, професор Факултета, истакавши, тим поводом, значај и неопходност узајамног изграђивања теолошких и научних односа на примеру поменутих богословских училишта. Потом је Његово Високопреосвештенство Митрополит бориспољски Господин Антоније, ректор Кијевске духовне академије, бираним речима поздравио све сабране и указао на вишевековне духовне корене сарадње двају помесних православних Цркава и њихових теолошких училишта. Надаље, Његово Преосвештенство Епископ петергофски Господин Амвросије, ректор Петроградске духовне академије, сажето и језгровито је предочио неоспорну важност у вези са потписивањем споразума, док је Његова Екселенција Бискуп Енрико дал Коволо, Велики ректор Понтификалног Латеранског универзитета у Риму, исказао радост поводом обнављања поменутога споразума и предстојећих видова сарадње високих теолошких институција. Пошто су потписани наведени споразуми, протопрезвитер-ставрофор др Предраг Пузовић, декан Православног богословског факултета у Београду, бивајући подстакнут претходно исказаним речима, срдачно је, напослетку, поздравио уважене госте и учеснике симпосиона, истичући благодарност Богу поводом потписаних споразума и уверење да ће одговарајућа сарадња богословских училишта бити веома плодотворна у догледној будућности.

Наставак раднога дела скупа означила су излагања усмених саопштења друге сесије, у оквиру које су узели учешћа следећи учесници:

1. Његова Екселенција Бискуп Енрико дал Коволо, „Историјско-религијска етиологија такозваног ‚Константиновског преокрета‘ “;

2. др Мирко Сајловић, „Цар Константин у очима Цркве“;

3. др Драган Ашковић, „Константинова престоница и њене предности у стварању и развоју византијске музичке традиције“;

4. мр Зоран Деврња, „Два Константинова сабора (Арл 314.г. – Никеја 325.г.)“.

Непосредно по окончању горепоменутих излагања, протопрезвитер-ставрофор др Радомир Поповић, професор Факултета, произнео је, у име организатора и свих учесника симпосиона, завршну реч, означивши одржавање скупа нарочитим видом доприноса наше Цркве и Факултета, као њеног највишег богословско-научнога училишта, овогодишњем свечаном обележавању седамнаест векова од проглашења Миланскога едикта 313. године. Он је, напослетку, јасно и недвосмислено закључио да ће писмени видови изложених саопштења, после званичнога публиковања, проширити постојеће научне видике и, истовремено, обогатити богословска становишта, не само у вези са животом и мисијом древне Цркве у четвртоме веку, него и нарочитом, својеобразном улогом, у дотичној историјској епохи, блажене успомене Светога Цара Константина Великог.

мр Србољуб Убипариповић